fbpx

Pismo izdavaču

Završio se rukopis svog (prvog romana). I šta sad? Potrebno je da kontaktiraš izdavača i ponudiš roman za objavljivanje. Kako to da uradiš? Napiši pismo. Evo nekoliko korisnih saveta.

Pismo izdavačkoj kući, odnosno uredniku, je beleška koja pita urednika da li ih zanima da objave tvoju knjigu. Urednici mogu da primaju desetak ili više ovakvih upita dnevno – a mogu da preporuče za objavljivanje samo četiri ili pet autora godišnje. Tako da je stvaranje dobrog prvog utiska u vašem upitu/pismu presudno!

Za nevolju, ne postoji „standardni“ format koji svi autori koriste za svoja pisma. Međutim, upit je poslovni dokument i kao takav trebao bi da izgleda kao službeno pismo na jednoj stranici.

Evo nekoliko koraka kako da pripremiš i napišeš pismo uredniku, odnosno izdavačkoj kući.

Pre pisanja

Pre nego što počnemo, potrebno je da odgovorimo na ono čuveno pitanje koliko dugačko treba da bude ovo pismo? Moj univerzalni savet je da pismo bude kratko. (Razmislite najviše od 300 do 400 reči.) Mnogi urednici čitaju ove upite koristeći svoje telefone, pa razmisli o tome kako će tvoje pismo izgledati na malom ekranu. Da li se stvara utisak da je to ogroman zid teksta ili razdvojena serija kratkih rečenica? Ako je to slučaj, revidiraj ga kako bi ga učinili sažetim, urednijim i organizovanijim.

Korak 1: Privuci pažnju uredniku svojim pozdravom

Neka bude jednostavno. „Draga gospođo Popović” je sasvim u redu (pod pretpostavkom da je urednikovo prezime Popović i da je ona zaista žena).

Sledeći red bi trebalo da natera urednika da obrati pažnju na pismo. Ako si ranije nešto objavljivao zašto ne početi s tim? Obavezno napiši i kritičke recenzije, priznanja ili nagrade koje si dobio za svoj prethodni rad.

Ako niste ranije objavili, drugi sjajan način za početak je lična veza.

Ili, još bolje, potražite preporuku nekog priznatog autora ili insajdera u izdavanju.

Savet: U upitu uvek spomenite svoj žanr, broj reči i ciljanu publiku.

Korak 2: Napravite neodoljiv reklamni tekst

U radionicama pisanja učimo da je početak svakog romana izuzetno važna tehnika. Najbolje je kada u prvih nekoliko stranica romana čitaocima nemoguće da odlože knjigu. U pismu upita moraš da napraviš isto to samo sa nekoliko redova. Ovaj deo pisma je poznat i kao “udica”. Tvoja udica treba da pokaže uredniku kako se tvoja knjiga razlikuje od hiljada drugih u istom žanru. To bi mogao biti sjajan koncept zbog čega se čitalac pita zašto to neko ranije nije smislio (i napisao)

Usavršavanje udice može potrajati danima – ali to je najvažniji deo tvog pisma, zato nemoj to da zanemariš.

Korak 3: Napisati mukotrpni sinopsis

Sada kada si „zakačio“ urednika, vreme je da ga oduševiš svojim sinopsisom i nateraš da zatraži tvoj rukopis.

Sinopsis bi trebao da posluži zainteresovanom uredniku da shvati tvoju knjigu. Razmisli o tome kao da pišeš zadnju koricu knjige za buduće čitaoce. Ovde moraš da pomeneš:

  • Zaplet
  • Glavne likove
  • Centralna pitanja ili sukobe koji pokreću tvoju priču

Evo kako izgleda zadnja korica za roman “Gone Girl” Džilian Flin i vidimo kako je ona rešila koncept sinopisa.

“Jednog toplog letnjeg jutra u Severnoj Kartageni u Misuriju, ovo je peta godišnjica venčanja Nika i Ejmi Dun. Započinju pokloni i rezerviše mesto za proslavu,kad Nikova pametna i lepa supruga nestane. Nestanak postaj emisterija, aodlomci iz Ejminog dnevnika otkrivaju da bi perfekcionista kao što je ona svakom muškarcu predstavljala žestok izazov. Pod sve većim pritiskom policije i medija – kao i Ejminih “teških” roditelja – gradski zlatni dečak paradira kroz beskrajnu seriju laži, prevara i neprimerenog ponašanja. Nik je neobčan i definitivno je ogorčen – ali da li je on zaista ubica?”.

Sa nešto više od 100 reči, ovaj sinopsis postavlja zaplet, nudi utisak dva višeslojna lika i ostavlja nam pitanje koje služi kao pokretač knjige: Da li je Nik ubio svoju ženu? Bez velike misterije u središtu vaše knjige, još uvek možete uspostaviti privlačan tekst za zadnju koricu/sinopsis, definišući središnji sukob i uloge. „Veliki ulozi“ pomažu čitaocima da ulažu u tvoje likove i priče; bez njih nemamo razloga za brigu o ishodu knjige. Tako da budite sigurni da urednik i čitaoci znaju šta tvoji protagonisti žele da dobiju ili izgube.

Savet: Tvoja udica i sinopsis treba da čine oko 50% pisma. To je najviše 150 ili 200 reči.

A sada kada je teški deo završen, hajde da razgovaramo o tebi: autoru.

Korak 4. Otkrij svoje reference i korist za izdavačku kuću u objavljivanju

Ako to nije relevantno za knjigu, nemoj da spominješ svoj svakodnevni posao ili rodni grad. Mnogo je bolje usredsrediti se na istoriju objavljivanja:

  • Da li si objavio neku kratku priču?
  • Da li si osvojio nagrade ili diplome na nekom konkursu za pisanje?
  • Da li si pohađao radionicu kreativnog pisanja?

Na kraju pisma obavezno ostavi sve svoje kontak podatke, puno ime prezim,mejl i telefon. Nemoj da glumiš zvezdu, jer je to u najmanju ruku nepristojno.

Sve ovo je vrlo važno jer je pravilna komunikacija sa nekim urednikom izdavačke kuće presudna. Sredi svoje pismo, popravi sve gramatičke i tipografske greške, stegni pesnice i nadaj se najboljem. Čako i ako te odbiju nemoj da odustaneš. Važno je da nikada ne zatvoriš vrata za sobom.

A u međuvremenu, piši. To je ionako sve što nam preostaje.

5 sigurnih znakova zašto treba da sedneš i napišeš knjigu

 

Da li je ova godina konačno vreme da sedneš i napišeš svoje kratke priče ili objaviš lične dnevnike?

Zbirku pesama?

Knjigu o duhovnom samorazvoju?

Memoare?

Roman?

Da li postoji način da znaš kada je pravo vreme – ili prava godina – da sedneš i počneš da pišeš?

Postoje znakovi – u stvari njih pet, koje sam stalno viđao u ovih desetina godina koliko se bavim pisanjem. I sve više ih viđam kod polaznika mojih online radionca kreativnog pisanja.

Sigurni znaci da je vreme da konačno zagreješ stolicu, duboko udahneš vazduh, u usudiš se da se konačno otisneš u svet pisane mašte i konačno postaneš – pisac.

[Tweet „Ono u čemu si najbolji nalazi se u u suštini tvoje strasti.“]

Pa da krenemo redom:

Tvoja ideja ili priča odbija da te napusti

Svoju knjigu si počeo da srećeš svuda i u svakoj prilici: u razgovoru sa prijateljima, u filmovima koje gledaš, na stranicama knjiga koje čitaš.

To je kao kad si zaljubljen – ljubavnica ti se uselila u srce.

Imaš osećaj da ne možeš da nastaviš sa životom…

…sve dok ne ostvariš svoj životni cilj. Tvoja knjiga ti je postala prioritet broj jedan u životu. Osećaš sveže uzbuđenje i unutrašnji imperativ.

Ljudi koji te znaju stalno te zapitukuju kada ćeš početi da pišeš (iil završiš) knjigu

Tvoja lična ili profesionalna priča ima izvesno značenje za druge ljude.

Možda im je tvoj talenat, kreativnost ili stručnost potrebna i mnogo im znači.

Rukopis u tvojoj fioci se povratio iz kome

Stranice koje ispisao u poslednjih pet godina su se probudile i počele da te dozivaju. Ponovo si ih pročitao i shvatio da i nisu tako loše. U stvari, prilično su dobre. Sa ovom novom i svežom perspektivom možeš konačno da prioneš na pisanje završne verzije rukopisa.

Vreme je da konačno ostaviš nešto za sobom

Osećaš da je vreme da ostaviš tragove, nasleđe, i želiš da preuzmeš život i karijeru u svoje ruke, kao i pogled na vrednost svoje zaostavštine, umesto da to prepustiš drugima.

Ako su tri ili više ovih znakova prisutni, onda si spreman i vreme je da napraviš konačni skok.

Istog trenutka kada odlučiš “Dobro, vreme je. Krećem”, dogodiće se nekoliko stvari.

Osećaćeš se kao da si ušao u Alibabinu pećinu, gde si oterao razbojnike i zatekao neverovatano blago, svuda oko sebe. Plus Duha i Čarobnu lampu. I da će se knjiga koju si zamislio napisati sama od sebe.

Ili, bićeš toliko šokiran i zamrznut  sa idejom – “Šta ako to ne mogu da uradim”?

Viđao sam pisce i autore koji potpuno neočekivano reaguju na ovu spoznaju: od ushićenja, do straha i užasa.

Prvi tip: entuzijasta

Ako si ovakav tip pisca, skoči i zgrabi čovek, verovatno ćeš sesti mahnito da pišeš, gomilaš stranice, govoreći sebi “Pišem knjigu – hajde da je već jednom završim!”.

Tip dva: oprezan

Ako si sporovozan, promišljen, oprezan i voliš da ideš na sigurno, verovatno ćeš početi sa skicama, istraživanjem i prikupljanjem građe za knjigu. Tu, skoro, radio sam kao urednik sa jednim piscem koji je kreirao čitavu bibliografiju za svoje delo, studiozno je iščitavao, i kategorizovao u odnosu na njegovu temu romana.

Na taj način je terao strah da neće biti jasan, sređivao je haos u glavi i osigurao sopstvenu originalnost u odnosu na druge autore njegovog žanra.

Sve ovo te, naravno, neće spasiti od demona unutrašnje kritike, očaja, nedoumice, straha od neuspeha. Ali to ne znači da ovi znaci, ili unutrašnji glasovi, imaju snagu da uguše tvoju kreativnost. Uvek shvati da si snažno povezan sa svojom svrhom i vizijom.

I to je sasvim dovoljno.

Da li si spreman da započneš pisanje? Šta te zadržava da kreneš?

Podeli sa nama tvoje misli i iskustva! To će nam svakako pomoći.

Plan u 5 koraka kako da završiš pisanje koje si započeo

 

Da li imaš gomilu odbačenih beležaka, skica, ili prvih poglavlja za sedam različitih romana?

Da li imaš fascikle i beležnice napuštenih kratkih priča koje čame po policiama, fiokama, zaturenih na hard disku tvog kompjutera?

Možda imaš čak i neku zaboravljeni blog nekuda na Internetu?

Ovo je sigurno poznato mnogim piscima. I to se stalno iznova dešava. Tamo negde davno, kada sam počinjao da pišem, provodio sam mnogo vremena započinjući pisanje priča. Problem je u tome, što većinu njih nikada nisam završio.

Možda je isti slučaj sa tobom. Sigurno imaš gomilu zanimljivih ideja, i ne možeš da im ne odoliš, pa počneš da pišeš..pišeš…i zapisuješ. Na nesreću, motivacija ti brzo ispari, muza te ostavi na cedilu, a ti ostaneš sa gomilom zabeleški, skica, i prvih verzija rukopisa, koje ne vode nikuda.

Niko neće da kupi poludovršen roman. Niko neće da čita post na blogu koji ostane kratak nakon dva pasusa. Tako da, bez obzira da li ti je ideja za priču genijalna, sa potenicijalom besteselera, Pulicera ili NiNove nagrade, potrebno je da završiš ono što si započeo.

Evo kako:

Korak 1. Prestani da započinješ nove projekte.

Više od svega znam kako je to kad te zgrabi neka nova ideja, sav si ushićen, prsti na tastaturi svrbe, i jedva čekaš da napišeš novo remek delo. Ali, sada je vreme da staneš. Odupri se ideji da započneš nešto NOVO. Oladi malo. Nateraj se. Koliko god misliš da je to prava stvar. Nakon nekoliko dana, ili nedelja, taj fantastični novi projekat će početi da gubi sjaj, i završiće na gomili nedovršenih rukopisa.

ŠTA DA RADIŠ:

Odluči, i to iz ovih stopa, da nećeš više započinjati ništa novo, sve dok ne dovršiš ono što si započeo. Uzmi neku svesku, ili otvori novi folder na kompu, i u njega ubaci sve ideje koje ti iskaču u glavi. I tako to nazovi: radne ideje ili nešto slično. Uvek ćeš moći kasnije da im se vratiš.

Korak 2. Pregledaj i proceni tekuće poslove

Dobro pregledaj i pretresi sve ono na čemu trenutno radiš. Ako ti je život nekoga ko piše nalik na moj, biće ti potrebno da uzmeš parče papira i napraviš listu – možda ćeš čak morati i da se upustiš u lov po policama, fiokama i folderima kompjutera.

Da li postoji nešto što je vredno da se dovršava? Možda roman koji si započeo pre deset godina nije više nešto što želiš da napišeš? Možda neki post za blog viš nije zanimljiv da ga objaviš?

Umesto da držiš gomilu starih ideja svuda naokolo, bolje je da ih pokopaš jer su ionako odavno umrle.

“Kao i sa svim mrtvim stvarima, držanje za njih ih neće oživeti, ili promeniti činjenicu da su nekada bile korisne a sada više nisu. Čuvanje mrtvih stvari ima visoke mentalne troškove i to većina nas ne shvata; vremenom, mrtve stvari rade ono što otpaci i mrtve stvari inače rade – počinju da smrde”. – Čarls Gilki

ŠTA DA URADIŠ:

Napravi tri liste:

  • aktivni projekti koji te još uvek uzbuđuju i imaju svrhu
  • mrtvi projekti koje si spreman da pustiš da idu (čak i ako ti je malo žao)
  • neiskorišćeni projekti kojima bi mogao da se eventualno vratiš u budućnosti

Korak 3. Odaberi jednu stvar na koju ćeš se fokusirati

Sada je vreme da odabereš jedan projekat. Samo jedan. Zato što kada dođe vreme da se radi, nešto mora biti prioritet.

To ne znači da ne možeš da radiš još na nečemu. To samo znači da ovaj određeni projekat – post za blog, e-knjiga, mejlovi za tvoju publiku, roman ili zbirka poezije – je onaj koji će imati prednost ako si kratak sa vremenom i energijom.

Šta bi trebalo da izabereš? Možeš, na primer, da počneš sa:

  • tvojim najmanjim projektom: neka ti cilj bude da završiš kratku priču od 2000 reči, a ne roman od 100 000 reči.
  • projektom u koji si uložio najviše vremena: on je verovatno vrlo blizu završetka.
  • projektom koji je na tebe imao najveći uticaj: ako pisanje i prodaja neke eknjige znači da ćeš moći manje da radiš na tvom svakodnevnom poslu, to ti može biti zgodan prioritet umesto da kreiraš novi blog od nule.

ŠTA DA URADIŠ:

Odaberi jedan projekat kao prioritet – i to onaj koji vidiš kao završen. (I reci nam nešto o tome u komentaru ovog posta).

Korak 4. Odluči kako će “završeno” da izgleda

Kako ćeš znati da je projekat gotov?

Ovo možda izgleda kao glupo pitanje – ali vredi razmisliti dobar odgovor. Mnogi projekti pisanja nemaju jasan kraj, svrhu ili ideju.

Ako, na primer, pišeš neku eknjigu, “završeno” znači da si spreman za sledeće:

  • napisao si eknjigu koja ima početak, sredinu i kraj
  • napisao si eknjigu koja ima 50 strana, i uradio si lekturu, korekturu i sve ispravke
  • dobio se mišljenje i komentare na knjigu i ponovo si je dobro pregledao

Dakle, eknjiga i poslovi se na njoj vrlo razlikuju od pisanja romana, ili uređivanja zbirke poezije…Zato, bez jasne ideje o tome šta je to “završeno”, ulaziš u rizik da ti se pisanje i projekti razvlače u…beskonačno…

ŠTA DA URADIŠ:

Napiši, jasno i precizno, šta je potrebno da se dogodi kako bi proverio da je tvoj projekat “završen”. Slobodno podeli sa nama tvoje iskustvo u komentaru ovog posta.

Korak 5. Postavi neke putokaze (i počni da ideš prema njima)

Neko malo pisanje ne treba putokaze: pisanje posta za blog, na primer, je nešto što realno može da se uradi iz dva li tri puta zagrevanja stolice pri pisanju.

Drugi projekti, romani ili oni koji vise naokolo nezavršeni godinama su – mnogo složeniji. Njih nećeš moći da završiš za jedan dan, nedelju dana, ili čak za ceo mesec. Moraćeš da postaviš neke putikaze kako bi sa tim izašao na kraj.

Dobri putokazi su:

  • završi glavno poglavlje romana
  • završi prvu ruku rukpisa kratke priče
  • dovrši skicu za tvoju eknjigu
  • napiši i unepred pripremi nekoliko postova za tvoj blog

Uvek je korisno da postaviš krajnji rok za završetak najbližeg putokaza, i da uvek vodiš računa dokle si stigao i šta je sledeće.

Toliko od mene. I uvek misli o tome kako su disciplina i fokus ključ uspeha, bez obzira na talenat i genijalnost.

Tako će i tvoje muze uvek biti za tebe i..nikada te neće izneveriti.

 

[section title=““]

KNJIGE-REKLAMA-3E-KNJIŽARA

Knjige i publikaciјe iz oblasti komunikologiјe, kreativnog pisanja i mediјa.

Ovde možete poručiti publikacije, stručne knjige i priručnike dr Darka Tadića iz oblasti kreativnog pisanja, komunikologiјe, propagande, mediјa, komunikaciјe. Sve knjige su u elektronskom PDF formatu.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/e-knjige-prodavnica/“ target=“self“]POGLEDAJ KNJIGE[/button]

[/section]