Ознака: radionice

Objavljeno

8 načina za postavku u pisanju

Mnogi pisci su u stanju da stvore raspoloženje i atmosferu sa malo truda. Ali da biste postali bolji pisac, potreban vam je svestan, praktičan osećaj za alate pomoću kojih možete manipulisati raspoloženjem, atmosferom i tonom u svom pisanju.

Odabrao sam 8 načina za uspešno kreiranje i uoravljanje postavkom koja je vrlo važna tehnika pisanja u prozi.

Zajednička upotreba svih ovih alata pomoći će vam da stvorite doslednu atmosferu ili raspoloženje:

Izbor reči

Vaš izbor reči je alat koji vam je na raspolaganju za podešavanje raspoloženja. Dvoje pisaca koji gledaju potpuno istu scenu mogu joj pristupiti sa različitim rečima (i samim tim različitim tonovima). Da biste razumeli kakvo raspoloženje izaziva vaš izbor reči, odštampajte stranicu i istaknite ključne prideve i glagole. Stvarate li kohezivnu sliku?

MASTER CLASS RADIONICE. Napredne radionice namenjene su polaznicima koji žele da usavrše autorsko pisanje književnih formi, kao i profesionalnih poslovnih tekstova iz oblasti marketinga, reklame i prodaje.

Ton

Vaš ton je stvoren odabirom reči. Razmišljajte o tonu na isti način kao što mislite o „tonu glasa“. Ton koji koristite, reči koje izgovarate doprinose raspoloženju ili atmosferi.

Raspoloženje/atmosfera

Verovatno ste već svesni da podešavanje može uticati na raspoloženje: da li je to „mračna i olujna noć“ ili vedar, sunčan dan? Ključ korišćenja postavke za stvaranje raspoloženja je obraćanje pažnje na način na koji vaši likovi komuniciraju sa onim što se oko njih događa. Da li ih postavka izaizva ili ih teši? Često ova interakcija poboljšava raspoloženje.

Dijalog

Lagana zafrkancija doprinosi raspoloženju mnogo drugačije od usijane optužbe. Naravno, možete (i ponekad bi trebalo) da ponudite trenutke lakoće i u najozbiljnijim razgovorima (ili obrnuto). Ali uglavnom, budite sigurni da vaš dijalog podržava atmosferu koju želite da stvorite.

Interni monolog

Iste smernice se primenjuju na unutrašnji monolog lika: Sve dok je vaš lik svesno u skladu sa atmosferom oko njega ili nje, možete mislima i zapažanjima da vozite raspoloženje svoje scene kući

Opis

Opis (deskripcija) koji se izdvaja od unutrašnjeg monologa takođe može da doprinese raspoloženju. Vaš pripovedač – bilo da je prvo ili treće lice – može uticati na raspoloženje manipulišući odlukama o tome na šta se fokusirati, a šta zanemariti. Na primer: fokusiranje pripovedanja na razbijenu porcelansku lutku za bebe na trotoaru umesto na prelepo plavo nebo.

Ritam i tempo

Ritam vaših rečenica takođe će uticati na raspoloženje. Kratke rečenice stvoriće brzi osećaj u prozi ili osećaj svečanosti u poeziji. Duge rečenice pune zareza mogu ponekad izazvati osećaj uznemirenosti bez daha (zapete prisiljavaju na „udisanje“). Dobro izbalansirane rečenice mogu izazvati smirenost i introspekciju. A raspoloženje možete promeniti manipulišući ritmom rečenica – usporavanjem čitalaca ili ubrzavanjem.

Alati poezije

Možete koristiti alate slika, metafora, poređenja i drugih pesničkih sredstava da biste podstakli određeno raspoloženje. Na primer: Zalazak sunca bio je poput dušeka umrljanog krvlju i donosi mnogo drugačiju sliku od zalaska sunca kao svileni šal od ruže.

4 zlatna pravila manipulisanja raspoloženjem

Raspoloženje bi trebalo da se prebaci sa početka scene na njen kraj. Osim ako ne pišete u rezonu životnog stila, „pravila“ kreativnog pisanja često sugerišu da se lik treba na neki način promeniti tokom scene. Kada lik doživi promenu, omogućavanje da se promeni i raspoloženje čini pomak snažnijim.

U dužim radovima raspoloženje bi trebalo da se menja od scene do scene. Ako svaka pojedinačna scena u dužem delu ima isto raspoloženje, oči (i doživljaj) čitalaca će se umrtviti. Obavezno uočite razliku u raspoloženju između jedne scene. Razmislite kako će raspoloženje uticati na emocije čitaoca kako vaša priča bude napredovala.

Raspoloženje pasusa može / treba da utiče ili podržava glavnu radnju. Bez obzira da li pišete pesmu ili priču, raspoloženje vašeg pasusa može da izazove vaše likove / govornike; naterati ih da se preispitaju; ili potvrditi njihov izbor. Kišna oluja na dan venčanja neveste može dovesti do toga da preispita svoj brak; duga može podržati njen izbor. I dok raspoloženje može odražavati osećanja lika, to ne mora nužno – zamislite scenu u kojoj će biti kidnapovana vrlo srećna žena koja je upravo dobila najbolje vesti u svom životu; tako je srećna, nedostaje joj slutnja, jezivo raspoloženje sveta oko nje.

Raspoloženje bi trebalo da bude opisivo. Ako čitaoci ne mogu da kažu „ovo se čini sumorno“ ili „ovo deluje lagano“, možda ćete morati da napravite neki napor da biste stvorili nezaboravniji tekst. A to nije malo.

Objavljeno

Kako da promovišeš svoje pisanje?

Ako ste pisac, apsolutno morate da vodite blog. Zašto? Zato što su blogovi odličan način da agenti i / ili urednici vide informativno kako pišete i, naravno, vaši fanovi će uživati u čitanju vaših postova na blogu. I što je najvažnije imate priliku da svakondnvnim postovanjem održavata kondiciju za pisanje.

Problem s kojim se suočavaju blogeri je isti s kojim se suočavaju pisci koji dolaze. Kako će vas ljudi naći? Ako još niste objavili knjigu (pa čak i ako imate), teško je postati poznat u ogromnoj Blogosferi.

Srećom, postoji mnogo načina da promovišete svoje postove. Možete  objaviti svoje postove na drugim dobro poznatim stranicama/portalima, na Fejsbuku i drugim društvneim mrežama, možete gostovati sa svojim postovima kod drugih blogera, možete postavljati linkove na vaše postove na različitim platformama.

Nekoliko sajtova vam takođe dozvoljava da reciklirate svoje postove. To znači da možete ponovo objaviti svoje postove na drugoj, većoj platformi.

Kada ponovo postavite poruku, ne zaboravite da uključite poziv na akciju na kraju. Poziv na akciju je jednostavna izjava o tome ko ste i o čemu se radi, zajedno sa linkom. To bi trebalo da inspiriše ljude da provere vaš blog.

Provera stvarnosti?

Jedna od najpoželjnijih emotivnih realnosti sa kojom sam se morao da suočim je da ako želim da ljudi otkriju i pročitaju moj rad, onda je na meni da pronađem načine da se obezbedim da oni čuju o mom pisanju.

Na teži način sam saznao da ako ne želite da sami promovišete svoj rad, onda to čak ne možete ni napisati za javnu potrošnju.

Mislim, ako napišete knjigu koju nameravate da je drugi pročitaju. Jel tako?

Rekao bih da je to obično način na koji to funkcioniše, osim ako naravno ne pokušavamo da spasemo svoja osećanja od povrede, i u tom slučaju verovatno ćemo reći nešto kao da samo pišemo za sebe.

Kako će iko uspeti da pročita vašu knjigu ako je držite u fijoci zato što ste previše posramljeni ili se stidite da je sami promovišete?

Samo-promocija je neophodna

Zanemarite skeptike, mrzitelje i sve neuspele ili kvazi pisce koji ne bi nikad sami promovisali svoje radove (ili bilo koga drugog). Kažem da je to verovatnije zato što oni nikada u stvari ne bi stvorili ništa što bi bilo vredno promovisati.

Samopromocija nije zlo.

Međutim, s tim u vezi, slažem se, postoje pravi načini i pogrešni načini samopromocije vašeg pisanja, ali ja nisam ovde da raspravljam ko to radi na ispravan ili pogrešan način.

Ovde sam da vam kažem dato mora da se uradi i da vam da nekoliko saveta o tome kako da to uradite a da ne budete kreteni u vezi toga. Ako ipak pišete samo za sebe, u tom slučaju, privatna mala (tajna) džepna bilježnica će vam dobro odgovarati i ne morate čitati ništa od ovoga što sam napisao.

I budimo iskreni, vredi raditi. Dakle, molim vas, šta god da radite, nemojte to kriti. Ali, u isto vreme, nemojte se truditi objavljivati svoj rad ako ne želite da ga promovišete.

I naravno, možete upisati radionicu pisanja za blog i videti kako sve to izgleda u stvarnosti. Vreme ne možeš da vratiš unazad, dakle samo napred 🙂

Objavljeno

Pisanje anđela slomljenih krila

 

Talenat je dar prirode, prokletstvo univerzuma i umetnikova fatalna ljubavnica. Ta ljubavnica je prelepa, zanosna, prevrtljiva. Kada si sa njom ljudi te gledaju, dive ti se. Ali ona ume da bude i gadna, nezgodna, lupa ti na vrata u gluvo doba noći, i ostavlja te kad to najmanje očekuješ. I uopšte nema strpjenja za ostatak tvog života: tvoju ženu, decu prijatelje, poslove….Kada je sa tobom tada si najveći bog na svetu. Ali jednog dana će te ostaviti…zauvek.Jednog dana, posle mnogo godina, videćeš je u zagrljaju drugog ljubavnika, a ona će se pretvarati da te ne poznaje.

Moć reči

Reč je čista magija. To je moć koja potiče od samog Boga, a vera je snaga koja usmerava tu moć. Možemo reći da sve što postoji u našoj virtuelnoj stvarnosti nastaje uz pomoć reči, jer reči koristimo u stvaranju priče. Ljudi imaju čudesnu maštu. Pomoću reči smo stvorili jezik. Uz pomoć jezika, pokušavamo da objasnimo sve što doživljavamo.

Najpre smo se sporazumeli o zvuku i značenju svake reči. Zatim, pamteći zvuk reči, počinjemo da komuniciramo o svojoj virtuelnoj stvarnosti sa ostalim snevačima. Dajemo imena svemu što opažamo; biramo reči kao simbole, a ti simboli imaju moć da reprodukuju san u našoj glavi. Na primer, čim čujemo reč konj, u glavi nam se stvara određena slika. Tako funkcionišu simboli. Ali reč može biti još moćnija od toga. Dovoljno je da izgovorimo reč „Kum“, i u našoj svesti se pojavljuje čitav film. Ta reč, kao simbol, poseduje moć i snagu stvaranja, jer može da reprodukuje predstavu, ideju, ili čitavu situaciju u našoj mašti.

Moć reči je neverovatna. Reč u našem umu stvara predstave predmeta. Reč stvara složene koncepte. Reč izaziva osećanja. Reč stvara sva uverenja koja čuvamo u svesti. Struktura našeg jezika oblikuje opažanje čitave naše virtuelne stvarnosti.

I zato…zašto pišemo?

Pišemo da stvaramo svetove, putuјemo kroz veme, beležimo život, razmenjuјemo iskustva i učimo od sebe i drugih. Zato, prosto i јednostavno…pišite!

Zašto radionice pisanja?

Mnogi pisci početnici sumnjaјu da se pisanje uči kao i sve drugo. To јe ona stara dilema: pisac si ili nisi, sve ostalo јe bezveze. Čisto bacanje para. Pored toga, na internetu imaš gomilu saјtova koјi te savetuјu kako da bolje pišeš, pa što bi sad јoš nekom plaćao da te to isto uči! I јoš ONLAЈN?!

Međutim, kao i kod mnogih drugih sličnih stvari, dilema јe zapravo lažna. Niko od tebe ne može da napravi pisca, to јe јasno valjda svima. Ali, na onlaјn ili ”živoј” radionici, dobiјaš nešto što ne postoјi u klasičnom školskom sistemu i što u principu nećeš nikada besplatno dobiti ni od koga, a pogotovo ne od onih sličnih tebi što već pišu i ljubomorno čuvaјu kao zmiјa noge: zanatske tehnike, iskustvo i znanje, koјe su muktorpno sticali godinama!

Pisanje јe u svoјoј osnovi zanat. Kao i svaka veština, predstavlja nadogradnju tvog talenta. Seminari i radionice služe da se ove veštine i znanja brže i lakše steknu i tako ti uštede godine lutanja i ”snalaženja”. A to stvarno vredi, zar ne?

Druga važna stvar koјu možeš dobiti u Školi pisanja i kreativnim radionicama јe – vežba. I korsne kritike i sugestiјe od strane mentora i tebi sličnih koјi smatraјu pisanje kreativnim alatom za izražavanje, melemom za dušu, radošću igre i negovanju svog talenta. Na radinicama ti radiš ono što јe tvoјa osnovna stvar: pišeš, diskutuјuše, grešiš, opet pišeš….A to јe za svakog ko se bavi pisanjem naјteže! Sedi i piši. I stvari onda počnu da se otvaraјu i legnu na svoјe mesto.

Čovek uči dok јe živ. Učenjem i kreativnim stvaranjem održava duh, mozak i svoј celokupnim sistem onako kako treba. Јer јe misleno biće i јer mu јe tako dato od Boga. Zato se ohrabri i pusti da tvoјa kreativnost izađe iz tebe. Јer, na kraјu konca samo se to i računa. Sve ostalo јe bez veze!

Dobrodošli u Školu kreativnog pisanja!

Objavljeno

IZ RADIONICE: Kako to izgleda kada polaznik prevaziđe očekivanje profesora?

 

Klara i ja smo započeli rad u radionici kreativnog pisanja naizgled uobičajeno: posle uvodnog zagrevanja u pisanju laganih vežbi asocijacija, motiva za pisanje, veštine izbora i slaganja reči, strukture pisanja priča…usledilo je iznenađenje:

Klara je sve bolje i bolje pisala, zapravo otkrivala svoj raskošni talenat za pisanu reč. Sve više je na videlo izlazila njena izuzetna sposobnost opažanja sveta i događaja iz njene okoline, i skrivena veština pretakanja unutrašnjih i spoljnih događaja u dobro oblikovani pisani iskaz.

A onda je usledio pravi šok za mene: zadao sam joj zadatak da napiše jednu običnu vežbu „Stvari iz torbe“, koju koristimo u vežbanju izgradnje likova i karaktera prilikom pisanja proze (pripovetka, roman). Po ugledu na formu policijskog dosijea, trebalo je da razradi karakterizaciju lika na osnovu sadržaja njegove torbe.

Ali…umesto dosijea, dobio sam malu dramsku scenu, koja je prevazišla sva moja očekivanja!! Neverovato koliko čovek može da u naizgled mali stvarima otkrije kreativni vulkan kod sebe i kod drugih! To je zaista pravo zadovoljstvo i jedina prava nagrada kada se baviš pisanjem, kreativnim stvaranjem i radionicama kreativnog pisanja, što je moj slučaj.

Pogledajte i sami kako to izgleda.

 

[section title=““]ekursevi

ISKORISTI PRILIKU – UPIŠI E-KURS! 

E- kursevi su poseban oblik online radionica u kojima možeš da učiš veštine i zanat pisanja potpuno samostalno, bez mentora.

Odaberi temu, upiši kurs i dobijaćeš lekcije i vežbe direktno elektronskom poštom u tvoj Inbox.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/besplatni-sadrzaj/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE OVDE[/button]

[/section]

 

Šta ima u torbi?

Mia: Hajde darling, ne javljaš se 6 meseci I sad me pitaš šta ima novo I zašto pijem porto u 11 ujutro, sama?

Boris: Ja sam bio zauzet, rekao sam ti. Kada radim ozbiljne poslove ne mogu tek tako da prekidam I prebacujem se sa teme na temu, to nije dobro za moj mozak.

Mia: Kakva si ti čudna ptica. Ma ne verujem ti ništa.

Boris: Kako da te ubedim?

Mia: Pokaži mi šta imaš u torbi.

Boris: U ovoj torbi? Da sve izvadim?

Mia: Da, sve.

Boris: Zašto?

Mia: Zato. Da vidim šta tu kriješ.(smeje se)

Boris: Nemam šta da krijem. Ne očekuj ništa posebno. (vadi dve velike fascikle)Ovo su novi slučajevi, nosim ih sa sobom da ih na brzinu prelistam uz kafu. Da sam znao da si ovde, ne bih ih vukao sa sobom. Zatim, Marko Aurelije ”Samom sebi”.

Mia: To sada čitaš?

Boris: To čitam godinama. Uvek je nosim uz sebe, kao ličnu Bibliju. Sada još moram da ti priznam I da sam malo sujeveran: kad god mi se nametne neko važno pitanje u životu, ja je otvorim nasumice I potražim odgovor.

Mia: Ha! (nalakti se o sto I gleda neko vreme u Borisa) Hajde pitaj Marka hoćemo li ti i ja dogodine, u isto ovo vreme, sedeti ovako zajedno kao drugari.(smeje se izazivački).

Boris: Ne, ne, ne! Nađi svoju knjigu pa pitaj šta hoćeš. Ova je samo za ozbiljna pitanja. Šta se duriš? Hoćeš li da ti pokažem još?…(vadi blok, naoštrenu drvenu olovku I lepu srebrnu hemijsku). Ovo je osnovno.

Mia: A pregrada sa strane?

Boris: Mmm..hajde. Ali mnogo tražiš, znaš ? (gledaju se ćutke, nasmejani, osećaju isti nalet radosti. Boris polako vadi požuteli papirić, presavijen do veličine kutije šibica). Ovo je poklon od mojih studenata u Bostonu, dali su mi ga kad sam odlazio. Tu piše nešto što mi daje nadu da sam bar jednom u životu radio stvari kako valja, da sam u nekim ljudim probudio ono najbolje. Izvini, ne mogu ti sada čitati ovo pismo, mislim da je prilično patetično za ovaj dan I ovo vreme u Beogradu. Ne ljutiš se?

Mia: Ti misliš da ja to ne bih razumela, je l’ tako? Ili da bih ti se podsmevala?

Boris: Grešiš Mia, nije tako. Hajde, probaj da ne insistiraš. Vidi šta je ovo- možda te zanima ovaj privezak (dodaje joj ključeve, u trenu im se ruke dotaknu I ona se hitro povlači sa “plenom”.) Jesam li te opekao?(smeje se).

Mia:(uvređeno) Nisam te dugo videla, a ne dodirujem se sa strancima, kapiraš?

Boris: Ok, šalio sam se. Znači, ovaj privezak sam kupio u…pogađaš?

Mia: Španiji?

Boris: Baš tako. Andaluzija, Sevilja. Sećaš li se kad smo pričali o putovanjima na koja se ide bez dece, mala vikend putovanja koja čine čuda za brakove…Pominjao sam ti Španiju, kada smo sreli Milačiće, i brbljivu Ranku, baš kada su nam najmanje trebali …Te večeri smo bili sami na nekom malom trgu u Sevilji, slučajno naišli na koncert, jedan gitarista i stara igračica flamenka, i njen neverovatni duboki glas….šta da ti kažem, to je bilo nešto najlepše I istovremeno najpotresnije što sam video I osetio. Ne umem da ti opišem rečima, jednostavno, trebala si biti tu… I Jeleni se dopalo, napravila je neke lepe fotografije. Ja sam kupio ovaj privezak, male kastanjete od maslinovog drveta, da me podsećaju na to veče.

Mia: Pa ti si u stvari jedna sentimentalna bitanga. Mnogo mi se dopada ova tvoja torba, ukrašću ti je jednom. Da vidim kako plačeš. (uvija pramen kose, začikava ga). Hajde, hajde, ima tu još nešto…

Boris: Evo, sve ću ti pokazati. Do gole kože, kad već tražiš. Vidiš, ovo je nitroglicerin, nikad se ne zna…

Mia: Ali prošlo je sedam godina…

Boris: Bolje je biti spreman na sve, tako sam sigurniji. Ova lepa šarena narukvica je delo mojih kućnih životinjica: Une, Ivana I Ognjena. Napravili su mi je za rođendan pre par godina.

Mia: Lepa je, baš divan poklon. Zamisli moj slučaj, oboje su povukli na Sašu, ni traga nekom umetničkom talentu. Saša kaže da je jedan moler u familiji dovoljan.(smeje se, setno).

Boris:(gleda u Miu neodlučno, zatim vadi iz malog unutrašnjeg džepa papirnu kesicu) Šećer.

Mia: Šećer?

Boris: Apsolutno.

Mia: Iz “Sekvoje”. Lep dizajn.

Boris: Imam ga u torbi šest meseci.

Mia: ( gleda okolo, zakašlje se, glas joj je nesiguran) Jesmo li poslednji put tamo pili kafu?

Boris: Ja sam pio kafu, a ti si pila čaj. Kijala si, i oči su ti suzile.

Mia: Hahaha, izgledala sam očajno. Znači, onuo su kastanjete iz Sevilje, a ovo “užas iz Sekvoje”?

Boris: Čist sentiment.

(Ćute oboje, niko se ne usuđuje da progovori prvi)

Boris: Sad znaš.

Ona izbegava njegov pogled, nervozno provlači male kastanjete kroz prste).

Mia: Lepo i potresno, zar ne?

 

[section title=““]

Usavrši svoje pisanje.

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywriting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Pridruži nam se na sajtu kreativnog pisanja i uživak zajedno sa nama!

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

 

Objavljeno

TEHNIKE PISANJA: Pokaži a ne govori

“Pokaži a ne govori”! Koliko puta si sreo ovaj savet na časovima srpskog, u radionicama i sajtovima koji se bave kreativnim pisanjem…I ovo je jedna od omiljenih tema u radionicama kreativnog pisanja. Toliko, da je u radionici ovoj temi i vežbama posvećena čitava jedna lekcija. A opet…

Zvuči onako jednostavno i bezveze: pa valjda svi to znaju. Kvaka. Znaju ali ga nema. Ili, može da bude, al ne mora da znači. Istina je da za mnoge pisce, a naročito one u pokušaju, ovaj zanatski savet od velike važnosti, ali da iz nekog čudnog razloga za mnoge i dalje ostaje enigma, kao kad su pisali prve radove u srednjoj školi.

U čemu je onda trik? Akademski i tehnički pisci imaju zadatak da svojoj publici prezentuju činjenice što je jasnije i jednostavnije moguće. Njihovo pisanje predstavlja “govorenje” a ne “pokazivanje”.

Međutim, ako ti kao kreativan pisac nudiš samo plan i činjenice, brzo ćeš postati dosadan i biti ubijen jednim klikom miša. Ili poklanjanjem tvoje knjige (koja je kupljena pre dve godine) za rođendan tvom rođaku. Koji će je, verovatno, isto tako nepročitanu pokloniti nekom drugom rođaku. Posle dve godine. Ili manje.

I tu pokazivanje a ne govorenje stupa na scenu.

U kreativnom pisanju, pokazivanje znači prikazivanje karaktera i osobina likova, delova zapleta, ili aspekata pojedinih situacija kroz misli, osećanja, radnju, metafore, ili neki drugi književni način.

Kako to izgleda u praksi?

Pokazivanje primerom:

 

Pokazivanje: Njen sin jurio je uplašenog psa oko kuhinjskog stola, pokušavajući da ga uhvati za rep, pre nego što je gurnuo gomilu špageta i crvenog sosa na ulgačane podne pločice.

Govorenje: Njen sin je bio bezobrazan i nemoguće se ponašao.

Ili:

Pokazivanje: Morali smo da istegnemo vratove kako bi videli vrhove solitera, koji su izgledali kao da dodiruju nebo.

Govorenje: Videli smno mnogo veoma visokih zgrada.

Korišćenje metafora:

Pokazivanje: Opsednuta jedrilica bacana je divlje amo-tamo, kao da je obična resa na podivljalom tepihu.

Govorenje: Brod je upao u snažnu oluju.

 

Pokazivanje, kao zanatska tehnika, služi piscu da zgrabi čitaočevu pažnju, i najviše se koristi u pričanju priča u klasičnim književnim proznim formama.

Međutim, ova tehnika je takođe vrlo zgodna i prilikom pisanja eseja, memoarske građe, i u publicistici, jer pruža mogućnost da se ostvari narativna dubina u prikazivanju aktuelnih događaja, a da se pisac ne udaljava od faktografije i vernog prikazivanja istinitih događaja.

Ipak, ne moraš da preteruješ. Iako je “pokazivanje” moćna zanatska tehnika pisanja, ne bi trebalo sve da se svede na pokazivanje, a da se “govorenje” potpuno zanemari.

Tajna je u – ravnoteži. Kao i uvek u životu.

Zato, ako te interesuje da dublje razradiš ovu tehniku, sedi, piši i vežbaj. Online radionice kreativnog pisanja ti nude jednistvenu priliku da to i radiš…od kuće. Umesto da se sam mučiš, radi sa nama. Mi smo tu upravo zbog toga.

 

[section title=““]

Usavrši svoje pisanje, sada!

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywriting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Ako si početnik u pisanju, nauči osnovne tehnike zanata pisanja, osnove dramaturgije izgradnje likova, postavke, tehnike pričanja priče. Možda  želiš da postaneš profesionalni pisac i da živiš od pisanja? Imaš svoj blog i voliš da pišeš?  Nauči sve o copywriting-u, pisanju za  Blog i Interent, freelancer poslu, i pisanju za biznis.

Radionice pisanja će ti u tome pomoći! Sve je u komunikaciji, zar ne?

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

 

Objavljeno

VEŽBE IZ RADONICE: kako prikazati šta glavni lik (likovi) u priči misli?

U skladu sa temom o pokazivanju a ne govorenju, vrlo je korisno reći nešto o tehnici putem koje možete prikazati misli i osećanja vaših junaka, a da se sve to ne pretvori u dosadnu monološku osamu likova u priči. Obratite pažnju na ljude iz svoje okoline i načine kako iskazuju svoje misli i osećanja i to kroz ponašanje i signale tela koje emituju. Naravno da ne možemo da čitamo njihove misli, ali na neki čudan način obično tačno znamo  kada su uznemireni ili uzbuđeni, kako žele da naprave da se osećamo krivim, ili planiraju da nešto zajednički uradimo.

Postoji nekoliko načina da to pokažete u vašem pisanju:

  • na osnovu onoga što kažu
  • iz načina kako nešto kažu (ton, glasa, ritam i tempo govora, pauze, oklevanja, značajne tišine…)
  • putem govora tela
  • na osnovu akcije/delanja likova

Istovremeno, publika na taj način dosta saznaje i osamim likovima u priči.

Ukoliko priču pišete u prvom licu, iz ugla samog junaka, nećete iati na rasplaganju gore navedene tehnike, ili ćete ih moći koristiti u prilično ograničenom obimu. Međutim, ukoliko priča nije pisana u prvom licu, možete prikazati njegove misli i osećanja spolja (reči, izrazi lica, govor tela, akcije). Ali, ako pišete u prvom licu,onda se morate potruditi da sve ovo prikažete iznutra. Kako?

Možemo to uraditi kroz kroz direktne misli, kada citiramo reči putem kojih naš junak misli. Na primer: “Dejan je često neraspoložen”, pomisli Jelena. “Nadam se da nije ništa strašno”).

Možemo iskoristiti i indirektne misli. (Na primer: Jelen je sa zebnjom polgedala u jegove zgrčene ruke na volanu. Obično nije bio ovoliko napet – nadala se da se ništa strašno nije dogodilo).

Možemo to sve prikzati kroz fizičke doživljaje junaka. (Na primer: Osetila je kako joj se stomak grči).

Svi ljudi pokazuju svoje misli i osećanja na različite načine, i u tom je lepota i dinamika korišćenja ovih tehnika. Zato dobro razmislite kako će vaš karakter reagovati kada, na primer, se naljuti. Možda će naglo postati hladan, dalek, i neuobičajeno ljubazan. Ili će pocrveneti u licu, podići glas i šutnuti komad nameštaja. Usklađeno ponašanje junaka i njegovih reakcija u skladu sa njegovin karakterom, uvek daje životnost i dubinu samoj priči koju pišete!

Objavljeno

Horor priče za decu – prilog kulturi smrti

U poslednje vreme horor filmovi, knjige različitog nivoa krvi i straha, postaju sve popularniji u kulturi smrti u kojoj živimo. Naravno, ova pomama stigla je i kod nas, spakovana u medijski izvikanoj odiseji o čarobnjacima u formi najmanje krvavog Harija Potera, pa sve do priča o vilama i vilenjacima za najmlađu decu. Tolkin je u tom smislu već zastareo, a „Igre prestola“ postaju pravi hit među osnovcima i srednjoškolcima. Oni najmlađi u vrtiću su već zadojeni kojekakvim monstrumima u crtaćima sa tevea, lutkama bez očiju i lica, tako da su tupave Barbike već odavno out. O onim starijim koji vreme provode uz tabloide, pivo i turske serije da i ne govorim.

U skladu sa sve dominantnijom filozofijom pokreta“Novog doba“ (New Age), koji predstavlja pravi papazjaniju mistike, oklutizma, alternativne „medicine“ i istočnjačke filozofije istrgnute iz konteksta, u Beogradu se ovih održava i „Horor festival“, spakovan u neku vrstu književne radionice! I to za decu od 4 do 8 razreda osnovne škole, ili nešto tako. Da našem posrtanju nema kraja, ova najnovija glupost najbolje svedoči o tome koliko smo propali kao društvo i civilizacija (pre svega ova Zapadna). Čak i letimičan pogled na rafove knjižara sa ovakvim sadržajima, ostavlj autisak da je Stiven King pravi amater u odnosu na brojne autore koji nam zasipaju decu ovakvim škrabanjem. Cilje je da sve bude uzbidljivo, sa što više krvi, manje više otvorenog seksa, raznih suspens događaja koji će vas šokirati (zabaviti?) i učiniti da postanete neosetljivi na kasapski nož u glavi komšije.

Strašno je to što se ova nekada šund literatura probila u same vrhove „popluarne književnosti“ i stekla status kreativnog pisanja za mase, koja je oduvke više volela literaturu za plažu nego da muči mozak i maštu sa nekakvim knjigam akoje zahtevaju da se mozak uključi u nešto više, osim spiska za pijacu ili novniskih naslova kome je dupe ispalo u tabloidima. Sada imamo popularisanje ovakvih gluposti u formi kreativih radionica za decu, sa porukom da će ona više čitati neog što čitaju i pišu sada. Tako imam klasičnu zamenu teza, ako omiljenu kod modernih propagandista: tačno je, deca će čćitati ali šta? Gomilu đubreta sa skrivenim porukama „Novog doba“, koje im ispiraju mozgove i čine ih neosetljivim robotima modernog srednjek veka koji nam se prodaje kao moderna demokratija savreme civilizacije! Crvenkapa, Zli vuk i ostali likovi su otišli u ropotarnicu istorije. Definitivno.

Hleba i igara je naravno oduvek bilo i biće. To nije sporno. Gadno je da mi sve više pristajemo d auništavamo naše potomke i našu budućnost bez ijednog kritičkog osvrta i iskre razuma o stanju stvari. U opštoj gluposti i neznanju tako imamo situacju da neka egzaltirana ženska osoba promoviše ovaj „Horor festival“ uz oduševljenu podršku voditelja na radiju u cilju popularisanja čitave ove glupe ideje. Zar su horor priče, fimovi i romani ono što treba da učimo našu decu u tako osetljivom uzrastu? Šta će oni dobiti od toga osmi straha koji će trajno naseliti dečije duše i učiniti da postanu neosetljivi na ljudske patnje, zlobu, pokvarenost i nemoralni način života?

Umesto da učimo decu da razvijaju pozitivnu maštu, ljubav prema životu, poštovanju života kao takvog, mi ih zatrpavamo monstrumima, smrću, patnjom i strahom. I sve to u formi zabave. Kakva će biti ta deca kad odrastu? Umesto da ih učimo saradnji, ljubavi prema znanju, da ih motivišemo da uče da grade i stvaraju, mi ih učimo da pritiskom na dugme razaraju, ubijaju, krše i lome i da misle da je to lepo i kreativno! Umesto da čitaju najbolja dela domaće i strane književnosti, decu učimo da plivaju u najgorem šundu i sve to u formi kreativnih radionica! Za čitanje i pisanje. Ni manje ni više!

Doduše možda to i jeste svrha svega toga. Tupo i glupo ljudsko biće koje ne misli, je nabolji podanik psihopatske civilizacije u koju smo uterani. Sve do propasti ovog Rima i dolaska nekog novog za koga se samo možemo nadati da će biti bolji od svega do sada.

Od dugmeta na kompjuterskoj igri, ili daljinskom upravljaču, pa do prvog šamara i povlačenja okidača je samo jedan korak. Zar ne?

 

Objavljeno

Kreativno pisanje za decu

Kako unaprediti sposobnosti kreativnog pisanja vašeg deteta?

Sposobnost da se dobro piše je jedna od fundamentalnih socijalnih i životnih veština svakog čoveka. Sticanje veštine pisanog izražavanja je isto toliko važna koliko i govorne komunikacijske veštine – ne samo tokom školovanja, nego i kasnije tokom poslovne karijere i predstavlja jedan od ključnih faktora uspešnog života svakoga od nas. Setite se samo koliko je potrebno pisanja, slanja pisama i mejlova, što predstavlja osnovu poslovnog komuniciranja. Najmanje.

A zašto baš deca? Zato što se kretivnost uči i podstiče od malih nogu – deca se navikavaju na čitanje i pisano izražavanje još od najranijeg uzrasta, kao neka vrsta pametnog ulaganja u njihove životne sposobnosti tokom odrastanja i života u zrelom dobu. Ovo je danas od posebne važnosti, u kulturi koja je orijentisana uglavnom na instant video doživljaje, koji značajno umanjuju dečiju sposobnost komuniciranja, a naročito čitanja i pisanja kao deo ključnih životnih veština.

Radionice pisanja za decu – 7 važnih koraka

U radionicama kreativnog pisanja učimo decu kako da se kreativno izražavaju putem pisane reči, čitanja i govornih veština koji su uvezani u jednu kreativnu celinu. Tradicionalno, čitanje i pisanje se uči u osnovnom i srednjem obrazovanju, ali je često skrajnuto u zapećak iz mnogo razloga: veliki broj dece u razredima, isticanje važnosti drugih predmeta u odnosu na proučavanje maternjeg jezika i pismenosti, pritisak okruženja koja favorizuje instant znanje iz medija i popularne kulture i sl.

Iz tih razloga, predlažemo vam 7 važnih koraka u podsticanju vašeg deteta u procesu sticanja veština kreativnog izražavanja putem kreativnog čitanja i pisanja.

  1. Čitajte vašem detetu i čitajte zajedno sa njim. Čitanje i pisanje idu ruku pod ruku; dobri pisci su odlični čitaoci, jer ne samo da znaju gramatiku i sva slova, već se čitanjem uče da prepoznaju razne stilove pisanja, stiske figure, figurativno izražavanje i brojne jezičke finese u izražavanju. Uz pomoć nastavnika srpskog, biblotekara u vašem okruženja, ili stručnjaka za pisanu reč iz radionica kreativnog pisanja, prilagodićete teme i obim literature uzrastu vašeg deteta. I što je još važnije: ako imate stariju i mlađu decu, neka oni stariji čitaju mlađima!
  2. Igrajte igre rečima. Postoji dobar broj didaktičkih igara rečima, raznih slagalica, knjiga sa tekstom za slaganje i pisanje, i tome slično. U krajnjoj liniji, setite se starih igara koje ste i vi jednom davno igrali sa drugarima kada ste bili deca. Upotrebite maštu, pravite mlađoj deci kolače u obliku slova (supe već postoje), igrajte razne zagonetke, vežbajte brzalice u autobusu, mašta nema granica, potrebno je samo malo da se potrudite.
  3. Obezbedite detetu mesto u kući sa materijalima za kreativno pisanje. Slično kao što im treba mirno mesto za pisanje domaćih zadataka, tako im treba i mesto za pisanje. Daleko od televizora, dovoljan je radni sto, sveske i olovke za pisanje, polica sa knjigama, pribor za crtanje, makaze, bojice i sve ono što inače zovemo pribor za školu. Rečnik prilagođen uzrastu takođe uključite u ovaj spisak. I budite pri ruci za pomoć i podsticaj.
  4. Ohrabrujte svakodnevno pisanje. jedan od najboljih načina za vežbanje kreativnog pisanja, bez obzira na “godine pisca”, jeste kroz redovnu vežbu. Dete može pisati o raznim temema: svakodnevnim doživljajima u školi, voditi svoj mali lični dnevnik. Ili možete ga i vi opremiti raznim zanimljivim tematskim materijalima, malim “dnevnim zadacima” na različite teme, shodno njegovom uzrastu. Ne mora da je Hemingvej ili Dostojevski u kratkim pantalonma, ali uvek ima o čemu da se piše, zar ne?!
  5. Naučite dete da razmisli o čemu će da piše, pre nego što počne sa pisanjem. Razmišljanje “o projektu” za pisanje, je odličan metod za vežbanje kreativnog pisanja. Dete formira u svojoj glavi slike onoga o čemu će pisati. Kako ćete to postići? Jednostavno, postavljajte mu pitanja kao što su “Gde se odvija tvoja priča?”, “Šta će se najvažnije dogoditi?”, “Kako će Petar vratiti Milan čarobni laser”, i sl. U svakom slučaju, vaša pitanja i podsticaji bi trebalo da sadrže ona čuvne zlatna pravila pisanja – “ko, šta, kako, kada, gde i zašto”.
  6. Pišite zajedno sa njim. Ovo ne znači da vi treba da pišete umesto vašeg deteta. Zlo i naopako! Ovo znači da i vi sebi odredite zadatak, a onda pišete u – društvu. Kada uradite svoj zadaak, pokažite ga detetu, tako da ono vidi kako se to radi. Odličan način, zar ne? Jer ko će biti bolji “model” za učenje od roditelja.
  7. Pregledajte detetovo pisanje. Povremeno možete pogledati “preko njegovog ramena” i nežno dati po neku sugestiju. Nemojte biti napadni i dosadni, tako ćete mu samo ubiti volju za pisanjem. Ispravljajte greške pažljivo, uz osmeh i puno dobro volje. Vi ste njegov pomagač, a ne vodnik u kaznenom bataljonu. Neka bude zabavno, neka bude igra.

Jer pisanje i jeste igra. Čak i kad porastete, ono dete zauvek čuči u vama i čeka svoju priliku. To nemojte da zaboravite. Onda će sve biti lakše.

[section title=““]

RADIONICA KREATIVNOG PISANJA ZA DECU

Kreativno pisanje započinje Radionicu kreativnog pisanja za decu od 01. oktobra 2017 godine. Radionice vodi Aleksandra Vićentijević.

Neka vaše dete piše. Uložite u njega, jer to je jedina invesicija u životu koja će vam se uvek vratiti. Bez greške.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/kreativno-pisanje-za-decu/“ target=“self“]POGLEDAJ RADIONICU[/button]

[/section]

 

 

Objavljeno

VIDEO – Pisanje naslova posta

Pogledajte video predavanje o tome kako efikasno pisati naslove postova na blogu. U ovom video klipu objašnjenjo je kako se pišu naslovi članaka (postova) na blogu, koje sve vrste naslovapostoje, po čemu se razlikuju i kako odabrati stil i tehniku koja najbolje odgovara temi i svrsi za koji članak piše. Privlačenje pažnje publike sa tehnikama koje se koriste u novinarstvu i kopirajtingu.

 

https://www.youtube.com/watch?v=2fWwDB-KtJs

Objavljeno

Moć reči

Reč je čista magija. To je moć koja potiče od samog Boga, a vera je snaga koja usmerava tu moć. Možemo reći da sve što postoji u našoj virtuelnoj stvarnosti nastaje uz pomoć reči, jer reči koristimo u stvaranju priče. Ljudi imaju čudesnu maštu. Pomoću reči smo stvorili jezik. Uz pomoć jezika, pokušavamo da objasnimo sve što doživljavamo.

Najpre smo se sporazumeli o zvuku i značenju svake reči. Zatim, pamteći zvuk reči, počinjemo da komuniciramo o svojoj virtuelnoj stvarnosti sa ostalim snevačima. Dajemo imena svemu što opažamo; biramo reči kao simbole, a ti simboli imaju moć da reprodukuju san u našoj glavi. Na primer, čim čujemo reč konj, u glavi nam se stvara određena slika. Tako funkcionišu simboli. Ali reč može biti još moćnija od toga. Dovoljno je da izgovorimo reč „Kum“, i u našoj svesti se pojavljuje čitav film. Ta reč, kao simbol, poseduje moć i snagu stvaranja, jer može da reprodukuje predstavu, ideju, ili čitavu situaciju u našoj mašti.

Moć reči je neverovatna. Reč u našem umu stvara predstave predmeta. Reč stvara složene koncepte. Reč izaziva osećanja. Reč stvara sva uverenja koja čuvamo u svesti. Struktura našeg jezika oblikuje opažanje čitave naše virtuelne stvarnosti.

I zato…zašto pišemo? Pišemo da stvaramo svetove, putuјemo kroz veme, beležimo život, razmenjuјemo iskustva i učimo od sebe i drugih. Zato, prosto i јednostavno…pišite!