fbpx

Peto čulo: da li ga koristiš u pisanju?

Svi znamo koliko je važno koristiti čula u kreativnom pisanju. To je i jedna od obaveznih tema u svim priručnicima, radionicama, seminarima…Međutim, da li čula stvarno koristiš u opisima događaja, likova i radnje u tesktovima. I to SVA čula, a naročito ono PETO čulo, tj. UKUS? Ukoliko ne pišeš tekstove za Rudolfovu emisiju, razmisli, i verovatan odgovor će biti NE, ili jako retko!

Primetio sam da jako mali broj pisaca-početnika shvata i obraća pažnju na koje se čulo najviše oslanja dok piše. Kada piše, svako od nas uglavnom se oslanja najviše na jedno, ili dva čula. Krunsko pitanje ovde je da li poznajete svoje pisanje dovoljno dobro da bi jasno uočili prednosti i slabosti vašeg rada kada je korišćenje čula u pitanju?

Pet čula u opisnom pisanju

Vid je prvo i najčešće čulo putem koga likovi i narator tumače svet. Oni gledaju oko sebe – zalaske sunca, druge ljude, razne događaje pa čak i sami sebe u ogledalu. I tog razloga (a znamo da čulo vida čini oko 75% svih naših doživljaja), to je i najčešće čulo koje se koristi u pisanju.

Dodir je takođe vrlo često na repertoaru: likovi obično primećuju kada je hladno, vruće, ili duva neki neprijatan vetar. A ruka ljubavnika je uvek topla (i oko srca naravno).

Zvuk sledi odmah iza vida i dodira. Nakon što junak priče vidi zalazak sunca i oseti miris mora, odmah zatim slede i krici galebova u daljini.

Mirisi su ipak nešto ređi, mada ne zaostaju baš mnogo. Obično se koriste u kombinaciji sa vidom i dodirom, kao neka dopuna za pržene žute kromiriće,, vrele iz ulja,, koje prepoznaš tri ulice dalje dok hodaš ka omiljenom restoranu.

I sad nam ostaje ono peto čulo, tako podcenjeno i nepravedno zapostavljeno. A to je čulo ukusa.

Kako koristiti ukus u pisanju?

Jeste li primetili kako likovi u romanima, pričama (o poeziji, osim onoj kulinarskoj da i ne govorimo), vrlo malo JEDU? A i kad jedu, to se nekako samo onako usput pomene, skrajnuto, ispada da ti ljudi iz mašte uopšte ne jedu i neidu u WC! Ok, za WC i razumem, ali JELO? Pa posle sexa, to je druga glavna aktivnost čime se većina neumorno bavi. A u pisanjima gotovo da i ne postoji. Apsurd, zar ne?!

Kao ljudska bića, mi imamo vrlo intenzivan i često suptilan odnos prema hrani. Bezbrojni kuvari, TV kuvari, recept blogovi, diskusije, kafane, su više nego dovoljan prilog tome. Zato, nemojte podceniti moć pisanja o hrani u vašem pisanju. Hrana je primarna. Hrana je vrh. Hrana je život. Kada opišete ukus hrane u vašim tekstovima, dodajete jednu bitnu dimenziju doživljaja publike onoga o čemu pišete.

Evo nekoliko sugestija:

Ljudi mogu biti lepi i ružni, ali i gorki i slatki. Podsetite publiku na omiljeni kolač ili supu od žabe, odmah će znati na čemu su.

Ne vole svi egzotiku, ali su se često gadili nečega u životu. U prelomnim klimaks trenucima priče, poslužite glavnog junaka nečim vthunski odvratnim, pašće u bedak sigurno.

Ako vaš junak odluči da ždere sladoled, umesto da se suoči sa ključnim problemom njegovog života, to mnogo govori o njemu.

Svi imamo sećanja na razne ukuse, naročito iz detinjstva. Iskoristite to da vam se junak priseti nekog važnog događaja, koji može biti ključ za razrešenje, ili početak, odnosno kraj priče.

A sad pravac na svinjska rebarca, domaći krompir, ren i pivo. I to je neki početak, zar ne?

5 Copywriting tehnika za uspešan Blog

 

Mnogi ljudi misle da je kopirajting alat za pisanje reklamnih tekstova za reklame i marketing, i gde se kopirajter nalazi u ulozi “prodavca za tastaturom”. Međutim, ova veština je mnogo više od zbira kreativnih tehnika za prodaju prozivoda ili usluga. Ozbiljni kopirajteri, okupljeni oko sajta copywriting.com, napisali su vrlo lucidno i pronicljivo da je kopirajting “umetnost i nauka pisanja reči koji promovišu proizvod, posao, ideju ili neku ličnost; kao i njihovo pažljivo odabiranje, prepravljanje, kreiranje na način koji će ubediti čitaoca da preduzme neku određenu (željenu) akciju”.

Ovde je ključna reč – ubediti. Promovisanje vašeg posla potencijalnim klijentima je jedna vrsta ubeđivanja, kao što je i pisanje na Blogu i prezentacija vaših ideja o temama koje vas interesuju (moda, kuvanje, politika, ekonomija, društvo, metafizika…) takođe jedan oblik ubeđivanja: kao bloger vi pišete javno, okrenuto publici, kojoj saopštavate neke ideje ili informacije, i koju pokušavate da ubedite u vaše stavove i poglede na svet, bez obzira kako to “nevino” bilo u formi i sadržaju. Obično želite da povećate saobraćaj na vašem blogu, da vas što više ljudi čita (i komentariše), da imate veliki broj sagovornika, da motivišete druge da nešto promene kod sebe i drugih, itd.

 

Koja god je naša namera kada pišemo blog, uvek svesno ili nesvesno koristimo neke od kopirajting tehnika, kako bi svoje ideje i stavove preneli drugima. U svakom slučaju, uspešni blogeri ove tehnike studiozno primenjuju u svom pisanju, bez obzira kako ih zovu. Dakle, hajde da vidimo koje su kopirajting tehnike najefikasnije u pisanju za blog i kako ih uspešno primeniti.

  1. Konverzacija je ključ. Za razliku od pisanja priča, romana ili dnevničkih zapisa, kopirajting teži da zasnuje mnogo ličniji odnos sa čitaocima, pre svega u formi koja liči na lično obraćanje ili konverzaciju. Kopirajting za blog znači da će vaš tekst čitati stotine ili hiljade ljudi, a ipak vi morate da se ponašate i mislite kao da pišete jednom čitaocu. Zašto? Zato što svaki potencijalni čitalac vašeg posta, kada nabasa na njega, uvek će ga čitati sam, u određenom vremenskom trenutku. Na taj način on formira specifičnu vezu sa vama i vašim tekstom,  a vi želite da baš tako i bude.
  2. Jezik i emocije. Ova vrsta konekcije, uz veštu upotrebu jezika (stil, forma, vokabular) i emocija, je od izuzetne važnosti kada želite da vaše čitaoce ubedite u nešto. Potrebno je da govorite “njihov” jezik, i da razvijete određen “odnos” sa njima, u obliku ličnog iskustva, posmatranja, i sl. Emocije su jednistveno svojstvo ljudi, i postarajte se da ih u vašim tekstovima uvek bude. Tehnike pisanja podrazumevaju kratke pasuse, kao što sam već više puta u svojim tekstovima naglasio, i potrudite se da u svakom tekstu plasirate jednu ideju. To će osigurati dobar tok konverzacije i “svarljivost” i dobro razumevanje teme ili ideje o kojoj pišete.
  3. Jasno i sažeto. Ako vam već do sada nije bilo jasno, vreme je da se pomiritie sa činjenicom da publika, odnosno čitaoci na interntu nisu isto što i oflajn čitaoci štampe ili knjiga. Zašto? Zato što je plasman i protok informacija sasvim različit. Publika na internetu je naoružana kompjuterskim “mišom” i sa ograničenim strpljenjem za vaše šrkabanje. Ako ste dosadni ili mnogo vunovlačarite sa kobasicama teksta, dovoljan je jedan klik i – vaš tekst je prošlost. To znači da ste napisali tekst sa mnogo reči i vrlo malo informacija. Dakle, zlatno pravilo je da se držite kratkih rečenica i još kraćih pasusa. Naslovi i podnaslovi se podrazumevaju, tako da publika lako skenira vaše tekst i može brzo da se snađe i da ga brzo razume. Žargon zaboravite i potrudite se da sve bude “brzo i odmah”.
  4. Korist i interes. Mi ljudi smo kraljevi sebičnosti, egoizma i – interesa. Vaše pisanje to uvek manje ili više mora da ima u vidu. To znači da všaoj publici morate biti korisni u rešavanju materijalnih ili dihovnih problema. Ohrabrite ih u njhovim stavovima ili ima dajte priluku da učine nešto. Rešite im nekakav problem ili ponudite izlaz iz određene situacije. Učinite za njih nešto korisno i oni će biti zadovoljni. Makar da vičete i kukate zajedno. U suprotnom, ljudi će brzo izgubiti interes za vas i vaše pisanje, ako samo presipate iz šupljeg u praznog. To ionako većina ljudi u svom životu radi sve vreme.
  5. Vežbajte preciznost i tačnost. Praksa je majka učenja i znanja, zato vežbajte mnogo i stalno. Radite i bdijte nad svojim tekstovima, kao kvočka nad jajima. Isplatiće se uvek. Pišite, brišite, opet pišite, sve dok ove i slične tehnike ne dovedete do perfekcije. Samo tada ćete videti kako izgleda uspešno pisanje za blog. Kopirajtin i pisanje za blog uvek idu roku pod ruku. Sada valjda vidite i – zašto.

To je uglavnom to. Ili, kako reče jedan moj đak u radionici za kopirajting: “ovo, je brate, mnogo z…abano, nisam bre mislio da je ovako teško…”. I jeste. Bez muke nema nauke. Ili,kako reče jedan lik, “Niko se nije usro zato što je WC daleko, već zato što nije pošo na vreme”.

U svakom slučaju od viška znanja glava ne boli. Pišemo se i čitamo. Ili, još bolje UPIŠI I PIŠI.

[section title=““]seminars

SEMINARI I RADIONICE

Voliš seminare i raidonice pisanja uživo? Prijavi se za jednodnevne seminare  /radionice na posebno odabrane teme iz Kreativnog pisanja, Copywritinga i pisanja za blog.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/seminari/“ target=“self“]POGLEDAJ SEMINARE[/button]

[/section]