fbpx

Česte greške pisaca početnika

Kreativno pisanje specifična je umetnost. Na taj način najbolje se uči, ali i poboljšavaju se i neke veštine. Često se prave i greške i preskoči neki korak u procesu pisanja. Ovo je postalo tako uobičajeno da se više ni ne spominje toliko. Kod novih pisaca, greške koje prave prilično često se javljaju.

Da li su greške zaista neizbežne ?! Nikako. Izbegavanjem nekih navika u pisanju, primetićeš da pišeš sve bolje. Shvatićeš da si postao bolji pisac kada više ne budeš pravio iste greške. Kada ih postaneš svestan, pazi da se ne javljuju u tvojim tekstovima.

Da li čitaš ono što je neko drugi napisao ?

Ako to ne radiš, mogao bi kasnije da imaš veliki problem. Čitaj. Ako želiš da budeš dobar pisac, trebalo bi da pročitaš dosta toga da bi uvideo kako se postiže  biti dobar. Ako pišeš romane, čitaj romane. Ukoliko si esejista, onda čitaj eseje. Ipak, ako ne čitaš onda je dovoljno samo reći da tvoje pisanje neće biti profesionalno.

Da li plagiraš svoje pisanje ?

Zvuči dovoljno jednostavno, kopirati nečiji tekst i prisvojiti ga kao sopstveni uspeh. To je lako. Ako si dovoljno pametan, možeš čak i parafrazirati nečije reči i opet to pripisati svojim zaslugama. Ali zašto bi to poželeo ?! To ti neće  dati kredibilitet kod čitaoca. Samo će štetiti tvom ugledu.

Koristiš li velike reči i komplikovane fraze ?

Nekada je većina napisanih knjiga bila puna komplikovanih izraza i stručnih reči, a njihovim čitaocima to nije nimalo smetalo. To je bilo nekada, međutim danas se pažnja publike skraćuje a povećava se broj kratkih pisanih formi, što značajno utiče i menja način razmišljanja. Više nije poželjno čitati dugačke i komplikovane tekstove. Publika želi da pročita kratke, jednostavne i jezgrovite rečenice. Kratki, ne opširni pasusi i kvalitetan tekst, ali kratak.

Da li kopiraš nečiji stil pisanja ?

Stil pisanja je nešto  jedinstveno. Svaki pisac ima svoj sopstveni stil. Ako želiš da proveriš da li imaš jedinstven stil pisanja, jednostavno pročitaj glasno napisano i znaćeš da li ćeš se upoređivati sa nečijim drugim tekstom. Ako kopiraš tuđi stil, tvoj rad neće biti dovoljno dobar koliko bi bio da si pisao svojim stilom. Potrebno je vreme da bi ovo usvojio i razvio stil, ali vredi. Samo vežbaj pisanje koliko god ti to prija. Ne pokušavaj da kopiraš neke velike pisce.

Koristiš li previše prideva i priloga ?

Ukoliko se oslanjaš na preteranu upotrebu prideva ili priloga u cilju što boljeg opisivanja i pri tom ne koristiš neki jak glagol, ne ostavljaš utisak o pročitanom u umu svojih čitalaca. Prilozi poput „iznenada“, „jednostavno“, „bolno“ i sl. već su prevaziđena u upotrebi. To naravno ne znači da ih ne možeš koristiti. Koristi ih, ali nemoj da se previše oslanjaš na njih kada opisuješ nešto u svom pisanju na blogu.

Istražuj nove metode pisanja, tehnike i savete

Dobro je slediti određenu tehniku, proces pisanja ili savet. Ali, posle nekog vremena, kada shvatiš da se tvoje pisanje razvija, vreme je da pređeš sopstvene granice i kreneš u potragu za nečim novim. Kako i gde ? Bilo gde, naravno. Internet je ogroman resurs. Zatim postoje mnoge skripte o kreativnom pisanju, radionice na kojima možeš dobro da se informišeš i naučiš nešto novo. Tvoje je samo da odabereš strategiju koja ti najviše odgovara.

 

Zašto je za pisanje potrebna i negativna kritika

    Da li svakog dana vredno pišeš i trudiš se kako bi dobio pozitivne komentare za svoj rad ? Ako upravo to radiš, znaj da nisi usamljen u toj svojoj navici. Većina brendova, freelnacera, ljudi koji se u bilo kojoj formi bave pisanjem, trudi se da dobije najbolje ocene za to što radi.

    I nije teško razumeti zašto tako razmišljaju.

   Pre nego što pročitaš nešto online, koja je prva stvar koju uradiš ? Verovatno pročitaš sve komentare o tome što želiš da saznaš. Ako su mišljenja loša, verovatno ćeš odustati od svoje prvobitne namere, ali ako su kritike dobre, izvesno je da ćeš želeti da naučiš nešto novo.

     Dakle, trebalo bi da učiniš sve što je u tvojoj moći da dobiješ pozitivne povratne informacije i da izbegneš negativna ocenjivanja, zar ne ?!

Kako kritika može da ti pomogne ?

     Pre nego što je započela ova digitalna era, svi smo se oslanjali na preporuke ljudi koji nas poznaju. Danas se oslanjamo na mnoge druge faktore, kako bi doneli konačne odluke o mnogim stvarima, između ostalog i o stilovima i tehnikama pisanja koji nam najbolje odgovaraju.

     O svim trendovima možeš naći više informacija u stručnoj literaturi. Aktuelna situacija je takva da se ljudi najviše pouzdaju u objavljene online preporuke nego u one koje dobiju lično od saradnika ili prijatelja.

    Postoji i druga strana ove priče, a to je da čak 85 %  publike traži upravo negativne kritike kako bi se odlučili za ono o čemu je napisano u prikazu. I ovaj broj ima trend rasta.

     Previše pozitivnih komentara može da deluje i lažno tako da bi bilo pametno da imaš na umu i ovu činjenicu i da vodiš računa o tome.

   Ipak, kako da publika utvrdi da li je neki pregled autentičan i pouzdan ?

 Napravi plan pre nego što odgovoriš na negativne ocene

     Način na koji neko pristupa negativnim komentarima, može puno toga da ti kaže o njemu…

   Ne paniči. Ne ignoriši takve informacije. Jednostavno ih prihvati !

    Ako odlučiš da prihvatiš negativne kritike na račun svog rada ili pisanja, trebalo bi da osmisliš plan pre nego što odgovoriš na takve komentare. I pre nego što kažeš nešto o tome publici.

   Istraživanja su pokazala da ljudi očekuju da odgovoriš brzo na ocenu svog rada. Bilo bi poželjno da se oglasiš u roku od sedam dana na neki negativni komentar.

     Dakle, ako ti se desi da primiš jednu takvu kritiku, trebalo bi brzo da reaguješ. Svest o pritužbama ljudi koji čitaju to što si napisao, trebalo bi da bude tvoj prioritet.

     Konstruktivna povratna informacija može da bude pravi rudnik zlata, bilo kojim poslom da se baviš. To je iz tog razloga što konstruktivni komentari predstavljaju oblik dragocenih, direktnih i poučnih povratnih informacija od onih koji su relevantni po tom pitanju.

      I negativni komentar može zauvek da ostane negativan samo ukoliko ga ignorišeš i ne pristupiš mu na pravi način.

      U zavisnosti od same ličnosti, možeš da izabereš da ton interakcije bude prijateljski ili konverzacijski ili ćeš se ipak odlučiti za formalni, ali korektan pristup.

     Bez obzira za koji se pristup odlučiš, potrudi se da ostaneš dosledan i iskren. Ne odgovaraj automatski i po šablonima. Odvoji vreme da istražiš svako pitanje i odgovoriš na njega u skladu sa tim.

      O svakom negativnom komentaru razmišljaj kao o mogućnosti da pokažeš svojim čitaocima da ti je stalo. Ukoliko imaš nekih neodumica, slobodno nam pošalji mail, tu smo da primimo sve (konstruktivne) komentare.

Suština privlači čitaoca

Ponekad, dobro pisati znači sumnjati. Sumnjati u sopstvenu kreativnost i veštine pisanja. Možeš čak da sumnjaš da li pisanje uopšte ima i smisla za tebe ?! To je onaj teži deo. Realnost nekog autora nije uvek sjajna. Svaki pisac, bar ponekad, zapita se šta će to ove nedelje pisati jer više nema nikakvih ideja !?

A možda ne važi isto pravilo za sve pisce. Sigurno ima i takvih koji se nikada ne suočavaju sa izazovima rokova ili kreativnih blokada. Ipak, od ovog tipa autora nećeš puno naučiti kako da usavršiš svoje pisanje. Fokusiraj se na obične ljude, poput tebe.

Nestrpljivi čitaoci

Razmisli o tome kako koristiš internet. Tražiš na njemu informacije. Ukoliko to što tražiš ne pronađeš preko linkova koje obično posećuješ, potražićeš negde drugo, zar ne ?!

Šta je ono što ti konkretno možeš da učiniš kako bi angažovao čitaoce da se oslanjaju na ono što ti pišeš i objavljuješ, a zatim i da ostvare interakciju sa informacijama koje si izneo ?

Budi energičan

Kako bi bio uspešan u pisanju, bilo bi poželjno da zaboraviš nešto od onoga što si učio u školi. Prihvati činjenicu da ljudi prvo skeniraju neki sadržaj pre nego što odluče da li će ga pročitati ili ne. Više nema opcije detaljnog čitanja i suočavanja sa svim onim što stvarnost nosi, bolje je to sve nekako zaobići.

Ako želiš da pišeš o nekoj kompleksnoj temi, razmisli o tome da napišeš više kraćih, povezanih, formi, nego jedan duži i obimniji tekst. Ovo je odličan način da se ljudi vraćaju onome što pišeš, pod uslovom da si ih odmah na početku zainteresovao svojim stilom pisanja. Pored toga, čitaocima će biti lakše da procesuiraju neki sadržajan tekst ako ga raspodeliš u manje celine.

Strukturiraj  pasuse u formi obrnute piramide. To praktično znači da prvo izneseš zaključak, a zatim ga podržiš rečima i tekstom koji sledi nakon toga. Ovo će pomoći da se publika kreće prema svakoj sledećoj poenti koju istakneš i na kraju da odluči na kom pasusu će da uroni dublje u suštinu napisanog.

Prihvati periode prekida kreativnosti

Postoje i neki jednostavniji načini da sadržaj koji pišeš bude čitljiviji. Čak se i kompleksno pisanje može učiniti pristupačno čitaocima zahvaljujući jednostavnom uvođenju dosta tzv. belog ili praznog prostora.

U svakom pasusu istakni po jednu ideju i predstavi to koncizno- kroz tri ili četiri rečenice.

I pokušaj da pišeš pasuse koji će imati samo po jednu rečenicu.

Kreiraj listu u tekstu

  • Ovo deluje zanimljivo i čitaoci neće moći odoleti ovom delu teksta
  • Pomaže pri brzom i lakom skeniranju rečenica i isticanju bitnog
  • Izgleda drugačije od ostalog dela napisanog tako da ima i vizuelni efekat na čitaoce

Strateški istakni bitno

Naglasi delove teksta tako što ćeš boldovati važne koncepte. Čitaoci će tako moći lakše da uoče važne tačke tvog teksta i izabrati najvažnije informacije već na prvi pogled.

Nemoj naglašavati sve jer će imati isti efekat kao da nisi ništa ni istakao kao važno. Umesto toga, istakni ključne delove tako da mogu lako da se uoče već kod prvog pregleda teksta.

*

    Da li si izvukao relevantne i najinteresantnije reči iz svog teksta ? Reči koje će privući publiku da malo dublje istraži ono o čemu si pisao. Koje su tvoje omiljene tehnike da više zainteresuješ čitaoce za informacije koje im nudiš kroz svoj tekst ? Podeli svoje iskustvo sa nama…

Objektivnost i pisanje

 

Ako želiš da napišeš dobar tekst, onda sigurno želiš neke ideje o tome kako da pišeš efikasno, bez puno utrošenog vremena na samo pisanje. Već si definisao zašto ti je potrebno da efikasno pišeš: da bi došao do izdavača, napisao dobar akademski rad ili post na blogu. Razlog može da bude bilo koji.

Bez obzira na razlog koji imaš, pristup pisanju trebalo bi da bude, uglavnom, isti. Međutim, ako napraviš koncept za tekst koji pišeš, možeš i da preskočiš neke detalje kao npr. ponovno čitanje literature jer dok si radio na tekstu, znaš svaki sadržaj koji ti je potreban, bolje od ikog drugog.

 Ono što ti je potrebno dok pišeš

Pre nego što identifikuješ najbolje načine da napišeš dovoljan broj efektnih postova, prvo pređi na elemente koje post mora da sadrži. Ovo je važna informacija koju moraš da znaš kako bi postigao željeni efekat.

  • Uvek prvo odredi oblast u kojoj želiš da pišeš i žanr svojih tekstova.
  • Prikupi neke zaključke na osnovu činjenica i argumenata, kojima si se služio prilikom pripreme za pisanje.
  • Definiši glavna poglavlja i podpoglavlja, kao i ideje koje će da sadrže.
  • Pojasni sebi zašto ti se neke ideje sviđaju, a neke ne. Još bolje je da svoje ideje pojasniš u fusnotama uz direktne citate.
  • Napiši svoje metode kako što bolje pisati, različite tipove tekstova.

Ovo su neke osnovne ideje koje moraju da se primenjuju kod bilo kog tipa pisanja. Ukoliko ipak želiš da postigneš više kada je reč o pisanju, otkrićeš da je ovo sam početni korak:

Ne pravi rezime u tekstu

Rezime ima suviše lični pečat tako da nema potrebe da ga koristiš kada pišeš neki stručni tekst. Iznesi svoja zapažanja, a čitalac treba da donese svoj zaključak nakon što pročita ono što si napisao.

 Ne sudi drugima

Ako želiš da pišeš objektivno, izbegavaj osude drugih autora. Kada počneš da sudiš drugima za rezultate njihovog rada, momentalno svoje pisanje postavljaš na nivo školskog, ali nikako ne postižeš onaj profesionalni utisak koji si želeo da stvoriš o sebi.

Izaberi glavne ideje

Kada radiš na svom pisanju, uvek biraj ideje koje želiš da predstaviš svojim čitaocima. Zapamti da pisanje o svemu što ti pada na pamet, nije uvek poželjno. Naprotiv, može i da odvrati pažnju publike od teksta. Pametnije je uključiti samo jednu ideju i zadržati se na njenim aspektima. Maksimalno je dozvoljeno razraditi do pet ideja kroz tekst ili post. Pravilo je jednostavno- drži se jedne misli dok je savršeno ne približiš čitaocu.

Opiši vezu sadržaja i teme

Svi oni koji razmišljaju o čitanju onoga što si napisao želeće da znaju ovu informaciju. Osim toga, ovo je možda najjednostavniji detalj koji ima veliki efekat na pisanje.

Obrati pažnju na detalje

Odličan tekst ne zasniva se na glavnim mislima i idejama koje se lako mogu uočiti površnim čitanjem. Najvredniji u tekstu su oni detalji koje ti primetiš. Prema tome, uvek svoje pisanje obogati i ovim informacijama. Čitaoci će shvatiti da si odradio sjajan posao, prezentovao si faktore koji stvarno imaju važnost pa shodno tome i tvoj tekst imaće veliku važnost.

 Hvataj beleške

Dok čitaš nešto, dobićeš hiljadu ideja koje ćeš želeti da uključiš i u svoj rad. Zaboravićeš ih gotovo sve pre nego što počneš da pišeš. Iz tog razloga dobro je da hvataš beleške dok još čitaš relevantne stvari. Broj zabeleženog možda će da bude prilično impresivan, ali kasnije ćeš već da odabereš najbolje za sebe.

*

Pre nego što počneš da pišeš, moraš da znaš koje delove napisanog želiš da istakneš u svom tekstu. Dakle, potreban ti je plan koji ćeš pratiti. Razmisli o tim delovima dok još prikupljaš inspiraciju. Razmisli i pročitaj nešto najmanje dva puta. Možda ćeš bolje obratiti pažnju na stil ili jezik. Tako ćeš da otkriješ istinu koja je bila sakrivena od tebe dok si bio tu prvi put. I mi smo tako otkrili istinu.

Naše radionice postaviće pred tebe dvostruki zadatak: književni i stilski, gde ćeš otkriti sopstveni glas, stil i rečenice. Kroz proces rada artikulišu se ideje, izazovi kao i sve ostale adekvatne reference, a sve u cilju kako bi mogao da postaviš tematski i formalni temelj za efektno pisanje. Izaberi koja te pisana forma najviše privlači i počni da pišeš efektno.

Kako da usavršiš stil pisanja?

 

Stil je melodija priče

Stil je ono po čemu se izdvajaš. Lični pečat, zaštitni znak.
Kroz način na koji ćeš birati reči i sintakse trebalo bi da odjekuje jedinstveni autorski glas.
Pomoću stila možeš da nam saopštiš više i o samim likovima, o njihovim međusobnim odnosima, stremljenjima, crtama karaktera. Stil je vitalan deo pisanja. On je melodija tvoje priče.

Kako se stiže do jedinstvenog stila?

U jednom od prethodnih tekstova pominjala sam delo „O pisanju i stilu“, Artura Šopenhauera.
Svaka rečenica ovog dela dragocena je kap mudrosti.

Najvažnija odrednica dobrog stila je način na koji kazuješ misao.
Veoma je bitno da misao saopštiš što razumljivije, što jednostavnije. Nemoj je umotavati u pompezne reči, one nikoga neće ubediti da si vrhunski mislio.
Piši prirodno, onako kao što razmišljaš. Neprirodnost će odbiti čitaoce.
Pravi mislilac se trudi da misli izražava što je moguće čistije, jednostavnije, sigurnije i kraće.
Šopenhauer smatra da je jednostavnost oduvek bila obeležje ne samo istine već i genijalnosti.
Stil dobija lepotu od misli.
Stil je senka misli: nejasno ili loše pisati, znači glupo ili konfuzno misliti.

Čitanje, pisanje i stil

Čitanje je odličan put ka izgradnji sopstvenog stila. Čitaj dela različitih mislilaca i književnika, dela napisana raznovrsnim stilovima i pokušaj da uočiš razlike među njima.
Uvidećeš da ti neki stilovi pisanja više odgovaraju od drugih.

Sigurno ćeš odmah prepoznati ko je napisao ove rečenice:

„Ete, za toj ću vreme ja žalan da umrem, s’s otvoreni oči u grob ću da legnem. Poj „Žal za mladost“… Za moju slatku mladost, što mi tako u ništo otide i brgo ostavi. Poj i vikaj gu. Moli gu, neka mi se samo još jedanput vrne, dođe, da gu samo još jedanput osetim, pomirišem… Ah!“

Zar nije odlika vrhunskog stila upravo ta različitost, ta prepoznatljivost? Kao u ovom odlomku iz drame „Koštana“, Bore Stankovića.

Šopenhauer i maska

U početku ćeš možda i nesvesno prisvojiti stil nekog sebi bliskog pisca. Nemoj se previše rastužiti zbog toga, to nije neobično, dešava se. S vremenom moraš krenuti u svom smeru i izgraditi sopstveni stil koji će biti tvoj znak raspoznavanja.

Jer, kako je govorio Šopenhauer, stil je fiziognomija duha. Podražavati tuđi stil znači nositi masku. Ma kako ta maska bila lepa, ona će ipak, usled svoje beživotnosti, postati uskoro glupa i nesnosna, tako da je čak i najružnije živo lice bolje od nje.

I to nas dovodi do naredne bitne stvari u izgradnji stila. Do pisanja.

Zapisuj sve što ti se učini bitnim. Vežbaj ruku i vežbaj um.
Mnogo korisnih stvari o pisanju i stilu možeš naučiti u radionicama Kreativnog pisanja. Bićeš iznenađen vidicima koji će ti se otvoriti.
Radi na sebi i svakodnevno proširuj znanje!

Plan za pisce početnike

Ako ti, poput većine ljudi, radiš pod uticajem ideje da onim pravim i ostvarenim piscima inspiracija dolazi bez mnogo napora, slobodno možeš da odbaciš ovo iluziju. Neki autori mogu da imaju urođeni smisao kako da efektno ispričaju svoju priču, ali većina njih ipak proučava sve elemente koji su im potrebni kako bi konstruisali stvarno dobru priču i iskazali se kroz ozbiljnu naraciju.

Zavisi kom žanru pripadaju tvoji tekstovi, potrebno je da naučiš osnovne elemente dobrog pisanja kako bi izvukao maksimum iz napisanog. Zapravo, verovatno si tokom svog školovanja već upoznao neke od ovih osnovnih parametara.

Koristiće ti da ih sada ozbiljnije razmotriš, iz perspektive autora a ne učenika. Možda ćeš pomisliti da ti neke od njih deluju suviše jednostavno, ali bez njih, druge veštine efektnog pisanja poput sposobnosti da oživiš uverljive likove, naracija, dijalozi ili dobar stil, neće u potpunosti doći do izražaja.

Konflikti

Uglavnom sve uvek počinje sa protagonistom, odnosno, sa glavnim likom. On će uvek morati da se suoči sa nekim sukobom. Obično su to u pitanju sukobi sa nekim drugim likom iz priče, sa društvom, prirodom, sa njim samim ili čak kombinacija nekih od ovih mogućih opcija. I obavezno, prolazeći kroz ove konflikte, dolazi do neke vrste promena kao rezultata svega toga.

Možda ćeš se pitati koje vrste promena donose ovi konflikti ? Neka velika dela nose poruku kako se stiče poniznost, priznajući površnost i praktikujući iskrenost.

Elementi priče

Tema tvoje priče, koju želiš da predstaviš čitaocima, od svog početka pa do ispunjenja cilja, proćiće kroz razne karakteristične faze. U uvodu ćeš predstaviti likove, postavku priče i centralni konflikt. Uključi svog protagonistu u taj sukob što je moguće ranije. Savremena publika neće se puno udubljivati u sve slojeve napisanog kako bi pronašla konačni smisao.

Nemoj dozvoliti da se čitaoci zapitaju zašto uopšte čitaju ono što si napisao. Zainteresuj ih odmah na prvoj stranici ili već u prvom pasusu.

Od tog uvodnog dela, tvoj glavni lik suočavaće se sa različitim preprekama do ostvarenja  cilja. Ova tačka pisanja poznata je kao rastuća akcija ili razvoj, odnosno, deo statisfakcije priče. Čitaoci vole da vide borbu, to im izaziva osećaj da je sve proživljeno na kraju ipak bilo vredno truda.

Antagonizam je dobar

Veliki ljubavni klasici pružaju odličan primer za ovo. Likovi iz „Ponos i predrasude“ mogli su odmah da se zavole, da ih porodica i prijatelji podrže u svemu, da nema nikakvih prepreka među nima, ali njihov odnos bio bi mnogo manje transformativan i zanimljiv. Ništa ne bi naučili iz njega, osim već poznate činjenice da je sjajan osećaj biti zaljubljen.

 

Dramatičnost kao deo naracije

Imaj na umu i ono što drugi autori rade, odnosno, kako oni održavaju napetost dok pišu. Kako te drže zainteresovanim za ishod priče ? Koliko je prepreka dovljno da se čitaoci osećaju zadovoljni nakon čitanja ? Nijedan od ovih odgovora nije jednostavno dati.

Deo tvog razvoja kao pisca podrazumeva usavršavanje osećaja za uspešan tok priče.

Rasplet

Svaki autor na kraju obično povezuje sve slobodne krajeve. Ipak, osnovni elementi neke priče ne moraju se nužno javljati u opisanom redosledu. Pokušaj da ih identifikuješ tokom čitanja onog što si napisao ili kod drugih pisaca. Pitanje je zašto je uopšte neki autor želeo da napiše baš takvu priču ? Zabeleži sve dramatične odluke koje ti se budu javljale tokom pisanja I naravno razmišljaj kako da unaprediš tok radnje, kako bi zainteresovao publiku.

Na kraju dana nešto se mora desiti sa tim što si napisao. Sve ove stvari možda ti deluju elementarno, ali veoma su kompleksne kada kreneš da ih praktikuješ. Eksperimentiši sa stilovima i tehnikama, ali ipak ostani u okvirima osnovnih kriterijuma. I pošalji mail, kako bi pratio koliko si unapredio svoje veštine efektnog pisca.

 

Pisanje i naracija

Naracija kroz drugo lice jednine je oblik pisanja u kome se tačka gledišta naratora iskazuje kroz percepciju tzv. posmatrača, a to je obično, u većini slučajeva sam čitalac. Percepcija iz drugog lica jednine retko se koristi kada je u pitanju pisanje fikcije na primer, zbog određenih poteškoća koje pri tom mogu da se jave. Prilično je izazovno razviti priču, ali i karaktere u njoj, u kojoj je prikladno i poželjno prisustvo druge osobe.

Pored toga, nije jednostavno održavati tok naracije drugog lica u pisanju neke duže forme. Nešto je drugačije kada je reč o pisanju eseja ili nekog kraćeg sadržaja.

Primeri percepcije „druge osobe“

Uprkos izvesnim izazovima koji mogu da se jave kada je ovaj način pisanja u pitanju, postoje takođe autori koji odlično balansiraju sve elemente pisanja u skladnu celinu kako bi to na kraju zaista i zvučalo kao dobro napisana priča.

Kao primer možeš možda da osmisliš nešto poput ovoga:

„U narednom semstru profesor je bio opsednut pisanjem iz ličnog iskustva. Moraš da pišeš na osnovu onoga što ti je već poznato, na osnovu onoga što ti se dogodilo. Razmisli malo o svojim iskustvima, možda pronađeš neku vrednu ideju, inspiraciju.“

Izbor percepcije baš po tvojoj meri

Nemoj da te zbuni naracija drugog lica jednine, pisac se jednostavno na taj način obraća čitaocu. Mnogi veliki pisci na taj način direktno izražavaju svoje komentare i mišljenja, kroz likove svoje priče.

Autori modernog vremena takođe koriste ovaj tip percepcije kada imaju da poruče nešto korisno i pametno.

Postoji još jedan detalj koji bi eventualno mogao da te zbuni, a koji se takođe razlikuje od percepcije trećeg lica. Kada pisac postavi pitanje čitaocu, on to radi iz perspektive trećeg lica. Na primer: „Da li uživaš u pisanju kao i ja ?“ Ovo pitanje postavlja narator, a on je treće lice jednine.

Kada se to preformuliše da zvuči kao da je pitanje iz druge perspektive onda to zvuči ovako: „Voliš da pišeš tako da možeš da planiraš da radiš neke vežbe pisanja večeras.“

Primetiš li razliku ?!

Zašto da se odlučiš baš za ovaj tip naracije ?

Većini ljudi prirodno je da piše u prvom licu jednine ili eventualno u trećem licu. Za pisanje kroz percepciju druge osobe potrebno je malo truda i iskrena namera da se piše u ovoj formi. Razlozi za to su:

  • Želiš da ubaciš čitaoca u to stanje i iskustvo protagoniste
  • Želiš angažovati publiku kroz razne senzibilitete svoje priče. To se najbolje postiže tako što čitalac zamisli sebe kao deo iskustva o kom pišeš.
  • Želiš da napišeš zaista ubedljiv i zanimljiv tekst koji će postići svoj maksimum kroz percepciju drugog lica.
  • Želiš da probaš novi i drugačiji stil pisanja.

Nema ništa loše u eksperimentisanju sa raznim stilovima pisanja. Možda će ti samo za neku percepciju trebati malo više vremena ili vežbanja. Nema ničeg čudnog ili pogrešnog ako tvoji prvi pokušaji čitaocima budu zvučali konfuzno ili nervozno. Samo usavršavanjem sopstvenih veština i tehnika postaćeš dobar autor čiji trud i rad će drugi itekako da primete. Mi ti možemo pomoći u tome.

 

Dobar stil- Šta je zaista važno

U izvesnoj meri, način na koji izražavaš svoje misli na papiru razvija se prirodno tokom vremena. Stil predstavlja kombinaciju tvoje ličnosti, tvog izbora stvari koje čitaš, kao i odluka koje svesno donosiš za vreme pisanja.

Razmišljanje o sopstvenom načinu na koji pišeš može da rezultira usiljenim ili čak i pompeznim tekstovima koji nisu održivi dugoročno. Nastoj da uvećaš fond reči i obogatiš rečnik i drži se onih reči koje koristiš i u svakodnevnom govoru. Ako koristiš neke izraze samo da bi zvučao impresivno, verovatno ćeš ih nesvesno zloupotrebiti ili će oni zvučati nespretno.

Stilizovan jezik

Pisanje je i umetničko izražavanje, koje je pre svega emocionalno. Emocionalnost je osnovna karakteristika svakog umetničkog dela. Autori često vrše inverziju, odnosno, na ovaj način naglašavaju određenu ili željenu reč. Stilizovano pisanje odlikuje se i figurativnim načinom izražavanja misli i emocija, zatim posebnim obrtima reči i njihovim specifičnim slaganjem i grupisanjem u rečenici. Jezik kojim se služiš dok pišeš trebalo bi da bude jezgrovit i slikovit.

Budi precizan

Jasno, detaljno pisanje učiniće da  tvoji tekstovi i objave ožive. Potrudi se da pronađeš prave reči za ono što želiš da poručiš čitaocima. Ukoliko je potrebno, uradi neko istraživanje povodom toga. Veliko je zadovoljstvo kada znaš kako da imenuješ stvari i koristiš to imenovanje u tekstovima. Međutim, trebalo bi i da imaš na umu da preciznost ne znači da ćeš rečenicu ispuniti stilskim figurama čija značenja moraju da se tumače. Stvar je u tome da izabereš najbolje glagole i imenice koji ti odgovaraju.

Paradoks

Kada ti se javi misao koja na prvi pogled izgleda protivrečna, a koja je ustvari duboko tačna i istinita, slobodno je iskoristi. U pitanju je paradoks koji zauzima svoje posebno mestu u stilu, samo je potrebno da  ga pametno koristiš. Albert Anštajn ima sjajan primer paradoksa:

„O tom ratu ne bih znao ništa da kažem, ali četvrti svetski rat znam da bi se vodio strelama i kopljima.“

Možeš li da prepoznaš dublji smisao ovog paradoksa ?!

Fokusiraj se na izbor reči

Kao autor, moraćeš takođe da donosiš odluke o upotrebi figurativnog jezika u pisanju. Dok razmišljaš o stilu, pregledaj neke od osnovnih literarnih izraza, poput ironije ili similacije na primer. Dobro poznavanje alata sa kojim raspolažeš pomoćiće ti da razviješ bolji stil.

Koristi reči koje ti prirodno dođu

Iako treba da nastojiš da uvećaš fond reči, tvoj glavni cilj je komunikacija. Uveri se da ti je svaka rečenica direktna i jednostavna. Ti želiš da olakšaš posao svojim čitaocima tako da se oni što lakše povežu sa onim što pišeš. Nespretno pisanje lako može da pokida vezu između tvog teksta, na kom si tako vredno radio, i publike. Isplati li se onda tako pisati ?!

 

Čitaj i ono što drugi pišu

Kako bi bolje razumeo koji detalji najbolje funkcionišu u kreiranju atmosfere u tekstu, počni da čitaš druge autore koji su u tome odlični. Razmisli o tome šta te je najviše podstaklo da veruješ onome što si pročitao, bilo da je u pitanju realan ili izmišljen događaj. Postavi sebi pitanje: „Kako je autor učinio da ovo bude tako stvarno ?“

Cilj ovog teksta je da te podstakne na iznošenje artikulisanog mišljenja, kao i usmene ocene koja takođe ima vrednost prilikom ocenjivanja stilske vrednosti napisanog. Pošalji mail i saznaj kako da izbrusiš svoju autentičnost izražvanja na papiru.