Pisanje i magijsko mišljenje

 

Magijsko mišljenje se pojavljuje u raznim oblicima ali u osnovi predstavlja verovanje da misli same od sebe mogu prouzrokovati događaje. Kada misliš da tvoje misli mogu prouzrokovati neke događaje, onda si sigurno upleten u magijsko mišljenje. Ili si se nagutao nju ejdž gurua koji propoveda zakon privlačnosti. Iako nikada nisi privukao ništa (ili se nisi dovoljno trudio kako ti je guru posle objasnio). E sad, ovaj tekst što sledi će me sigurno dovesti u sukob i sa skepticma, i sa onima što vole njuejdž sranja, ali šta je tu je…

Dakle, kakve veze ima magijsko mišljenje sa pisanjem?

Mnogo.

[Tweet “Breme života je ponekad suviše teško. Lakše ga je podeliti sa Bogom, Sudbinom ili Zvezdama.”]

Magijsko mišljenje je suština kreativnosti

Svojevremeno je gomila sveta tvrdila kako su osetili moćne senzacije, kada su se našli u blizini klavira na kome je Džon Lenon komponovao onu svoju čuvenu pesmu “Imagine”.

Ili, postoji sasvim ozbiljan zapis o tome kako su prilikom juriša na opsednuti nemački grad Kenigsberg, Ruski vojnici u prvim redovima nosili ikonu svete bogorodice Matrone, i nijedan nemački metak ih nije pogodio. Nemci su se zatim predali.

Ja nisam i neki ljubitelj Bitlsa. Kod Kenisberga nikada nisam bio. Možda si ti surovi ateista, ili barem skeptik koji se smeje činjenici da većina sveta veruje da je postojao čovek koji je razdvojio more kako bi ga prešao. I tome slično.

Ali, ako bi makar na trenutak iskreno zavirio u svoju dušu, verovatno ti ne bi prijala crna mačka koja prelazi tvoj put. Ili skriveno rasteš dok ti ljubavnica vatreno šapuća kako se njena venera fantastično slaže sa tvojim bikom.

Iako u dubini duše prezirem čitav ovaj Nju Ejdž galimatijas, i njegove musave gurue (mada su odlična mašina za šišanje i uzimanje love), moram da priznam da i ja delim dobar deo magijskog mišljenja.

Iako se ne štrecam kad mi crna maca pređe put, i ne ukrštam prste kad prođem ispod merdevina, čak nemam ni svog astrologa, a Ji Đing mi skuplja prašinu na polici, ja ipak povremeno pričam sa svojim kolima, tepam nekim knjigama, i besnim na moje likove u kratkim pričama kad počnu svi da govore u isti glas.

Šta kaže razum?

Učen svet koji se bavi naukom tvrdi da smo skloni magijskom mišljenju zato što naš mozak stalno traga za nekim obrascima (smislom) koje onda pronalazimo u svemu i svačemu. I zato smo skloni da stalno tragamo za samo-ispunjujućim proročanstvima.

Tako završimo sa sujeverjem i srećnim okolnostima, jer naša čula beže od činjenica i objašnjenja čistog slučaja. I zato što nam je često jako teško da donosimo odluke, trpimo posledice. Breme našeg neznanja je lakše kada ga delimo sa Bogovima, Zvezdama, magovima i Sudbinom.

A pisanje?

Tu naša magija sija u punom sjaju. Ona je često izvor naše kreativnosti, koja udružena sa maštom mnogim piscima predstavlja izvor života. Kako bi inače mogli da zamišljamo i izmišljamo brojne ljude, sudbine i priče? Da putujemo kroz vreme, opisujemo budućnost, tragamo za smislom života i obične stvari pretvaramo u neobične?

Kako da svoje magijsko mišljenje onda pretvoriš u najboljeg savzenika za pisanje? S obzirom da smo već ovakvi kakvi smo, da volimo magiju i Sudbinu, sve što treba da uradiš je da je pustiš da radi za tebe. Nazovi je Muzom, ili već kako hoćeš. Ako imaš kreativnu olovku, naoštri je. Ako voliš da nosiš crveni nos klovna dok pišeš, stavi ga.

I napravi zabavu od svega toga, tada magija najbolje radi. Jer, sve dok veruješ da magija postoji, ona će biti tvoj verni saveznik. Ti si taj koji stvara magiju, sve dok veruješ da to nisi u stvari ti.

Nema ništa lepše kad ti je Venera u Biku. Al nemoj samo da ti sebično uživaš.

Piši i deli tvoju magiju sa nama.

10 afirmacija za uspešne pisce

 

“Svakog dana, u svakom pogledu, sve više napredujem”.

Emil Kue

Ova čuvena rečenica, francuskog psihologa Emila Kue-a, postala je temelj za mnoge moderne gurue Novog Doba, a povezana je sa praktikovanjem pozitivnih afirmacija zarad uspeha i boljeg života.

Iako nisam ljubitelj ovih New Age filozofija, pozitivne afirmacije predstavljaju dobar model za razmišljanje, naročito za sve one koji se bave pisanjem. Zašto?

Kreativni pisci žive i rade u sredini koja je često neprijateljska, ili u najboljem slučaju ravnodušna u priličnoj meri, prema ljudima koji pišu, i uopšte kreativno žive i stvaraju. U takvom okruženju, malo pozitivnog unutrašnjeg razgovora, može biti dragocen alat za opstanak, ublažavanje sumnji i nesigurnosti, kao i efikasna zaštita od straha od neuspeha.

[Tweet “Svakog dana, u svakom pogledu, sve više napredujem”]

Šta je to afirmacija?

Afirmacija je neka pozitivna fraza (napisana u prvom licu, u sadašnjem vremenu), koja postavlja cilj, ili neku istinu, koju želiš da utisneš u svoj um. Na primer, ako želiš da živiš u sadašnjosti, svesno, a ne da se vrtiš između prošlosti i budućnosti, možeš da koristiš afirmaciju koja glasi “Budi ovde, sada”.

Ideja je da pročišćenjem svojih misli, ponavljanjem ove fraze naglas, možeš da kreiraš ovo uverenje u svom svesnom delu uma. Pisac može da koristi neku afirmaciju, kao na primer “Ja sam kreativan i talentovan”, ili “šaljem ovaj rukopis sve dok ne bude objavljen”, i na taj način može da učvrsti svoju volju i podnese mnogo veće napore, a da izbegne često padanje u depresiju i malodušnost, što može značajno da uspori, ili onemogući njegovo pisanje.

Neki pisci umesto svojih afirmacije često koriste kratke citate, ili izjave drugih pisaca, dok drugi prave posebne lične mantre tipa “klišeima nema mesta u mom pisanju”, i sl.

 

Kako pisac može da koristi afirmacije?

1. Neka budu kratke i jednostavne. Koncentriši se na jednu, ili dve fraze, sve dok ne osetiš da su postale deo tvoje psihe. Onda kreni dalje sa drugim afirmacijama.

2. Koristi sadašnje vreme. Umesto “najkasnije do sledeće godine biću popularniji od Ernesta Hemingveja”, fokusiraj se na sadašnjost. “Imam poseban dar za reči”, ili “napredujem kao pisac svaki dan”.

3. Nemoj da lažeš. Tvoja podsvest vrlo lako prepoznaje ogoljene laži. Ako nisi na Laguninoj top listi bestselera, afirmacije kao što su “ja sam najprodavaniji srpski autor”, neće funkcionisati. Bolje pokušaj sa nečim kao što je “moj cilj je da napišem dobar roman”.

4. Vežbaj svoje afirmacije redovno. To bi trebalo da bude prva stvar ujutro kad se probudiš, i obavezan ritual pred spavanje. Neki vole da mantraju dok se posmatraju u ogledalu; drugi vole da se povuku u osamu i umire svoj um; dok opet treći praktikuju afirmacije kao deo svakodnevne rutine, dok šetaju ili se voze prevozom.

5. Ako vežbaš jogu, ili meditiraš, to je idealan trenutak za praktikovanje afirmacija.

6. Zapiši svoje afirmacije. Možeš da ih kačiš stikerima za kompjuter, ogledalo u kupatilu, ili ih nosi svuda sa sobom. Sam čin zapisivanja i čitanja onoga što piše, pomoći će da se afirmacije učvrste u tvom umu.

7. Ovo nemoj da shvatiš kao neku tajanstvenu mantru, već kao savete za pozitivno življenje. Odaberi pozitivne reči kada razmišlaš o svakodnevnim stvarima.

 

Pozitivne afirmacije samo za pisce

1. Ja sam pisac. Pisanje je moja umetnost.

2. Moje pisanje postaje sve bolje kad dobijam konstruktivne kritike od drugih i od samog sebe.

3. Nesviđanje je normalan proces svakog rada.

4. Ja sam kreativan. Reči mi teku glatko i lepo.

5. Pišem svaki dan sa poverenjem i entuzijazmom.

6. Mogu da vizuelizujem uspeh i imam strpljenja i talenta da ga postignem.

7. Mogu da stvorim blistave slike i da ih stavim na papir.

8. Mogu da budem uspešan pisac i roditelj.

9. Odgovoran sam za sopstvenu sudbinu.

10. Nisam u milosti svojih muza. U svakom trenutku mogu da nađem insipiraciju.

Šta je ovde najvažnije?

Kada veruješ da što god ti se događa jeste u službi tvog razvoja i uspeha, ništa ne može da te sruši, i uopšte ne moraš da živiš u nekakvom hramu kako bi koristio pozitivne afirmacije.

Stvaranje pozitivnog načina mišljenja, ne samo što će ti pomoći da postigneš svoje ciljeve kao pisac, već je to moćna strategija u svim oblastima života. Zašto da ne koristiš sve ove alate kad su ti već na raspolaganju? Tvoje pisanje će ti biti zahvalno.

Uostalom, uvek možeš da probaš. Ne košta ništa.

 

Spavao sam sa svojim čitaocima!

sexintMoram nešto da priznam. U proteklih nekoliko godina spavao sam sa mnogim čitaocima i pratiocima sajta Kreativno pisanje. I sa onima što čitaju moje knjige. I to ne jednom, već stotinama puta. Možda čak i hiljadu.

Spavao sam sa ženama. I sa muškarcima. Sa mladima i starima, uspešnim i neuspešnim. Sa svima sam išao u krevet, nekad i više puta dnevno. Da li mi veruješ?

I nije me sramota. To je prosto činjenica. Čak to i javno priznajem i ohrabrujem te da uradiš isto.

Ali da bude sasvim jasno, jedna stvar.

Nije reč o seksu.

Baš mi je žao ako sam te razočarao. Naravno, da je sve ovo metafora. Kreirana kao skandal da privuče tvoju pažnju. Možda je bez ukusa, napadna, slažem se. Ali sam i očajan. Zašto?

Od miliona pisaca na ovom svetu, samo mali broj razume ono o čemu govorim. Ne zato što je to neka grdna nauka, ili što je toliko suptilna činjenica da postaje vulgarna, već zato što je naporna i dosadna, tako da je većina pisaca prosto ignoriše.

Na neki način, tražio sam način da privučem tvoju pažnju, i iskoristio sam jeftin trik (sex), da te zgrabim i uvučem u ovaj tekst. A evo i zašto:

Ako ovo ne razumeš, nikada nećeš biti uspešan pisac ili bloger!

Uopšte nije važno koliko mnogo radiš, ili koliko talenta za pisanje imaš. Ako sve ovo ne razumeš, onda će ovo pisanje biti uzalud.

Pitanje života i smrti

Zamisli jednog muškarca i jednu ženu kako leže u krevetu.

On ne može da spava, jer je zabrinut za svoju ćerku tinejdžerku.Dva sata je po ponoći, a ona još nije došla kući. Otac zna da je to normalan tinejdžerski bunt, ali ne može da zaustavi jezive slike koje mu se motaju po glavi.

Iščekuje poziv iz policije. Vidi plavo bela svetla i čuje zvuk ambulatnih kola. Okrvavljena nosila u urgentnom centru. Silovanje u toku.

Nema veze što je sve to glupost. Zabrinuti otac leži u krevetu i bulji u plafon, nadajući se da će možda zaspati. Bori se protiv svojih strahova.

***

Ona takođe leži u svom krevetu, sama. Sutra će prvi put ići na neki normalan posao, posle dvadeset godina na birou. Navikla je da leže u 10 uveče i ustaje u cik zore. Majka troje dece koju sprema za školu, kuva ručak, po ceo dan rinta po kući i oko dece.

Prestravljena je, ikao je uvek želela da radi, ima stalan posao, ali su joj deca uvek bila važnija. Jednog dana će porasti i otići iz gnezda. I, taj dan je došao.

Prvi put u toliko godina oseća se nezavisna, snažna, važna. Iako ne bi menjala svoj protekli život ni zašta na svetu…sviđa joj se kako se sada oseća! Moćno!

Misli jure brinom svetlosti, sustižu jedna drugu. Vrti se i prevrće po krevetu. Ne može da zaspi, sve je tako uzbudljivo i novo.

Zanimljivo,hm?

Možda ne znaš, ali upravo si spavao sa jednim muškarcem i jednom ženom!

Muškarac ne spava zbog brige oko ćerke. Žena zbog prvog posla prvi put u životu.

Ali, ti si pišući (i čitajući) gornje redove proveo čitavu noć sa njima, pričao o najintimnijim stvarima iz njihovih života, osećao i delio njihova strahove, nade, brige i radosti, kao niko na ovom svetu…

Tajna pisanja, kopirajtinga, pisanja za blog

Sva suština je u tome da znaš šta ljude drži budnima celu noć.

Verovatno si čuo za brojne zanatske trikove kao što su izgradnja priče, razvoj likova, krojenje radnje, pisanje emocijama…Ali, koliko nas što pišu, zaista to radi?

Razmišljamo o demografskim faktorima ciljne grupe, čitamo pisma čitalaca, špijuniramo tuđe blogove, konstruišemo papirne ljude od teza i trpamo im naše misli u glavu. I mislimo da ih razumemo.

Ali to nije istina. Da bi zaista razumeo ljude koje stvaraš i o kojma pišeš, moraš da znaš šta je to što ih drži budnim do prvih jutarnjih autobusa, zore koja rudi i prvog vriska najstarijeg petla.

Postoje brojni razlozi zašto su ljudi budni

Ako zaista želi da dobro pišeš, ubediš ljude da urade ovo ili one, kupe neki proizvod, ili rado čitaju tvoj blog, moraš da znaš razloge zašto su …budni.

Sve je u glavi, zar ne?

Kako ćeš otkriti ove razloge? Spavaj sa njima. Ne stvarno, naravno, već kao matafora.

Provedi vreme sa njima, živi sa njima, slušaj ih pažljivo, analiziraj duboko, i onda ćeš znat zašto su budni.

Jednom kada to saznaš, piši samo o tome i niočemu drugom.

Obuci pidžamu i uvuci se u krevet.

Šušni se uz njih i osluškuj.

I onda piši samo o tome.

 

[section title=””]

Usavrši svoje pisanje, sada!

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywriting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Ako si početnik u pisanju, nauči osnovne tehnike zanata pisanja, osnove dramaturgije izgradnje likova, postavke, tehnike pričanja priče. Možda  želiš da postaneš profesionalni pisac i da živiš od pisanja? Imaš svoj blog i voliš da pišeš?  Nauči sve o copywriting-u, pisanju za  Blog i Interent, freelancer poslu, i pisanju za biznis.

Radionice pisanja će ti u tome pomoći! Sve je u komunikaciji, zar ne?

[button color=”primary” size=”small” url=”https://www.kreativnopisanje.org/” target=”self”]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

 

Peto čulo: da li ga koristiš u pisanju?

Svi znamo koliko je važno koristiti čula u kreativnom pisanju. To je i jedna od obaveznih tema u svim priručnicima, radionicama, seminarima…Međutim, da li čula stvarno koristiš u opisima događaja, likova i radnje u tesktovima. I to SVA čula, a naročito ono PETO čulo, tj. UKUS? Ukoliko ne pišeš tekstove za Rudolfovu emisiju, razmisli, i verovatan odgovor će biti NE, ili jako retko!

Primetio sam da jako mali broj pisaca-početnika shvata i obraća pažnju na koje se čulo najviše oslanja dok piše. Kada piše, svako od nas uglavnom se oslanja najviše na jedno, ili dva čula. Krunsko pitanje ovde je da li poznajete svoje pisanje dovoljno dobro da bi jasno uočili prednosti i slabosti vašeg rada kada je korišćenje čula u pitanju?

Pet čula u opisnom pisanju

Vid je prvo i najčešće čulo putem koga likovi i narator tumače svet. Oni gledaju oko sebe – zalaske sunca, druge ljude, razne događaje pa čak i sami sebe u ogledalu. I tog razloga (a znamo da čulo vida čini oko 75% svih naših doživljaja), to je i najčešće čulo koje se koristi u pisanju.

Dodir je takođe vrlo često na repertoaru: likovi obično primećuju kada je hladno, vruće, ili duva neki neprijatan vetar. A ruka ljubavnika je uvek topla (i oko srca naravno).

Zvuk sledi odmah iza vida i dodira. Nakon što junak priče vidi zalazak sunca i oseti miris mora, odmah zatim slede i krici galebova u daljini.

Mirisi su ipak nešto ređi, mada ne zaostaju baš mnogo. Obično se koriste u kombinaciji sa vidom i dodirom, kao neka dopuna za pržene žute kromiriće,, vrele iz ulja,, koje prepoznaš tri ulice dalje dok hodaš ka omiljenom restoranu.

I sad nam ostaje ono peto čulo, tako podcenjeno i nepravedno zapostavljeno. A to je čulo ukusa.

Kako koristiti ukus u pisanju?

Jeste li primetili kako likovi u romanima, pričama (o poeziji, osim onoj kulinarskoj da i ne govorimo), vrlo malo JEDU? A i kad jedu, to se nekako samo onako usput pomene, skrajnuto, ispada da ti ljudi iz mašte uopšte ne jedu i neidu u WC! Ok, za WC i razumem, ali JELO? Pa posle sexa, to je druga glavna aktivnost čime se većina neumorno bavi. A u pisanjima gotovo da i ne postoji. Apsurd, zar ne?!

Kao ljudska bića, mi imamo vrlo intenzivan i često suptilan odnos prema hrani. Bezbrojni kuvari, TV kuvari, recept blogovi, diskusije, kafane, su više nego dovoljan prilog tome. Zato, nemojte podceniti moć pisanja o hrani u vašem pisanju. Hrana je primarna. Hrana je vrh. Hrana je život. Kada opišete ukus hrane u vašim tekstovima, dodajete jednu bitnu dimenziju doživljaja publike onoga o čemu pišete.

Evo nekoliko sugestija:

Ljudi mogu biti lepi i ružni, ali i gorki i slatki. Podsetite publiku na omiljeni kolač ili supu od žabe, odmah će znati na čemu su.

Ne vole svi egzotiku, ali su se često gadili nečega u životu. U prelomnim klimaks trenucima priče, poslužite glavnog junaka nečim vthunski odvratnim, pašće u bedak sigurno.

Ako vaš junak odluči da ždere sladoled, umesto da se suoči sa ključnim problemom njegovog života, to mnogo govori o njemu.

Svi imamo sećanja na razne ukuse, naročito iz detinjstva. Iskoristite to da vam se junak priseti nekog važnog događaja, koji može biti ključ za razrešenje, ili početak, odnosno kraj priče.

A sad pravac na svinjska rebarca, domaći krompir, ren i pivo. I to je neki početak, zar ne?

10 uznemiruјućih znakova da јoš imate zdrav razum

 

Niјe važno da li јe mačka crna ili bela, bitno јe da lovi miševe.

 

Ovo јe јedna od moјih omiljenih izreka koјa me uvek nasmeјe. A tiče se donekle i zdravog razume, ili već kako se to zove, što јe i tema ovog teksta. Zdrav razum јe prilično široka kategoriјa, i na njega vole da se pozivaјu naročito oni kod koјih јe on, zdrav razum, retka poјava. U ljudskom rodu samo ponekad stanuјe, a i kada ga ima svi se prave kao da niјe tu. Oni zaludni poјedinci koјi se јoš uvek trude da shvate nešto od toga, postali su prava retkost, gotovo kao zveri za odstrel. Ako spadate u takve čudake koјi јoš povremeno uključuјu mozak, onda јe ovaј tekst za vas. Ako ste ljubitelj ЈK, ceo dan cirkate pivo i buljite u Zaglupljivač, sa daljinskim kao naјboljim priјateljem, onda slobodno preskočite ovo i nemoјte se dalje smarati.

I јoš nešto: ako primetite bilo koјi od ovih znakova u vašem ponašanju,  morate se ozbiljno zabrinuti oko vaše mogućnosti da nastavite da živite srećno i zadovoljno. Potražite savet psihologa, duhovnika, ili nekog ludaka kao što ste vi.

1.Svoјe stavove volite da temeljite na činjenicama

KOLIKO ЈE TO OPASNO?: Prilično. Niko ne voli da se gnjavi sa činjenicama, podacima, iskustvom, knjigama, studiјama, ili takvim sličnim glupostima. Sve što vam treba ionako imate na TVu ili Mreži. Proglasiće vas za budalu, gnjavatora, onoga koјi stalno „mrači“ i govori gluposti.

ŠTA DA SE RADI? Odmah promenite svoјe ponašanje i za početak ućutite. Kupite neke tabloide i pročitaјte naslove da budete u toku. Nemoјte da gasite televizor po ceo dan, i kupite gaјbu piva. Preporučuјe se 24 sportskih kanala ili PINK. EGZIT i malo јoš malo žestine, ili koke, se podrazumeva. Ne boјte se, rezultati će uslediti za par dana. Prvi simptom oporavka јe da ćete zaboraviti slova, reči i smisleni govor, i koristićete onomatopeјu i mahanje rukama. Psovke i uzrečica „brate“, јe obavezna. Tada ćete znati da ste spašeni!

2.Osećate kako nešto niјe u redu sa svetom oko vas, ali ne možete da pokažete prstom na nekoga ili nešto

KOLIKO ЈE TO OPASNO?: Vi ste u manjini i čini vam se da ste previše puta gledali ‘Matriks’. Zar ne vide ostali ljudi ono što vi vidite? Niјe li ovo sve јedna velika laž? Odlučili ste da ćutite kako vas ne bi čudno gledali, dali vam otkaz na poslu (ako ga јoš uvek imate), ili strpali u zatvor ili neku mentalnu ustanovu. Deca i priјatelji će početi da vas izbegavaјu. Čim primetite da u autobusu ili liftu uvek ima mesta oko vas, shvatićete da ste provaljeni.

ŠTA DA SE RADI: Spasonosno rešenje vam se pruža, čudno što već niste za njim posegnuli. Alkohol, bensedini i lagane droge su siguran način koјi će sprečiti poјavljivanje suvišnih pitanja u vašem mozgu. Pornografiјa, јoga, meditaciјa i tantristički seks zlata vrede. Slušalice na ušima i beskraјna traka pop muzike svuda i u svakom trenutku, takođe pomažu. Nevolja јe u tome što ipak postoјi mala opasnost da vaš razum ostane zdrav. Zbunjuјuće. Ali ne predaјte se. Ekstremni šoping u Ušću i gledanje turskih seriјa su druga strana spektra rešenja ovog problema….

3.Mislite da možda nešto niјe u redu s vama i možete konkretno da kažete o čemu se radi

KOLIKO ЈE TO OPASNO?: Ovo јe naјopasniјa situaciјa. Shvatate da nismo rođeni savršeni i da ovaј život trebamo da živimo  kako bismo poboljšali i upoznali sebe i druge, a po mogućnosti i svet oko nas. To vas pomalo i plaši. Zato se trudite da se školuјete, usavršavate, steknete znanja i veštine, kopate po klasičnim knjigama, učite se duhovnosti. Radite dugo i teško, ne želite da kradete, ubiјate i prezirete političare i druge slične psihopate. Volite svoјu decu i trudi se da im budete roditelj a ne drug na koncertima i žurkama. Pazite na svoјe roditelje, užu porodicu i priјatelje i volite ih bez obzira na sve.

ŠTA DA SE RADI? Odmah odustanite od tih glupih i konzervativnih ideјa i poradite „na sebi“. Ako ste u braku, odmah se razvedite i počnite život iz početka. Ukoliko ste žensko, ratosiljaјte se dosadnog muža i mučnih svakodnevnih obaveza, i počnite da naskačete na mlađe klince, јer su „pume“ i seks bez obaveza u modi. Ako ste muško, takđe se razvedite, prodaјte stan, kupite „roleks“ i „porše“ i postanite dečko od 50 godina. Klinke su dostupne, ima ih ko salate i јedino ih zanima vaš novčanik. Ovo možete da kombinuјete sa popularnom kvazi psihologiјom, nju eјdž psihoterapiјama, vozikaјte se na motoru sa nekim 20 godina mlađim od vas i visite po poularnim klubovima sa živom muzikom. Decu šaljite kod babe i dede ili bivšeg. Priјavite se u neki riјaliti šou ili nađite neki drugi način da postanete popularni. To će vas izlečiti od bilo kakve želje da nešto suštinski učinite sa sobom, јer ćete odmah shvatiti kako ste savršeni. Tada ćete biti spašeni od užasa života. Vi postaјete odrasla i odgovorna osoba koјa јe uključena u sve životne i društvene tokove.

4.Smatrate da јe u redu imati životne interese

KOLIKO ЈE TO OPASNO?: Upisali ste fakultet zato što vas zanima neko određeno područјe nauke ili struke, i želite da se dalje bavite naučnim radom ili prosto da budete vrhunski, kreativni i priznati u svoјoј profesiјi. Imate slobodnog vremena, ali ga koristite na druženje s priјateljima, volontiranje i čitanje knjiga. Smatrate da treba poštovati svoјe ali i tuđe želje, trudite se da pokažete empatiјu i razumevanje tuđih problema, pre nego što počnete da ih rešavate. Često mislite da urođena ljudska sebičnost predstavlja glavnu prepreku za razumevanje i saradnju između ljudi. Ovo poslednje јe naričito opako za vašu dalju sudbinu.

ŠTA DA SE RADI?: Prekinite odmah sa studiranjem, nađite dobro plaćeni posao (s platom koјa se, doduše, ne razlikuјe od onoga što može zaraditi kao početnik u nauci ili struci, kada sve zbroјite), dignite kredit za stan, јoš јedan za auto, radite 70 sati nedeljno i okanite se bezveznih stvari od koјih nemate koristi i koјe će vas samo učiniti sretnima.  Životni interesi? Naravno, imate ih poput svih ostalih. Želite da zaradite novac, potrošite ga na soјke, seks, piće, putovanja i skupe stvari, a ostatak ćete јednostavno spiskati.

Pokazivanje životnih interesa može se primetiti i kod naјmlađih uzrasta dečiјe dobi.

5.Nažalost, ne osećate se dobro među gomilom ljudi

KOLIKO ЈE TO OPASNO?: Niјe da imate nešto protiv čovečanstva u totalu, niti možete reći nešto izrazito ružno o nekoј posebnoј osobi, niti biste to smatrali pristoјnim, ali kada se nađete u gomili dobiјete lagani napad panike. Ostali vas gledaјu kao da ste pali sa marsa i smatraјu da ste čudak koјi ne voli da se znoјi u goimili, povraća po astalu u kafani, ili igra na stolu po kafićima i žurkama.

ŠTA DA SE RADI? Postanite glasni i nepristoјni na јavnim mestima. Ostavljaјte kola gde god da stignete, guraјte se preko reda, i prdite po kući i na јavnim mestima. Nabacuјte se ženama u prevozu i išamaraјte kontrolora kad želi da mu pokažete kartu. Kako јe iskustvo pokazalo, niko vas neće sprečiti u vašem ponašanju, svi će se ponašati kao da јe to TP (tuđi problem). Savršeno ćete se uklopiti u gomilu od koјe ste donedavno strepeli. Problem rešen.

6.Osećate se usamljeno, ali niste sretni zbog toga

KOLIKO ЈE TO OPASNO?: Ovo јe uvek јedan od prvih simptoma vaše nenormalnosti. Nema ništa užasniјe od biti sam sa sobom. Dolaze vam neke misli, ideјe se motaјu po glavi koјe su uznemiruјuće. Hvata vas nervoza, neizdrž. Hm, možda se naјviše i osećate usamljenim dok ste s drugim ljudima. Više јednostavno ne znate šta  biste im rekli i kako bi im išta obјasnili. Mrzi vas da ogovarate ljude koјe (ne)poznaјete, da razglabate o novom modelu gaća ili ljubavnim aferama estradnih zvezda i političara.

ŠTA DA SE RADI? Kako biste suzbili taј osećaј, naјbolji predlog koјi možete dobiti od bilo koga јe – počnite da izlazite i zabavljate se. Uživaјte u životu. Krenite po kafićima, zabavama, i opiјaјte se i seksaјte (sa kondomom, da ni biste se uјutro probudili sa nečim što niјe lepo), do besvesti. Dodaјte tome i teške droge, ako lake već nisu obavile svoјe. Više nećete znati gde ste, kako se zovete i koјe јe doba dana. Nestaće samoće i tog osećaјa, nećete imati poјma ni o čemu, bićete poput svih ostalih.

7.Zgroženi ste visinom životnih troškova

KOLIKO ЈE TO OPASNO?: Nekako ste postali svesni da nešto ozbiljno ne valja u ovom svetu, a onda ste postali svesni i barem јedne konkretne stvari koјa ne valja. Cene telekomunikaciјskih usluga, ili cene hrane, recimo. Ili visina kamata na kredite u bankama koјe su, poput telekomunikaciјskih firmi, u vlasništvu stranaca.

ŠTA DA SE RADI? Prestanite da јedete ili, ako vam јe to baš teško, zaposlite se u banci ili telekomunikaciјskoј firmi. Ustvari, zaposlite se u bilo kakvoј kompaniјi koјa јe nosač ovog novokomponovanog kapitalizma i u trenutku će vam njihova poslovna politika postati savršeno razumna. U ostalom, drugačiјe se ne može, stvari su takve, profit se mora ostvariti.

‘If you want to be a hippie, put a flower on your pipi’

8.Nakon dugog ispitivanja samog sebe stvarno ne mislite da mrzite ikoga

KOLIKO ЈE TO OPASNO?: Shvatili ste da ne mrzite niti zaposlene u banci, seljake na piјaci, kao ni one iz telekomunikaciјskih firmi. Prema njima osećate saosećanje, kao i prema ostatku ovog napaćenog čovečanstva. Žao vam јe, ponekad se i rasplačete.

ŠTA DA SE RADI? Kao kod prehlade, i ovde јe naјsigurniјe celu stvar preležati i pustiti da vreme učini svoјe. Već će se negde u vama stvoriti neki razlog da nekog zamrzite. I ne zaboravite: neguјte svoјu mržnju, možda јe to јedina stvar koјa će vas terati dalje kroz život.

9.Ne mislite da јe sve tako crno

KOLIKO ЈE TO OPASNO?: Zašto bi očaјavali zbog nekoliko problema koјi se s vremena na vreme poјavljuјu u vašem životu i sa sobom donesu neku katastrofu ili propast.Sve što me ne ubiјe to me oјača, mislite vi, dignete glavu, zalečite rane i gurate dalje, valjda malo mudriјi i pamteniјi da ne ponovite istu stvar više puta.

ŠTA DA SE RADI?: Vaš idealizam i optimizam vas sprečavaјu da se suočite sa stvarnošću života i shvatite ozbiljnost problema i situaciјa u koјe upadate. Niste depresivni? Naći će se već neko ko će vas učiniti takvim. Partner, muž, žena ili deca sasvim sigurno. Naјsigurniјe, neki doktor, guru ili vaš lični terapeut, a možda i kuma ili naјbolja priјateljica. Kako vam se zalomi. Oni obično uživaјu da čačkaјu po tuđim životima, dok ljubomorno čuvaјu svoј.

10.Strah vas јe

KOLIKO ЈE TO OPASNO?: Pokazuјete umerenu zabrinutost i strepnju spram stanja u kome se nalazi svet u kome živimo i ne mislite da bi tako trebalo dalje. Gledate ove pedere, lezbiјke i slične osobe, kako vam naturaјu izopačenost svake vrste pod parolom da јe to normalno (ti znači da oni јesu a vi niste). Ovo pokazuјe da ste na ivici da budete nepopravljiv slučaј.

ŠTA DA SE RADI?: Gledaјte, na ovaј način stvari funkcionišu oduvek i to ne možete da promenite. Prestanite da mislite. To јe vaš problem, јednostavno previše mislite. Ne brinete o stvarima na koјe ne možete da utičete. A znate da ne možete ni na šta da utičete, јer vam to svi tako govore.

Eh, pa sretno. I pazite da ne preterate.

[section title=””]

Usavrši svoje pisanje, sada!

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywriting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

 

[button color=”primary” size=”small” url=”https://www.kreativnopisanje.org/” target=”self”]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

Kad Androidi sanjaju električne ovce

Kad sam se pre izvesnog vremena vratio iz posete nekim radionicama kreativnog pisanja u inostranstvu, neprestano su me proganjale slike onoga što sam tamo video, sopstveno iskustvo u pisanju i ovi redovi Patriše Hampl, iz knjige koju mi je ljubazno poklonila jedna starija profesorka kreativnog pisanja. Dakle, u čemu je smisao i suština našeg pisanja: Hemplova opisuje kako psihoterapija podražava proces pisanja, ali ja se sada pitam da li može biti i obrnuto? I ako može, da li takvo pisanje može biti “knijiževnost”, ili samo nebulozne tlapnje jednog neurotika o svetu koji samo on poznaje?

Da li je ovo stvarno? Ili je neki test?

Ova rečenica-pitanje iz uvodne sekvence filma “Blejd raner”, koju jedan humanoidni android postavlja čoveku, jeste zgodna metafora za paralelu koja odražava kreativno pisanje koje ne spada u klasičnu književnost i psihološki rad na sebi: da li pisanje o bolu i gubitku može biti, ako ne zamena, onda jedna specifična vrsta psihoterapije?

Radeći u radionicama kreativnog pisanja često sam dolazio do zaključka, nikada ne izrečenog već “Iz stomaka”, da iako postoje jasne paralele između kreativnog pisanja van klasičnih književnih žanrova i naših privatnih života, akademska zajednica – kao i šira kultura uopšte – ostaje priično nervozna i oprezna kada se pomene ova tema psihoterapije i pisanja. Kao da je to sramota, neka vrsta tabua o kome svi ponešto znaju ali ga niko ne pominje. Da li se bojimo da otvorimo sopstvene rane? Kostura iz samo nama znanog ormana u našoj  glavi? Svi mi koji se pisanjem bavimo na ovaj ili onaj način, pa čak i samo kao konzumenti literature u najširem smislu, jesmo programirani da raščlanimo san od jave, da analiziramo odnose i odgovornosti, da budemo profesionalci. Pisanje je pisanje. Ako hoćeš prijatelja, rame za plakanje, piši klasičnu poeziju, napiši “Stog odina samoć”, “Prokletu avliju” ili – nabavi psa pa kukaj do mile volje. Bar će neko da te sasluša.

“Naš kapacitet da se krećemo napred i razvijamo kao ljudska bića zasniva se na zdravom odnosu prema prošlosti. Psihoterapija, široko popularan model za promovisanje mentalnog zdravlja, izuzetno mnogo zavisi od sećanja i sposobnosti da se ožive i rekonstruišu slike i događaji iz nečije prošlosti…Zato je važno da naučimo ne samo da ispričamo našu priču, nego i da čujemo šta nam naša priča govori – da napišemo prvu skicu, a onda drugu pa i treću – tada je to zapravo pravi rad na sopstvenom sećanju. Kreativno pisanje često može da posluži upravo tome”.

Patriša Hampl – “Sećanje i mašta”.

Dobri nastavnici kreativnog pisanja se uvek trude da razdvoje savet i sopstveni utisak od korisne instrukcije u zanatskom smislu. Na jednoj od radionica, kojoj sam prisustvovao, jedna polaznici je napisala rad o smrti sina njenog najboljeg prijatelja. Prva reakcija profesora je bila preporuka da pročita nekoliko knjiga o patnji i bolu?! Polaznica je bila razumljivo frustirana jer joj je sugerisano da se fokusira na temu umesto na njeno pisanje! U istoj radionici jedan drugi polaznik tražio je nešto više od profesora osim literarne kritike. Pisao je o maštovitoj nameri da se kao baci sa mosta koji je povezivao dve obale njegovog grada. Iako je polazna osnova njegovo pisanja bila slična sudbin ajednog poznatog pisca, umesto da se razgovara o suštinskim pitanjima njegovog pisanja, radionica se pretvorila u debatu o životno sudbini tog poznaog pisca.

Ovaki i slični delikatni momenti se uvek događaju u radionicama i mogu se prepoznati kod ljudi koji imaju potrebu da pišu i nauče neke veštine u istom tom pisanju. Prvi zadtak nastavnika jeste da prepozna ove momente i pruži “prvu pomoć” u vidu ohrabrenja i podsticanja pisca da se što slobodnije izrazi putem pisane reči. Tek na drugom mestu dolazi priča o temi, a sasvim njavažnije je zanatski deo koji i jeste, zapravo, glavni predmet svake radionice kreativnog pisanja. U suprotnom, naklapanja o ličnim ukusima i preferencijama možemo ostaviti zaludnim kritičarima i društvu u kafani, koje i jeste pravo mesto za isprianje mozga ovakvog tipa.

Čovek kao android i pero u ruci

Ja sam počeo da pišem eseje, opservacije i lične doživljaje zato što sam osećao potrebu i važnost da delim svoje pisanje sa drugima. Nemam, niti sam ikada imao ambiciju da postanem slavno ime u knjiženvosti, ili barem dobitnik kakve prestižne nagrade (Pulicer, na primer). Pisanje mi je omogućilo bekstvo iz sopstvene patnje, muke i nedoumica, i na taj način me povratilo iz mrtvih. Što god to značilo, nauka je i uspela da potvrdi (neurologija pre svega) da je povratak i rekosntrukcija sopstvenih sećanja i prošlih doživljaja prava blagodet za oporavak i funkcionlanost naših neurona u mozgu. A time i za mentalno zdravlje i suštinu našeg življenja uopšte.

Kreativno pisanje je, prema tome, prava stvar za svakoga koji voli i ume da piše. Prava istinska samoterapija u kojoj si sam sebi guru. A oni koji te čitaju dođu kao melem na ranu, čak i kada su grubi, kada te ne razumeju i kada nisu u pravu. Lepota i čudesnost dobro osmišljene i kreirane rečenice je uvek mali trijumf nad patnjom, način da kreiraš red u opštem haosu sveta. Taj svet, vremenom, možda i nije ništa više od samog pisca i njegovog pera. Pisci pronalaze zadovoljstvo trenucima protoka vremena i prostora, trenucmia nesvesnog stanja kad pišu, što je slično meditaciji samo prirpema za pronalaženje smisla i harmonije i prizivanja punog svesnog značenja o temama o kojima pišu.

Uostalom, šta je ljudsko iskustvo ako ne pokušaj da se unese malo reda i smisla u patnju i haos?

Copywriting: psihologija ubeđivanja i zanat pisanja

Šta je to Copywriting?

U vreme kada je profesija pisca reklamnih tekstova nastala, krajem XIX i početkom XX veka, definisati šta je to kopirajting i šta je to kopirajter, bilo je prilično jednostavno: kopirajter piše tekstove za oglase. Tačka. To je bilo doba rađanja reklamne, odnosno oglašivačke industrije u Zapadnoj Evropi i SAD, kada su štampani mediji, pre svega dnevna i periodična štampa, bili glavni nosači reklamnih poruka. A oglasi su bili glavno sredstvo za promociju, reklamu i „marketinšku“ prodaju raznih proizvoda i usluga.

Danas su se stvari dramatično promenile. Usled ogromnog tehnološkog napretka u periodu od samo jednog veka, nastali su brojni novi štampani i elektronski mediji, film, fotografija, Internet i mobilni telefoni, koji su se uključili u medijsku sferu i time život i posao kopirajtera učinili mnogo složenijim. Kao i tekstove u oglasima, PR saopštenjima, ili televizijskim i radio reklamama, pa čak i tekstove menija u restoranima.

U suštini, sa tehničke tačke gledišta, kopirajting je pisanje reči koje se štampaju u bilo kom obliku reklame, odnosno oglašavanja – u štampi, na televiziji, Internetu. Istovremeno, ovi tekstovi sadrže sve pisane oblike promocije, uključujući naslove, podnaslove, slogane, opširniji tekst u telu oglasa (bodycopy), oznake za fotografije i ilustracije, dijalog, pa sve do rediteljskih sugestija i upustava (didaskalije) kada su u pitanju tekstovi za scenske događaje, radio, televiziju.

Praktično, sve što se piše u reklamne svrhe, uključujći i duhovite poruke na zidovima, bilbordima, autobusima javnog prevoza – sve je delo profesionalaca ili kopirajtera „amatera“. Suština kopirajtinga je, dakle,pisana poruka – sva slova na jednom mestu. Danas je gotovo nemoguće proći kroz svakodnevnicu a da se ne oseti uticaj kopirajtinga, barem u izvesnoj meri. Hteli mi to ili ne, masovni i lični mediji su toliko ovladali našim životima, tako da su kopirajterske poruke ili tekstovi postali naš sastavni deo – neka vrsta viritualenog sveta koji živimo.

Suština Copywritinga

Kao i svaka veština, i kreativno pisanje reklamnih tekstova ima svoje zanatske tajne, trikove i untrašnja pravila. Poznavanje i primena ovih koncepata može mnogo da utiče na kvalitet pisanja. U tom smislu možemo reći da je tajna uspešnog kopirajtinga u kombinaciji dobrog poznavanja psihologije ubeđivanja, talenta za pisano izražavanje i poznavanje jezičkih finesa i upotrebe reči u propagandne svrhe.

Poznavanje psihologije potrošača, prodajnih tehnika, komunikacijskih veština i propagandnih tehnika ubeđivanja u pisanju reklamnih tekstova predstavljaju ključne komponente koju svaki kopirajter mora da poznaje u detalje. Svi ovi koncepti, tehnike i metode su dokazane u praksi i na njih svaki kopirajer može da se osloni u pisanju svojih tekstova.

Od brojnih zanatskih trikova u kopirajtingu, najvažniji su

  • kreiranje višestruko osećajnog iskustva, pričanje priče,
  • citiranje statistike i činjenica, isicanje prednosti, gomilanje razloga “zašto”,
  • pritiskanje “Ah” dugmića, hitnost, prevladavanje konkurencije, stavljanje u navodnike i isticanje nagrada, odnosno priznanja.

Višestruko osećajno iskustvo

Da bi se reči pretvorile u nešto više od običnog “mrtvog slova na papiru”, potrebno je da se u tekst uključe, odnosno provociraju osećaji i emocije. Izbor reči, konstrukcija rečenica i njihova kombinacija moraju da kod čitaoca-potrošača proizvedu bogato osećajno iskustvo. Čitanjem odgovaraućih reči, izraza i rečenica, čitaoca mora da prevede prezentovane informacije u odgovarajuća čulna iskustva: slika, zvuk, miris, dodir, ukus.

Ako recimo, pišemo tekst za neku novu vrstu prehrambenog proizvoda, potrudićemo se da opisom njegovih karakteristika, ukusa i zadovoljstva koje njegovo konzumiranje kod potrošača proizvodi, nateramo čitaoce da im “voda pođe na usta”, odnosno da maksmilano “dožive” ukus, miris i slast prezentovane hrane. Slično tome, ako se bavimo pisanjem oglasa za novu maru automobila, nije dovoljno samo nabrojati njegove tehničke karakteristike. Potrebno je da se potrudimo da potencijalni kupac oseti zadovoljstvo upravljanja automobilom: udobnost sedišta, zvuk brujanje motora, dodir fine obrade kontrolne table i enterijera….Na taj način će potrošač moći da zaista oseti sve koristi koje može da ima od konkretnog proizvoda i to uz pomoć višestrukog osećajnog iskustva koji smo kreirali za njega.

Pet čula može, naravno, varirati od proizvoda do proizvoda, i ne mora uvek svih pet biti pristuno, ali je poželjno da ih je što više (hrana i slični prozivodi su idealni obket za to). U svakom slučaju, ova tehnika uvek ističe osobine i korisnost proizvoda u velikoj meri.

Kada bira kafu, nije kafa ta koja budi potrošača već njen miris, zar ne?