fbpx

Kako ostvariti ciljeve uspešnog pisanja

Dobar plan, motivacija, strpljenje i upornost

 

 

Kada vežbaš pisanje svakog dana, neizbežno i postavljaš nove ciljeve i donosiš razne odluke povodom toga. Dovoljan je samo entuzijazam da sastaviš listu prioriteta i želja da bi mogao kasnije samo da ih slediš na svom putu do pisanja koje ima kredibilitet.

Uvek postoji bar jedan aspekt tvog pisanja u kojem si stvarno uspešan. U skladu sa postignutim uspehom, gradi svoje ciljeve za naredni period u kom ćeš biti zadovoljniji onim što napišeš, a samim tim postaćeš kvalitetniji pisac.

Da bi se ove zamisli ostvarile, moraju se pretvoriti u realne ciljeve, a ciljevi u svakodnevno vežbanje i strategije realizacije tih vežbi.

Definisanjem i realizacijom zadatih ciljeva kroz vežbanje, svakako ćeš doći do uspeha, odnosno, do efektnog pisanja sa magnetskim efektom.

Ipak, realizacija zacrtanih ciljeva nije lagan zadatak. On podrazumeva proces razmišljanja o željenoj temi, analizu, planiranje i dobru strategiju pisanja. Realizacija podrazumeva i stalnu motivisanost da se radi, odnosno, piše u kontinuitetu.

Da bi olakšao da se tvoji ciljevi što lakše oslikaju u realnosti, sledi neke korake kojim možeš brže da dođeš do uspeha.

  1. Definiši autentično i jasno: Pre nego što se upustiš u pisanje, kreni od svojih želja. Ako znaš šta tačno želiš da pišeš, tako ćeš jasnije znati i kojim putem treba da kreneš. Dešava se nekada da pisac jednostavno ne zna šta bi pisao, nema jasnu sliku šta je to što bi imalo neko značenje za njega. Nejasnoća u željama dovodi do toga da se trudiš, ulažeš u sebe i svoj rad, pri tom rasipaš svoju energiju i resurse na nešto za šta misliš da bi moglo da te dovede do uspeha, ali neće. Na taj način ideš u susret svoj želji na nejasan i nedefinisan način.

Razmisli šta bi mogao da pišeš, a da se pri tom osećaš ispunjeno,uspešno, srećno. Konkretizuj koje to veštine, a koje poseduješ, mogu da te vode do tog osećaja prilikom pisanja. I ne upoređuj se sa drugim piscima. Definiši svoje ciljeve samo na osnovu ličnih afiniteta i sposobnosti. Tek kada si siguran u ono što želiš da pišeš i koji je to žanr u pitanju, možeš da pređeš na sledeći korak, a to je formula i razrada vežbi koje će ti pomoći da ostvariš svoje lične ambicije.

  1. Formulisanje ciljeva kroz vežbanje: Ovaj korak je možda važniji od prethodnog. Nekada, kroz jednu veštinu koju posedujemo odredimo više ciljeva, a ponekad je sama veština ujedno i cilj. Cilj je ono odredište kome se teži kako bi se ostvarili kroz kvalitete koje posedujemo. Prema njemu usmeravamo snagu i resurse. Cilj daje odgovore na pitanja ’šta je ono što bih trebao da pišem kako bih se osećao ispunjeniji’ ali i isto tako ’gde grešim kada često nailazim na kreativne blokade u svom pisanju’ Cilj je okvir i putanja koja vodi do potpunog ostvarenja. Zato je važno svakodnevno raditi na tome i vežbati pisanje što je više moguće. Evo o čemu bi još trebao da vodiš računa prilikom utvrđivanja sopstvenog plana i programa vežbi:
  • Jasno i precizno utvrdi šta želiš da napišeš. (npr. Želim da napišem par naučnih eseja na određenu temu)
  • Razmisli koje su ti veštine za to potrebne i na koje sve načine možeš da dođeš do cilja. Šta je to potrebno da uradiš da bi uspeo. Npr. Kroz određenu literaturu nadogradiću znanje koje mi možda nedostaje, pohađaću radionicu ili kurs koji mi može u tome pomoći, upisaću Fakultet i sl.
  • Koje veštine poseduješ i da li bi trebalo da ih unaprediš. Npr. Brzo učim, dobro pamtim, odličan sam u organizaciji svog vremena…
  • Definiši vreme za svaku aktivnost koja vodi ispunjenju cilja. Npr.dnevno, nedeljno, godišnje…
  • Razmisli o ljudima koji bi mogli da ti pomognu. Npr. Priljatelji će mi preporučiti neki dobar sajt, profesor će mi pomoći na konsultacijama i sl.
  • Postavi jasne parametre koji će ukazati da si na dobrom putu. Npr.pohvale drugih, uspešno razvijene neke veštine i sl.

Tek sa osmišljenim planom i dobrom strategijom, možeš da kreneš u realizaciju svojih ciljeva. Postizanje ciljeva ne funkcioniše po principu zakucavanja lopte u koš, traži vreme i ozbiljnost, a najvažnije od svega- traži stalnu motivisanost i volju za angažovanjem.

Ako si precizno definisao cilj, razradio ga kroz zadatke i vežbe, smanjićeš šansu za gubitkom volje u realizaciji tog cilja. Niko nije uspeo, a da se pre toga nije potrudio. Budi strpljiv, uporan i već si na putu da postaneš ostvaren i uspešan pisac.

Pisanje i naracija

Naracija kroz drugo lice jednine je oblik pisanja u kome se tačka gledišta naratora iskazuje kroz percepciju tzv. posmatrača, a to je obično, u većini slučajeva sam čitalac. Percepcija iz drugog lica jednine retko se koristi kada je u pitanju pisanje fikcije na primer, zbog određenih poteškoća koje pri tom mogu da se jave. Prilično je izazovno razviti priču, ali i karaktere u njoj, u kojoj je prikladno i poželjno prisustvo druge osobe.

Pored toga, nije jednostavno održavati tok naracije drugog lica u pisanju neke duže forme. Nešto je drugačije kada je reč o pisanju eseja ili nekog kraćeg sadržaja.

Primeri percepcije „druge osobe“

Uprkos izvesnim izazovima koji mogu da se jave kada je ovaj način pisanja u pitanju, postoje takođe autori koji odlično balansiraju sve elemente pisanja u skladnu celinu kako bi to na kraju zaista i zvučalo kao dobro napisana priča.

Kao primer možeš možda da osmisliš nešto poput ovoga:

„U narednom semstru profesor je bio opsednut pisanjem iz ličnog iskustva. Moraš da pišeš na osnovu onoga što ti je već poznato, na osnovu onoga što ti se dogodilo. Razmisli malo o svojim iskustvima, možda pronađeš neku vrednu ideju, inspiraciju.“

Izbor percepcije baš po tvojoj meri

Nemoj da te zbuni naracija drugog lica jednine, pisac se jednostavno na taj način obraća čitaocu. Mnogi veliki pisci na taj način direktno izražavaju svoje komentare i mišljenja, kroz likove svoje priče.

Autori modernog vremena takođe koriste ovaj tip percepcije kada imaju da poruče nešto korisno i pametno.

Postoji još jedan detalj koji bi eventualno mogao da te zbuni, a koji se takođe razlikuje od percepcije trećeg lica. Kada pisac postavi pitanje čitaocu, on to radi iz perspektive trećeg lica. Na primer: „Da li uživaš u pisanju kao i ja ?“ Ovo pitanje postavlja narator, a on je treće lice jednine.

Kada se to preformuliše da zvuči kao da je pitanje iz druge perspektive onda to zvuči ovako: „Voliš da pišeš tako da možeš da planiraš da radiš neke vežbe pisanja večeras.“

Primetiš li razliku ?!

Zašto da se odlučiš baš za ovaj tip naracije ?

Većini ljudi prirodno je da piše u prvom licu jednine ili eventualno u trećem licu. Za pisanje kroz percepciju druge osobe potrebno je malo truda i iskrena namera da se piše u ovoj formi. Razlozi za to su:

  • Želiš da ubaciš čitaoca u to stanje i iskustvo protagoniste
  • Želiš angažovati publiku kroz razne senzibilitete svoje priče. To se najbolje postiže tako što čitalac zamisli sebe kao deo iskustva o kom pišeš.
  • Želiš da napišeš zaista ubedljiv i zanimljiv tekst koji će postići svoj maksimum kroz percepciju drugog lica.
  • Želiš da probaš novi i drugačiji stil pisanja.

Nema ništa loše u eksperimentisanju sa raznim stilovima pisanja. Možda će ti samo za neku percepciju trebati malo više vremena ili vežbanja. Nema ničeg čudnog ili pogrešnog ako tvoji prvi pokušaji čitaocima budu zvučali konfuzno ili nervozno. Samo usavršavanjem sopstvenih veština i tehnika postaćeš dobar autor čiji trud i rad će drugi itekako da primete. Mi ti možemo pomoći u tome.

 

VEŽBE IZ RADIONICE: Izgradnja likova

 

I tako…S vremena na vreme me moji polaznici online radionica kreativnog pisanja iznenade svojim talentom. Ova vežba je trebala da izgleda kao klasična vežba kreiranja likova za kratku priču…A ispala je kratka priča za sebe. Sjajno. Kad neko voli pisanje. I ima dara. Zar ne?

[section title=““]ekursevi

ISKORISTI PRILIKU – UPIŠI E-KURS! 

E- kursevi su poseban oblik online radionica u kojima možeš da učiš veštine i zanat pisanja potpuno samostalno, bez mentora.

Odaberi temu, upiši kurs i dobijaćeš lekcije i vežbe direktno elektronskom poštom u tvoj Inbox.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/besplatni-sadrzaj/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE OVDE[/button]

[/section]

 

Autor: Tanja Ajtić

Izgradnja likova u priči. Vežba.

Roko Barba

Ne predstavljam se po pravom imenu i prezimenu na Online sajtu. Zovem se tamo Roko Barba. Milan mi je pravo ime. Dopisujem se isključivo sa ženama koje su usamljene kao i ja. Razveden sam i brinem o svojoj ćerci koja je sada već student. Bivša žena radi kao prevodilac za engleski jezik. Ja sam u Beogradu završio Arhitektonski fakultet a u Vankuveru radim kao održavač državne zgrade u Centru grada za stanovanje. Čistim zgradu, popravljam je i izbacujem đubre. Mason sam. Teško me je otpustiti.

Većinu ovremena na poslu provodim u obližnjem kafiću gde pijem kafu i koristim laptop sa njihovom wi-fi mrežom. Tada se dopisujem sa usamljenim ženama, posebno mladim i tamne kože. Nisam napisao istinu kako se zovem i nisam napisao istinu čime se bavim, kao što sam slagao za moje godine. Napisao sam da sam biznismen. Danas treba da se nađem prvi put sa Džuli.

Imam pedeset godina a Džuli misli da imam četrdeset. Našli smo se u malom pabu u centru grada. Došao sam sam sa automobilom koji je sportski i ako sam mogao da dođem peške pošto se pab nalazi blizu mog stana, ali sam hteo da ostavim dobar utisak. Došla je na vreme. Crna, mlada i zgodna. Iz Kolumbije je, tamo ima dosta ljudi crne kože. Naručujem nam kafu sa krofnom. Našli smo slobodan sto u uglu paba. Gledam je suženim očima kao što lovac gleda svoj plen. Mislim da se to ženama dopada.

Imam bradu od tri dana pa izgledam više kao neki umetnik. Nisam ćosav i to privlači žene. Došao sam u Vankuver sa ženom i ćerkom. Jednog dana rekao sam Svetlani da želim razvod jer želim da budem sa drugim ženama. To me stravično privlačilo. Ovisnik sam postao od tamnoputih žena. Svetlana je pristala na razvod, ostali smo u dobrim odnosima. Jedno vreme, dok je ćerka išla u osnovnu školu bila je sa mnom.

Bio sam dobar otac i ja sam se sakrivao sa mojim tamnoputim prijateljicama. Kod kuće sam bio dobar, nežan, debeljuškast otac. Sada moja ćerka želi da živi sa majkom. Izlazi sa mladićima i majka je bolje u tome razume nego ja. Razgovaram sa Džuli. Sviđa joj se što sam beo. Ne mogu samo nju da gledam. Zaiteresovan sam i za neke žene koje ulaze u pab. Profesionalna deformacija. Njoj se to nikako ne sviđa.

Ima divne smeđe oči I kožu koja se sjaji, crnu kosu koju pegla, prekrivajući svoje lokne. Kaže da je došla u Vankuver sa porodicom. Ne želim da joj kažem ni da sam razveden. Ona kaže da je vrlo teško naći muškarca koji je iskren i pažljiv i ne sviđa joj se kako je ja gledam. Kao divlja životinja, kaže. Ja mislim da je to seksi, kad streljaš pogledom ženu. Ne znam zašto joj se to ne sviđa.

Ona ustaje od stola i odlazi iz paba sama. Mene je ostavila za stolom samog. Plaćam pića i odlazim i ja. Dok prolazim pored stolova bacam jedan moj neodoljivi pogled jednoj ženi i izlazim na ulicu.

Vetar počinje da duva.

 

[section title=““]

Usavrši svoje pisanje.

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywriting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Pridruži nam se na sajtu kreativnog pisanja i uživaj zajedno sa nama!

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/register/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

 

IZ RADIONICE: Kako to izgleda kada polaznik prevaziđe očekivanje profesora?

 

Klara i ja smo započeli rad u radionici kreativnog pisanja naizgled uobičajeno: posle uvodnog zagrevanja u pisanju laganih vežbi asocijacija, motiva za pisanje, veštine izbora i slaganja reči, strukture pisanja priča…usledilo je iznenađenje:

Klara je sve bolje i bolje pisala, zapravo otkrivala svoj raskošni talenat za pisanu reč. Sve više je na videlo izlazila njena izuzetna sposobnost opažanja sveta i događaja iz njene okoline, i skrivena veština pretakanja unutrašnjih i spoljnih događaja u dobro oblikovani pisani iskaz.

A onda je usledio pravi šok za mene: zadao sam joj zadatak da napiše jednu običnu vežbu „Stvari iz torbe“, koju koristimo u vežbanju izgradnje likova i karaktera prilikom pisanja proze (pripovetka, roman). Po ugledu na formu policijskog dosijea, trebalo je da razradi karakterizaciju lika na osnovu sadržaja njegove torbe.

Ali…umesto dosijea, dobio sam malu dramsku scenu, koja je prevazišla sva moja očekivanja!! Neverovato koliko čovek može da u naizgled mali stvarima otkrije kreativni vulkan kod sebe i kod drugih! To je zaista pravo zadovoljstvo i jedina prava nagrada kada se baviš pisanjem, kreativnim stvaranjem i radionicama kreativnog pisanja, što je moj slučaj.

Pogledajte i sami kako to izgleda.

 

[section title=““]ekursevi

ISKORISTI PRILIKU – UPIŠI E-KURS! 

E- kursevi su poseban oblik online radionica u kojima možeš da učiš veštine i zanat pisanja potpuno samostalno, bez mentora.

Odaberi temu, upiši kurs i dobijaćeš lekcije i vežbe direktno elektronskom poštom u tvoj Inbox.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/besplatni-sadrzaj/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE OVDE[/button]

[/section]

 

Šta ima u torbi?

Mia: Hajde darling, ne javljaš se 6 meseci I sad me pitaš šta ima novo I zašto pijem porto u 11 ujutro, sama?

Boris: Ja sam bio zauzet, rekao sam ti. Kada radim ozbiljne poslove ne mogu tek tako da prekidam I prebacujem se sa teme na temu, to nije dobro za moj mozak.

Mia: Kakva si ti čudna ptica. Ma ne verujem ti ništa.

Boris: Kako da te ubedim?

Mia: Pokaži mi šta imaš u torbi.

Boris: U ovoj torbi? Da sve izvadim?

Mia: Da, sve.

Boris: Zašto?

Mia: Zato. Da vidim šta tu kriješ.(smeje se)

Boris: Nemam šta da krijem. Ne očekuj ništa posebno. (vadi dve velike fascikle)Ovo su novi slučajevi, nosim ih sa sobom da ih na brzinu prelistam uz kafu. Da sam znao da si ovde, ne bih ih vukao sa sobom. Zatim, Marko Aurelije ”Samom sebi”.

Mia: To sada čitaš?

Boris: To čitam godinama. Uvek je nosim uz sebe, kao ličnu Bibliju. Sada još moram da ti priznam I da sam malo sujeveran: kad god mi se nametne neko važno pitanje u životu, ja je otvorim nasumice I potražim odgovor.

Mia: Ha! (nalakti se o sto I gleda neko vreme u Borisa) Hajde pitaj Marka hoćemo li ti i ja dogodine, u isto ovo vreme, sedeti ovako zajedno kao drugari.(smeje se izazivački).

Boris: Ne, ne, ne! Nađi svoju knjigu pa pitaj šta hoćeš. Ova je samo za ozbiljna pitanja. Šta se duriš? Hoćeš li da ti pokažem još?…(vadi blok, naoštrenu drvenu olovku I lepu srebrnu hemijsku). Ovo je osnovno.

Mia: A pregrada sa strane?

Boris: Mmm..hajde. Ali mnogo tražiš, znaš ? (gledaju se ćutke, nasmejani, osećaju isti nalet radosti. Boris polako vadi požuteli papirić, presavijen do veličine kutije šibica). Ovo je poklon od mojih studenata u Bostonu, dali su mi ga kad sam odlazio. Tu piše nešto što mi daje nadu da sam bar jednom u životu radio stvari kako valja, da sam u nekim ljudim probudio ono najbolje. Izvini, ne mogu ti sada čitati ovo pismo, mislim da je prilično patetično za ovaj dan I ovo vreme u Beogradu. Ne ljutiš se?

Mia: Ti misliš da ja to ne bih razumela, je l’ tako? Ili da bih ti se podsmevala?

Boris: Grešiš Mia, nije tako. Hajde, probaj da ne insistiraš. Vidi šta je ovo- možda te zanima ovaj privezak (dodaje joj ključeve, u trenu im se ruke dotaknu I ona se hitro povlači sa “plenom”.) Jesam li te opekao?(smeje se).

Mia:(uvređeno) Nisam te dugo videla, a ne dodirujem se sa strancima, kapiraš?

Boris: Ok, šalio sam se. Znači, ovaj privezak sam kupio u…pogađaš?

Mia: Španiji?

Boris: Baš tako. Andaluzija, Sevilja. Sećaš li se kad smo pričali o putovanjima na koja se ide bez dece, mala vikend putovanja koja čine čuda za brakove…Pominjao sam ti Španiju, kada smo sreli Milačiće, i brbljivu Ranku, baš kada su nam najmanje trebali …Te večeri smo bili sami na nekom malom trgu u Sevilji, slučajno naišli na koncert, jedan gitarista i stara igračica flamenka, i njen neverovatni duboki glas….šta da ti kažem, to je bilo nešto najlepše I istovremeno najpotresnije što sam video I osetio. Ne umem da ti opišem rečima, jednostavno, trebala si biti tu… I Jeleni se dopalo, napravila je neke lepe fotografije. Ja sam kupio ovaj privezak, male kastanjete od maslinovog drveta, da me podsećaju na to veče.

Mia: Pa ti si u stvari jedna sentimentalna bitanga. Mnogo mi se dopada ova tvoja torba, ukrašću ti je jednom. Da vidim kako plačeš. (uvija pramen kose, začikava ga). Hajde, hajde, ima tu još nešto…

Boris: Evo, sve ću ti pokazati. Do gole kože, kad već tražiš. Vidiš, ovo je nitroglicerin, nikad se ne zna…

Mia: Ali prošlo je sedam godina…

Boris: Bolje je biti spreman na sve, tako sam sigurniji. Ova lepa šarena narukvica je delo mojih kućnih životinjica: Une, Ivana I Ognjena. Napravili su mi je za rođendan pre par godina.

Mia: Lepa je, baš divan poklon. Zamisli moj slučaj, oboje su povukli na Sašu, ni traga nekom umetničkom talentu. Saša kaže da je jedan moler u familiji dovoljan.(smeje se, setno).

Boris:(gleda u Miu neodlučno, zatim vadi iz malog unutrašnjeg džepa papirnu kesicu) Šećer.

Mia: Šećer?

Boris: Apsolutno.

Mia: Iz “Sekvoje”. Lep dizajn.

Boris: Imam ga u torbi šest meseci.

Mia: ( gleda okolo, zakašlje se, glas joj je nesiguran) Jesmo li poslednji put tamo pili kafu?

Boris: Ja sam pio kafu, a ti si pila čaj. Kijala si, i oči su ti suzile.

Mia: Hahaha, izgledala sam očajno. Znači, onuo su kastanjete iz Sevilje, a ovo “užas iz Sekvoje”?

Boris: Čist sentiment.

(Ćute oboje, niko se ne usuđuje da progovori prvi)

Boris: Sad znaš.

Ona izbegava njegov pogled, nervozno provlači male kastanjete kroz prste).

Mia: Lepo i potresno, zar ne?

 

[section title=““]

Usavrši svoje pisanje.

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywriting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Pridruži nam se na sajtu kreativnog pisanja i uživak zajedno sa nama!

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

 

VEŽBE IZ RADONICE: kako prikazati šta glavni lik (likovi) u priči misli?

U skladu sa temom o pokazivanju a ne govorenju, vrlo je korisno reći nešto o tehnici putem koje možete prikazati misli i osećanja vaših junaka, a da se sve to ne pretvori u dosadnu monološku osamu likova u priči. Obratite pažnju na ljude iz svoje okoline i načine kako iskazuju svoje misli i osećanja i to kroz ponašanje i signale tela koje emituju. Naravno da ne možemo da čitamo njihove misli, ali na neki čudan način obično tačno znamo  kada su uznemireni ili uzbuđeni, kako žele da naprave da se osećamo krivim, ili planiraju da nešto zajednički uradimo.

Postoji nekoliko načina da to pokažete u vašem pisanju:

  • na osnovu onoga što kažu
  • iz načina kako nešto kažu (ton, glasa, ritam i tempo govora, pauze, oklevanja, značajne tišine…)
  • putem govora tela
  • na osnovu akcije/delanja likova

Istovremeno, publika na taj način dosta saznaje i osamim likovima u priči.

Ukoliko priču pišete u prvom licu, iz ugla samog junaka, nećete iati na rasplaganju gore navedene tehnike, ili ćete ih moći koristiti u prilično ograničenom obimu. Međutim, ukoliko priča nije pisana u prvom licu, možete prikazati njegove misli i osećanja spolja (reči, izrazi lica, govor tela, akcije). Ali, ako pišete u prvom licu,onda se morate potruditi da sve ovo prikažete iznutra. Kako?

Možemo to uraditi kroz kroz direktne misli, kada citiramo reči putem kojih naš junak misli. Na primer: “Dejan je često neraspoložen”, pomisli Jelena. “Nadam se da nije ništa strašno”).

Možemo iskoristiti i indirektne misli. (Na primer: Jelen je sa zebnjom polgedala u jegove zgrčene ruke na volanu. Obično nije bio ovoliko napet – nadala se da se ništa strašno nije dogodilo).

Možemo to sve prikzati kroz fizičke doživljaje junaka. (Na primer: Osetila je kako joj se stomak grči).

Svi ljudi pokazuju svoje misli i osećanja na različite načine, i u tom je lepota i dinamika korišćenja ovih tehnika. Zato dobro razmislite kako će vaš karakter reagovati kada, na primer, se naljuti. Možda će naglo postati hladan, dalek, i neuobičajeno ljubazan. Ili će pocrveneti u licu, podići glas i šutnuti komad nameštaja. Usklađeno ponašanje junaka i njegovih reakcija u skladu sa njegovin karakterom, uvek daje životnost i dubinu samoj priči koju pišete!