fbpx

Dobar stil- Šta je zaista važno

U izvesnoj meri, način na koji izražavaš svoje misli na papiru razvija se prirodno tokom vremena. Stil predstavlja kombinaciju tvoje ličnosti, tvog izbora stvari koje čitaš, kao i odluka koje svesno donosiš za vreme pisanja.

Razmišljanje o sopstvenom načinu na koji pišeš može da rezultira usiljenim ili čak i pompeznim tekstovima koji nisu održivi dugoročno. Nastoj da uvećaš fond reči i obogatiš rečnik i drži se onih reči koje koristiš i u svakodnevnom govoru. Ako koristiš neke izraze samo da bi zvučao impresivno, verovatno ćeš ih nesvesno zloupotrebiti ili će oni zvučati nespretno.

Stilizovan jezik

Pisanje je i umetničko izražavanje, koje je pre svega emocionalno. Emocionalnost je osnovna karakteristika svakog umetničkog dela. Autori često vrše inverziju, odnosno, na ovaj način naglašavaju određenu ili željenu reč. Stilizovano pisanje odlikuje se i figurativnim načinom izražavanja misli i emocija, zatim posebnim obrtima reči i njihovim specifičnim slaganjem i grupisanjem u rečenici. Jezik kojim se služiš dok pišeš trebalo bi da bude jezgrovit i slikovit.

Budi precizan

Jasno, detaljno pisanje učiniće da  tvoji tekstovi i objave ožive. Potrudi se da pronađeš prave reči za ono što želiš da poručiš čitaocima. Ukoliko je potrebno, uradi neko istraživanje povodom toga. Veliko je zadovoljstvo kada znaš kako da imenuješ stvari i koristiš to imenovanje u tekstovima. Međutim, trebalo bi i da imaš na umu da preciznost ne znači da ćeš rečenicu ispuniti stilskim figurama čija značenja moraju da se tumače. Stvar je u tome da izabereš najbolje glagole i imenice koji ti odgovaraju.

Paradoks

Kada ti se javi misao koja na prvi pogled izgleda protivrečna, a koja je ustvari duboko tačna i istinita, slobodno je iskoristi. U pitanju je paradoks koji zauzima svoje posebno mestu u stilu, samo je potrebno da  ga pametno koristiš. Albert Anštajn ima sjajan primer paradoksa:

„O tom ratu ne bih znao ništa da kažem, ali četvrti svetski rat znam da bi se vodio strelama i kopljima.“

Možeš li da prepoznaš dublji smisao ovog paradoksa ?!

Fokusiraj se na izbor reči

Kao autor, moraćeš takođe da donosiš odluke o upotrebi figurativnog jezika u pisanju. Dok razmišljaš o stilu, pregledaj neke od osnovnih literarnih izraza, poput ironije ili similacije na primer. Dobro poznavanje alata sa kojim raspolažeš pomoćiće ti da razviješ bolji stil.

Koristi reči koje ti prirodno dođu

Iako treba da nastojiš da uvećaš fond reči, tvoj glavni cilj je komunikacija. Uveri se da ti je svaka rečenica direktna i jednostavna. Ti želiš da olakšaš posao svojim čitaocima tako da se oni što lakše povežu sa onim što pišeš. Nespretno pisanje lako može da pokida vezu između tvog teksta, na kom si tako vredno radio, i publike. Isplati li se onda tako pisati ?!

 

Čitaj i ono što drugi pišu

Kako bi bolje razumeo koji detalji najbolje funkcionišu u kreiranju atmosfere u tekstu, počni da čitaš druge autore koji su u tome odlični. Razmisli o tome šta te je najviše podstaklo da veruješ onome što si pročitao, bilo da je u pitanju realan ili izmišljen događaj. Postavi sebi pitanje: „Kako je autor učinio da ovo bude tako stvarno ?“

Cilj ovog teksta je da te podstakne na iznošenje artikulisanog mišljenja, kao i usmene ocene koja takođe ima vrednost prilikom ocenjivanja stilske vrednosti napisanog. Pošalji mail i saznaj kako da izbrusiš svoju autentičnost izražvanja na papiru.

5 načina kako da publika zavoli tvoje likove

 

Mnogi kažu da su likovi, odnosno karakteri ono što dobro pisanje izdvaja od lošeg. To naročito važi za pisce romana i kratkih priča. U mom prethodnom tekstu, “Ljudi od papira – 5 načina sa stvoriš likove u priči”, pisao samo o tome koje zanatske tehnike možeš da koristiš da stvoriš ubedljive, trodimenzionalne likove, koji će udahnuti život u tvoje pisanje.

Ali to je svega pola obavljenog posla. Drugi deo je da ih publika zavoli, može čak i da ih mrzi, što i jeste, opet, jedna vrsta “ljubavi”. U svakom slučaju, ideja je da stvoriš likove koji će u publici izazvati jake emocije. Čak i kad je Alija Đerzelez u onoj prokletoj avliji u pitanju! Ili Pera kvržica sa svojom družinom.

Jer, rezultat je, kao i u životu, uvek isti: ljubav je ono što se zauvek pamti!

[Tweet „U životu je samo ljubav ono što se zauvek pamti.“]

5 načina ljubavi između tvojih likova i publike

Neka tvoji likovi žele nešto

Jedan od najlakših načina da izazoveš empatiju čitalaca prema tvojim likovima jeste da ih prikažeš ranjivim, u strasnoj težnji za nekim ciljem: spasavanje žene koja umire, zaljubljivanje, razbijanje šifre u super tajnoj organizaciji loših momaka, itd. Ovaj cilj, odnosno strasna potreba junaka može biti jednostavna, poput “odlaska na posao na vreme”, ili komplikovano sumanuta kao što je, recimo, “spasavanje sveta”. To će podstaći publiku da saosećaju sa tvojim junakom, i podrže ga u ostvarivanju njegovog cilja.

Primer: Milan se bori sa svojim propalim ljubavnim vezama, teturajući iz jedne u drugu, u pokušaju da pronađe svoju srodnu dušu.

Neka tvoj lik bude uporan oko važnog pitanja

Junaci u pričama, koji imaju jake principe i čvrsta ubeđenja, i koji ostaju nepokolebljivi i istrajni u svojoj veri i težnjama, vrlo lako zaluže poštovanje publike. Još ako je tvoja publika zainteresovana za njihove ciljeve i ubeđenja, i deli njegova ubeđenja, biće mnogo zainteresovanija da prati razvoj priče sve do samog kraja.

Primer: Dragana se bori za ravnopravnost žena na radnom mestu na lokalnom forumu koji se zalaže za poboljšanje ženskih prava na tipično muškim poslovima.

Tvoj junak je gubitnik, ili nema šanse

Ovo je vrlo moćan pokretač saosećanja čitalaca prema junaku koji se nalazi na društvenim marginama i koji se herojski bori sa ustaljenim poretkom, nemogućim preprekama, i želi da postigne uspeh u naizgled preteškim okolnostima. Ko nema simpatije za malog čoveka sa dna života? David protiv Golijata, zar ne?

Primer: Dejan je haker, ali koristi svoju veštinu da pribavi novac za hranu deci iz sirotišta iz koga je i sam potekao.

[Tweet „Heroji su veliki onoliko koliko i zločinci nasuprot njima.“]

Tvoj lik ima moćne neprijatelje

Heroji su veliki onoliko koliko i zločinci nasuprot njima. Ako tvojim junacima suprotstaviš protivnike koji predstavljaju ozbiljnu prepreku, moći ćeš da iz tvojih likova izvučeš ono najbolje u njima. Ponekad čak i ono što je najgore (al sve je to tako ljudski, zar ne?). U svakom slučaju, moćne prepreke će učiniti borbu tvog junaka još tvrđom, čime će još više zadobiti simpatije publike.

Primer: Jago je stvorio čitavu mrežu laži kako bi iskušao Otelovu odlučnost (Šekspir)

Rezime: EMPATIČNI KARAKTERI, ONI KOJI IZAZIVAJU NAŠU NAKLONOST I SAOSEĆANJE, NE MORAJU UVEK DA BUDU DOBRI MOMCI I DEVOJKE.

I šta sad s tim?

U online radonici kreativnog pisanja, posebno insistiram da polaznici radionice u potpunosti razumeju važnost izgradnje likova u pisanju. Iako većina i dalje voli da piše “iz glave”, u dahu, “kad im dođe”, i tome slčno, kad-tad u njihovom pisanju nedostatak pripreme i dubljeg razmišljanja o karakterima dođe do izražaja. Tada se jasno vide sve mane i nedostaci, što obično rezultira plitkom pričom, pisanjem u formi pamfleta, ravno, kao reportaža u novinama, ili delce iz trač rubrike nekog protala, ili bloga o svemu i svačemu. Pisanje radi škrabanja. Da prođe vreme. Bljak.

I za kraj, da se ne razočaraš puno: stvaranje likova koji pobuđuju empatiju kod publike je ume da bude veliki izazov. Ovih 5 saveta mogu da ti otvore neka razumevanja, koja ti mogu biti korisna u pisanju.

I uvek imaj na umu da empatični junaci priča ne moraju uvek da budu pozitivni karakteri. Ili da budu dopadljivi. Probaj i sam napiši neku priču sa nekim nesimpatičnim likom (ili čak i nekim zlotvorom), i iz njega iscedi kvalitete koji zaslužuju simpatije .

Iznenadićeš se. Jer, tako je i u životu, to barem sigurno znaš.

Kako i zašto sam počeo da pišem?

 

Dok sam bio u osnovnoj školi, nisam voleo srpski jezik, bilo mi je dosadno da učim gramatiku, pravopis i sva ta suvoparna palamuđenja o jeziku. Tek sam kasnije shvatio važnost svega toga, ali u početku je bilo tako. Više sam voleo da budem preduzetnik, izdavao sam sa drugaricom časopis “Patak pres”, koji smo kucali sa indigom na pisaćoj mašini i delili drugarima iz razreda. Mašta je bla ključna stvar u toj dečijoj igri. Sećam se, imao sam neki stari magnetofon i mikrofon, pa sam snimao filmove u kojima sam bio sve: i scenarista i reditelj, i glumac, i ton majstor, itd.

A onda sam otkrio svet knjige. Mašte. Radost i ljubav prema čitanju. I to je bila ljubav mog života. Nikada više nisam ostavio knjigu, koja me i danas prati. Zato i svojoj deci danas kažem: čitanje knjiga je najvažnija stvar u životu svakog ljudskog bića. Bez obzira da li pišeš ili ne. Čak i kada sam stvaraš i otkrivaš nove svetove….pisanjem.

Oduvek sam mrzeo rokove i zadatke. Kad god je trebalo da nešto uraidm po zadatku, sa rokovima, bežao sam ko djavo od krsta i sve radio u zadnji čas. Pa sam onda hteo da studiram fotografiju koja je bila i ostala ljubav mog života. I to u Pragu, koji je bio pravo mesto za to u ono vreme (80te godine prošlog veka). Ali, to je propalo iz nekih administrativnih razloga. Onda sam konačno zaključio da je Fakultet Dramskih Umetnosti prava stvar za mene. Voleo sam film, pre svega. I takos am upisao dramaturgiju. Nisam ni znao šta me čeka: pisanje.

I dalje nisam voleo nešto bogzna šta da pišem, al sam završio studije, po zadatku. I počeo da se bavim kopirajtingom. Pisao sam scenarija za reklame, režirao mnoge video spotove, i uživao u poslu koji mi je izgledao kao sjajan spoj kreativnosti i preduzetništva.

A onda, bilo mi je dosta svega, i posvetio sam se svojoj drugoj ljubavi: profesuri i nastavničkom pozivu na visokoj školi. Otkrio sam kod sebe taj drugi talenat: volim da predajem i učim druge onome što znam iz oblasti pisanja, komunikacije, medija…I tako sam stigao do svog prvog bloga. Tek je blog bio pravo otkrovenje!

Tako sam se vratio pisanju i čitanju.

Piscu su potrebni čitaoci

Kao i svi pisci, počeo sam da pišem i objavljujem svoje radove ne znajući šta da očekujem. Tako sam počeo sa svojim ličnim blogom (www.darkotadić.wordpress.com), a onda i sa drugim blogom posvećenim kreativnom pisanju (www.kreativnopisanje.wordpress.com).Sećam se, svako malo bi sedeo u nekom kafiću (omiljen mi je bio kafić na teniskim terenima kod hale “Pionir”) i na laptopu kuckao svoje tekstove, i strasno prtisikao dugme “Objavi”.

Nije ni potrebno reći da se ništa spektakularno nije događalo tih prvih meseci.Voleo sam svoj blog i pisanje na njemu, ali nisam imao nikakvu jasnu ideju šta ću s tim.

Iako u početku to nisam sasvim shvatao, ubrzo mi je postalo važno da vidim kako ljudi reaguju na moje pisanje – postalo mi je jasno da ljudi čitaju ono što pišem. I tako se rodila nova ljubav između mene i moje -publike.

Sve do tog trenutka moje pisanje čitali su moji nastavnici, profesori, poslovni partneri u advertajzingu, prijatelji i familija. I nije me nešto bilo briga oko toga.

Ali, kada je u pitanju bio moj blog, ja sam stvarao odgovore i komentare. Bilo mi je stalo da izazovem reakciju drugih ljudi, da dobijem neki znak da moj rad ima neko značenje, i da osetim da moje pisanje jeste od nekakve vrednosti za druge ljude.

Publika se pojavljuje

Posle nekoliki meseci od početka mog blogovanja, počeli su da se pojavljuju prvi komentari.A onda su počeli da stižu i prvi mejlovi od ljudi koji su tražili neki savet, ili prosto da kažu kako im se sviđa moj blog.

Pre nego što sam počeo da pišem na blogu, nikada nisam pomislio da mogu dobro da pišem. Nikad nisam mislio da ću pisati reči koje će stotine ljudi čitati, a kamoli nešto više.

Prve reakcije i utisci moje male, ali rastuće publike, bile su mi snažan podsticaj da sa još većim žarom nastavim dalje. Počeo sam da razmišljam o raznim temama vezanim za pisanje, kao i o ideji da napravim online školu za pisanje kako bih pomogao i drugima koji vole da pišu i vole da bloguju.

Pisao sam besomučno, i moja publika je postajala sve brojnija. Pisanje mi nije, naravno, uvek bilo baš najbolje, ali sam se trudio da negujem neki moj stil. Pisao sam onako kao što sam mislio i to je izgleda ostvarilo neku vezu sa mojom publikom.

[Tweet „Bez obzira koja je tema o kojoj pišemo, svi mi pre svega hoćemo da promenimo život na bolje.“]

Napravi razliku kroz tvoje pisanje

Sve dok nisam počeo da pišem na blogu, nisam shvatao koliko pisanje može moćno da da utiče na ljude putem reči i ideja.

U proteklih nekoliko godina pisao sam o mnogim temama na mojim blogovima, uključujući kratke priče, stručne tekstove o zanatu pisanja, koprijatingu, pisanju za blog…

Najviše me je radovalo i još uvek mi je najveća inspiracija kontakt sa mojim čitaocima, polaznicima radionica i ljudima koji slično misle i pišu kao ja. Znajući koliko moj blog i radionice pisanja imaju pozitivan uticaj na njihove živote je nešto što je najveća nagrada koju sam ikada dobio.

Ljudi često misle da su pisci samo oni koji pišu knjige. To je svakako tačno, barem u neku ruku, ali u suštini svi pisci trebaju svoje čitaoce. Bez obzira da li pišu knjige, bloguju, objavljuju u štampi i sl.

Ključ je u tome da mi svi osećamo da naš rad uvek ima značenje za druge.To nam daje smisao i svrhu postojanja.

Bez obzira koja je tema o kojoj pišemo, svi mi pre svega hoćemo da promenimo život na bolje.

To je razlog što sam srećan zato što sam počeo da pišem na blogu. Kada blogujete, počinjete da objavljujete od prvog dana. Onda opet pritisnete dugme , i ponovo, i ponovo, dan za danom, nedelju za nedeljom.

Blogovanje je izdavaštvo. Suština je da se pojavite, napravite svoju publiku – da pronađete svoje čitaoce – i to od prvog dana.

I tome zaista počnete da uživate. Dobijate reakcije čitalaca koje vam daju ideje za nove ideje i tekstove.

Što je najbolje, blog stvara vašu publiku, tako da kao kad objaviš knjigu, tvoji čitaoci su tu, stoje, spremni da kupe i čitaju.

I znaš da će tvoje reči biti čitane. I znaš da ćeš da napraviš nešto što je drugačije. Piši i napravi razliku.

I to je sve.

Zašto niko ne čita postove na blogovima?

Pre neki dan, na jedvite jade, sedoh za mašinu da se malo bavim blogerskom matematikom, statistikom, analizama…Mrzim to. Ako išta na svetu ne varim to su planovi, strategije, račun, i slična sranja. Uvek sam imao 2jku iza matematike i to prokletstvo me prati ceo život.

Dakle, sednem, sipam malo ćilibara preko leda da mi bude lakše, zapalim cigaru i…umalo nisam pao u nesvest! Krenem da analiziram čitanost mojih postova, šerovanje, traffic, lajkovanje, mrzovanje i ostalo. Kad ono…čudne cifre, blago rečeno. Nešto se ne slaže. Ima nekih tekstova uz grdno šerovanje i lajkovanje, a saobraćaj na blogu – beda. I obrnuto. Ne mogu da ufatim sistem ni za glavu ni za rep.

Onda nabasam na neki program što se zove “Chartbeat” i neki dasa Švarc koji se bavi čitanjem i analizom saobraćaja na blogovima. I sablaznim se ponovo, jer cifre sa mog si bloga prepoznam tamo. Sličnost frapantna, ko jajeta dva.

 

[section title=““]ekursevi

ISKORISTI PRILIKU – UPIŠI E-KURS! 

E- kursevi su poseban oblik online radionica u kojima možeš da učiš veštine i zanat pisanja potpuno samostalno, bez mentora.

Odaberi temu, upiši kurs i dobijaćeš lekcije i vežbe direktno elektronskom poštom u tvoj Inbox.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/besplatni-sadrzaj/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE OVDE[/button]

[/section]

 

Lepo piše: ljudi ne čitaj tekstove na blogovima.

Misliš da se zezam. Dramim. Preterujem. Paranoišem.

Ne. Lepo nauka i statistika kažu. Neverovatno. Ja se ubih od pisanja, brisanja, kačenja, uvlačenja…A ono – ćorak. I to ne samo ja. I stalno imaš osećaj da se nešto upinješ, al slaba vajde. Te konkurencija, te medijska buka, te milioni postova dnevno na izvolte, te ovo te ono…Tako je svuda po Mreži. U čemu je kvaka?

Ljudi uopšte nemaju fokus. Što više ti pišeš, oni se više isključuju. Neverovatno. Kad publika dođe do tvoje priče, tvog ulicaknog i izglancanog pisanja, posta, priče, eseja…većina njih uopšte ne pročita tekst do kraja. Mnogo njih ne stigne ni do pola. Ono što još više baca u bedak je odnos između skrolovanja i šerovanja. Podaci pokazuju da mnogo ljudi šeruje i lajkuje tekstove a da ih zapravo i ne pročita.

Tako da je ono što odavno znamo iz tabloida i drugih pisanija, jeste sledeće:

  • samo 50% ljudi do kojih tvoj tekst stigne, zapravo pročita post u celosti
  • većina publike pročita samo naslov, pod naslov i prvih 100 reči
  • kada stignu do tvog teksta, uglavnom ga skeniraju brzopotezno i odlaze ne stigavši do kraja čak i kada su ga šerovali i lajkovali
  • fokus je toliko slab da ga ometaju ćaskanje i piskaranje na fejsu, zevanje po tuđim statusima na Tw, telefonski pozivi, buka sa ulice, deca u igri, odlazak do frižidera…
  • statistika je još gora kada tvoj tekst čitaju na telefonu i tabletu, jer je onda pažnja još slabija s obzirom da se čita u kafiću, busu, na predavanjim i sastancima i sličnim mestima
  • situacija je još gora ako imaš u tekstu veliku fotografiju ili ilustraciju: tada obično stignu da pročitaju 1 ili 2 rečenice dok bulje u slike

 

[section title=““]seminars

SEMINARI I RADIONICE

Voliš seminare i raidonice pisanja uživo? Prijavi se za jednodnevne seminare  /radionice na posebno odabrane teme iz Kreativnog pisanja, Copywritinga i pisanja za blog.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/seminari/“ target=“self“]POGLEDAJ SEMINARE[/button]

[/section]

 

I šta sad?

Mene kao nekoga ko piše i bavi se profesurom o pisanju i sličnim temama, ove umalo da zabaci u očaj. Verujem da ni tebi, koji pišeš iz drugih motiva, nije ni malo lakše. Situacija je naročito loša kod onih blogera i blogova koji su manje kvalitetni, imaju lošiji dizajn i jednostavno su…dosadni. Tek oni imaju čitanost koja je blizu, pa nula.

Opet, kad zavirim malo iskrenije u sebe, shvatim i da se i ja slično ponašam. Verovatno i ti, ako ćeš pravo da priznaš. Ja pročitam tone članaka dnevno. Tvitujem gomilu i lajkujem blogere koje cenim i volim. ALi koliko ih zapravo stvarno pročitaš do kraja?

Ja sam zauzet. Ti si zauzet. Svi su zauzeti, jer toliko toga ima da se stigne, uradi, završi, dovrši. Na sve strane knjige, eknjige, TV, društvene mreže, razni mediji, prijatelji, porodica, deca, poslovi. A vremena tako malo. To je cena koju plaćamo vremenu u kome živimo.

Gde je rešenje?

Rešenje se nalazi u dve stvari:

  1. izuzetno kvalitetno pisanje
  2. veština tehnika pisanja za net i poznavanje dizajna i tehničke problematike rada

Ovo su dve suštinske stvar, od kojih je kvalitet pisanja najvažniji. Zašto? Zar muze i talenta nisu najvažniji? Jesu. Ali , bez zanata i najveći genije će mnogo teže (ako uopšte) bti uspešni pisac ma blogu.

Sad tek vidim koliko je zanat pisanja važna stvar. A naročito veština pisanja na blogu. Iako to možda izgleda bez veze sa mozgom na prvi pogled, uopšte nije tako naivno. Pogledaj uspešne blogere i njihove čitane blgoove. Da li shvataš tehnike pisanja?

Baš iz tog razloga, u radionici pisanja za blog, većina lekcija je posvećena upravo zanatu, veštini i “mehanici” pisanja specifično za blog. Jer blog je posebna kreativna forma pisanja koja se razlikuje od klasičnog kreativngo pisanja, književnosti, copywritinga, novinarstva i sličnih formi.

Blog, kao oblik kreativnog izražavanja putem pisane reči, vizulenih umetnosti, promocije i specifičnog masovnog medija kao što je internet, došao je ovde da ostane. On je oblik kreativnog izražavanja koji pruža fantastične mogućnosti i izazove.

Prema tome, kuda idu divlje svinje?

Odgovor, sasvim sigurno, već znaš i sam.

 

[section title=““]

Usavrši svoje pisanje.

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywriting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Pridruži nam se na sajtu kreativnog pisanja i uživak zajedno sa nama!

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]