fbpx

Kopirajter – karika u poslovnom lancu bez koje se ne može

Sigurno ste bar jednom u životu kupili nešto što vam možda i nije preko potrebno. Ali to vas nije sprečilo da sebe obradujete prepuštajući se osećaju kompletnosti. Kao da vam je samo taj deo falio da bi ste konačno uživali u celovitoj slici sopstvene samobitnosti.

Čoveka koji vam je objasnio kako da to postignete, kao i zašto je to prava stvar za vas,najradije bi ste proglasili za doživotnog prijatelja. On je onaj iluzionista u realnom vremenu, plemeniti saigrač uz čiju asistenciju ste uspešno poentirali sa same ivice ofsajda.

MASTER CLASS RADIONICE. Napredne radionice namenjene su polaznicima koji žele da usavrše autorsko pisanje književnih formi, kao i profesionalnih poslovnih tekstova iz oblasti marketinga, reklame i prodaje.

Gospodin Kopirajter – igrač za sva vremena

Pitate se kako mu polazi za rukom da bolje od vas poznaje vašu pravu prirodu. Kada bi ste pokušali da sklopite fotorobota po njegovom liku, bili bi ste svedok savršenog uklapanja međusobno naizgled nespojivih delova. Jer, neprimetna a uspešna transformacija je njegovo srednje ime.

Za početak bi uzeli prstohvat oštroumnog psihologa u čijoj doktorskoj torbi uvek ima ampula ispunjenih raznim delovima kolektivno nesvesnog. Njegov seizmograf nepogrešivo reaguje na najtananije pomeranje tektonskih ploča koje u slojevima ispunjavaju vaše nesvesne nagone. Baveći se ljudskim potrebama naučio je u kom trenutku i na koju treba da stane da bi izazvao zapljuskujući talas želje u vašem srcu.

Zatim se u adekvatnoj razmeri dodaje određena količina analitičkog uma vrhunskog detektiva. Bez njegove surovo logične dedukcije ne bi smo mogli da dokučimo iz čega se vaša želja sastoji. To će mu omogućiti da vas nežno usmerava u odgovarajućem pravcu, koji je uvek najkraći put do cilja.

Ako je vam je došao na vrata sa gajbicom paradajza koji vi ne želite da kupite jer ga već imate, skromno će vam, polako se spremajući da vas kulturno ostavi na miru, natuknuti da on eto paradajz prodaje da bi skupio pare za školarinu. Vaše pljuvačne žlezde će mirovati i dalje, ali će plemenito srce zadrhrtati pred epskom slikom borbe Davida protiv Golijata, i odrešićete kesu da bi ste učestvovali svojim skromnim prilogom u njegovom trijumfu nad životnim preprekama. I to je već drugi poen na gostujućem terenu.

Ogledalce kaži mi, kaži…

Ova osoba ima jedan strastveni hobi pomoću koga donosi  kvalitetnije  zaključke o svetu koji je okružuje. Taj hobi je statistika. Količine i odnosi koji se mogu brojčano izraziti dozvoljavaju joj da pravilno adresira svaku strategiju koju smisli. Reč je o jednoj živoj materiji koja se stalno menja i preko koje ovaj, pre svega naučnik, prati promene u tkivu ponude i potražnje.

Statistika mu kaže da će Eskimu teško prodati frižider u svrhu hlađenja hrane, ali da je moguće do cilja doći zaobilaznim putem. Jer on ne vidi samo frižider, on vidi deo onog sna koji svi sanjamo, a to je da se ničim ne izdvajamo iz kapitalističkog čopora, i da svoje biti isprojektujemo preko imati. Tako na snežno belu površinu ovog dela planete utiskuje logo poznatog brenda koju ni najljuća vejavica ne može da izbriše.

I na kraju, vezivno tkivo i tetive koje ove delove organizma spajaju u neraskidivu funkcionalnu celinu, čini njegova empatija. Kada se pogleda u ogledalo on vidi vas. Njegove potrebe su i vaše potrebe jer smo svi napravljeni na isti kalup. On sanja tvoje snove i gaji tvoje želje. Jer da nije tako nikakavo razumevanje između nas ne bi postojalo, i društveni ugovor bi bio automatski poništen.

Kako do cilja?

Sada vam je sigurno krivo što se niste rodili ovako nadareni. Ne upadajte u zamku malodušnosti. Ovu osobu nisu proizveli ni geni, ni naučna laboratorija. Proizveo se sam uvek spremno učeći  i radeći na sebi. Jer on ne poznaje izgovore tipa „ nemam sad vremena“, „ evo sledeći put“, „ kad budem imao više para“…

Odavno je shvatio da je svako ulaganje u znanje investicija, a ne trošak. I evo ga, sada je na korak ispred vas, čeka da vam uhvati pogled i objasni vam šta je to što zaista želite.

Ko ti kroji…priču

Moje odelo

Uvek sam mislila, kad napišem nešto to mi je kao odelo. Ako je kraće onda je letnje, kad je duže ima rukave za zimu. A onda, kad izađem napolje u svom novom odelu, ili se smrznem ili mi je prevruće. Ako je forma i odgovarala, suština nije. Porođajne muke krojača reči nisu se nikako završavale.

Lepo sam ja to zamislila, ali kreaciju treba zategnuti, iseći krajeve konaca koji vire, poravnati falte. Ništa mi drugo nije preostalo nego da pokucam na vrata veštijeg krojača. Ukoliko želim i napolje u toj odeći. Za po kući je bila sasvim dobra, tu me niko ne vidi. Ali nisam tkala reči da bi sedele pored ognjišta. Htela sam da i drugi vide, da se dive mojoj maštovitosti i umeću. Da požele da imaju i za sebe jedan primerak.

Ponovo u đačku klupu

Školu je bilo jednostavno upisati. Na moje prijatno iznenađenje, imala sam školske drugove zaustavljene na istom stepenu razvitka. Izvukli smo svoje modele i raširili ih na klupu. Svako je mislio da će baš njegovo delo pretrpeti minimalne izmene. Nismo bili svesni da je ideja bila zaokružena samo u našim glavama. Da je ono što smo imali da pružimo manjkalo u svom pojavnom izdanju. Krišom smo bacali poglede na klupe do sebe upijajući pogledom tuđe mustre. Po malo zavideli kako nama nije pao na pamet taj neuobičajeni preplet i ta tanana nijansa osećanja pretvorena u boje.

Zatim smo sledeći instrukcije majstora rasparali do klupka svoje tvorevine i krenuli iz početka. Vredno smo ređali reči u nove rečenice i iznosili na svetlost dana nove uglove gledanja. Samo tkanje je uzvraćalo novim sjajem. Pasusi su lepše padali niz glavnu konstrukciju priče. Svaka tačka bila je čvorić kojim se završavao jedan red veza i počinjao drugi. Dijalozi su se pojavili u formi rupica za dugmiće čije nas kopčanje štiti od promaje smisla.

A naše samopouzdanje je raslo najavljujući još smelije projekte u budućnosti. Kreacije su nam se od jednog komada pretvorile u komplet. Znali smo, ovo ćemo s ponosom nositi i što je još važnije trajaće nam. Preživeće test vremena i naše vreme i trud neće biti proćerdani zarad klimavog trenutnog zadovoljstva.

Ostavili smo za nama onaj romantizam koji nam je govorio da je samoukost nepatvorena vrednost. Jer uvek može i više i bolje. Majstor nas je gledao sa simpatijama, uživajući u rezultatima svog truda. I blago zaustavljao naše pokušaje da prerađujemo stvoreno u nedogled. Jer to se takođe uči, znati kad da staneš. Da završiš jednu priču, a od viška materijala napraviš drugu. Nešto je zgodno kad je mini, a opet neki materijali zahtevaju postavu. Što više kriju, to više pokazuju.

Model za sva vremena

Danas su nam kolege pažljivi čitaoci radnih izdanja. Više pari očiju bolje vide, a ako je nešto izvan našeg domašaja ne stidimo se da to i kažemo. Onda opet zovemo glavnog krojača u pomoć. On je uvek u svojoj radionici, raspoložen da odloži svoj rad i priskoči sa preciznim savetima i konstruktivnim rešenjima. Iz te škrinje znanja se možeš služiti uvek. Ona je neiscrpna i sa svakim novim učenikom se obogaćuje umesto da se prazni.

Sada imam pun radni sto završenih dela, od kojih će se mnoga uskoro pojaviti na glamuroznim pistama. I stvaram nova bez strepnje i nesigurnosti, jer znam da sam naučila i primenila ona važna pravila na kojima se drže sve priče još od prve reči.

 

Kako se izražavamo

Svi pravci u umetnosti imaju sopstvena sredstva izražavanja, pomoću kojih se ideje prenose na ili putem odgovarajućih medija. Kod nekih su to sllike, a kod nas koji volimo da pišemo, to su reči. One nam služe pre svega da formulišemo misli. Potom i da ih modelujemo na način razumljiv našoj publici. Da bi izbegli vavilonsku pometnju, moramo znati šta i kako pišemo.

Šta želimo da kažemo

Svako posmatra svet oko sebe iz svog vlastitog ugla. Radi uspešne komunikacije, biće potrebno da se uživimo u tuđi ugao gledanja. Različite perspektive daju jednoj istoj poruci različita značenja. Kako reče jedan Pisac, reči ne pripadaju nama, već poverenju onoga koji sluša.

Možda nam se dešava da imamo ideje koje je teško oblikovati tako da budu svima razumljive. Zato moramo dobro da utvrdimo kakvu poruku želimo da prenesemo. Osim što moramo dobro da poznajemo ideju koju želimo da iznesemo na svetlost dana, da bi istakli najvažnije moramo da poznajemo jezik.

Pored podrazumevanog poštovanja književnih normi, sadržaj, ideja i poruka će biti razumljiviji ukoliko se postigne jednostavnost i tačnost u izrazu. Tako će se i čitalac lakše uživeti u ono što želimo da mu saopštimo. To je neophodno iz zbog selektivnosti percepcije. Ona često zavisi od naših očekivanja, potreba, želja, mišljenja, stavova i uverenja – perceptivniji smo za ono što je u skladu s našim očekivanjima, stavovima.

…i kako to radimo

E sad, da bi smo ostavili dojam pisca bujne imaginacije i još bogatijeg vokabulara, upadamo u zamku redundantnosti. Svakog pisca ona čeka spremno razapeta, i kamuflirana prevelikim brojem nepotrebnih strana.

Prilikom smanjivanja nereda u našem pisanju moramo biti spremni da eliminišemo izraze koji ne dodaju ništa onome što je već rečeno. Ali, da li se dobri pisci nikada ne ponavljaju? Pa naravno da ne. Mnogi od njih čak imaju i omiljene reči i ne propuštaju ni najmanju priliku da ih puste u promet.

U efektnim strategijama ponavljanja možemo da vidimo kako se pisci oslanjaju na ponavljanje jer time naglašavaju ili razjašnjavaju glavnu ideju narativa. Pažljivim ponavljanjem ključnih reči i strukture rečenice možemo uspostaviti jasnije veze u našem pisanju. Znači, treba da izbegavamo ponavljanje reči samo u slučaju da ono naše pisanje čini dužim, a ne boljim.

Kad god smo u mogućnosti, treba da smanjimo dugačke pasuse na kraće fraze. Fraze opet možemo da svedemo na pojedinačne reči. Ukoliko izbacimo i prazne fraze, sprečićemo sebe u narcisoidnom pokušaju da se pokažemo. Ako jedna reč proguta značenje drugih reči, koristite samo tu reč.

Dakle, koristimo metanoju, čin preobraćanja pisanja putem naglašavanja reči uzimajući u obzir izraz i redefinisanje, i jasnoće izraza pružanjem poboljšane definicije. Kada se stavimo u ulogu čitaoca koji zajedno sa nama revidira tekst, pojačavamo i osećaj spontanosti pri stvaranju.

I ne zaboravite, ’mišljenja su kao guzice, svako ima po jedno’!

Geometrijski vs slobodni stil

Koliko puta vam se desilo da ste seli za pisaći sto sa namerom da napišete nešto određeno, i to sasvim posebnim stilom? Probili ste se kroz gusti čestar sopstvenih misli i utabali put precizno izabranim rečima. Međutim, već posle prvih nekoliko redova, stvar se otrgla kontroli. Reči su imale svoju ideju o tome kojim redosledom će da naviru, i šta žele da kažu. Vi ste se uhvatili za glavu, očajavajući nad svojim potopljenim planom.

                                                      Planom protiv stihije

Pridržavajući se svih uputstava koje su ozvaničeni pisci neštedimice delili, rešili ste da pre nego što išta počnete da pišete, isprojektujete način na koji ćete to uraditi. Duša se nadimala od optimizma, pisca je obuzela odluka da ništa ne prepusti slučaju. Fajlovi sa karakterom i navikama junaka, isorijska i naučna građa, činili su arsenal literarnog ratnika koji ozbiljno shvata svoj pohod. Vodilo se računa o geometriji naracije, znaci interpunkcije su, kao kandelabri bili postavljeni na strogo utvrđenim mestima.

Životne priče likova su opisivane predviđenim sredstvima. Kroz gusto drenažno sito prosejavane su eventualne anomalije, rečenica je bila oslobođena suvišnih prideva. Simetrija je suvereno vladala, svako poglavlje počinjalo je rečenicom kojom se prethodno završilo. Cela struktura bila je zauzdana veštim piščevim umećem.

I zašto nema zadovoljnih čitalaca da koriste taj mobilijar ideja i nadahnjuju se smislom? Izgleda da se pisac prekombinovao. Gledano iz aviona, pripovedačev park je zaista predivan, čak se može jasno razaznati slika koju je raznobojnim lejama iscrtao. Ali kada čitalac siđe u tu plantažu reči, nije siguran zašto je ovde došao, i na koji način treba da koristi ponuđenu lepotu. Zarobljen kao u nekakvom opojnom lavirintu, eno ga gde i sada pokušava da se, bez Arijadninog konca, dokopa ulazne kapije.

                                               Sukcesivno smenjivanje vrsta ( reči )

Mislite da je spontanost majka autentičnog pisanja? Tamo gde ste posadili prejaku reč, dodaćete još nekoliko njih kao potporu. Pustićete atribute da bujaju kao rododendroni na ulazu u primorsku kafanu. Setvu reči radićete u jednom širokom zamahu, tako da će i za vas biti tajna šta će na kraju iz plodnih listova sveske nići. Kalemićete žanrove da bi onim recesivnim dodelili dominantniju ulogu.

Činjenica je da se dobro zabavljate. Ne mareći mnogo za mogućnost da se i sami izgubite u šumi reči koje čekaju svoj red. I tako će biti sve dok se ne sapletete o korenje koje je premrežilo stazu i shvatite da ne znate kuda idete. Moraćete da se vratite na sam početak, umijete se vodom iz fontane koja vam tiho žubori u glavi, i pretresti svoje namere još jednom. Tu negde se sigurno krije ono što ste hteli da kažete, sedi na klupi od balvana, i klati nogama šutirajući rascvetale maslačke vaših literarnih iluzija.

Ali ne plašite se. U jednom pravom parku, na klupi za šetače stoji pločica sa najpoznatijim citatom čuvenog arhitekte, pesnika i vajara Mikelanđela Buonarotija: “ Ja još uvek učim.“

Da li možemo da pišemo o nečemu što je izvan našeg iskustva

Posle gomile pročitanih knjiga, i ovakvih i onakvih, nametnulo mi se jedno pitanje. Može li pisac da piše o nečemu što nije doživeo? Da li su imaginacija i empatija dovoljna sredstva za otkrivanje prave motivacije koja stoji iza ljudskih postupaka? Koji su to saznajni putevi kojima ćemo doći do suštine nečijeg bića?

Znam, reći ćete mi odmah da je upravo ta sposobnost ono što pisce odvaja od običnih ljudi. Što smo dalje u stanju da odemo izvan granica poznatog, i pišemo o nečemu što sami nismo iskusili, više ćemo angažovati onaj deo sebe koji je otvoren za nepoznato. Da li pri tom rizikujemo da zvučimo neubedljivo?

O čemu obično pišemo

To će zavisiti samo od stepena u kome vladamo veštinom pisanja. Isto kao i od sposobnosti da zaista razumemo fenomene koji nas okružuju. Lako će nam biti da pišemo o likovima koji su npr. netipične seksualne orijentacije ako smo i sami pripadnici takvih grupa. Ili da šetamo pse i mačke unaokolo ako smo fanatični ljubitelji životinja.

Ali kakav će rezultat biti ako uzmemo da pišemo npr. o istinskoj potrebi za nečim, a sami nikada nismo bili u situaciji da zaista oskudevamo. Možda i možemo da damo nekakav površan osvrt na tu temu. Ali pitanje je da li će nam izmicati one finese koje su upravo začin autentičnosti. Ili kako da pišemo o ratu ako nikada nismo u njemu učestvovali?

Da li je to trenutak kada treba da zovemo u pomoć kolektivno nesvesno i, poput džokera iz rukava izvučemo uspomenu na nekog poznatog. Nekoga ko je, na sopstvenu nesreću, bio učesnik takvih događaja? I da li uopšte treba da imamo mišljenje baš o svemu? Možemo li dopustiti sebi kao piscu tu slobodu da odbijemo da se upuštamo u prikazivanje i tumačenje onih oblika ponašanja koji su nam strani?

…a o čemu možda treba da pišemo

Svima nam je poznata legenda o Kantu koji nikada u životu nije napustio svoj Kenigsberg. To ga nije sprečilo da, kao svetski čovek bogatog iskustva, razvije uspešne teorije o temeljima duhovnog i moralnog sveta. Kao i o poreklu i prirodi osećanja koja čovek oduvek u sebi nosi. Upravo njemu se pripisuje ova izjava: „ Iskustvo bez teorije je slepo, ali teorija bez iskustva je samo intelektualna igra.“.

S druge strane, kaže se da bokser ne može uspešno da upražnjava ovaj sport ako nije istinski gladan. Možda se ovo može odnositi i na pisce, ako osećaj gladi prevedemo u želju da se izmaknemo iz jedne situacije koja nas frustrira, kao što je beli papir pred nama.

Pitanje za sada ostaje otvoreno, ali ću ovaj tekst zatvoriti još jednim inspirativnim Kantovim citatom : „ Bolje je znati malo ali temeljno, nego mnogo i površno.“.

Kako da razviješ samopuzdanje kao pisac

magijski realizam, devojka koja čita, sjaj iz knjige

Da li se sećaš prve knjige koju si pročitao ? Kakav je bio osećaj koji si imao neposredno nakon čitanja ? Možda si pomislio kako ćeš, kada odrasteš, napisati baš takvu knjigu, punu avantura, opasnosti ili pobede ? Ako si ikada pokušao da napišeš nešto inspirativno, osećaj je genijalan.

Od tada do danas, menjao si se i razvijao. Možda danas baš i ne pišeš knjige, ali ako upravo radiš na nekom eseju ili bilo kojoj drugoj pisanoj formi, osećaš se nesigurno i ne možeš sebi pomoći po tom pitanju ?!

Sledeće smernice mogu da ti pomognu da stekneš samopouzdanje i shvatiš da dobro pišeš i da možeš da napišeš šta god poželiš, bez problema.

Vežbaj više

Kada se često baviš pisanjem, sve više ćeš se razvijati kao pisac. To je neizbežno. Dobijaćeš nova saznanja, upoznavaćeš se sa stilom drugih pisaca, koji su tebi zanimljivi i čiji rad pratiš. Kao rezultat toga, rasteš profesionalno i osećaš se sigurnije kada je reč o pisanju sopstvenih tekstova.

Osim toga, razumećeš svoje najčešće greške i radićeš na njima dobijajući povratne informacije od ljudi sa kojima sarađuješ, ali i od onih koji čitaju ono što pišeš. Kombinacija svega navedenog doprinosi da bolje razvijaš svoje veštine pisca. Zbog toga, ako praktikuješ sve ovo svakog dana po malo, bolje ćeš se osećati kada je tvoje pisanje u pitanju.

Učestvuj na konkursima

Dobra je ideja da se malo i takmičiš. Ne moraš nužno da pobediš, ali činjenica da učestvuješ na konkursima znači da imaš priliku da pokažeš ono šta zaista možeš, čime stičeš dragoceno iskustvo koje može da bude veoma ohrabrujuće.

Dakle, ako imaš šansu da učestvuješ na nekom takmičenju, idi na njega i uživaj u rezultatima koje će ti doneti. Videćeš da kada ljudi požele da pročitaju ono što si napisao, imaćeš mnogo bolje mišljenje o sebi kao o piscu.

Čitaj više

Jako je važno da pročitaš što više različitih žanrova i knjiga kako bi pisao što bolje. Međutim, ima i takvih ljudi koji su tako fokusirani na pisanje da zaborave da više čitaju i uče od druih.

Zato je uvek dobra preporuka da se čitaju blogovi, knjige ili tekstovi talentovanih pisaca kako bi lakše stekao novo iskustvo. Oni te mogu naučiti kako da pišeš i pokazati kako da na drugačiji način gledaš na stvari. Zato nemoj da propustiš šansu da naučiš nešto od najboljih i posveti malo vremena pažljivom čitanju.

Traži povratne informacije

Potrebno je da pitaš druge ljude šta misle o tvom pisanju. Tvoji mentori mogu da ti kažu šta radiš ispravno i šta je to što treba da poboljšaš. Oni će biti nepristrasni i iskreni prema tebi jer samo na osnovu onoga što ti kažu da misle, možeš da se razvijaš kao pisac i da poboljšaš kvalitet svog pisanja.

 Idi na radionice

Još jedan način da povećaš svoje samopouzdanje jeste da odabereš neku od radionica koja najbolje odgovara tvojim interesovanjima i tvom senzibilitetu. Možeš da probaš  sa pisanjem kratkih formi ili možda sa blogovanjem, ako ne želiš da  ideš na radionicu koja je fokusirana na ono što već dobro znaš da pišeš.

Sve u svemu, moraš da se osećaš sigurnim u svoje sposobnosti inače često ćeš se osećati zaglavljenim u svemu tome i nećeš moći da pratiš ono što radiš i pišeš. Međutim, neophodno je da stekneš iskustvo, učiš od najboljih i da tražiš feedback kako bi dobio priliku da  iz različitih uglova sagledaš svoje pisanje.

Ako imaš neke druge, dobre ideje kako da stekneš povrenje u sopstvene veštine, napiši to i podeli sa nama. Uvek je dobro pročitati šta motiviše druge autore.

Pišem i (ne) plašim se

Strah od neuspeha prisutan je kod svakog čoveka, u svakom poslu. Zanimljiva je činjenica da se najviše plaše upravo oni koji imaju potencijala za uspeh. Cilj ovog teksta jeste da ohrabri i ukaže na to da je strah pratilac svakog posla, svih pokušaja, pa i pisanja. Strah može biti konstruktivan i destruktivan. Potrudimo se da taj saputnik koga se teško oslobađamo bude neko ko će nam pomoći.

Konstruktivni i destruktivni strah

Destruktivni strah kod pisanja je onaj koji nam ne dozvoljava da pišemo. Strah od neznanja, strah od neoriginalnosti, strah od neuspeha. Taj strah će nas naterati da budemo nepisci koji imaju samo ideju i ništa više, ili, gomile pocepanih dela za sobom, a nijedno objavljeno.

Konstruktivni strah nateraće nas da pišemo oprezno. Opreznost u pisanju nikako ne znači da pišemo samo za sebe. Podelite iskustva sa drugima koji su se prepustili pisanju, više očiju bolje vidi. Kritika može biti podsticajna, pogotovo ako je upućuju oni koji se bave pisanjem. Strah od neznanja ublažićemo čitanjem i kontinuiranim učenjem i usavršavanjem. Ne postoji osoba koja zna sve. Strah od neoriginalnosti takođe otklanja čitanje. Pisanje je drugi pomoćnik koji strah kontroliše i pretvara u konstruktivni i podsticajni strah. Koliko je samo pisaca pisalo o istoj temi na različite načine. U autorskom kutku  ovaj strah smo otklanjali vežbanjem pisanja pesme ili priče na zadatu reč – podsticaj. Koliko različitih i uspešnih radova na istu temu, različitih po žanru, tematici, ideji, poruci. A ljubav je tema o kojoj se pisalo oduvek.

Moć reči

Nama je data moć da se igramo rečima i da ih složimo kako želimo, u tome se ogleda naša originalnost. Igre rečima se ne treba plašiti. Konstruktivni strah je, zapravo, dobar pomoćnik jer će nas uvek terati da što više čitamo, pišemo i razmenjujemo iskustva sa onima koji su uspešni u pisanju. Istina je da je pisanje dar, ali darovan nam je samo talenat, ne i tehnike pisanja i znanja o pisanju. Darovani su nam i strahovi da nas vode i usmeravaju.

Čega se plašio Dučić?

Navešćemo primer našeg pesnika Jovana Dučića. Verujem da ne postiji osoba koja ne zna barem jednu Dučićevu pesmu. Ali, znaju li svi koji se pisanjem bave šta je Dučić uradio sa svojim pesmama? Ovaj velikan srpske književnosti odrekao se svega što je napisao do svoje tridesete godine. Nakon toga nastaju dela o kojima danas govorimo sa oduševljenjem. Strah od nesavršenstva doveo ga je do savršenih formi i motiva. Ali, nijedna bačena pesma nije bila uzalud napisana, svaki je stih bio vežba i korak ka ostvarenju cilja, svevremene lepote njegovih pesama.

Strah od kritike

Mnogo je primera nesigurnosti pisaca. Pored lične nesigurnosti, neshvaćenost pisaca i nerazumevanje književnih kritičara dodatno može obeshrabriti nekog ko tek počinje da piše. Imamo primere autoriteta srpske književne kritike Bogdana Popovića i Jovana Skerlića. Oni nisu razumeli mnoge pesnike koji su nosili nešto novo, drugačije. Sima Pandurović, Dis, Isidora Sekulić, samo su mali deo pisaca koji je kritika osporavala. Danas je često osporavanje rime i strofe, pojedini časopisi odbacuju klasične forme pesama, dajući prednost slobodnom stihu. To, svakako, ne znači da svi treba da se odreknemo strofa i rima zato što trenutno vlada trend slobodnog stiha.

Hvala nesigurnosti

Zaključujemo da je nesigurnost svojstvena piscima. Sve dok nesigurnost ne uguši potrebu za pisanjem, možemo joj biti zahvalni. Strah i nesigurnost teraće nas da budemo što uspešniji. Ne mora svako da prepozna kvalitet onoga što pišemo. Mi i ne možemo pogoditi svačiji ukus. Najbitnije jeste da pišemo i ne odustajemo. Dučić se jeste odrekao mnogih pesama, ali da se odrekao pisanja, mi danas ne bismo znali ko je Jovan Dučić.

Pisanje i rokovi

Veoma je značajno za produktivnost ako sebi organizuješ vreme za pisanje. Međutim, često se dešava da smo pritisnuti rokovima, a pisanje novog posta ne dobija zasluženu pažnju niti vreme.

Ukoliko pišeš kvalitetan content to može da ti pomogne da se plasiraš kao stručnjak u svojoj oblasti sa apsolutnim autoritetom. Kada objavljuješ postove na blogu, privućićeš nove čitaoce i uspećeš da se povežeš sa influencerima u svojoj sferi pisanja.

Vremenom, izdvojile su se određene navike koje će ti pomoći da pišeš odlične tekstove za manje vremena, što ti omogućava da kreiraš novi content bez žrtvovanja kvaliteta.

Budi sistematičan

Za efektno pisanje, moraš da imaš plan. Trebalo bi da usvojiš stav da je on line pisanje moćan marketinški alat, a ne samo aktivnost u slobodno vreme.

Pod pretpostavkom da počinješ od nule, prvi korak za tebe je da zaista poznaješ svoju publiku. Ovo će ti pomoći da odrediš generalni ton kada su tvoji postovi u pitanju. Da li bi voleo da budu formalni i profesionalni ili neformalni i spontani ?

Teme o kojima pišeš odrediće tvoj stil, ali takođe i kombinacija formalnog i spontanog delovaće veoma korisno  na tvoje pisanje. Kojim god stilom da pišeš, neće te svi čitati i to je sasvim u redu. Cilj je da imaš svoju grupu čitalaca koji će ti biti verni.

Još jedna važna stvar jeste da organizuješ svoje vreme. Drži se rasporeda pisanja i objavljivanja. Ako imaš samo dva dana u nedelji da pišeš, radi to dosledno. Nasumično pisanje i objavljivanje neće samo smanjiti tvoju efektivnost nego će i odvraćati pažnju publike.

Budi jednostavan

Ljudi žele pristup onolikom broju on line tekstova koliko mogu u tom istom danu da procesuiraju. Oni takođe žele da se probude narednog dana i da nađu još novih postova. Iz tog razloga većina čitalaca koji su pregledali ono što si pisao, neće čitati tvoj content u potpunosti.

Dakle, kako koristiti on line pisanje kako bi dao vrednost tim istim čitaocima za koje znaš da  neće pročitati tekst od vrha do dna ? Jednostavno samo budi koncizan. Uvek sa što manje reči izrazi suštinu. Jasno pisanje zahteva štedljivost. Ovo će da uštedi vreme, tvoje i publike. Takođe, vežbaj pisanje u aktivu, a ne u pasivu.

Uredi postojeći content

Ponekad će ti se dešavati da ideju koja ti se bude javljala moraš odmah da zapišeš, a nekada nećeš imati inspiraciju dugo vremena. Dešava se. U takvim slučajevima, dobra je ideja urediti neki stari tekst, naročito ako je u pitanju neka stručna tema.

Uređivanje podrazumeva promenu forme postojećeg sadržaja i ponovno objavljivanje u novom formatu, a ponekad će to značiti samo ažuriranje stare objave bez promene same forme.

Razmisli o svim postovima koje ne čitaš jer su suviše dugački i zato što jednostavno nemaš vremena ?! Nisi jedini kada je ovo u pitanju. Uvek će biti čitalaca koji će poželeti da pronađu kraću verziju određenog on line sadržaja. Pa zašto odmah ne napisati konciznu verziju ? Samo ne zaboravi da prave zasluge pripadaju autoru originala.

Takođe, možeš ponovo da objaviš i neke video zapise, infografike, prezentacije isto kao i što objavljuješ postove koje pišeš na blogu. Mogućnosti su beskrajne. Ipak, nemoj previše često da upotrebljavaš ovu metodu jer bi na taj način izgubio verodostojnost ili se pogrešno predstavio svojoj publici.

*

Ne može se preterati sa prednostima on line pisanja. Nije neophodno veliko ulaganje tvog vremena. Ponekad ti treba manje od sat vremena da napišeš inspirativan tekst koji će povećati saobraćaj na društvenim mrežama.

Uputstvo o tome šta je poželjno izbegavati, kao i pravila dobrog pisanja pronaćićeš ovde. Nadogradi to što pišeš sopstvenim veštinama pisanja. Na ovom mestu dobićeš uvid u strukturu, koja se raščlanjuje kako bi se ponovo preoblikovala u željenu formu. Dođi da naučiš kako.

 

 

 

 

 

Efektno pisanje u poslovnom svetu

Cilj optimizacije pretraživača nije samo da posetioci brzo i lako pronalaze željene stranice nego i da se posebno rangira relevantna stranica tako da se pojavljuje na vrhu rezultata pretraživača. Proces optimizacije nije jednokratni proces već zahteva kontinuirano testiranje, praćenje i podešavanje. Izazov je postalo to što je internet pretvorio poslovni svet lako dostupnim svima, a što bi moglo da uzrokuje i neke veće gubitke.
Sledeći saveti mogu da ti pomognu da poboljšaš konverziju sa svojim klijentima, ali i da poboljšaš sopstvene veštine pisanja i poslovanja.

Raspolaži činjenicama

Čitav poslovni svet je u brojkama i činjenicama. Isto to trebalo bi da se odrazi i u tvom pisanju. Trebalo bi da raspolažeš činjenicama, znanjem iz statistike i detaljnim informacijama koje se lako mogu potkrepiti. Pružanjem relevantnih, ali konkretnih primera, kao i upotreba preciznih glagola u aktivu, čini da ono što si napisao ima više uticaja na um čitalaca.

Daj sve od sebe

Najveća greška koju možeš da napraviš kada je ovo pisanje u pitanju jeste da se držiš starih obrazaca. Čitaoci u većini slučajeva traže informaciju koja je njima potrebna, ali i afirmaciju za ono što žele da postignu. Omogući im da kod tebe pročitaju sve ono što im je potrebno. Možeš i da izađeš izvan svojih okvira kako bi odgovorio na sva pitanja publike.
Ukoliko ne možeš da odgovoriš na sva njihova pitanja, odgovori bar na ona za koje se podrazumeva da znaš odgovore. Dobra je ideja da u svojim tekstovima i postovima ubaciš dodatne informacije koje bi mogle biti korisne za tvoje klijente ili klijente iz one oblasti o kojoj pišeš.

Budi ljubazan

Bitno je da sebe predstaviš kao autoritet. Ipak, tanka je linija između autoriteta i drskosti. Moraš da budeš ljubazan i uvek imaj čitaoce na umu. Uvek uzmi u obzir kako će da bude primljena poruka koju želiš da preneseš. Zamisao je da više brineš o dobrobiti publike nego o samom poslu.

Budi jasan

Dobar autor svoju poruku nastoji da prenese sa što manje reči. Isti princip važi i u poslovnom pisanju. Izbegavaj želju da se raspišeš o temi i da daješ nejasne izjave. Ako je moguće, piši u aktivu i trudi se da ne budeš pogrešno protumačen.

Budi objektivan

Uobičajena je činjenica da se bilo koji oblik pisanja smatra kao neka lična stvar. Lako je dozvoliti da sopstvene predrasude postanu okosnica pisanja. Kada je posao u pitanju, ova greška smatra se fatalnom. Takođe, kada pišeš neki poslovni sadržaj izbegavaj prvo lice jednine ili termine koji su emocionalno obojeni. Za profesionalniji pristup, predstavi obe strane priče, u svakom tekstu i na svaku temu o kojoj pišeš.

Piši jednostavno i razumljivo

Osim ako ne želiš da tvoji čitaoci svaki put koriste rečnik kada te čitaju (što se njima neće nikako svideti) odlična je ideja da tvoje pisanje bude jednostavno i iskreno. Publika voli jasnu poruku koja će da pogodi suštinu i da je lako razumljiva.

Investiraj trud u dobar naslov

U proseku osam od deset ljudi pročitaće naslov teksta i nastaviti dalje svoju potragu. Samo dva čitaoca pročitaju tekst do kraja. Moraš da budeš sposoban da zadržiš njihovu pažnju, od naslova pa do kraja teksta. Dobar naslov ima tendenciju da privuče više publike koja će te čitati.
Ako poboljšaš svoje veštine pisanja, možeš izgraditi lični brend. Ti si alat za komunikaciju između čitaoca i poslovnog sveta. Najvažnije je da imaš pozitivan odnos sa publikom i da im ponudiš konkretno znanje. Napiši neki tekst, a zatim ga pošalji pa da zajedno predstavimo pisanje i ono što želiš da poručiš u pravom svetlu.

Jednostavni pristupi za efektno pisanje

Prema nekim istraživanjima, veliki broj čitalaca koji prate tvoj rad preko interneta dosta obraćaju pažnju na kvalitet, gramatiku i pravopis u tekstovima koje objavljuješ. Više od polovine publike ne voli interakciju sa autorima koji prave očigledne greške u svom pisanju.

Izazov je u tome što je internet pretvorio svet digitalnog pisanja u  malo mesto, a ovakve tendencije mogu da uzrokuju trajnu štetu tvom kredibilitetu. Uticaji lošijeg pisanja mogu da te podstaknu da poboljšaš svoje veštine i to bi trebalo da postane tvoja refleksna akcija kad god primetiš da nešto ne radiš kako treba, bar povremeno. Sledeći praktični saveti mogu da pomognu da pobljšaš konverziju sa čitaocima.

Raspolaži činjenicama

Efikasno pisanje svodi se na činjenice i eventualno brojke. Trebalo bi da se ovoga držiš i u svojim tekstovima. Dok pišeš koristi informacije koje se lako mogu potkrepiti. Pružanje relevantnih, ali konkretnih primera učiniće da ono što je napisano bude delotvorno kod publike.

 Daj sve od sebe

Velika greška kada je efektno pisanje u pitanju jeste držati se za nešto previše čvrsto. Čitaoci u većini slučajeva traže informaciju ili neke afirmativne objave. Potrudi se da im obezbediš sve potrebne informacije koje im trebaju. Proširi okvire u kojima pišeš kako bi odgovorio na sva pitanja koja postavljaju ili bar na ona za koje se podrazumeva da sigurno znaš odgovor. Dobra je ideja da čak u neki tekst ubaciš informaciju koja bi mogla biti korisna za tvoje čitaoce.

 Kultura na prvom mestu

Budi autoritet u svom poslu. Ipak, vodi računa da ne budeš grub i arogantan. Da bi to postigao, uvek imaj na umu potrebe svojih čitaoca i budi ljubazan pre svega. U tekstu naglasi reč „Ti“ umesto „Ja“. Razlog tome je naglašavanje značaja publike umesto samog pisanja.

Budi jasan

Tvoja dužnost je da kroz napisano naglasiš poentu da bude jednostavna čitaocima. Ne odstupaj od ovog pravila. Dođi do suštine što je pre moguće. Koristi kratke i efektne rečenice. Iako je poželjno da budu kratke, ne bi trebalo da zvuče strogo. Uveri se da je tvoja poruka jasna i da si samo relevantne informacije uključio u nju i to na atraktivan i razumljiv način.

 Umiri svoj entuzijazam

Normalno je da se osećaš energizovano ili čak napeto dok pišeš. Međutim, možda bi želeo da iskoristiš prednosti ovih stanja. Što ih više koristiš, ona imaju manje uticaja na tebe. Takođe, potrudi se da je tvoja interakcija sa drugima profesionalna, ali ipak pristupačna i topla.

Investiraj u dobar naslov

U proseku, osam od deset ljudi pročitaće naslov i nastaviće dalje da pretražuje. Mali broj njih se zaista potrudi i pročita napisano do kraja. Moraš da budeš u poziciji da uhvatiš i zadržiš njihovu pažnju kako bi nastavili sa čitanjem. Dobar naslov ima tendenciju da privuče publiku da ostane do kraja teksta.

Poboljšana veština pisanja može napraviti dobar brend od tebe ili te potpuno diskvalifikovati. Ti si alat za komunikaciju između čitaoca i napisanog. Stvori vezu između publike i svog pisanja. Najvažnije je stvoriti temelje koji će pomoći da te veze budu pozitivne i koje će te predstaviti u najboljem svetlu. Ovde ćeš pronaći sve što ti je potrebno da razviješ svoje veštine i talenat kako bi tvoje pisanje zaista bilo efektno i produktivno.