fbpx

750 reči da probudiš svoju kreativnost

 

Ako si kreativna osoba, sigurno si se, pre ili kasnije, susreo sa nečim što se zove “trenutak gluposti”, ili kreativna blokada u pisanju. Ne moraš da budeš baš pisac da bi ovo iskusio. Zato što se ovo događa svim kreativnom ljudima – slikarima, muzičarima, glumcima, programerima…Odnosno svim onima koji kreativno žive i stvaraju. I svi su oni podložni ovim zastrašujućim trenucima, kada misle da im je mozak zauvek umro.

I, ako izađeš na Mrežu, sigurno ćeš naći gomilu ideja kako prevaziđeš ovu kreativnu blokadu. Ključ da ovo stanje prevaziđeš se zato može svesni na nekoliko osnovnih stvari. I sreća da je tako. Zato – nemoj da ih zaboraviš. I pročitaj. Vredi.

[Tweet „Ceo svet stane u kutiju šibica.“]

Rad

Krativnost je rad, bez obzira što je za nekog to lenčarenje, ili gubitak vremena na nešto što se zove “razmišljanje”, sedenje za kompjuterom sa kapom dvorske lude na glavi, ili meditacija u pozi rakuna na steni.

Neko je jednom rekao da ti ne treba “beretka na glavi da bi bio kreativan”.

I to je tačno. Ne moraš da izgledaš kao dvorska luda da bi bio umetnička duša, ili kao Sandokan iz teretane, sa kosom do dupeta, da bi dokazao da si muško.

Tvoja dela govore za tebe. I to je sasvim dovoljno. A ona ili jesu, ili nisu. I nema između, nema laži, nema prevare. I to svi koji nešto stvaraju znaju najbolje na svetu.

Kreativnost je mukotrpan posao. On zahteva strast, duge časove dirinčenja, samoće, lupanje glavom o zid. Zahteva da praviš gomilu grešaka, sve dok ne napraviš nešto dobro. Kreativnost nije biti perfektan; to je težak rad, i pravljenje stvari, posedovanje ideja, mašte, osmišljavanje projekata, i konačno stizanje do tačke kad zaista možeš da napraviš nešto izuzetno.

Dugo godina radio sam kao kopirajter i napisao stotine reklama i još više drugih tekstova za slične svrhe….Pisao sam stručne knjige, i priručnike, i tekstove za medije…I sve je to bio jedan uzbudljiv, zanosan i težak rad, uz mnogo gorčine i malo meda. Ali je vredelo. I svako ko piše, ili radi nešto slično, zna da je vredelo. I sve se računa.

750 reči

Dok sam pisao, često sam bio pritisnut rokovima, nervozom, ličnim obavezama, zarađivanjem za hleb, dok sam radio razne glupe poslove. I onda, obično baš kad ne treba, u posetu ti stigne prazan mozak,  tupo ništavilo, prazan papir…Kreativna blokada. Ni slovo, ni reč. Imaš osećaj da si sam sebe izdao, da te tvoj pisanje glupo i besmisleno, da ništa ne vredi. Korak od očaja i glupih ideja da jednostavno batališ pisanje i počneš da se baviš nečim drugim.

Zvuči poznato, zar ne?

I tu mi je negde ova ideja pala na pamet. 750 reči. Sam sam sebi dao zadatak da ih napišem svakog dana. To sam radio uporno, kao mazga, danima, nedeljama, mesecima. Već sam znao da je podsvest moćna stvar. Ali ne i kako to funkcioniše kod pisanja?

To zapravo predstavlja moju varijaciju tehnike asocijativnog pisanja. Naterao sam sebe da se disciplinujem i odredio rok od 3 meseca za ovo svakodnevno pisanje. I postalo je stvarno oslobađajuće! Ono što ovakva vežba omogućava jeste da mogu sasvmim slobodno da pravim greške i svakojake gluposti trpam na papir. I to potpuno bez ikakve kritičke distance. Dovoljno je samo 15 minuta ovakve vežbe svakodnevno i…rezultati su fantastični!

Pisanje 750 reči dnevno na ovakav slobodan način, puštajući podsvest da “piše umesto tebe”, budi kreativne sokove, i pomaže da se “otključaš”, i usredsrediš na važne zadatke pisanja.

Vežba

Najbolje je da svako jutro odvojiš 15 minuta, sedneš za radni sto i i napišeš svojih 750 reči. Nije važno šta i o čemu pišeš. Samo napiši. I što je još važno – nemoj da pokušavaš da kritički posmatraš i da uređuješ to što si napisao. Još bolje, nemoj ni da čitaš napisano. Samo pusti da to iscuri iz tebe. I to je to. Sve do narednog dana i naredne vežbe. To će ti pomoći da kreativno pišeš i stvoriti naviku da bez uutrašnjeg kritičkog oka posmatraš svoj rad.

Ova tehnika asocijativnog pisanja funkcioniše garantovano, bez greške. Videćeš kako, vremenom, tvoje pisanje postaje sve tečnije i bolje.

Naša podsvest je carstvo naše kreativnosti u kojoj stanuju naše muze. U radionicama kreativnog pisanja, uvek govorim polaznicima da moraju svakodnevno da pišu. Ne da se oni bave pisanjem, već da dopuste da se pisanje bavi njima.

I onda si na pravom putu. Probaj. Iznenadićeš se. Jer, kako stara kineska poslovica kaže, “ceo svet stane u kutiju šibica”. Otvori kutiju. I zapali jednu šibicu.

Ako nastane požar, ti si kriv.

I da: koliko ovaj post ima reči? Prebroj!

Pisanje nevidiljivog

 

Kod pisca je važno samo ono na papiru. Sve ostalo je besmisleno.

Svakome ko se iole bavio kreativnim pisanjem, već na samom početku brzo postaje jasno da pisanje samo po sebi (čak i kada pišemo poslovne ili reporterske tekstove), ili bavljenje samo spoljnim pojavama, ljudima ili događajima jednostavno – nije dovoljno. Potrebno je nešto više, a to više je zapravo lična priča, duboko unutrašnji uvid koji pisanje svakog pisca čini tako jedinstvenim.

Dakle, obraćanje pažnje samo na ono što je očigledno, nije dovoljno za kreativno pisanje. Moraš da pokušaš da iskažeš tvoj unutrašnji lični svet tvom čitaocu. Evo nekoliko saveta koji ti mogu pomoći u tome:

  1. Nemoj da tvrdiš nešto što je očigledno. Svako zna da je trava zelena, i da je sneg hladan. Ako pominješ travu, svako će znati da je zelena, sve dok im ne kažeš suprotno. Nije potrebno da pominješ boju trave sve dok budetš imao nešto da kažeš što publika ne zna.
  2. Ne forsiraj originalnost po svaku cenu. Ako je trava zelena, ne moraš da “cediš” mozak kako bi pronašao neki drugi način da izraziš ovu boju samo da bi bio “drugačiji”. Posmatraj, koncentriši se na temu, kako bi pronašao prave detalje koje je čine jedinstvenom, otkrij i pokaži skrivena značenja.
  3. Biraj prave reči. Pri tom ne mislim na “poetične” ili “impresivne” reči, već one koje će iskazati tvoju temu pisanja. Kada pišeš, recimo, pesmu o omiljenoj životinji, koristi reči koje opisuju i definišu živu životinju: reči koje poseduju akciju, izgled, zvukove i način kretanja životinje i tome slično.

Razmisli o rečima kao što su “sjaj” i “blistavo”.

Obe opisuju svetlo, ali različite vrste svetla. Kada vidiš reč “sjaj”, obično pomisliš na nežno, toplo svetlo koje dolazi iz unutrašnjosti nečega. Reč “blistavo” daje ideju pokreta. Tako da zvučanje reči može kreirati i različita osećanja. “Sjaj” je mekana i obla po zvučanju; “blistavo” ima tvrđi zvuk i prelomljena je na dva dela, kao svetlo koje je isprekidano ili u pokretu.

[Tweet „Najgora stvar koju si napisao je još uvek bolja od najbolje stvari koju nisi napisao.“]

Izražavanje nevidljivog

U online radionici za pisanje u prozi, često gnjavim polaznike kako pisati o nečemu što možemo pažljivo da posmatramo. Međutim, šta kada je tema pisanja neko osećanje, ili neki apstraktni koncept kao što je ljubav, smrt, ili emocija Univerzuma? Kako posmatrati i opisati nešto što nije materijalno, opipljivo, dostupno čulima? Evo nekoliko sugestija:

  1. Seti se kako ponekad posmatraš kroz prozor vetar koji duva napolju. Vetar je nevidljiv i mi ga ne možemo videti, zar ne? Međutim, ono što možemo da vidimo jeste njegov uticaj na stvari koje nas okružuju. Razigrani peševi kaputa prolaznika, dugačka kosa usamljene devojke na stanici, ili nestašna ćuba dvogodišnjaka koja se vijori na pešačkom prelazu, grane drveća koje se njišu… Apstrakcije kao što su Ljubav ili Smrt, ne izgledaju, ne mirišu i ne čuju se uopšte. Ali utiču na sve oko njih. A ti možeš…opisati mesta koja dotaknu!
  2. Piši određeno. Umesto o Ljubavi, možeš da pisati o “ljubavi između mojih roditelja”. A onda budi još određeniji: “ljubav između mojih roditelja i tihi način kako se ona iskazivala prilikom zajedničkih porodičnih obeda”. Stvar je u tome da povežeš apstrakcije, emocije i koncepte sa određenim osobama, mestima, događajima. Ljubav, Smrt, Lepota, Bes – svi ovi koncepti se ne događaju u nekom vakumu. Oni se uvek iskuse od strane ljudi u određenim situacijama. Naše duboko razumevanje ovih koncepata je uvek na ljudskom nivou, kroz načine kako nas oni lično dotiču, kao i ljude oko nas. Kreiranje ove ljudske veze daće tvojoj prozi ili poeziji snažniji emotivni uticaj na čitaoca. I daće tvojoj ideji oblik koji možeš pažljivo da posmatraš i otkriješ aspekte koji do tada nisu bili viđeni i opisani.

Kada pišeš počni od sebe. A onda podeli nešto od toga i sa nama. To je sasvim dovoljno.

Za pisanje ti i ne treba ništa više 🙂