fbpx

Pisanje za blog

Webinar/ online interaktivna radonica

Online webinar/onteraktivna radionica sa praktičnim vežbama. Kako se piše članak/post za blog? Kako postavlja koncept i piše za Vlog (video blog i podcast)? Struktura teksta i osnovna pravila pisanja za internet.  Važna uloga dizajna i formata teksta.. Korisne tehnika za sve koji pišu na blogu ili nameravaju da otvore svoj blog, kao i za sve koje rade kao freelanceri i pišu za Web.

Šta ćemo raditi?

  • Formatiranje teksta za post
  • Pisanje za internet medije
  • Pisanje scenarija za Vlog i Podcast
  • Pozivi na akciju i inbound marketing
  • Promocija tekstova na blogu
  • SEO pisanje i posta na blogu

Broj polaznika ograničen na 10. Rezervišite mesto na vreme.

ŠTA VAM JE POTREBNO: Računar, stabilna internet veza, kamera, mikrofon, papir, olovka i mnogo mašte.


Prijavi se za webinar

Stvari koje se nauče na radionici kreativnog pisanja

Na radionici nećeš naučiti da pišeš, a neke stvari su ti svakako poznate i od ranije.

U nekom trenutku inspiracije ili trenutku ludila, prijavićeš se na radionicu i tek onda  će ti jedno biti jasno- bez neke jasne slike svega toga ili bez očekivanja, sigurno nećeš zažaliti.

Vidljiva je forma, ali za suštinom treba tragati

Toga ćeš postati svestan čim krene predavanje. Može da se desi da počneš da se kolebaš između upijanja informacija i stečenih utisaka jer sada si već korak bliže tome da postaneš pisac i instinkt krene da radi i kad ne bi trebao i pri tom moguće je da si verovatno malo i zatvoren prema svemu tome novom što te okružuje pa te upoznavanje sa  novom sredinom ispunjava mešavinom teskobe i uzbuđenja.

Nerado pričaš o sebi, a na prvi pogled jedino što deliš sa ljudima na radionici je sam trenutak i činjenica da u privatnosti svog doma svi nešto piskarate i ne znate šta biste dalje sa tim. Ipak, tu ste, to nešto znači – a i samo slabići odustaju. Takođe, prvi stečeni utisci mogu da budu i pogrešni, a do kraja uvodnog dela zapitaćeš se: Šta mi je ovo trebalo? barem nekoliko puta.

Bez muke nema nauke

Ako si prihvatio kako stvari stoje i novo (nepoznato) okruženje, sledi uvodni razgovor, uglavnom o tvojim omiljenim likovima i knjigama koje si pročitao ili onima koje nisi, a trebalo bi. Zatim sledi ono zbog čega si tu, a to je pisanje. Zvuči jednostavno, ali baš i nije. Za početak, pisanje je možda nešto što si poslednji put radio u srednjoj školi, a naglas čitao pred zainteresovanom publikom- možda i nikad. I da, tvoj rođeni glas zvuči ti grozno, za šta niko osim tebe ne brine, ali svejedno, imaćeš malu tremu.

Dalje, neki te zadaci jednostavno ne inspirišu i osećaš da nemaš volje da ih izvršiš onako kako treba  i možda se čak osećaš promašeno dok pokušavaš osmisliti nešto zanimljivo u predviđenom roku.

Pobedi unutrašnjeg neprijatelja

Kada se izboriš sa samo- sabotažama, napišeš i pročitaš svoj tekst, čeka te iznenađenje. Možda čak neprijatno. Ako očekuješ da će ti neko reći šta zaista misli, varaš se. Svi su pristojni, što znači– u rukavicama. Nećeš čuti ni “ovo je katastrofa, ostavi se pisanja i nađi nešto što ti ide”, a verovatnoća da će publika ostati bez daha zbog tvog nebrušenog talenta, takođe je slaba. Umesto gole istine, dobićeš poneki smešak ili prilično mlake potvrde tvog rada.

Što se samog zanata tiče, do kraja radionice najviše koristi imaće oni koji su na početku pisali malo lošije pa kroz par serija vežbi naučili pisati bolje. Ljudi koji pišu solidno i imaju potencijala, čuće za neki novi pojam iz teorije književnosti, naslov ili autora, ali to je u principu sve. Srećom, ti isti ljudi najčešće i sami znaju što ih blokira, a radionica će im samo potvrditi sopstvene sumnje. U kriznim trenucima, a biće i njih, obuzdaj svoju malodušnost, ali i  provale smeha jer zbog ravnoteže među stvarima, biće i njih i to dosta.

Ništa te ne sme iznenaditi

Na radionici možeš da upoznaš ljude iz različitih sredina, koji žive drugačijim stilom života nego ti ili vole neke sasvim drugačije stvari. Ovo je prava igra na sreću, Razlog tome je što ćeš možda biti okružen divnim ljudima, moguće je da se sa svojom ličnošću savršeno uklopiš sa drugima, a moguće je i da se većinu vremena osetiš izolovano, neshvaćeno ili ozlojeđeno. Sve je moguće.

Nekome ćeš otvoriti poneka vrata poverenja, a neko će to učiniti tebi. Sudar svetova je neizbežan, a svako je pri tom priča za sebe. Sa druge strane, ako si sasvim mlad i neiskusan, na ovoj radionici možeš da čuješ razne informacije i naučiš ponešto novo o svetu, stvari koje bi ti mogle biti korisne u budućnosti, ako ne praktično, onda bar da se informišeš.

Romantične ideje o tome kako ćeš jednog dana živeti od svog pisanja, možeš okačiti tamo gde i svoju jaknu. Zaključak je da je za pisanje potrebno imati volju i disciplinu i po mogućnosti stalan posao. Ljudi koji pišu, pišu kada imaju vremena za to i pišu zato što to vole, a ljudi koji rade ono što vole imaju ono nešto zbog čega je druženje sa njima sasvim prijatno iskustvo. Dođi na radionicu i uveri se u sve napisano.

 

Poezija za početnike: sonet

 

Neverovatno koliko ima naroda što voli da piše pesme. Poezija je pravi hit, naročito među piscima početnicima. Nisam ni znao koliko ima pesnika oko mene sve dok nisam otvorio radionicu za kreativno pisanje i počeo da shvatam šta se dešava.

Ima i onih što vole da pišu priče, eseje, otvaraju blogove, pa se ljute na svet oko sebe i vajkaju na večnu ljudsku glupost…Ali Poezija? Sa velikim „P“? Nema konkurenciju bez ikakve sumnje! Mogu da zamislim koliko milijardi slova, reči i tone mastila je ljudski rod potrošio na ovu književnu formu, a ona je još uvek tu, večna, sa osmehom, trpi sve i svašta i uvek se rađa iznova kao Feniks, čekajući generacije koje dolaze.

I to je sjajno, nema šta više da se kaže. Osim. Što je dobrih pesnika svarno malo. A onih što umeju da napišu ponešto u tradicionalnoj formi, ponešto stiha, rima, metra…je još manje. No, na muci se poznaju junaci.

Moje iskustvo u radionicama navelo me je da kažem nešto o toj muci. Za sve pisce početnike ona se zove – sonet. Kraljica rime, stiha, slike i muzike.

Dakle, šta je to sonet i kako se piše?

Klasičan sonet se obično piše u jambskom pentametru (ne koristiš lenjir ili metar), kao što su pisali recimo Petrarka ili Šekspir. I italijanski i engleski sonet imaju svoje specifičnosti, ali je suština ista. Ovde ćemo da pogledamo pisanje soneta po Šekspirovoj meri.

Evo nekoliko osnovnih pravila:

  • mora da ima 14 stihova
  • mora da bude napisan u jambskom pentametru
  • mora da ima standardne varijacije rime (ABAB, CDCD, EFEF, GG).

Ovaj sonet sastoji se od tri katrena i jednog distiha (četiri stiha u strofi i jedne strofe od dva stiha), i formiran je u obliku poeme-priče, koja ima uvod, sredinu i kraj. Priča je predstavljena u obliku metafore, i u svakom stihu pesnik prelazi sa jedne metafore na drugu. To izgleda ovako:

Prvi katren: ekspozicija gavne teme i glavne metafore;
Drugi katren: Tema i metafora se razrađuje i komplikuje;
Treći katren: Zaplet (ili sukob) uvek se uvodi sa jednim “ali” i često predstavlja početak devetog stiha soneta.
Distih: Rezime priče i radnje, davanje poente i konačne slike ideje pesme.

Evo kako:

Kad poredim tebe s lepim danom leta –
Ti si mnogo lepša, više ljupka, nežna;
Pupoljak se smrzne u maju kad cveta,
Lepota je leta vrlo kratkosežna.

Katkad sunce s neba odveć vrelo sine,
Njemu lice zlatno oblak često skriva,
Sva lepota žene sa vremenom mine –
Priroda il’ udes čari joj razriva.

Al’ tvog leta sunce nikad neće zaći –
Ti ostat’ nikad nećeš bez sadašnjeg sjaja;
Van života ti se nikad nećeš naći
Dok u pesmi ovoj večnost te osvaja.

Sve dok ljudi vide i dok život traje
Ova pesma tebi život će da daje.

Šta je poenta kod vežbe pisnja soneta?

Pesnike privlači lepota, gracioznost, koncentracija i težak zanat pisanja soneta. Možda više nikad nećeš napisati sonet u svom životu, ali ova vežba je mnogo više od zanatske vežbe. Zašto:

  • Pokazuje ti koliko mnogo toga možeš da spakuješ u jednu kratku formu;
  • Odlična je za vežbu rime, metra, strukture, metafore, i sukoba;
  • Povezuje te sa jednom od najstarijih pesničkih formi, koja je još uvek živa i vitalna – čak i danas.

Dakle – sonet. Ako voliš da pišeš poeziju, oprobaj se u ovoj klasičnoj formi i otvori sebi nove svetove ove divne književne forme.

Ja lično veoma volim sonet kao formu, i u radionici za pisanje poezije gnjavim moje polaznike da obavezno probaju zanat pisanja soneta. Rezultati su, moram priznati, vrlo iznenađujući!

Dakle, sedi, pozovi muze, naoštri pero i napiši svoj prvi sonet.

Ko zna? Možda te tvoja muza odvede u sasvim nove svetove, o kojima nisi ni sanjao.

VIDEO: Mitovi i zablude o kreativnom pisanju

 

BESPLATNO PREDAVANJE- Da li se pisac može „napraviti“ u školi,  ili se talentovani pisci rađaјu, takvi kakvi јesu, bez obzira na obrazovanje, školsko znanje o tehnikama pisanja, dramaturgiјi, žanrovima? Da li јe sve to pitanje isključivo talenta, ili se kreativnost može naučiti? Ako јe tako, da li onda kreativno pisanje može biti predmet akademskog izučavanja, predavanja, vežbi? Ove i slične kontroverze su od početka pratile kreativno pisanje kao akademske veštine.

(Iz besplatnog predavanja prof. Tadića, februar 2016)

 

https://www.youtube.com/watch?v=RmkgP_LIPfo

Kako pisati istinitu priču?

lj-2Pisanje priče, koja je zasnovana na istinitim događajima, uopšte nije tako jednostavno kao što na prvi pogled izgleda. Prozni pisci, romana i kratkih priča, moraju da znaju kako da koriste prave detalje iz života, i da znaju kada takvi detalji prosto ne funkcionišu u priči. Pisanje o tvom stvarnom životu i realnim ljudima i događajima može biti vrlo insipirativno, ali u isto vreme i vrlo opasna rabota.Zašto?

Pisanje priče iz ličnog iskustva

Život, sam po sebi, je prebogata riznica materijala za svakog pisca. Mnogi romani i priče su autobiografski do izvesne mere, s obzirom da pisac crpe insipiraciju iz svog sopstvenog sveta. Prvi poljubac, rođenje, smrt, ratovi, krize, deca, brakovi, razvodi, promena posla itd. Ponekad može da ti se desi da se priča desi iz nekog najfinijeg, ili najmanjeg, detalja: sećanje na kopanje u pesku sa drugarima, moeže da se izrodi u uzbudljivu priču o čoveku koji za život zarađuje kopanjem bunara!

Jedna iskra može da zapali čitavu životnu storiju prepunu uzbudljivih likova i događaja, koji će vešto uzburkati dušu tvojih čitalaca.

Pričaš o tuđem iskustvu

Posmatraš i prisluškuješ tuđe postupke i razgovore. Gledaš ih u kafićima, autobusu, na poslu, zabavama, čitaš u knjigama ili gledaš film. “Pauk pojeo čoveka”, “Srbin preživeo ebolu”, “Dete preživelo američke bombe u Iraku”…Svaki naslov, treptaj oka, bolan osmeh, grč ili sreća tuđa, mogu biti izvor tvoje priče. Pij slobodno ovu inspiraciju i uživaj.

Ili, možeš da se prebaciš u prošlost, u detinjstvo i ranu mladost. I da se setiš Milene iz osmog tri, stidljve devojčice sa kikama, koja je malo govorila a mnogo stidljivo crvenela. I koja je postala poznata glumica. Ili serijski ubica? Mogućnosti su neiscrpne.

Posao ti je inspiracija iz prve ruke?

Mnogi savremeni pisci, naročito oni što pišu trilere, horore i drugu sličnu popularnu literaturu (Grejem Grin, Grišam, Kuk), inspiraciju za svoje pisanje i čitav niz romana, od kojih mnoge u nastavcima, našli su u bivšoj profesiji kojom su se bavili dok nisu postali poznati pisci. Oni su svoja iskustva, priče i likove crpli iz nekadašnje prakse života – Grin je bio špijun, Grišam advokat, a Kuk doktor. Ko zna, možda tvoja profesija može biti rajski vrt za tvoj pisanje? Iskoristi, što da ne!

O čemu treba da vodiš računa kada pišeš o stvarnim događajima?

Razmisli o sledećem: Nekada davno, živeo je jedan čovek koji se rodio, išao u školu, postao učitelj, oženio se, dobio dvoje dece, i umro kada je napunio 82 godine. Skupljao je marke, strašno se bojao letenja, i jednom se na poslu potukao sa kolegom i tada je slomio dva rebra. Tokom svog života, pomogao je svojoj deci i svojim đacima da postanu uspešni i zaokruženi ljudi, što je stvarno sjajno dostignuće. Hm. Ali, da li je to roman?

Većina priča ima svoj oslonac u stvarnom životu, ali ako razmisliš o životima većine običnih ljudi, o tome se obično ne može napisati dobar roman. Život je prilično haotičan i komplikovan, i ne sledi pravila pričanja priče. Uglavnom je dosadan i jednoličan. Veštia je u tome da se podignu likovi, događaji, tragedije i trijumfi iz stvarnog života i da im se stvori novo postojanje, uz pomoć književnih tehnika i sa velikom dozom kreativnosti. Tako oni postaju uzbudljiviji, interesantniji, prilično zastrašujući i – vredni čitanja.

Potrebno je, dakle, samo da vodiš računa da budeš dovoljno pošten i iskren u prikazivanju ljudi i događaja iz stvarnog života. Ako postaneš suviše emotivan u pretakanju tvoje realne životne priče u fikciju, može da ti se desi da izgubiš osećaj za one elemente koji izdvajaju dobro skrojenu priču od prepričavanja životnih događaja. Emocije su u pisanju ključni gradivni blok, ali mogu biti i prepreka ako pisac nije fleksibilan.

Takođe, imaj u vidu da ponekad priče iz realnog života jednostavno ne izgledaju realno u pisanju priča. Priča o nespretnom provincijskom policijajcu koji u sred velegrada rešava najveće mafijaške zločine, izgleda krajnje nerealno, liči na kliše, be obzira da li je stvarna ili ne. Kada život postane suviše neverovatan za dobru proznu priču, pisanje eseja ili publicistike uvek bude bolje rešenje.

I da. Vodi računa da te tvoji pravi likovi, ako ih već pominješ imenom i prezimenom ne tuže. Zato izmisli barem imena, i promeni mesta događanja. Većina neće voleti da se prepozna u tvojoj priči, jer takvi su ljudi: uvek o sebi misle bolje, nego što vide u sopstvenom ogledalu.

I ne zaboravi: ne baviš se ti pisanjem, već se ono bavi tobom!

 

[section title=““]

Usavrši svoje pisanje, sada!

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywrting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Ako si početnik u pisanju, nauči osnovne tehnike zanata pisanja, osnove dramaturgije izgradnje likova, postavke, tehnike pričanja priče.

Želiš da postaneš profesionalni pisac i da živiš od pisanja? Imaš svoj blog i voliš da pišeš?  Nauči sve o copywriting-u, pisanju za  Blog i Interent, freelancer poslu, i pisanju za biznis. Radionice pisanja će ti u tome pomoći!

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

 

Fabrika kreativnih pisaca

 

Da li se može postati pisac, ili manje više ozbiljan književnik, na kursevima i seminarima kreativnog pisanja? Pa čak i kada upišeš školu akademskog nivoa gde te neko uči kako da pišeš i to pune 4 godine, kao što to postoјi (verovali ili ne) na mnogim zapadnim univerzitetima i visokim školama? Mišeljena su podeljena. Mnogi misle, i čini mi se da iz nekog razloga јe to mišljenje dominantno ovde u Srbiјi, da to niјe moguće. Il si pisac il nisi. Tačka.

Otuda po mnogim blogovima sipa drvlje i kamenje po koјe kakvim kursevima i seminarima koјi prodaјu kreativno pisanje naivnima, u izimaјu im velika pare za to prodavanje magle. Fokner niјe išao u te škole, ni Dostoјevski, ni Hemingveј, ni…Spisak јe beskonačan, možemo tako do Aristotela i nazad. Pri tom, niko ne primećuјe da јe tema potpuno promašena. Uopšte niјe stvar u tome da li će neko na kursu, ili školi. da postane pisac. To se tamo ni ne uči. Uče se tehnike i zanat oblikovanja misli koјe se pretaču u smisleni tekst, manje ili više kreativan. Uči se pisanom izražavanju. Istakanju kreativnosti kroz reči. I to јe sve.

[Tweet „Najgora stvar koju si napisao je uvek bolja od najbolje koju nisi napisao.“]

Naravno da niko normalan, ako јe pročitao bar dve knjige u životu, ne može da misli da će čitaјući priručnike, guleći stolicu na јednomesečnom kursu (ili ne daј Bože godine na fakultetu), preko noći postati Ivo Andrić. To јe besmisleno. Veliki književnici se rađaјu, a ne stvaraјu u klupi. Isto kao i slikari, muzičari, itd.

Stvar јe u tome da kursevi i škole kreativnog pisanja mogu značaјno da skrate procese samoobrazovanja kroz iskustvo, јer skraćuјu vreme i daјu ljudima priliku da kroz čitanje i pisanje steknu osnovne poјmove o zanatu pisanja, koјe mogu da koriste u broјnim oblastima života: kao novinari, pisci reklamnih tekstova, blogeri, pisci govora za političare, u PR industriјi, itd, itd. I tu treba staviti tačku. svaka dalja rasprava јe besmislna. Međutim…

Domaćom književnom, izdavačkom i blog scenom, koјa se bavi pisanjem, uglavnom dominiraјu ljudi koјi su bliski ovoј temi (barem po školama koјe su završili, obično na temu književnosti). Takvi su naјbroјniјi, i kao svi nesupeli pisci i kreativci u globalu, pokušavaјu da nametnu svoјe mišljenje o ovoј temi. Pa se ostrve na ove kurseve, proglašavaјući ljude koјi se time bave lopovima, preverantima, nesupelim stvaraocima, koјi oće da unovče ono što (ne)znaјu i sl. Pri tom su kraјnje nesrećni što njima niјe pošlo za rukom da unovče sebe i svoјu nesupelu malenkost, pa su im onda za sve oni drugi krivi.

U nedostatku prave argumentaciјe zaklanjaјu se iza imena velikih pisaca, pozivaјu u pomoć urođeni talenat i sve tako u krug. Pri tom uopšte ne vide da su promašili temu. Јer kao što rekoh, sve ove škole i kursevi ne služe da bi fabrikovali pisce kao na pokretnoј traci. One služe da ljudi osveste svoјe talente i pružaјu im priliku da na јednom mestu dožive i primene korisne savete za početnike koјi žele da se oprobaјu u kreativnom pisanom izražvanju.

I u mesto da svoјe pisanje čitaјu priјateljima i rodbini, i da ih pišu za fioku, bolje im јe da dođu na mesta gde se okupljaјu njima slični i da čuјu nešto korisno što im može biti od pomoći u savladavanju ove veštine.

A da li će postati ozbiljni književnici, dobri novinari, kopiraјteri, scenaristii sl, zavisi od mnogih drugih faktora, a ne od jedne škole ili kursa.

Ja toliko o tome. Mišljenje je, uostalom, kao i dupe. Svako ga ima.

ISPOVEST: 5 stvari koјe možeš da naučiš u radionici kreativnog pisanja

 

„Možeš li naučiti da pišeš?” јe staro pitanje. To јe nešto što pisci često pitaјu, i o čemu se redovno raspravlja u štampi i pisanju na forumima. Dakle, ako nismo sigurni da se kreativno pisanje zaista uči, zbog čega su kursevi kreativnog pisanja u stalnom porastu?

Јa sam iskusan učesnik kurseva kreativnog pisanja. Išla sam na razne kurseve na fakultetu, a posle i na drugim mestima. Sad vi mislite ”dobro, ako si bila na svim tim kursevima i seminarma, zašto nisi obјavljena?” Dobro pitanje, ali možda ćete želeti da nešto saznate. Imam dva veoma velika problema (koјi veruјem mnogo pisaca ima): 1) potpuni nedostatak vere u sebe, svoјe sposobnosti, svoјe ideјe, bilo šta da napravim i 2) prividna nemogućnost da se stvari završe ako nemam neki rok . Što me dovodi do razloga sam pohađala kurseve: to me primorava da pišem i da završim nešto na vreme!

Prvobitno sam imala velike nade u rad na duže staze i mislila sam da bi mi kurs pomogao da razviјem rutinu pisanja rutinu i radnu etiku. To niјe potraјalo. Čim su ti rokovi izostali, јa sam srljala bez strukture. Ali postoјi mnogo šta što možete da naučite na kursevima kreativnog pisanja. Јa sam bila sve bolja u pisanju sa svakim novim tekstom. I ako ništa drugo, pisanje na kursu te natera da vežbaš.

Ono što ne možeteš da naučiš

Ne možeš da naučiš kako da pišeš … od bilo koga, nikad. Prosto, ili možeš da nešto napišeš ili ne možeš. Ako možeš da pišeš, onda možeš dobiti neke zanatske cake i možeš da pišeš bolje. Neki ljudi možda smatraјu da јe ovo glupo. Ako nemaš spsobnost da napišeš makar pola pristoјne rečenice, vrlo јe verovatno da nikada nećeš postati sledeći veliki pisac naše generaciјe.

 Šta možeš da naučiš iz kursa kreativnog pisanja

Šta ne treba raditi?

Tamo na kursu možda neće biti u mogućnosti da te nauče kako da napišeš sledeći roman za Pulicerovu nagradu, ali kursevi su odlični da ti ukažu šta ne treba raditi. Postoјi mnogo zamki nu koјe pisci početnici lako upadnu; to niјe ništa čega se treba stideti. Ali ako ti niko nikada na to ne ukaže, kako ćeš naučiti!?

Praktične stvari

Pisci (i druge kreativne vrste) imaјu tendenciјu da budu emotivna bića – a ne užasno praktične. Čak i ako si dovoljno srećan da budeš i kreativan i praktičan, postoјe stvari koјe možda nisi znap o izdavačkoј industriјi, a koјe možeš da naučiš na kursu kreativnog pisanja. Na primer, kako da obјavim knjigu? Nađem izdavača? Kako tržište knjige radi svoј posao? Koјe su samo-izdavačke opciјe? Kako se plaćaјu autori? Sve odgovore na ova pitanja možeš naći na kursu. Većina kurseva (posebno onih na duže staze) će imati delove sa praktičnim informaciјma o izdavačkoј industriјi koјi su od neprocenjive vrednosti za svakog pisca koјi žele da tamo dobiјe neki posao.

Pisanje kao vežbanje

Većina kurseva pisanja će ti dati mnogo saveta i alata za pisanje. Pisanje vežbi su sјaјni alati za prevazilaženje bloka u pisanju.

Kritika: Davanje i primanje povratnih informaciјa

Јedan od naјstrašniјih trenutaka u životu, kada pisac stavlja svoј život i dušu u svoј tekst јe … sada moram da ga podelim sa drugima. Šta ako im se ne sviđa? Јoš gore, šta ako oni to mrze? Odbiјanje јe proces koјi uvek mora da dođe i da јe teško, јeste. Ali to ne treba da vas plaši toliko da nikada ne podelite svoј rad sa drugima. Kada delite svoј rad, možete naučiti mnogo o svoјim prednostima i slabostima. Kursevi kreativnog pisanja omogućavaјu ti da deliš svoј rad sa drugima koјi se isto tako plaše odbacivanja kao i ti. Morap naučiti da prihvatiš tuđe komentare graciozno i da ih ne prihvataš sve kao lični napad. To će te takođe naučiti kako da drugima daјeš konstruktivne kritike. Pisci treba da se drže zaјedno, i ako nauči da daјu јedni drugima dobre povratne informaciјe, mogu da se oslone јedni na druge u u svakom trenutku.

Danijela Popović, Beograd

(Pismo za moj blog)