Napisao si roman, zbirku priča ili poezije, možda si čak uspeo da nađeš izdavača, ili si se otisnuo u samizdat vode i…šta sad? Napravio si neko književno veče, platio recezenta, glumca sa gitarom i doneo besplatne primerke knjige da podeliš sa prijateljima i rodbinom, i svima onima koji su došli da piju besplatno, na tvoj račun.
Na fejsu si napravio svoju fan pejdž stranu, kačiš svoje tekstove i razmenjuješ pohvale što prijaju tvom egu. I bilo je stotinak (uf ako i toliko) lajkova od onih sličnih tebi, što moraš da lajkuješ i njima, i…to je to. Nikoga nije briga za tvoju umetnost, reči, patnju, za tvoje tumačenje sveta i ono što si hteo da im kažeš. Kraj. The End. Konec.
Arideverči.
Pisanje za bunar je mnogo zaludan posao. Znam da mnogi neće postati novi Andrići, Selimovići, Dostojevski ili Hemingvej…Možda tako i treba.U suprotnom, na šta bi ličio ovaj svet?!
Pa ipak. Šta možeš da uradiš i kako da promovišeš svoje pisanje, a da ne moraš da daješ ogromnu lovu izdavačima, novinarima, ili da visiš po ceo dan na internetu u nadi da će neko čuti tvoj glas vapijućeg u pustinji?
Odgovor je očigledan: društvene mreže. Ali, da li je baš to tako?
[Tweet “Postoje tri pravila kako da pišeš roman. Na nesreću, niko ne zna koja su to pravila”]
Kako izbeći zamke promocije na drštvenim mrežama?
Većina nas je bar jedanput u životu (neki i češće) imala situaciju kada smo morali da otkačimo, ili blokiramo, nekoga na društvenim mrežama, jer nismo mogli da živimo od njegovih pesama, priča, romana, eseja i sličnih tekstova. A takvih ima mnogo. Pisaca u pokušaju i nabeđenih genijalaca koji zatrpavaju grupe i stranice na Fejsbuku, Tviteru, Linkedinu i sličnim mestima. Ovi likovi pri tom nemaju ideju kako su dosadni, gnjavatori puni sebičluka i narcisoidnog koncepta života. I da njihovo ponašanje na inernetu zapravo predstavlja sve suprotno od onog što žele da postignu. Spamuju. Dosađuju. Izazivaju mučninu.
Ovakva vrsta ponašanja predstavlja drugu stranu, i to tamnu, medalje što se zove promocija. Jer, pametno napravljena promocija uopšte nije loša stvar. Zapravo, to je odlična aktivnost, ako se napravi kako valja. Većina nepoznatih pisaca koristi društvene mreže kao platformu za angažman potencijalnih čitalaca, i generalno uspeva da izbegne ovo zasićenje samopromocijom. Pa ipak, za mnoge ova vrsta akcije predstavlja nepremostive prepreku i proizvodi više štete nego koristi.
Postoje tri pravila kako da pišeš roman. Na nesreću, niko ne zna koja su to pravila (Somerset Mom). Isto važi i za autorsku promociju na društvenim mrežama. Iako ovo može biti tačno, meni se čini da za ovu problematiku pre važi Marfijev zakon koji glasi: što se više baviš promocijom, to je manja vrednost onoga što promovišeš.
Svi, pre ili kasnije, podlegnemo ovoj agresivnoj promociji knjiga i njihovih autora. Pa onda odemo na književno veče, ili kupimo knjigu u radnji (oni pametniji pozajme primerak), kako bi se uverili da je delo bezvredna hrpa slova na papiru. Većina toga jedva da može da se nazove pisanjem, a kamoli pričom, pesmom, ili nečim sličnim. Majmun koji škraba krejonom po masnom papiru bi sigurno napravio nešto zanimljvije.
Većina autora koji koriste društvene mreže za sopstvenu promociju, stalno napominju da je ključ za uspeh učešće, doprinos i angažman. Lajkuj mene i ja ću tebe. Gostuj mi na blogu, sajtu, strani, grupi, pa ću i ja kod tebe. I tome slično. Možda. Ali, ako misliš da sve što objaviš jeste tvoja promocija, tvoja poruka će vrlo verovatno biti ignorisana, u najboljem slučaju, ili blokirana u najgorem. Uprkos ovome, i dalje postoji ne mali broj onih koji misle da je svo vreme ovog sveta njihovo, da su suviše važni, ili vredni, kako bi nas angažovali, ili dali doprinos ovom svetu koji ih ne razume.
Svi mi znamo ponekog koji spada u ovu kategoriju. Ako ne znaš, onda si verovatno jedan od njih. Da li stvarno misiš da svet samo čeka da vidi tvoj Magnum Opus? Da je tvoja knjižica onaj okidač koji će nam promeniti živote? Da si samo na korak od svetskog (ili barem domaćeg) besteselera? Da se pisanjem zarađuju velike pare?Ako si takav, onda ćeš brzo pasti u bedak, kada tvoji snovi o svetskom uspehu i slavi ostanu samo pusta želja i sopstveni odraz na titravom ekranu kante od kompjutera u tvojoj momačkoj/devojačkoj sobici.
Kako do promocije?
Kao i mnogi slični meni, i ja se oslanjam na društvene mreže kako bi proširio glas o mojoj školi pisanja, predavanjima, obukama i radionicama iz veština komunikacije, pisanja, i svim tim čime se bavim. Bez želje da smaram prijatelje i poznanike (i rodbinu) trudim se da svoje objave i poruke držim na nivou od 2-3 puta nedeljno, uz često objavljivanje tekstova saradnika škole i polaznika radionica. I nadam se da nisam dosadan i nametljiv, bez obzira što postoji velika grupa ljudi koja slično misli kao i ja, ili pišu i objavljuju svoje radove.
Da bi se društvene mreže, i internet u celini, pametno iskoristili kao kanal komunikacije i promocije, postoje određena pravila, koje nije pametno ignorisati. Mnoga od njih podjednako važe u virtuelnom i stvarnom svetu (mada razlika između ova dva sveta za mnoge postaje sve tanja). Što bolje naučiš i poštuješ ova pravila ponašanja, to će nagrada biti veća. Bez obzira da li hoćeš da promovišeš sebe kao autora, svoje pisanje, ili nešto slično. Promocija, ili izgradnja reputacije, kako se to stručno u PR industriji, kaže, dugo se već proučava kao ozbiljna nauka, tako da nema potrebe da izmisliš rupu u saksiji. Dovoljno je da obratiš pažnju na ono najvažnije. A to je sledeće:
- objavljuj 1-2 tvoja orginalna posta nedeljno na društvenim mrežama,2-3 posta tvojih saradnika i prijatelja, i jedan do dva stara posta za koje misliš da su aktuelni (pravilo 2-3-1)
- uvek pitaj za dozvolu kada objavljuješ svoje radove u tuđim grupama ili na stranama drugih autora
- vodi računa da tvoji sadržaji uvek budu orginalni, sveži i da pomognu ljudima da reše neke njihove probleme
- nemoj da pretvoriš svoju FB stranicu u sopstvenu oglasnu tablu gde se radi samo o tebi
- nemoj da prodaješ svoje knjige i tekstove preko interneta i da ih nutkaš ljudima dan i noć
- ne smaraj ljude ogromnom količinom svojh fotografija, o tome kad si išao u wc, šta si jeo, kako ti izgleda nova devojka, ili egzotično mesto na kome si se super proveo (koga bre to interesuje???!!!)
Ako ozbiljno ne budeš razmislio o ovome, rizikuješ da budeš blokiran ili ignorisan, što je veća šteta nego da ne izlaziš na internet uopšte.
Promocija tebe kao autora i tvojih radova na društvenim mrežama je dakle mač sa dve oštrice: vrlo lako možeš da se posečeš. Iako je primamljivo, besplatno, zahteva samo da sediš za kompjuterom i ne izlaziš iz svoje sobe, uvek se seti da iako je internet virtuelni svet, na njemu važe ista pravila kao i u životu. Ako si dosadan tamo, bićeš i ovde.
I što je još važnije: ako ono što pišeš ne vredi ni pet para, neće ti pomoći nikakav internet marketing i samo promocija. Još bolje: ubrzaće tvoj pad, a glas će da ti zvuči kao kad baciš pero u kanjon Tare.
U radionicama kreativnog pisanja, zato postoji posebno poglavlje baš za one polaznike koji žele da svoje pisanje promovišu na društvenim mrežama, i tako izgrade sopstvenu reputaciju, u svetu gde je konkurencija žestoka i gde se greške ne opraštaju. Ili još bolje: ako ozbiljno pišeš, prepusti nekom ko zna kako se promocija radi, da za tebe uradi ovaj posao. Na sajtu kreativnog pisanja postoji deo od pisaca za pisce, gde možeš da pogledaš i kako.
Srećno.
