Ritam u pisanju

Ritam u pisanju je obrazac naglašenih i nenaglašenih slogova koji stvaraju ritam rečenice. Kada govorimo, prirodno naglašavamo neke slogove, a drugi su nenaglašeni. Uzmimo reč „jabuka“ kao primer. Reci to naglas. Koji slog naglašavate? To je prvi: izgovaramo ga kao ‘JA-buka’.

Svaka reč ima naglašene i nenaglašene slogove kao što je ovaj, i tako u bilo kojoj rečenici ovo stvara obrazac koji deluje kao ritam. U poeziji se to zove metar – ali može se koristiti i u prozi. Ritam se može stvoriti mešanjem dugih i kratkih reči u rečenici. Možete ga napraviti i kombinacijom dugih i kratkih rečenica na stranici.

Ali interpunkcija takođe igra svoju ulogu u stvaranju ritma. Možete da koristite interpunkciju da biste napravili zaustavljanje i početak u pisanju. Rečenica koja koristi mnogo zareza stvara drugačiji osećaj od one koja koristi tačke.


U suštini, ritam u pisanju se odnosi na to kako pisac koristi dužinu rečenice i strukturu rečenice kako bi ubrzao svoje pisanje i kako postavlja reči i rečenice na stranicu da bi pomogao da njihovo pisanje teče.

Zašto je ritmičko pisanje važno?


To nije nužno nešto o čemu razmišljamo kao čitaoci, ali ritam pisanja nam može pomoći da upravljamo emotivnim doživljajem čitaoca i istaknemo odgovarajuća značenja u tekstu. Kada su rečenice iste dužine, čitaocu postaje prilično dosadno. Razmislite o tome da li vam neko govori monotonim glasom – sve što kaže zvuči isto i lakše ćete izgubiti interesovanje. Isto važi i za pisanje. Moramo da stvorimo ritam u našem pisanju, bilo u prozi ili poeziji, kako bismo zadržali pažnju čitaoca i osigurali da okrene stranicu.

Takođe možete koristiti ritam u svom pisanju da biste podigli uzbuđenje ili usporili tempo. Kratke rečenice, jedna za drugom, daju jasan osećaj da će se nešto veliko dogoditi – oponašaju ubrzanje otkucaja srca. Duge rečenice, s druge strane, usporavaju tempo. Dobro je imati mešavinu i jednog i drugog u svom pisanju dok vodite čitaoca na putovanje kroz svoj izmišljeni svet.

Ritam u dijalogu je odličan način da se prenesu i osećaji različitih likova. Neki ljudi mogu da govore kratkim, oštrim odgovorima od jedne reči, što pomaže da se izgradi ideja o njima kao o grubom liku – kao o nekom ko je zauzet, ili čak jednostavno nepristojan. Alternativno, neko ko uvek govori dugim, otegnutim rečenicama ili koristi raskošne opise za sve može se videti kao sanjar ili pomalo pompezan.

Kako pisati ritmom


Dakle, kako ćete otkriti ovaj osećaj za ritam i koristiti ga u svom pisanju?

Uopšte, pisci treba da čitaju naširoko. Ne samo da će vam to pomoći da podstaknete maštu, već će takođe razviti vaš osećaj za ritam i dati vam osećaj šta će funkcionisati u vrsti pisanja koju želite da uradite.

Takođe bi trebalo da odvojite vreme da naučite o različitim književnim tehnikama i razumete kakav njihov uticaj može imati na čitaoce. Postoji mnoštvo ritmičkih sredstava koje možete koristiti u svojoj prozi. Ako znate šta koristite i znate njegov efekat, vaše pisanje će biti nemerljivo obogaćeno.

Ali postoje i drugi načini na koje možete naučiti kako da koristite ritam, a inspiraciju biste trebali potražiti u izvorima izvan literature. ru.

Stvaranje ritmičkog pisanja

Od eksperimentisanja sa aliteracijom i rimom, do stvaranja ravnoteže između brzih i sporih delova, postoji mnogo načina da učinite da vaše pisanje teče i obezbedite da čitaoce zadržite uz sebe. I, u kom god žanru pišete, imamo još jedan savet: pročitajte svoj rad naglas.

Evo jedna ideja koja vam može pomoći:
Pogledajte gde ste ispustili slog u ritmu ili kada ste ostali pod stresom. Svaki prekid ritma je prekid u hipnom transu koji pokušavate da bacite na čitaoca. To će ih izvući iz priče, dok će ih neprekidni ritam držati zanesenima do kraja dela.

Želite da naučite više tehnika pisanja? Isprobajte moje onlajn kurseve pisanja, koji pokrivaju sve, od stvaranja ubedljivih likova do pisanja ubedljivih dijaloga.

Ritam u pisanju: igra reči

 

Mnogi pisci u prozi ignorišu moć ritma.

Misle da je to nešto čime se bave pesnici, muzičari i oni koji se bave plesom. Zašto bi se prozni ili poslovni pisac smarao sa nečim tako ezoteričnim kao što je ritam?

Da li si nekda nešto rado (pisao, vežbao…) dok si istovremeno slušao muziku? Da li se primetio kako muzičke kadnece, promene ritma, utiču na brzinu, ritam i tempo tvojih aktivnosti i raspoloženja?

Naš mozak direktno korespondira sa ritmom muzike i prosto se sinhronizuje s njom, utičući na naš celokupan biološki ritam: od brzine rada srca, mišića pa sve do emocija.

Postoji i muzika u pisanju

Pisanje može da se pretvori u zamuckivanje i posrtanje. Može da teče glatko, mekano, da ti bude uspavanka. Pisanje može da poskakuje, klizi i izmami osmeh na tvom licu.

Ritam je neopravdano potcenjen aspekt pisanja.

Kao i kod muzike, tvoji čitaoci mogu da osete ritam u tvom pisanju. Čak i kad ne čitaš naglas ono što si napisao, oni mogu ida čuju unutrašnji govor reči. Unutrašnju govor podražava “spoljni”govor, jer koristi identičan deo mozga, i u stanju je da pokrene male pokrete muskulature u našem grlu.

Loš ritam pisanja sasvim sigurno će oterati čitoaca od tvoje knjige, a dobro komponovani ritam držaće ga u zadovoljstvu do poslednje ispisane stranice.

Šta definiš ritam u tvom pisanju?

U muzici, dužina tonova i tišine između tonova definišu ritam. Kada se dugačke note stapaju zajedno bez tišine, muzika teče mekano. Suprotno tome, kada sviraš kratke note sa jasnim pauzama između njih, dobiješ mnogo tvrđi stil sviranja, i to je ono što te često digne na noge.

U pisanju, ritam se definiše tačkama i obrascima naglašavanja u rečima u rečenicama. Dugačke rečenice zvuče mekanije, dok kratke daju tvrd i oštar ritam.

Kada svaka rečenica sledi istu strukturu i ritam, pisanje postaje zamorno i dosadno. Na primer:

“Otišla je u prodavnicu. Kupila potrebne sastojke. Spremila je podvarak. Ostavila ga je da se krčka pet sati. Kuća se ispunila slatkim mirisima. Ispekla je šnicle. Čekala je muža. Večerali su sjajnu večeru. Pomislila je kako je život dobar”.

Variranjem dužine rečenica i strukture, možeš da pronađeš ritam koji odgovara tvom glasu. Evo alternativne verzije istog teksta:

“Otišla je u prodavnicu da kupi potrebne sastojke. I dok je pripremala podvarak, tog popodneva, privlačni slatki mirisi ispunili su svaki kutak kuće. Nakon večere, zadovoljno je šapnula svom mužu: “Život je dobar””.

Kao i kod muzike, reči u pisanju moćno utiču na raspoloženja a samim i tim mentalna stanja tvog čitoaca. Zato se potrudi da to iskoristiš.

Neka tvoj tekst peva i igra

Sledeći put kad budeš čitao neku priču, obrati pažnju na njen ritam. Gde je pisac pravio pauze? Kako je varirao dugačke i kratke rečenice? Kako se pisanje prekida ili teče?

Da li si uočio sličan ritam u pisanju tvojih omiljenih autora?

Nakon što su proučio ritmove nekolicine pisaca, idi i igraj se sa ritmom tvoje priče. Eksperimentiši sa dužinom rečenica. Prbaj različite rečenične strukture. Igraj se sa različitim rečima.

Pročitaj tekst naglas.

I nauči kako da utičeš na raspoloženja tvog čitaoca.

Pusti da tvoje reči igraju.