fbpx

Kopirajter – karika u poslovnom lancu bez koje se ne može

Sigurno ste bar jednom u životu kupili nešto što vam možda i nije preko potrebno. Ali to vas nije sprečilo da sebe obradujete prepuštajući se osećaju kompletnosti. Kao da vam je samo taj deo falio da bi ste konačno uživali u celovitoj slici sopstvene samobitnosti.

Čoveka koji vam je objasnio kako da to postignete, kao i zašto je to prava stvar za vas,najradije bi ste proglasili za doživotnog prijatelja. On je onaj iluzionista u realnom vremenu, plemeniti saigrač uz čiju asistenciju ste uspešno poentirali sa same ivice ofsajda.

MASTER CLASS RADIONICE. Napredne radionice namenjene su polaznicima koji žele da usavrše autorsko pisanje književnih formi, kao i profesionalnih poslovnih tekstova iz oblasti marketinga, reklame i prodaje.

Gospodin Kopirajter – igrač za sva vremena

Pitate se kako mu polazi za rukom da bolje od vas poznaje vašu pravu prirodu. Kada bi ste pokušali da sklopite fotorobota po njegovom liku, bili bi ste svedok savršenog uklapanja međusobno naizgled nespojivih delova. Jer, neprimetna a uspešna transformacija je njegovo srednje ime.

Za početak bi uzeli prstohvat oštroumnog psihologa u čijoj doktorskoj torbi uvek ima ampula ispunjenih raznim delovima kolektivno nesvesnog. Njegov seizmograf nepogrešivo reaguje na najtananije pomeranje tektonskih ploča koje u slojevima ispunjavaju vaše nesvesne nagone. Baveći se ljudskim potrebama naučio je u kom trenutku i na koju treba da stane da bi izazvao zapljuskujući talas želje u vašem srcu.

Zatim se u adekvatnoj razmeri dodaje određena količina analitičkog uma vrhunskog detektiva. Bez njegove surovo logične dedukcije ne bi smo mogli da dokučimo iz čega se vaša želja sastoji. To će mu omogućiti da vas nežno usmerava u odgovarajućem pravcu, koji je uvek najkraći put do cilja.

Ako je vam je došao na vrata sa gajbicom paradajza koji vi ne želite da kupite jer ga već imate, skromno će vam, polako se spremajući da vas kulturno ostavi na miru, natuknuti da on eto paradajz prodaje da bi skupio pare za školarinu. Vaše pljuvačne žlezde će mirovati i dalje, ali će plemenito srce zadrhrtati pred epskom slikom borbe Davida protiv Golijata, i odrešićete kesu da bi ste učestvovali svojim skromnim prilogom u njegovom trijumfu nad životnim preprekama. I to je već drugi poen na gostujućem terenu.

Ogledalce kaži mi, kaži…

Ova osoba ima jedan strastveni hobi pomoću koga donosi  kvalitetnije  zaključke o svetu koji je okružuje. Taj hobi je statistika. Količine i odnosi koji se mogu brojčano izraziti dozvoljavaju joj da pravilno adresira svaku strategiju koju smisli. Reč je o jednoj živoj materiji koja se stalno menja i preko koje ovaj, pre svega naučnik, prati promene u tkivu ponude i potražnje.

Statistika mu kaže da će Eskimu teško prodati frižider u svrhu hlađenja hrane, ali da je moguće do cilja doći zaobilaznim putem. Jer on ne vidi samo frižider, on vidi deo onog sna koji svi sanjamo, a to je da se ničim ne izdvajamo iz kapitalističkog čopora, i da svoje biti isprojektujemo preko imati. Tako na snežno belu površinu ovog dela planete utiskuje logo poznatog brenda koju ni najljuća vejavica ne može da izbriše.

I na kraju, vezivno tkivo i tetive koje ove delove organizma spajaju u neraskidivu funkcionalnu celinu, čini njegova empatija. Kada se pogleda u ogledalo on vidi vas. Njegove potrebe su i vaše potrebe jer smo svi napravljeni na isti kalup. On sanja tvoje snove i gaji tvoje želje. Jer da nije tako nikakavo razumevanje između nas ne bi postojalo, i društveni ugovor bi bio automatski poništen.

Kako do cilja?

Sada vam je sigurno krivo što se niste rodili ovako nadareni. Ne upadajte u zamku malodušnosti. Ovu osobu nisu proizveli ni geni, ni naučna laboratorija. Proizveo se sam uvek spremno učeći  i radeći na sebi. Jer on ne poznaje izgovore tipa „ nemam sad vremena“, „ evo sledeći put“, „ kad budem imao više para“…

Odavno je shvatio da je svako ulaganje u znanje investicija, a ne trošak. I evo ga, sada je na korak ispred vas, čeka da vam uhvati pogled i objasni vam šta je to što zaista želite.

8 načina za postavku u pisanju

Mnogi pisci su u stanju da stvore raspoloženje i atmosferu sa malo truda. Ali da biste postali bolji pisac, potreban vam je svestan, praktičan osećaj za alate pomoću kojih možete manipulisati raspoloženjem, atmosferom i tonom u svom pisanju.

Odabrao sam 8 načina za uspešno kreiranje i uoravljanje postavkom koja je vrlo važna tehnika pisanja u prozi.

Zajednička upotreba svih ovih alata pomoći će vam da stvorite doslednu atmosferu ili raspoloženje:

Izbor reči

Vaš izbor reči je alat koji vam je na raspolaganju za podešavanje raspoloženja. Dvoje pisaca koji gledaju potpuno istu scenu mogu joj pristupiti sa različitim rečima (i samim tim različitim tonovima). Da biste razumeli kakvo raspoloženje izaziva vaš izbor reči, odštampajte stranicu i istaknite ključne prideve i glagole. Stvarate li kohezivnu sliku?


MASTER CLASS RADIONICE. Napredne radionice namenjene su polaznicima koji žele da usavrše autorsko pisanje književnih formi, kao i profesionalnih poslovnih tekstova iz oblasti marketinga, reklame i prodaje.


Ton

Vaš ton je stvoren odabirom reči. Razmišljajte o tonu na isti način kao što mislite o „tonu glasa“. Ton koji koristite, reči koje izgovarate doprinose raspoloženju ili atmosferi.

Raspoloženje/atmosfera

Verovatno ste već svesni da podešavanje može uticati na raspoloženje: da li je to „mračna i olujna noć“ ili vedar, sunčan dan? Ključ korišćenja postavke za stvaranje raspoloženja je obraćanje pažnje na način na koji vaši likovi komuniciraju sa onim što se oko njih događa. Da li ih postavka izaizva ili ih teši? Često ova interakcija poboljšava raspoloženje.

Dijalog

Lagana zafrkancija doprinosi raspoloženju mnogo drugačije od usijane optužbe. Naravno, možete (i ponekad bi trebalo) da ponudite trenutke lakoće i u najozbiljnijim razgovorima (ili obrnuto). Ali uglavnom, budite sigurni da vaš dijalog podržava atmosferu koju želite da stvorite.

Interni monolog

Iste smernice se primenjuju na unutrašnji monolog lika: Sve dok je vaš lik svesno u skladu sa atmosferom oko njega ili nje, možete mislima i zapažanjima da vozite raspoloženje svoje scene kući

Opis

Opis (deskripcija) koji se izdvaja od unutrašnjeg monologa takođe može da doprinese raspoloženju. Vaš pripovedač – bilo da je prvo ili treće lice – može uticati na raspoloženje manipulišući odlukama o tome na šta se fokusirati, a šta zanemariti. Na primer: fokusiranje pripovedanja na razbijenu porcelansku lutku za bebe na trotoaru umesto na prelepo plavo nebo.

Ritam i tempo

Ritam vaših rečenica takođe će uticati na raspoloženje. Kratke rečenice stvoriće brzi osećaj u prozi ili osećaj svečanosti u poeziji. Duge rečenice pune zareza mogu ponekad izazvati osećaj uznemirenosti bez daha (zapete prisiljavaju na „udisanje“). Dobro izbalansirane rečenice mogu izazvati smirenost i introspekciju. A raspoloženje možete promeniti manipulišući ritmom rečenica – usporavanjem čitalaca ili ubrzavanjem.

Alati poezije

Možete koristiti alate slika, metafora, poređenja i drugih pesničkih sredstava da biste podstakli određeno raspoloženje. Na primer: Zalazak sunca bio je poput dušeka umrljanog krvlju i donosi mnogo drugačiju sliku od zalaska sunca kao svileni šal od ruže.

4 zlatna pravila manipulisanja raspoloženjem

Raspoloženje bi trebalo da se prebaci sa početka scene na njen kraj. Osim ako ne pišete u rezonu životnog stila, „pravila“ kreativnog pisanja često sugerišu da se lik treba na neki način promeniti tokom scene. Kada lik doživi promenu, omogućavanje da se promeni i raspoloženje čini pomak snažnijim.

U dužim radovima raspoloženje bi trebalo da se menja od scene do scene. Ako svaka pojedinačna scena u dužem delu ima isto raspoloženje, oči (i doživljaj) čitalaca će se umrtviti. Obavezno uočite razliku u raspoloženju između jedne scene. Razmislite kako će raspoloženje uticati na emocije čitaoca kako vaša priča bude napredovala.

Raspoloženje pasusa može / treba da utiče ili podržava glavnu radnju. Bez obzira da li pišete pesmu ili priču, raspoloženje vašeg pasusa može da izazove vaše likove / govornike; naterati ih da se preispitaju; ili potvrditi njihov izbor. Kišna oluja na dan venčanja neveste može dovesti do toga da preispita svoj brak; duga može podržati njen izbor. I dok raspoloženje može odražavati osećanja lika, to ne mora nužno – zamislite scenu u kojoj će biti kidnapovana vrlo srećna žena koja je upravo dobila najbolje vesti u svom životu; tako je srećna, nedostaje joj slutnja, jezivo raspoloženje sveta oko nje.

Raspoloženje bi trebalo da bude opisivo. Ako čitaoci ne mogu da kažu „ovo se čini sumorno“ ili „ovo deluje lagano“, možda ćete morati da napravite neki napor da biste stvorili nezaboravniji tekst. A to nije malo.

Pisanje putopisa

“Putovanja vas prvo ostave bez reči, a onda vas pretvore u pripovedača.“ Ibn Battuta

Prirodno stanje duha je slobodno, teži ka nestalnim, drugačijim od poznatog, teži ka avanturističkim iskustvima koja ga pothranjuju i neguju. Težnja za oslobađanjem leži u svakome od nas. Kroz zadovoljavanje potreba našeg duha, između ostalog, razvija se ljubav prema putovanju, iskustvu posle kojeg se osećamo bogatijim nego što smo pre njega bili.

Putopis-dnevnik putovanja

Putopisi su vid izražavanja putnika, beleške sa putovanja, utisci koje je putnik stekao, zapisani doživljaji koje mu je posećeno mesto pružilo, emocije koje mu je izazvalo kao i opisivanje proputovanih mesta. Veština pisanja putopisa postaje bolja što se više praktikuje, razvijamo je beleženjem impresija koje dobijamo putujući. Za njeno unapređivanje nisu potrebne isključivo daleke i egzotične destinacije, dovoljno je da na put krenemo inspirisani, dok putujemo nadahnuti.

Da li smo svi putopisci?

Dobar putopisac je onaj koji nam kroz reči prenese dušu mesta koje opisuje, upoznajući nas sa duhom grada koji leži na stubovima svojih stanovnika, njihovoj kulturi, tradiciji, običajima i navikama.  Mašta putujućih pisaca utkana je živim slikama, isprepletana raznolikim bojama i tvorevinama, velelepnim građevinama i monumentalnim spomenicima koje sa sobom nose pripovetke i priče, pesme i melodije dalekih vremena i svih onih koji su kraj njih prošli.

“Ne čeznemo za određenim mestima, već za osećanjima koja ona bude u nama.“- Sigmund Graff

Imati u rukama putopise svetskih putnika, pravo je blago. Osetiti emocije koje nam je putopisac kroz svoje rukopise preneo zadovoljstvo je za sva čula dok proživljavamo neotkrivena, ponekad daleka, izazivajuća mesta. Osećamo ukuse i mirise dok čitamo o maloj pijaci u Dohi, zvukove prirode Dunava i odmaramo oči stvarajući sliku zelenih dolina koje je putem naš vodič zapazio.

Na radionicama, između ostalog ,stičemo veštinu kreativnog pisanja-te pisanja putopisa, razvijamo maštu i unapređujemo magičnu veštinu uz pomoć koje ćemo ovekovečiti sve ono što smo putem doživeli, kao i korisne savete ukoliko želimo da pokrenemo blog o putovanjima.

 

Kako da promovišeš svoje pisanje?

Ako ste pisac, apsolutno morate da vodite blog. Zašto? Zato što su blogovi odličan način da agenti i / ili urednici vide informativno kako pišete i, naravno, vaši fanovi će uživati u čitanju vaših postova na blogu. I što je najvažnije imate priliku da svakondnvnim postovanjem održavata kondiciju za pisanje.

Problem s kojim se suočavaju blogeri je isti s kojim se suočavaju pisci koji dolaze. Kako će vas ljudi naći? Ako još niste objavili knjigu (pa čak i ako imate), teško je postati poznat u ogromnoj Blogosferi.

Srećom, postoji mnogo načina da promovišete svoje postove. Možete  objaviti svoje postove na drugim dobro poznatim stranicama/portalima, na Fejsbuku i drugim društvneim mrežama, možete gostovati sa svojim postovima kod drugih blogera, možete postavljati linkove na vaše postove na različitim platformama.

Nekoliko sajtova vam takođe dozvoljava da reciklirate svoje postove. To znači da možete ponovo objaviti svoje postove na drugoj, većoj platformi.

Kada ponovo postavite poruku, ne zaboravite da uključite poziv na akciju na kraju. Poziv na akciju je jednostavna izjava o tome ko ste i o čemu se radi, zajedno sa linkom. To bi trebalo da inspiriše ljude da provere vaš blog.

Provera stvarnosti?

Jedna od najpoželjnijih emotivnih realnosti sa kojom sam se morao da suočim je da ako želim da ljudi otkriju i pročitaju moj rad, onda je na meni da pronađem načine da se obezbedim da oni čuju o mom pisanju.

Na teži način sam saznao da ako ne želite da sami promovišete svoj rad, onda to čak ne možete ni napisati za javnu potrošnju.

Mislim, ako napišete knjigu koju nameravate da je drugi pročitaju. Jel tako?

Rekao bih da je to obično način na koji to funkcioniše, osim ako naravno ne pokušavamo da spasemo svoja osećanja od povrede, i u tom slučaju verovatno ćemo reći nešto kao da samo pišemo za sebe.

Kako će iko uspeti da pročita vašu knjigu ako je držite u fijoci zato što ste previše posramljeni ili se stidite da je sami promovišete?

Samo-promocija je neophodna

Zanemarite skeptike, mrzitelje i sve neuspele ili kvazi pisce koji ne bi nikad sami promovisali svoje radove (ili bilo koga drugog). Kažem da je to verovatnije zato što oni nikada u stvari ne bi stvorili ništa što bi bilo vredno promovisati.

Samopromocija nije zlo.

Međutim, s tim u vezi, slažem se, postoje pravi načini i pogrešni načini samopromocije vašeg pisanja, ali ja nisam ovde da raspravljam ko to radi na ispravan ili pogrešan način.

Ovde sam da vam kažem dato mora da se uradi i da vam da nekoliko saveta o tome kako da to uradite a da ne budete kreteni u vezi toga. Ako ipak pišete samo za sebe, u tom slučaju, privatna mala (tajna) džepna bilježnica će vam dobro odgovarati i ne morate čitati ništa od ovoga što sam napisao.

I budimo iskreni, vredi raditi. Dakle, molim vas, šta god da radite, nemojte to kriti. Ali, u isto vreme, nemojte se truditi objavljivati svoj rad ako ne želite da ga promovišete.

I naravno, možete upisati radionicu pisanja za blog i videti kako sve to izgleda u stvarnosti. Vreme ne možeš da vratiš unazad, dakle samo napred 🙂

Koliko često pisati?

Pisanje, kao i bilo koja druga aktivnost u kojoj želiš da budeš izuzetan, zahteva mnogo napora, vežbe, vremena i odricanja. Pored umne, koja se svakako podrazumeva, pisanje sadrži i dimenziju čistog fizičkog napora. Nije lako satima sedeti na jednom mestu (ili ležati na sofi i pisati, ako si drugi Truman Kapote). I sama fizička strana pisanja zahteva vežbu. Onda možeš samo da zamisliš kako je sa onom drugom, umnom.

Rutina pisanja nije ništa drugačija od rutine spavanja

Najbolje bi bilo ukoliko bi mogao svaki dan da pišeš u isto vreme.
Stiven King kaže da piše uvek u isto vreme i tu svoju naviku upoređuje sa spavanjem. Navodi da „rutina pisanja nije ništa drugačija od rutine spavanja.“ Na njegovom pisaćem stolu čak su i novine, papiri i knjige uvek raspoređene na istim mestima.

Kontinuitetom do izvrsnosti

Piši redovno. Tako ćeš najbolje izvežbati ruku i um. Konstantnim pisanjem brusiš stil, učiš mudrije da barataš rečima, širiš vokabular. Samim tim počinješ lakše da uviđaš greške i da se usavršavaš.

Kako je pisao Rej Bredberi?

Piši čak i kada ti se učini da nemaš o čemu. Iskoristi primer Reja Bredberija. On je više od sedamdeset godina pisao svakodnevno. Dan je počinjao tako što bi odmah po buđenju ispisao jednu ili nekoliko reči koje bi mu tog jutra došle u um. Onda je u toku dana od tih reči stvarao i zapisivao priču. Za života Rej Bredberi je objavio preko pet stotina pripovedaka, romana, komada i pesama.

Beleži sve što ti se učini zanimljivim. Neka od najgenijalnijih dela napisana su na kafanskim salvetama.

Upiši radionicu kreativnog pisanja.  Pored mnoštva fantastičnih stvari koje ćeš naučiti, u radionici ćeš početi i da stičeš naviku da pišeš svaki dan.

Kroz vežbe u radionicama dobićeš desetine izvrsnih ideja od kojih se svaka može izroditi u dobru priču.

Neka ti pisanje postane kao hrana, voda, vazduh i san. Neophodno da bi živeo.

Kako da usavršiš stil pisanja?

 

Stil je melodija priče

Stil je ono po čemu se izdvajaš. Lični pečat, zaštitni znak.
Kroz način na koji ćeš birati reči i sintakse trebalo bi da odjekuje jedinstveni autorski glas.
Pomoću stila možeš da nam saopštiš više i o samim likovima, o njihovim međusobnim odnosima, stremljenjima, crtama karaktera. Stil je vitalan deo pisanja. On je melodija tvoje priče.

Kako se stiže do jedinstvenog stila?

U jednom od prethodnih tekstova pominjala sam delo „O pisanju i stilu“, Artura Šopenhauera.
Svaka rečenica ovog dela dragocena je kap mudrosti.

Najvažnija odrednica dobrog stila je način na koji kazuješ misao.
Veoma je bitno da misao saopštiš što razumljivije, što jednostavnije. Nemoj je umotavati u pompezne reči, one nikoga neće ubediti da si vrhunski mislio.
Piši prirodno, onako kao što razmišljaš. Neprirodnost će odbiti čitaoce.
Pravi mislilac se trudi da misli izražava što je moguće čistije, jednostavnije, sigurnije i kraće.
Šopenhauer smatra da je jednostavnost oduvek bila obeležje ne samo istine već i genijalnosti.
Stil dobija lepotu od misli.
Stil je senka misli: nejasno ili loše pisati, znači glupo ili konfuzno misliti.

Čitanje, pisanje i stil

Čitanje je odličan put ka izgradnji sopstvenog stila. Čitaj dela različitih mislilaca i književnika, dela napisana raznovrsnim stilovima i pokušaj da uočiš razlike među njima.
Uvidećeš da ti neki stilovi pisanja više odgovaraju od drugih.

Sigurno ćeš odmah prepoznati ko je napisao ove rečenice:

„Ete, za toj ću vreme ja žalan da umrem, s’s otvoreni oči u grob ću da legnem. Poj „Žal za mladost“… Za moju slatku mladost, što mi tako u ništo otide i brgo ostavi. Poj i vikaj gu. Moli gu, neka mi se samo još jedanput vrne, dođe, da gu samo još jedanput osetim, pomirišem… Ah!“

Zar nije odlika vrhunskog stila upravo ta različitost, ta prepoznatljivost? Kao u ovom odlomku iz drame „Koštana“, Bore Stankovića.

Šopenhauer i maska

U početku ćeš možda i nesvesno prisvojiti stil nekog sebi bliskog pisca. Nemoj se previše rastužiti zbog toga, to nije neobično, dešava se. S vremenom moraš krenuti u svom smeru i izgraditi sopstveni stil koji će biti tvoj znak raspoznavanja.

Jer, kako je govorio Šopenhauer, stil je fiziognomija duha. Podražavati tuđi stil znači nositi masku. Ma kako ta maska bila lepa, ona će ipak, usled svoje beživotnosti, postati uskoro glupa i nesnosna, tako da je čak i najružnije živo lice bolje od nje.

I to nas dovodi do naredne bitne stvari u izgradnji stila. Do pisanja.

Zapisuj sve što ti se učini bitnim. Vežbaj ruku i vežbaj um.
Mnogo korisnih stvari o pisanju i stilu možeš naučiti u radionicama Kreativnog pisanja. Bićeš iznenađen vidicima koji će ti se otvoriti.
Radi na sebi i svakodnevno proširuj znanje!

Kako da napišeš dobru priču?

 

Sigurno ste se bar jednom zapitali šta to priču čini istinski dobrom? Zašto vas neka priča potpuno obuzme, a druga pak zamori do krajnjih granica izdržljivosti?

Pokaži, ne kaži!

Jedno od osnovnih pravila dobrog pisanja glasi – pokaži, a ne kaži.
Nemoj nam jednostavno saopštiti da je tvoj junak ljut. Pokaži nam njegovu krv što se pod neonskim svetlima kupatila presijava na komadima ogledala koje je upravo razbio pesnicom.

Skribomanija

Manje je više. U pisanju uvek bilo i biće. Zato pokušaj da sa što manje efektnih i mudro odabranih reči jasno izraziš svaku misao.

Tetovaža

Jedan od načina da izbegneš zamku skribomanije je da misliš o pisanju kao o tetoviranju, kao što govori Peter Sloterdijk. Iglom ispisuješ reči na ograničenom komadu sopstvene kože.
Razmisli o svakoj reči i proceni da li vredi bola. Ako ne vredi, izbaci je.

Poenta

Poentu priče bi trebalo da iskažeš kroz ponašanje likova i njihove međusobne odnose. Dopuni je mudrom postavkom, dijalozima… Nemoj je samo eksplicitno obznaniti.

Kako, a ne šta

Od onoga što je napisano, još značajnije je kako je napisano.
Stil, ritam, forma, uverljivi likovi, motivacija junaka, jedna ista stvar promatrana na svež način iz tvog jedinstvenog ugla, sve su to činioci dobre priče.

Zanat

Nemoj misliti da se pisanje ne može naučiti. Može. Tehnike koje se uče u radionicama kreativnog pisanja umnogome mogu unaprediti tvoje pisanje, učiniti ga životnijim i zanimljivijim.
Naučičeš mnogo korisnih stvari o postavci priče, tački gledišta, karakterima, efikasnom dijalogu, zapletu… Saznačeš nešto i o izdavaštvu i izdavačima.

Upiši jednu od radionica Kreativnog pisanja, upotpuni znanje i usavrši veštinu pisanja!

5 elemenata veštog pripovedanja

 

Da bi tvoja priča bila izvrsna, u njoj sve mora da funkcioniše – likovi, zaplet, dijalog, stil, jezik… O ovim elementima možeš razmišljati i kao o sastojcima ukusnog jela. Kombinuj ih u pravim srazmerama, mudro i vešto kako bi tvoje jelo imalo vrhunski ukus. Kako bi tvoje pisanje bilo izvanredno.

1. Zanimljivi likovi

Ukoliko želiš da tvoja priča bude zaista dobra, zasnuj je na likovima, pre nego na događajima. Neka likovi nose priču. Napravi zanimljive, duboke i višeslojne karaktere. Nadahnuće možeš potražiti i oko sebe, u svom okruženju. Neka tvoji junaci imaju jasne i čvrste motive.
Osmisli njihov fizički izgled, razmotri njihovu prošlost, društveni milje iz koga potiču i razloge zbog kojih se ponašaju na određeni način.

Hoćeš li ikada zaboraviti pukovnika Aurelijana Buendiju iz romana „Sto godina samoće“, Gabrijela Garsije Markesa? Majstora ili Behemota iz Bulgakovljevog romana „Majstor i Margarita“?
Priseti se svog omiljenog junaka iz književnosti i razmisli zbog čega je tako upečatljiv i značajan.

2. Maštovit zaplet i jasna poruka

„Priča mora nešto postići i nekamo stići“, rekao je Mark Tven. Osmisli zaplet koji će naterati tvoje čitaoce da se zamisle. Imaj jasnu ideju i sledi je od početka do kraja.

Ali budi oprezan, priča ne sme da se pretvori u nekakav manifest kojim želiš da saopštiš svoje poglede na svet, shvatanja i stavove. Ostavi to esejistima i dokumentaristima, a ti se bavi umetnošću.
Saopšti šta želiš ali nikako eksplicitno, već mudro uvijeno u dobru književnost.

To da priča mora nekamo stići podjednako važi i za likove. Kada tvoji junaci stignu na sam kraj priče, neka budu izmenjeni, neka budu drugačiji nego onda kada su tek zakoračili na papir. Ako bi ostali isti, ako se ni na koji način ne bi promenili, kakav bi bio smisao njihovog postojanja?

3. Udahni život pisanju

U radionici Pisanje u prozi čitava jedna lekcija posvećena je tome kako da svoje pisanje učiniš životnijim. Kroz zanimljive vežbe naučićeš kako da udahneš život pisanju.
Koristi aktivno pisanje umesto pasivnog i upotrebljavaj dinamične reči. Poveži čitaoca sa svojim tekstom tako što ćeš u priči koristiti sva čula. Neka čitalac vidi, čuje, omiriše, oseti i dodirne tvoj književni svet.

4. Uverljiv dijalog

Dijalog je odlično sredstvo za jasnije definisanje odnosa među tvojim likovima, za prenošenje poruke, misli i osećanja. Da bi dijalog bio uverljiv, pokušaj da svakom od svojih likova daš jedinstveni verbalni iskaz. Neki od tvojih junaka mogu govoriti drugačijim narečjem ili ne moraju govoriti potpuno gramatički ispravno. Nije preterano ubedljivo ukoliko svi tvoji junaci govore na isti način, zar ne?

5. Jezik i stil

Stil bi trebalo da bude nešto što tebe kao autora izdvaja od ostalih. Tvoj lični pečat, tvoj zaštitni znak.
Kroz jedinstveni način na koji ćeš birati reči i sintakse trebalo bi da odjekuje tvoj autorski glas.

Ukoliko želiš da pišeš, gramatiku, jezik i pravopis jednostavno moraš da znaš. Kako bi inače čitaocu jasno preneo svoje misli i ideje i činio mudre igre rečima ukoliko ne poznaješ jezik? To je nalik pokušaju da napraviš kuću bez alata.
Proveri gramatiku i pravopis. Ukoliko pišeš na srpskom jeziku, veoma korisna knjiga koju bi valjalo da imaš pri ruci je i Rečnik jezičkih nedoumica, Ivana Klajna. Učenje je beskrajan proces.

Ovo su ukratko bili neki od elemenata o kojima bi trebalo da vodiš računa prilikom pisanja. Ukoliko želiš da naučiš više o njima i o mnogim korisnim načinima, tehnikama i mogućnostima za unapređivanje pisanja, ukoliko želiš da produbiš svoje znanje i proširiš vidike, upiši neku od radionica Kreativnog pisanja.

I, ako već imaš svoju napisanu priču, vidmo se u Autorskom studiju!
Sledi svoje snove i hrabro zakorači u svet pisane reči!

Kratki saveti za bolje pisanje


Pisanje
vam je u krvi. To je nešto što morate da činite. Celim bićem osećate nenapisane reči koje ključaju u vama. A onda, kada se reči najzad izliju na papir, dogodi se da vas jednostavno preplave. Počinjete da gubite kontrolu nad tekstom. Ne uspevate da naslutite kako bi vaši junaci trebalo da se ponašaju, a da pritom ostanu dosledni i uverljivi. Ne znate kako da povežete delove teksta u smislenu celinu. Zapeli ste i ne uspevate da nastavite. Ili vam možda ono što ste napisali ne zvuči dovoljno ubedljivo.

Tada počinju muke, sumnje i preispitivanje. Pitate se koji je smisao onoga što radite. Zašto pišete? Da li uopšte umete da pišete? Razmišljate da ostavite sve i počnete da radite nešto logično i opipljivo.
Ovo nije nešto što se ne može prevazići i svakako nije nešto zbog čega bi trebalo da odustanete od pisanja. Naprotiv. Jedan od načina na koji možete prevazići teškoće je da poslušate savete iskusnih pisaca i učitelja. U nastavku ću napisati nekoliko korisnih saveta koje sam tokom godina čula od iskusnijih i mudrijih od sebe.

Čitanje naglas

Pročitajte naglas ono što ste napisali. Na taj način ćete osetiti kako tekst „teče“. Onde gde se tekst sliva ravnomerno kao voda, tu je sa rečenicama verovatno sve u redu. Ako počnete da gubite dah i da zastajete, postoji mogućnost da nešto ne štima. Pročitajte taj deo ponovo i razmislite o onome što biste mogli izmeniti.

Podela rečenica

Kad god je moguće, podelite rečenicu. Bolje napišite nekoliko kratkih rečenica, nego jednu dugačku u kojoj ćete se izgubiti. Svakako, to ne mora uvek da bude pravilo, u književnosti postoji mnogo primera izvrsnih složenih rečenica, ali je manje verovatno da ćete pogrešiti ukoliko pišete kraće i jasne rečenice.

Opisi

Ništa nemojte ostaviti neopisano. Kada opisujete, postarajte se da ne koristite reči kao što su neobično, fantastično, neopisivo… Npr. Bio je neopisivo mudar. Ako je neopisiv, kako ga uopšte možete opisati, zar ne?

Jezik

U svim jezicima postoje reči koje su preuzete iz jezika drugih naroda. Ima reči koje danas više i ne osećamo kao pozajmljenice, na primer: sat, violina, kralj… Postoje reči kojima i ne bismo tako lako mogli da pronađemo zamenu, kao što je na primer reč moda. Postoje i pozajmljenice koje odmah osećamo kao reči stranog porekla. Takve reči valja upotrebljavati s merom, odnosno onda kada za njih nema zamene. Kada postoji odgovarajuća domaća reč, nema razloga da je ne upotrebimo.
Na primer, ukoliko pišete na srpskom jeziku, umesto reči naivan, možete napisati prostodušan. Umesto reči inspiracija, bolje napišite nadahnuće. Umesto doza, prisenak. Zvuči lepše, zar ne?

Ako volite da pišete, ali se katkad možda osećate izgubljeno i ne znate kako da nastavite, najgore što možete da učinite je da odustanete.
A najbolje što možete da učinite je da učite od iskusnijih od sebe. Stalno čitajte i uvećavajte znanje.
Upišite neku od radionica Kreativnog pisanja i odvažno zakoračite u čudesni svet pisane reči!

Šopenhauer, Andrić i Hemingvej o pisanju

 

Čitamo i volimo njihova dela. Da li znate kako su velikani svetske filozofije i književnosti govorili o pisanju?

Artur Šopenhauer

„Sva opširnost i isprepletenost besmislenih zapažanja koja nisu vredna čitanja trebala bi biti izbegnuta. Pisac mora štedeti vreme čitaoca, njegovu koncentraciju i pažnju; na ovaj način on navodi čitaoca da veruje kako je ono što mu izlaže vredno čitanja i da će nadoknaditi trud koji je uložen. Bolje je izostaviti nešto dobro nego napisati nešto što nije vredno pominjanja.“

„Najlepša je ona istina koja je gola, i što je izražavanje jednostavnije to je dublji utisak koji proizvodi; delom je to zbog toga što doživljaj ostaje neometeno zadržan u umu slušaoca bez uplitanja sporednih misli i delom zato što oseća da nije bio potkupljen i prevaren umetnošću retorike, već da je ceo efekat došao od same stvari.“

„Kao što nemar prema odeći odaje prezir prema društvu u kom se čovek kreće, tako i grub, nemaran i loš stil pokazuje sramno nepoštovanje prema čitaocu, koji onda to pravedno kažnjava time što neće pročitati knjigu.“

Ivo Andrić

„Čitajući dobre pisce, dešavaju se pred nama čuda. Često na početku neke rečenice, kad vidimo kako se pomalja jedna misao, mi zastanemo zadivljeni i uplašeni. I sa nevericom se pitamo: “Je li mogućno? Hoće li se to što naslućujem zaista desiti? Je li ovo zaista ona ista misao koju smo i mi, ne jednom, naslutili pri dodiru naše svesti sa svetom oko nas, skrivani deo naše unutarnje stvarnosti? Zar ima još neko da je ovo ovako video i osetio?”

A kad, pročitavši do kraja, vidimo da je zaista tako, mi ostajemo nad tom rečenicom zamišljeni, zahvalni i srećni, jer nam je pao u deo najveći dar koji čitanje može da nam pruži: osetili smo da nismo sami nikad, ni u najtežim ni u najlepšim trenucima, ni u svojim najgorčim nedoumicama, ni u najsmelijim zaključcima, nego da smo povezani sa drugim ljudima mnogostrukim i tajnim vezama koje i ne slutimo, a koje nam “naš” pisac otkriva. To je spasonosno.“

„Prva rečenica je tu, na hartiji, sama iz sebe nikla, jasna i neizmenljiva. Ali tu gde treba da dođe druga – beli se praznina. Ja stojim pred tom pustinjom, zbunjen i izgubljen. Kao da nikad niko pre mene nije pisao ovim jezikom, i sad ja treba da pokažem šta umem i mogu.“

Ernest Hemingvej

„Ako prozni pisac dovoljno dobro poznaje stvari o kojima piše, on može i izostaviti ponešto što zna i čitalac će, ako pisac piše dovoljno iskreno, osećati te stvari jako, kao da ih je pisac izričito naveo. Dostojanstvo u kretanju ledenog brega potiče od toga što je samo jedna osmina njegova iznad vode. Pisac koji izostavlja stvari zato što ih ne poznaje stvara šupljine u svom pisanju. Pisac koji nedovoljno ceni ozbiljnost pisanja, nestrpljiv da ljudima pokaže koliko je formalno obrazovan, kulturan ili fino odgojen je samo papagaj. Ozbiljan pisac može biti soko, ili jastreb, ili čak i papagaj, ali zakleti pisac je uvek prokleta sova.“

„Sve dobre knjige imaju jednu zajedničku stvar – realnije su nego da su se zaista i desile u stvarnosti.“

„Ne postoji ništa što se može uporediti sa pisanjem. Sve što radiš jeste da sediš za pisaćom mašinom i krvariš.“

Malo talenta, mnogo rada i stalnog učenja esencija su pisanja. Ukoliko želite da usavršite svoje pisanje i učinite nešto korisno za sebe, pridružite nam se, upišite neku od radionica Kreativnog pisanja.