fbpx

Avetinjski pisac

Poštovani Gospodine Pišče,

Uzimam slobodu da Vam se obratim sa velikim poštovanjem, koje sam postepeno sticao, pomno iščitavajući sva Vaša dela. Pokušao sam da Vas upoznam preko reči koje ste odabrali da zapisujete, sledeći unutrašnju logiku svetova koje ste, na moju radost, neštedimice stvarali. Jednim sam budnim okom pratio radnje Vaših maštovitih serijala, a drugim kopao po praznini između redova, ne bih li bar naslutio o kakvom se čoveku radi.
Pitao sam se, i još uvek ne mogu da dokonam, kakvoj slojevitoj strukturi pripada Vaša unutrašnja priroda, osim da se, bez sumnje, radi o biću raznovrsnog emocionalnog bogatstva. Osim toga, ne mogu a da se, sa ushićenošću jednog deteta, ne divim istrajnosti kojom vodite svoje pero u galop po beskrajnim belim stepama onih listova na koje se drveće na kraju svede, bez obzira na aktuelno godišnje doba. Kao da spisateljski zanat zahteva jednu večnu jesen ubiranja zrelih plodova, koja bi potom svoj obnoviteljski ciklus započela lelujanjem opalog lišća.
Kao što možda slutite, prateći ovaj uvod, ni meni ne nedostaje osećaja za poetsko, i moje srce povremeno zavibrira na toj povlašćenoj frekvenciji. Oči mi hvataju one tople senke boja, rastopljene u letnjem sfumatu, a duša je u stanju da shvati tanane nijanse koje stvaraju razlike između punoće privida i privida punoće, dva pola između kojih lebdi svaka samoobmana, tako svojstvena čoveku.
Ali to što sam u stanju da doživim nešto tako neuhvatljivo, kao što i sami znate, nije preduslov veštine kojom bih uspešno zalepio reč na papir. U mojoj neveštoj izvedbi to najviše liči na pribadanje insekta čiodom na ploču; reč mi posle sletanja na papir naprosto umre, i mogu samo da joj posmatram prosuta creva lupom, dok se ne osuše i postanu prah.
Upravo je to razlog zbog koga sam se najzad osmelio da Vam pišem. Mene život nije štedeo, ali sam se uvek grčevito držao borbe kao odgovora na sve nedaće. Tako sam i postigao sve što sam sebi zacrtao, vinuvši se iz kaljuge jednog neperspektivnog porekla obeleženog siromaštvom, i duha i materije. Prvo sam otkrio u sebi velika očekivanja, a onda sam ih i ispunio. Mogao bih za sebe da kažem da sam čovek zadovoljan postignutim, i slika bi bila savršena, da nije jedne malenkosti, tanke pukotine kroz koju mi zadovoljstvo sporo ali sigurno otiče. Naime, voleo bih da detalje svog života pretočim u književno delo dostojno svetske literature, jer moj život to zavređuje, a i sama literatura bi se tim činom oplemenila.
Postoji samo taj jedan problem, ne znam u koje to sfere ispari sva ona autentičnost koja pripada događajima, na putu od moje glave do papira. Ne bih stigao ovako daleko u životu da nisam u stanju da uočim svoja ograničenja, u ovom slučaju u pogledu metoda, ili stila, ili kako god da se zove ta veština kojom nedovoljno vladam.
Već slutite, moja molba se odnosi na Vašu spremnost da, pošto se upoznate sa materijalom koji Vam u prilogu šaljem, pokušate da ga u moje ime uobličite i učinite poželjnim i pogodnim za čitanje širokoj publici. Nudim vam priliku da ukrstimo magiju kojom vi raspolažete, i sredstva koja su meni na raspolaganju, a koja nisu mala, i da zajedničkim snagama stvorimo čedo koje bi nam obojici bilo na ponos i diku.
Željno čekam Vaš odgovor i, poput kockara sa samo jednim preostalim žetonom, uzdam se u proviđenje i Vašu dobru volju.
S velikim poštovanjem,
Gospodin Vaš Čitalac
***

Dragi Gospodine Čitaoče,

Vaše me je pismo, moram priznati, prilično zateklo. Svojom ste me ponudom stavili u poziciju o kojoj nikada nisam razmišljao. Pa dobro, možda sam se tu i tamo bavio sličnom idejom u vreme kada sam bio mlad i gladan pisac, iscrpljen nepriznatošću i teškim počecima svojstvenim svim velikim poduhvatima. Tada bi me ophrvale halucinantne misli o bogatom meceni koji me pokroviteljski sklanja sa ulice i, nakon raznovrsnog obroka upućuje u tajne tog drevnog odnosa naizmenične subordinacije.
Ali to je sada daleka prošlost koja mi, kada je se spomnim, rađa duboku nelagodu, jer, da budem iskren, nisam siguran kako bih postupio da se takva situacija postvarila. Ostaću sam sebi večita tajna, nikada neću doznati da li bih bio dovoljno jak da ne pokleknem pred zahtevima stomaka, i prinesem svoj dar na oltar zlatnom žrecu.
Sada smatram da je svaki takav odnos duboko nepravedan prema najmanje jednoj zainteresovanoj strani. Ne sumnjam ni najmanje da je vaša biografija zaslužila da je na svetlost dana iznese jedan rolerkoster reči ogrnutih smislom koji je, pre svega vama prirođen. Upravo ovo zapažanje će iskopati dubok šanac oko zamka vaše sudbine, i učiniti problem spajanja moje tehnike i vaše životnosti nepremostivim.
Ako bismo prekršili sve zakonitosti po kojima se uspešno piše, jedna bi se ipak otela tom pokušaju kidnapovanja, i bežeći koliko je noge nose, preživela torturu. A to je pravilo po kome da bi ispravno pisao prvenstveno treba ispravno da misliš. Dakle, spajati dela koja su jednog čoveka stvorila, sa mislima nepoznatog čoveka, znači iznova stvarati golema od vode i blata, a potom mu udahnuti jedan život koji mu nipošto neće služiti na čast. Bojim se da bih, u žaru sopstvene kreacije, pao u iskušenje da vaš život obojim onim spektrom boja koje vaše unutrašnje oko nije u stanju da sagleda. I ne bi bilo iznenađenje da se, sledeći zakon relativiteta i energiju stvaranja koja nastaje kada se umnože masa ideje i ubrzanje misli, osećaji koji su generativno bili vaši, pretoče u imaginarna dela junaka koga ću stvoriti potkovan željom da opišem nešto što se nikada nije desilo.
Zato je, sa moje tačke gledišta, ovaj poduhvat jednostavno neizvodljiv. Zato što ste vi preduzimač, a moja malenkost je prokleti pisac, i radi uobičajenog funkcionisanja ove stvarnosti koja nam je data, neophodno je da naša polja delovanja ostanu zauvek razdvojena kao ulje i voda. Taj rascep ne umanjuje potrebu za postojanjem takvih jedinki kao što ste vi, a takođe ne utiče negativno na pojave meni srodnih duša, zaogrnutih plaštom fantastičnih ideja.
Zahvaljujem vam se na ukazanom poverenju, i u prilogu vam vraćam stranice vašeg života, sa željom da ih još dugo ispisujete svojim svrsishodnim delovanjem.
Srdačno vaš,
Gospodin Pisac

Kopirajter – karika u poslovnom lancu bez koje se ne može

Sigurno ste bar jednom u životu kupili nešto što vam možda i nije preko potrebno. Ali to vas nije sprečilo da sebe obradujete prepuštajući se osećaju kompletnosti. Kao da vam je samo taj deo falio da bi ste konačno uživali u celovitoj slici sopstvene samobitnosti.

Čoveka koji vam je objasnio kako da to postignete, kao i zašto je to prava stvar za vas,najradije bi ste proglasili za doživotnog prijatelja. On je onaj iluzionista u realnom vremenu, plemeniti saigrač uz čiju asistenciju ste uspešno poentirali sa same ivice ofsajda.

MASTER CLASS RADIONICE. Napredne radionice namenjene su polaznicima koji žele da usavrše autorsko pisanje književnih formi, kao i profesionalnih poslovnih tekstova iz oblasti marketinga, reklame i prodaje.

Gospodin Kopirajter – igrač za sva vremena

Pitate se kako mu polazi za rukom da bolje od vas poznaje vašu pravu prirodu. Kada bi ste pokušali da sklopite fotorobota po njegovom liku, bili bi ste svedok savršenog uklapanja međusobno naizgled nespojivih delova. Jer, neprimetna a uspešna transformacija je njegovo srednje ime.

Za početak bi uzeli prstohvat oštroumnog psihologa u čijoj doktorskoj torbi uvek ima ampula ispunjenih raznim delovima kolektivno nesvesnog. Njegov seizmograf nepogrešivo reaguje na najtananije pomeranje tektonskih ploča koje u slojevima ispunjavaju vaše nesvesne nagone. Baveći se ljudskim potrebama naučio je u kom trenutku i na koju treba da stane da bi izazvao zapljuskujući talas želje u vašem srcu.

Zatim se u adekvatnoj razmeri dodaje određena količina analitičkog uma vrhunskog detektiva. Bez njegove surovo logične dedukcije ne bi smo mogli da dokučimo iz čega se vaša želja sastoji. To će mu omogućiti da vas nežno usmerava u odgovarajućem pravcu, koji je uvek najkraći put do cilja.

Ako je vam je došao na vrata sa gajbicom paradajza koji vi ne želite da kupite jer ga već imate, skromno će vam, polako se spremajući da vas kulturno ostavi na miru, natuknuti da on eto paradajz prodaje da bi skupio pare za školarinu. Vaše pljuvačne žlezde će mirovati i dalje, ali će plemenito srce zadrhrtati pred epskom slikom borbe Davida protiv Golijata, i odrešićete kesu da bi ste učestvovali svojim skromnim prilogom u njegovom trijumfu nad životnim preprekama. I to je već drugi poen na gostujućem terenu.

Ogledalce kaži mi, kaži…

Ova osoba ima jedan strastveni hobi pomoću koga donosi  kvalitetnije  zaključke o svetu koji je okružuje. Taj hobi je statistika. Količine i odnosi koji se mogu brojčano izraziti dozvoljavaju joj da pravilno adresira svaku strategiju koju smisli. Reč je o jednoj živoj materiji koja se stalno menja i preko koje ovaj, pre svega naučnik, prati promene u tkivu ponude i potražnje.

Statistika mu kaže da će Eskimu teško prodati frižider u svrhu hlađenja hrane, ali da je moguće do cilja doći zaobilaznim putem. Jer on ne vidi samo frižider, on vidi deo onog sna koji svi sanjamo, a to je da se ničim ne izdvajamo iz kapitalističkog čopora, i da svoje biti isprojektujemo preko imati. Tako na snežno belu površinu ovog dela planete utiskuje logo poznatog brenda koju ni najljuća vejavica ne može da izbriše.

I na kraju, vezivno tkivo i tetive koje ove delove organizma spajaju u neraskidivu funkcionalnu celinu, čini njegova empatija. Kada se pogleda u ogledalo on vidi vas. Njegove potrebe su i vaše potrebe jer smo svi napravljeni na isti kalup. On sanja tvoje snove i gaji tvoje želje. Jer da nije tako nikakavo razumevanje između nas ne bi postojalo, i društveni ugovor bi bio automatski poništen.

Kako do cilja?

Sada vam je sigurno krivo što se niste rodili ovako nadareni. Ne upadajte u zamku malodušnosti. Ovu osobu nisu proizveli ni geni, ni naučna laboratorija. Proizveo se sam uvek spremno učeći  i radeći na sebi. Jer on ne poznaje izgovore tipa „ nemam sad vremena“, „ evo sledeći put“, „ kad budem imao više para“…

Odavno je shvatio da je svako ulaganje u znanje investicija, a ne trošak. I evo ga, sada je na korak ispred vas, čeka da vam uhvati pogled i objasni vam šta je to što zaista želite.

Ko ti kroji…priču

Moje odelo

Uvek sam mislila, kad napišem nešto to mi je kao odelo. Ako je kraće onda je letnje, kad je duže ima rukave za zimu. A onda, kad izađem napolje u svom novom odelu, ili se smrznem ili mi je prevruće. Ako je forma i odgovarala, suština nije. Porođajne muke krojača reči nisu se nikako završavale.

Lepo sam ja to zamislila, ali kreaciju treba zategnuti, iseći krajeve konaca koji vire, poravnati falte. Ništa mi drugo nije preostalo nego da pokucam na vrata veštijeg krojača. Ukoliko želim i napolje u toj odeći. Za po kući je bila sasvim dobra, tu me niko ne vidi. Ali nisam tkala reči da bi sedele pored ognjišta. Htela sam da i drugi vide, da se dive mojoj maštovitosti i umeću. Da požele da imaju i za sebe jedan primerak.

Ponovo u đačku klupu

Školu je bilo jednostavno upisati. Na moje prijatno iznenađenje, imala sam školske drugove zaustavljene na istom stepenu razvitka. Izvukli smo svoje modele i raširili ih na klupu. Svako je mislio da će baš njegovo delo pretrpeti minimalne izmene. Nismo bili svesni da je ideja bila zaokružena samo u našim glavama. Da je ono što smo imali da pružimo manjkalo u svom pojavnom izdanju. Krišom smo bacali poglede na klupe do sebe upijajući pogledom tuđe mustre. Po malo zavideli kako nama nije pao na pamet taj neuobičajeni preplet i ta tanana nijansa osećanja pretvorena u boje.

Zatim smo sledeći instrukcije majstora rasparali do klupka svoje tvorevine i krenuli iz početka. Vredno smo ređali reči u nove rečenice i iznosili na svetlost dana nove uglove gledanja. Samo tkanje je uzvraćalo novim sjajem. Pasusi su lepše padali niz glavnu konstrukciju priče. Svaka tačka bila je čvorić kojim se završavao jedan red veza i počinjao drugi. Dijalozi su se pojavili u formi rupica za dugmiće čije nas kopčanje štiti od promaje smisla.

A naše samopouzdanje je raslo najavljujući još smelije projekte u budućnosti. Kreacije su nam se od jednog komada pretvorile u komplet. Znali smo, ovo ćemo s ponosom nositi i što je još važnije trajaće nam. Preživeće test vremena i naše vreme i trud neće biti proćerdani zarad klimavog trenutnog zadovoljstva.

Ostavili smo za nama onaj romantizam koji nam je govorio da je samoukost nepatvorena vrednost. Jer uvek može i više i bolje. Majstor nas je gledao sa simpatijama, uživajući u rezultatima svog truda. I blago zaustavljao naše pokušaje da prerađujemo stvoreno u nedogled. Jer to se takođe uči, znati kad da staneš. Da završiš jednu priču, a od viška materijala napraviš drugu. Nešto je zgodno kad je mini, a opet neki materijali zahtevaju postavu. Što više kriju, to više pokazuju.

Model za sva vremena

Danas su nam kolege pažljivi čitaoci radnih izdanja. Više pari očiju bolje vide, a ako je nešto izvan našeg domašaja ne stidimo se da to i kažemo. Onda opet zovemo glavnog krojača u pomoć. On je uvek u svojoj radionici, raspoložen da odloži svoj rad i priskoči sa preciznim savetima i konstruktivnim rešenjima. Iz te škrinje znanja se možeš služiti uvek. Ona je neiscrpna i sa svakim novim učenikom se obogaćuje umesto da se prazni.

Sada imam pun radni sto završenih dela, od kojih će se mnoga uskoro pojaviti na glamuroznim pistama. I stvaram nova bez strepnje i nesigurnosti, jer znam da sam naučila i primenila ona važna pravila na kojima se drže sve priče još od prve reči.

 

Koliko verujemo u ono što pišemo

Pažljivi profesionalci su nam objasnili da su za pisanje, osim olovke i papira, potrebni inspiracija i motivacija. Tim redosledom. Inspiraciju nalazimo u svetu koji nas okružuje, kao i u sopstvenoj duši. Motivacija nam napreduje, u skladu sa čvrstinom volje koju posedujemo. Ali, da li je ovo dovoljno? Šta se dešava sa druge dve noge od stola – disciplinom i verom u ono što radimo? Ostvareni pisci imaju sve ove osobine naštelovane na maksimum. A šta je sa nama?

Disciplina discipline

Mislili ste da je stvar rešena onog trenutka kada ste shvatili da ste i više nego dobro motivisani da na nebeski svod slavnih okačite i zvezdu sa svojim imenom. Međutim, motivacija je nestalna i ukoliko se u pravom trenutku ne ukrcamo u taj voz, napustiće peron bez nas, to je sigurno. Zato ona ne putuje samostalno već ima pratioca koji je zadužen da je sprovede do željenog mesta. Ta družbenica je disciplina.

Disciplina je naš tutor koji je zadužen za pravilno upravljanje vremenom. Uspeli smo da održimo u životu ono dete u sebi, čija mašta je zaslužna za rađanje ideja. Ali kao što to sa decom uvek biva, ona bi se večno igrala i jela čokoladu za sva tri obroka, plus užina. Deca žive u sadašnjem trenutku i ne osećaju odgovornost za svoje postupke. Danas će biti neustrašivi vitezovi, sutra kauboji ili lopovi. Da oni odlučuju, sve ideje bi bile trenutni blesci munje koja perfektno osvetli scenu i odmah potom nestane i uključi mrak.

Da bi smo bilo šta u životu uradili kako treba, moramo ovo dete dovesti do zrelosti. Jer disciplina je stvar perspektive. Moramo biti sposobni da vidimo sebe u budućnosti. Ne smemo se zaustaviti u trenutku kad smo osedlali šarca i krenuli u juriš na zamak. Da bi akcija uspela treba da delujemo, a kada zasednemo na tron možemo post festum analizirati bitku u kojoj smo pobedili.

Verovali ili ne

Možda će nam se to učiniti suvišnim komentarom, ali uspešno pisanje zaista zavisi od toga koliko verujemo u ono što radimo. Ako smo izabrali da pišemo u žanru za koji smatramo da je popularan, a ne leži nam, onda će nam i vera u poduhvat podrhtavati kao fatamorgana na pustinjskom suncu. Ili smo izabrali da pišemo o temi koja nam i nije baš bliska pa su nam likovi ispali nekako neuverljivi, kao bokser pero lake kategorije (da ne kažem papir kategorije). On zadaje udarce ali ne možete se oteti utisku da su pretnja samo za komarce.

Kad se zagledate u sebe shvatite da možete da pišete dobro samo o onome što poznajete i volite. I to je u redu. Nekim drugim temama neka se bave oni koju tu teritoriju osećaju kao svoju. Nije važno da li ste se sa temom upoznali praktično ili teorijski. Ako je niste doživeli, to ne znači da je ne razumete dovoljno da bi ste pisali o tome kako vi to vidite.

Neko je jednom rekao da je lenjost fiziološki skepticizam. U ovoj izjavi sadržane su obe kategorije koje smo u ovom tekstu dotakli. Dakle pomeri prst i spusti reči na papir, i to će biti najveći dokaz tvoje dobre vere.

Rezultat pokušaja da se izbegne sloboda izbora i odgovornosti za taj izbor, Sartr naziva „loša vera“. Budimo lojalni sebi i svojoj svesti i potrebama, pa nam ni postavljeni cilj neće biti van dometa.

 

Pisanje u četiri ruke

writing pen, paper, letters

Pisanje je zanat kao i svaki drugi. Dok su mišljenja podeljena kada je u pitanju kvalitet napisanog, oko same tehnike slažu se i stvaraoci i kritičari. Naime, sa te tačke gledišta, dobro je ono delo u kome se ličnost pisca ne promalja između redova. Zato je neophodno da autor zadrži distancu u odnosu na ono što piše. Za postizanje te vrste nepristrasnosti, korisna je vežba pisanja u kooperaciji sa drugima. Najčešće se ova akcija sprovodi u četiri ruke.

Isto tako, kada se tvrdi da je pisanje usamljenički posao, ne misli se na pisanje na pustom ostrvu, već na eliminisanje svih mogućih ometača koji vam skreću pažnju sa osnovne misli. Zajedničko pisanje, ma kako to paradoksalno zvučalo, može vam pomoći da pojačate fokus na materiju kojom se bavite. U slučaju ove timske radnje, ne važi opšte pravilo koje glasi: ’ dve babice, kilava beba ’.

Evo nekoliko benefita koje je iznedrio ovakav način pisanja:

  • Podela rada povećava produktivnost
  • Akcenat je na zanatskom, lične preferencije ostaju po strani
  • Kombinovanje sklonosti
  • Davanje prostora drugome
  • Zabava

 

Podela rada povećava produktivnost

Na prvi pogled, čini se da je usaglašavanje sa drugim kreativcem komplikovana i nemoguća stvar. Međutim, uz pravilnu podelu rada, u prvi plan izbija sva praktičnost ovakvog poduhvata. Četiri ( i više ) ruku mogu mnogo brže i više da urade. Pri tome se ne mora izvlačiti šibica da bi se odredilo ko će se kojim delom posla pozabaviti. Trenutna situacija u kojoj su autori zatečeni, diktiraće podelu uloga. Ako se treba istražiti građa vezana za obrađivanu temu, to će uraditi onaj kome su izvori dostupniji. Ko bolje piše dijaloge, baviće se time. Sve dalje podele možete i sami da zamislite.

Akcenat je na zanatskom, lične preferencije ostaju po strani

Ova stavka se logično nadovezuje na prethodnu, a odnosi se više na stilsku stranu teksta. Ako je pisac A sklon dugim opisima svega i svačega, pisac B je tu da, kao objektivan čitalac, ukaže na neophodna skraćivanja. U slučaju da pisac B koristi previče poštapalica ili nepotrebnih prideva, pisac A će imati ulogu korektora. Na taj način, u pravoj meri usaglašeni, oboje stvaraju harmonično delo bez suvišnih pasaža koje bi smo, da smo sami pisali, ostavili na papiru jer nam se dopadaju i žao nam je da ih izbrišemo. Tako dobijamo tekst neopterećen ličnim preferencijama.

Kombinovanje sklonosti

U ovoj tački dolazi do izražaja svo bogatstvo ideja koje jedan tim može zajedničkim naporima da dosegne. Same ideje su uslovljene nekim ličnim karakteristikama, iskustvom, načinom razmišljanja, i mnogim drugim faktorima. Iako smo možda samodovoljni i zaokruženi kao individualni autori, nikada ne možemo pokriti sve moguće oblike u kojima će se razne zamisli pojavljivati u glavi. Zajedničko promišljanje i kombinovanje više uglova posmatranja, doprineće domišljanju svežih i potpunijih zamisli koje će se međusobno utrkivati da slete na papir.Ne moramo posebno da naglašavamo koliko delo pisano na ovaj način može dobiti na originalnosti.

Davanje prostora drugome

Ovo je momenat u kome je neophodno da stavimo po strani lični osećaj važnosti zarad kvaliteta napisanog. Povremeno suzbijanje je svakako dobro, jer će drugome ostaviti dovoljno prostora da se do kraja izrazi, a prvome će doneti nezamenljivi osećaj da se obogatio žrtvujući se za ideju. Taj potez je koliko plemenit, toliko i delikatan, i svakako će nas ostaviti u uverenju da smo dobili dajući. Ako nađemo pravu meru sopstvenog prisustva, stvorićemo zajednički tekst jak kao bedem i bez mnogo šupljina.

Zabava

Uključujući element zabave u inače težak proces stvaranja bilo kakve umetnosti, prebacićemo u drugi plan osećaj odgovornosti i obezbedićemo neophodnu lakoću kojom će mašta uzleteti. Igrajući se sa ozbiljnim poduhvatom, dosegnućemo onu vrstu zajedništva koja se najbolje ogleda u atmosferi saučesništva. Tako rasterećeni bićemo u stanju da damo najbolje od sebe, što će se neminovno i osetiti u tekstu koji je na ovaj način nastao. Humor proistekao iz situacije uzajamnog podstrekivanja će omogućiti da uživate u stvaranju, a naročito da poželite da taj proces i ponovite.

Na kraju ćemo pomenuti samo neke od pisaca koji su upražnjavali ovaj način stvaranja:

Ilja Iljf & Jevgenij Petrov, Mark Twain & Charles Dudley Warner, W.H. Auden & Christopher Isherwood, Neil Gaiman & Terry Pratchett, Maj Sjöwall & Per Wahlöö, Stephen King & Peter Straub…

 

Kako da napraviš novac od pisanja?

 

Voliš da pišeš. Imaš talenat. Hteo bi da postaneš pisac. Ili, da bar lepo živiš od svojih tekstova. Na blogu. Za neke novine. Da pišeš reklame ili web sadržaje. Možda i da radiš kao “duh pisac” za zvezde i zvezdice…Ko zna? Svašta se može sa ovim zanatom i talentom.

To je lepo. Ali…uvek ma jedno ali…ccc. Da bi to uspelo, moraš da imaš zanat u olovci. Jer pisanje, pogotovo komercijalno pisanje (bestseleri, blog, memoari, reklame, marketing) je u osnovi zanat, kao i svaki drugi. Ne možeš odmah da budeš Pikaso. Nauči prvo da crtaš. Dostojevski je pisao za novine i kratke priče. Godinama. I Hemingvej. I Stiven King.I…mnogi drugi.

Druga važna stvar u ovoj jednačini jeste rad. Veliki rad, upornost, odricanje. RAD JE STVORIO ČOVEKA. Koliko sam samo mrzeo ovu izanđalu maksimu, da bi tek pod stare dane shvatio njenu suštinu. Ne možeš da pišeš a da ne oznojiš dlanove, nažuljaš zadnjicu i cediš mozak do besvesti. To je upravo ono što razlikuje pisce od onih koji se samo tako zovu.

Tek kada pisanje počne da se bavi tobom, a ne ti pisanjem, znaćeš da si spreman i da si na pravom putu.

Šta treba da uradiš?

Prvo dobro izuči zanat profesionalnog pisanja. Uloži u sebe. To je ionako minimalno. Moraš da budeš spreman da imaš alatu ruci da bi pisao brzo i efikasno.

Drugo, otvori svoj blog ili web prezentaciju. To tvoja radnja. Tamo stavljaj svoje tekstove, tvoje pisanje i svoje reference. Napravi mesto za kontakte. Ne Fejs. Ne twiter. Linkedin je odlična ideja. To je profesionalno. Jer ljudi vole da znaju sa kim imaju posla.

Treće, postani ekspert i predstavi samog sebe na najbolji mogući način. To zahteva razmišljanje i strategiju. Jer svaki pisac je sam sebi preduzetnik. To uključuje sopstvenu promociju i lični marketing. Tu može Fejs i Twiter. Čak i Instagram.

Zašto sve ovo? Prošla su vremena kada se čekalo da neko, neki veliki izdavač ili pohotni mecena, otkrije tvoj talenat. Do tada si mogao da umreš od gladi. Uzmi stvar u svoje ruke i iskoristi moderne tehnologije komunikacije, jer su one tvoj najbolji prijatelj.

Tvoj talenat za pisanje je tvoj glavni i jedini alat koji imaš samo ti i niko drugi ga ti ne može pokloniti. Glancaj ga, voli ga, ulaži u njega, on će ti sve to vratiti desetostruko.

Šta čekaš? Uzmi olovku i počni. Tako prosto.

Kako da zaradiš pisanjem na društvenim mrežama?

 

Mnogi pisci, kako amateri tako i profesionalci, koriste društvene mreže – Linkedin,Twiter, Fejs, i slične – kako bi pronašli klijente, zaradili novac, ili ostali u kontaktu sa drugim kolegama po peru. Međutim, mislim da se poslednjih godina javlja jedan novi trend i sjajna prilika za sve koji pišu da pronađu svoje mesto i iskoriste priliku da lepo žive od pisanja.

Pisanjem za firme i institucije koje se pojavljuju na društvenim mrežama!

Zašto? Kako?

Najosnovniji poslovi na društvenim mrežama uključuju pisanje tekstova/sadržaja za web stranice (Content Writing, Blog, Copywriting), il osmišljvanje različitih web strategija za firme, kako se unapredilo njihovo prisustvo na društvenim mrežama.

Mnoge kompanije i institucije znaju da bi trebalo da budu na društvenim mrežama (marketing i promocija), ali ne znaju kako da to urade i zato se okreću stručnjacima za ovu oblast. Ovo je zlatni rudnik za sve pisce, s obzirom da je content i copy pisanje na Mreži tek u povoju.

Ako si već bio sam sebi društvena mreža, i pisao po zidovima, forumima, tuđim sajtovima ili protalima, ili već imaš svoj blog, trebalo bi da shvatiš da već imaš određeno iskustvo koje je raznim firmama potrebno. Uloži samo još malo u zanat pisanja za web i marketing, i posaćeš stručnjak za ove poslove, a to firme sve više traže.

Čak i u ovoj našoj Nedođiji su u poslednje vreme nikle agencije (malo primitivno, doduše), koje nude usluge pisanja sadržaja firmama na Mreži. Čak su i neki moji studenti bili neko vreme angažovani za dve domaće firme koje se ovim bave (imali praksu što se posle pretovrilo u posao).

S obirom da je pisanje za društvene mreže i web stranice sasvim novo polje, prostora za proboj i zaradu ima na pretek. Ne samo u svetu, već čak i u ovoj našoj prokletoj avliji. Još ako dobro znaš i neki strani jezik, onda si na konju.

Iskoristi to dok nije kasno i ne počne gužva u šesnaestercu!

Koje poslove možeš da radiš kao pisac i zaradiš novac:

Bloger. Iaš svoj blog, pšeš na određenu temu i plaćaju te firme da ih reklamiraš ili uđeš u neki od programa za affiliate marketing.

Content Writer. Pisac sadržaja za web. Praviš tekstove za fun page ili komapnijske web stranice na netu. Može i prodajne tekstove za prozivode ili usluge klijenta.

Copywriter. Pišeš reklamne tekstove za firme nanjihovim sajtovim ali na društvenim mrežama. Prodaješ u njihovo ime, širiš brand awerness, povćeavaš im saobraćaj na sajtovima…

Šta ti treba za ovo?

Ovo su tri glavne vrste posla za sve koji imaju talenta da pišu i ne gadi im se pisanje za novac. Za one koji imaju isključivo autorsko-književne ambicije, ostaje da greju guzicu za kompjuterom i smišljaju neki bestseler sa kojim će da zarade veliku lovu. Ili da love neku prestižnu nagradu i tako pomisle da su konačno postali veliki pisci.Ccc.

No, i za  jedne i za druge važi da bez alata nema zanata. Ispeci pa reci. Znači uloži ogroman rad, nauči zanat, aktiviraj se na Mreži, piši i budi sam svoj guru, ekspert za pisanje na Internetu.

Uspeh neće izostati. Sasvim sigurno!

Ko to tamo piše?

 

Postoji još uvek nešto u meni što me uznemiri kad me ljudi pitaju čime se to ja bavim, a ja im kažem profesurom i pisanjem. Nakon te izjave, razgovor obično ode u sledećem pravcu:

“A šta to pišeš?”
“Hoću da napišem knjigu”.

Ubrzo sam shvatio da da svi imaju neku knjigu u sebi. Uključujući i tebe i mene. Pa ipak, što više vremena provodim u mojim radionicama i sa onima koji ćele da postanu pisci, sve više shvatam da postoji vrlo malo onih koji zapravo pišu knjige.

Postoji gomila razloga zašto ljudi koji žele da budu pisci zapravo izbegavaju da jednom i stvarno napišu knjigu. Obično kažu:

…nemam vremena
loš sam sa gramatikom i pravopisom
kucam na tastaturi sa dva prsta
mrzim kompjutere
imam loš rukopis
imam previše ideja
nemam dovoljno ideja
ne znam ko će to da štampa
izdavači neće da objavljuju početnike
niko danas ne čita knjige…

Strava i užas. Horor film ego tripa. Neće da ulažu u sebe u svoje pisanje. Boje se.

Tu je ključ. Strah. Jer uvek postoji mogućnost neuspeha. Više im se sviđa da ćive u nesrećnoj kutiji svakodnevnice.

Odbijanje i nerazumevanje tvog rukopisa je ono što je jedino sigurno u svetu pisanja. I ideja da uvek postoji ono čuveno “šta ako” može da bude kobna umesto da bude oslobađajuća.

Umesto da pustiš da sokovi stvaranja i kreativnosti teku slobodno, da učiš zanat pisanja, čitaš i pišeš i uživaš u svemu tome, ti se baviš naklapanjima o tome akko je ko nešto napisao, zašto je to napisao, kakva mu je frizura, tema, i nbeskrajnim lajkovanjima i hektovanjima tuđeg pisanja.

Umesto toga sedi i piši.

„Ako moraš satima da sediš ispred kompujtera ili zgrbljen nad olovkom tragajući za rečima..nemoj to da radiš. Sve dok pisanje ne izađe iz tvoje duše kao raketa, dok ne počne da te goni u ludilo, samoubistvo ili ubistvo, nemoj time da se baviš“. Bukowski.

Pisac piše

Ako dovoljno visiš po internetu, blogovima i društvenim mrežama, mora da si primetio razliku između ljudi koji su “blogeri” i onih koji “imaju blog”.

Blogeri pišu često, svaki dan, komentarišu na tuđim blgovima i mrežama, dele informacije.

Oni koji imaju blog to ne rade. Oni se povremeno pojavljuju, i vrlo lično uzimaju to što ljudi ne komentarišu njihovo pisanje ili ih ne lajkuju dovoljno na Fejsu.

Slično tome, postoje i oni koji stalno rade na nekom pisanju koje verovatno nikada neće biti nigde objavljeno.

I tu je najvćea grupa onih što bi jako želeli da postanu pisci, ali koji su stalno zauzeti prečim poslom, dopuštajući da im strah uništi život, i koji nikad ne dozvole idejama da ima izađu iz glave.

Dakle umesto da stalno pričaš o pisanju, sedi i piši. Za početak nauči nešto od zanata, biće ti korisno. Zar ne?

 

TEHNIKE PISANJA: Pokaži a ne govori

“Pokaži a ne govori”! Koliko puta si sreo ovaj savet na časovima srpskog, u radionicama i sajtovima koji se bave kreativnim pisanjem…I ovo je jedna od omiljenih tema u radionicama kreativnog pisanja. Toliko, da je u radionici ovoj temi i vežbama posvećena čitava jedna lekcija. A opet…

Zvuči onako jednostavno i bezveze: pa valjda svi to znaju. Kvaka. Znaju ali ga nema. Ili, može da bude, al ne mora da znači. Istina je da za mnoge pisce, a naročito one u pokušaju, ovaj zanatski savet od velike važnosti, ali da iz nekog čudnog razloga za mnoge i dalje ostaje enigma, kao kad su pisali prve radove u srednjoj školi.

U čemu je onda trik? Akademski i tehnički pisci imaju zadatak da svojoj publici prezentuju činjenice što je jasnije i jednostavnije moguće. Njihovo pisanje predstavlja “govorenje” a ne “pokazivanje”.

Međutim, ako ti kao kreativan pisac nudiš samo plan i činjenice, brzo ćeš postati dosadan i biti ubijen jednim klikom miša. Ili poklanjanjem tvoje knjige (koja je kupljena pre dve godine) za rođendan tvom rođaku. Koji će je, verovatno, isto tako nepročitanu pokloniti nekom drugom rođaku. Posle dve godine. Ili manje.

I tu pokazivanje a ne govorenje stupa na scenu.

U kreativnom pisanju, pokazivanje znači prikazivanje karaktera i osobina likova, delova zapleta, ili aspekata pojedinih situacija kroz misli, osećanja, radnju, metafore, ili neki drugi književni način.

Kako to izgleda u praksi?

Pokazivanje primerom:

 

Pokazivanje: Njen sin jurio je uplašenog psa oko kuhinjskog stola, pokušavajući da ga uhvati za rep, pre nego što je gurnuo gomilu špageta i crvenog sosa na ulgačane podne pločice.

Govorenje: Njen sin je bio bezobrazan i nemoguće se ponašao.

Ili:

Pokazivanje: Morali smo da istegnemo vratove kako bi videli vrhove solitera, koji su izgledali kao da dodiruju nebo.

Govorenje: Videli smno mnogo veoma visokih zgrada.

Korišćenje metafora:

Pokazivanje: Opsednuta jedrilica bacana je divlje amo-tamo, kao da je obična resa na podivljalom tepihu.

Govorenje: Brod je upao u snažnu oluju.

 

Pokazivanje, kao zanatska tehnika, služi piscu da zgrabi čitaočevu pažnju, i najviše se koristi u pričanju priča u klasičnim književnim proznim formama.

Međutim, ova tehnika je takođe vrlo zgodna i prilikom pisanja eseja, memoarske građe, i u publicistici, jer pruža mogućnost da se ostvari narativna dubina u prikazivanju aktuelnih događaja, a da se pisac ne udaljava od faktografije i vernog prikazivanja istinitih događaja.

Ipak, ne moraš da preteruješ. Iako je “pokazivanje” moćna zanatska tehnika pisanja, ne bi trebalo sve da se svede na pokazivanje, a da se “govorenje” potpuno zanemari.

Tajna je u – ravnoteži. Kao i uvek u životu.

Zato, ako te interesuje da dublje razradiš ovu tehniku, sedi, piši i vežbaj. Online radionice kreativnog pisanja ti nude jednistvenu priliku da to i radiš…od kuće. Umesto da se sam mučiš, radi sa nama. Mi smo tu upravo zbog toga.

 

[section title=““]

Usavrši svoje pisanje, sada!

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywriting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Ako si početnik u pisanju, nauči osnovne tehnike zanata pisanja, osnove dramaturgije izgradnje likova, postavke, tehnike pričanja priče. Možda  želiš da postaneš profesionalni pisac i da živiš od pisanja? Imaš svoj blog i voliš da pišeš?  Nauči sve o copywriting-u, pisanju za  Blog i Interent, freelancer poslu, i pisanju za biznis.

Radionice pisanja će ti u tome pomoći! Sve je u komunikaciji, zar ne?

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

 

PISANJE ZA BLOG: ZANATSKI TRIKOVI

 

DA LI TI JE PISANJE ČITLJIVO?

Može biti da si ti još  jedan Hemingvej ili Andrić u pokušaju pisanja na blogu, ali iz nekog nedokučivog razloga blog ti beleži slabe posete, bez obzira na (po tvom mišljenju) briljantne produkte tvog uma i pera. Lupanja po tastauri. Narod je lenj, neće da čita, ne razume, više voli Grand od knjige i sl. Može biti. Šta više, verovatno je tako. Ali, kako da se izboriš sa opštom lenjošću čitanja nečega što je duže od naslova u Blicu ili računa u kafani? Pogotovo u Internetu, gde jednim klikom skačeš sa bloga na blog kao daljincem po televizoru?

Rešenje je da praviš tekstove koje će biti laki za čitanje i…OČNO SKENIRANJE!

Šta je sad pa to? Vrlo prosto, a nije naučna fantastika. Naime, većina ljudi ne čita nego SKENIRA očima razne tekstove, a naročito one u dnevnoj štampi ili na BLOGU. I to skenira kako pojedinčane reči tako i razne fraze, naslove i ostale vizuelne ključeve. Mnoge studije su pokazale da je čitanje sa ekrana 25% sporije nego čitanje sa papira, plus mrza da se uključi mozak za nešto više od prostih instrukcija za ovo ili ono (uz ključne reči kao šti su SEX, KUVANJE, CIPELE, AUTO….i sl).

DA LI TI JE BLOG DOBAR ZA SKENIRANJE?

Prilično je jednostavno da to proveriš. Zamoli prijatelje koji nisu upoznati sa tvojim blogom da pogledaju na brzaka nekoliko tvojih poslednjih postova. Daj im 15-30 sekundi za svaki post, i na kraju ih pitaj o čemu se radu u tekstovima. Vrlo brzo ćeš da ukapiraš kako oni doživljavaju i učestvuju u tvom blogu i tvom pisanju.

TEHNIKE KOJE ĆE TI POMOĆI U PISANJU ZA BLOG

Dobro pisanje za blog podrazumeva da naučiš i držiš u glavi kako da upotrebiš neke važne tehnike kako bi tvoji blogovi bili lakši za čitanje i ostvarili dublji utisak na čitaoce. Evo nekih najvažnijih:

Pravi liste. Označavanje delova teksta i njegovo slaganje u LISTE (sa onim tačkicama, strelicama i sl), se lakše čita i bolje pamti nego njihovo pisanje u pasusima, ili u esejističkom stilu.

Pravilno formatiranje. Koristi bold, VELIKA SLOVA, kosa slova, podvlačenje, kako bi naglasio delove teksta. U tome nemoj da preteruješ kako ne bi frustrirao čitaoca, ali upotrebljavaj kad je nešto zaista važno za rauzmevanje poente.

Naslovi i podnaslovi. Ovo je od grdno velike važnosti imajući vidu tabloidnu kulturu čitanja i pisanja u kojoj živimo. Dobar naslov je 50% kvaliteta teksta za čitaoca. Podeli tekst u više pasusa i opremi ga podnaslovima. Na taj način se lakše čita i ostvaruje brzo razumevanje suštine onoga što si napisao.

Stavi slike. Ovo je od izuzetne važnosti, jer će dobra slika ili ilustracija znatno pojačati smisao i poentu onoga što si hteo da kažeš. Razumi da mi danas živimo u vremenu slika a ne pojmova poređanih u klasični narativni niz. Ovo naročito važi za mlađu publiku koja je od detinjstva naučena da misli u slikama a ne rečima/pojmovima. Tako ćeš ostvariti najbolju komunikaciju sa svojom publikom.

Kreativne tehnike. Koristi i upotrebljavaj odgovarajuće opise u slikama, metafore, analogije, primere. Ovo će ti pomoći da izbegneš klasičnu narativnu formu, koja nije baš prava tehnika pisanja za blog (ostavi to za knjige i druge štampane stvari). Blog je brz, informativan, oskudan, i traži odmah pravu poentu. Ne gnjavi druge, već piši jasno. čitko i razumljivo u skladu sa medijem za koji pišeš.

Dakle, uz ovih nekoliko saveta i sugestija, imaš priliku da proveriš i prilagodiš svoje pisanje za BLOG kao specifičan medij za koji pišeš. Na obostrano zadovoljstvo tebe i tvoje publike.

Probaj, ništa ne košta!

Čitamo se i pišemo.