fbpx

Koje tehnike usavršavaju tvoje pisanje?

Ima razlike između talenta i rada na njemu

Zašto je tako teško napisati nešto efektno, nešto od čega će ti zavisti realizacija zacrtanih planova ?! Šta je to što pisanje čini nepodnošljivim ? Šta je sa krivicom kada ne radiš ono što treba, u vremenu koje si odredio za to ?! Vrlo lako možeš da nabrojiš dovoljan broj stvari zbog kojih ne osećaš da radiš predano na planiranim ciljevima ?!

Poznat ti je koncept discipline. Profesori u školi govorili su ti sigurno kako nećeš biti uspešan ako ne radiš na onome što voliš, svaki dan. Neko drugi, koga si takođe smatrao autoritetom, verovatno ti je govorio da ne treba sebe da smatraš autorom ukoliko ne pišeš svakodnevno.

Verovatno su ti poznati i sledeći trikovi:

  • Najbolje da pišeš ujutru, kada si polubudan i kada je tvoj um još uvek sanjiv.“

  • Izdvoj određeno vreme svaki dan i posveti se samo toj aktivnosti, u kojoj želiš da se usavršiš.“

Gde je istina ?

Možeš čak i da uradiš poput većine, da se ujutru središ, obučeš kravatu i odelo, odeš u kancelariju i tamo radiš na svojim zadacima od 9-17h.

Evo istine: Ne moraš da pišeš danima. Nedeljama. A kada te ljudi pitaju šta radiš, uvek kaži da radiš na svojim ciljevima. Možda ćeš se zapitati u čemu se onda sastoji taj rad kada ništa nisi zapisao već neko vreme ?!

Svako ima neki svoj, drugačiji proces. Nije neophodno ispisati stotine stranica, potrebno je imati sposobnost da slomiš srce onim što si napisao.

Sve što ti treba, unutra je

Prebaciti svoje ideje u pisanu formu ima veze sa tim da li si „emocionalno pametan“. Radi se o razumevanju ljudi, njihovih kompleksnih sistema verovanja i ostalih sposobnosti i veština. Potrebno ti je da prepoznaš razlog nečega što želiš da postigneš, a ne samo cilj sam po sebi. Sve je stvar dobre psihologije.

Oni koji uvek efikasno beleže svoje planove i ciljeve nisu obavezno veliki intelektualci niti veliki i čitani pisci. Veliki pisci često nisu ni najbolji učenici. Možeš da ih prepoznaš jer nisu nešto preterano komunikativni i ne daju uvek samo najbolje kritike na nečiji rad, pisani ili verbalni.

Hiper svest, Da ili Ne ?!

Efikasno ćeš zapisivati sve svoje planove i ideje kada budeš znao da prepoznaš trenutke za pisanje. To znači da vidiš gde se nalaze lepota, humor ili tuga. Znači da si svoju svest bar malo proširio.

Dobar autor ne može da živi u dva različita stanja uma, da posmatra i da istovremeno bude u interakciji sa svim što ga okružuje i pri tom da vidi istinu.

Ako si inspirisan, piši

Odradi svoj deo posla. Međutim, dok zapisuješ sve a pri tom osećaš kako ništa ne ide na onaj način kako ti to želiš i osećaš kako samo trošiš bezveze svoje vreme, onda jednostavno napravi pauzu. Stvari koje nameravaš da zapišeš, neće nikuda nestati. Ti se ne možeš povući iz toga, a možeš postati produktivniji.

Ako imaš neku sumnju da li je sada pravi trenutak za početak ovog procesa, onda vredi da dublje razmotriš neka pitanja koja su relevantna za tebe. Pronađi neku temu za sebe i obradi sva pitanja koja te interesuju, a možeš da počneš i sa mesta na kom se sada nalaziš, između ovih redova.

Jezičke barijere: Kako izbor reči utiče na rešavanje izazova

Značaj fraza koje se koriste prilikom pisanja i govora, bilo da su namenjene direktno sagovorniku ili samo prenose željenu poruku, ogleda se u velikoj odgovornosti koju one nose. Čitav smisao rečenica menja se promenom samo nekoliko reči.

Kao primer mogu da posluže sledeće rečenice koje imaju skroz drugačije značenje.

„Tvoj plan je sjajan, ali brine me njegovo sprovođenje.“ Umesto toga, dosta je funkcionalnije to formulisati: „Tvoj plan je sjajan i rado ću ti pomoći u njegovom sprovođenju.“

Određene fraze potpuno menjaju strukturu rečenice, dajući joj pri tom podsticajnu i participativnu konotaciju. S obzirom na ovu osobinu suptilnosti jezika, konstruktivne rečenice stvaraju dugoročnu pozitivnu tendenciju koja motiviše mnoge da obavljaju svoje zadatke najbolje što mogu.

Koristi reči da inspirišeš

Nemoj da te iznenadi činjenica da je više od polovine poslovnih ljudi prilično nezainteresovano za posao koji obavlja. Velika većina koja napusti svoj posao, učini to zbog odnosa sa saradnicima i nadređenima, a ne zbog samog posla.

Razlog tome je to što negativno radno okruženje demotiviše i na taj način kreiraju se nepodnošljivi uslovi za rad. Jednostavan, optimističan pristup, sa druge strane, kultiviše dugoročno kvalitetne uslove koji pomažu podizanju produktivnosti. Izazovi će se svakako javljati u radu, ali želiš da budeš onaj ko rešava izazove umesto da ih podržava.

Šta kada su sukobi neizbežni ?

Donošenje mnogih odluka podrazumeva povremeno i nezadovoljstvo ostvarenim rezultatima. Međutim, samo zato što ne mogu svi da budu zadovoljni postignutim dogovorom ne znači da gubitak mora da se doživi tragično. Nemoj kritikovati jer će taj potez dovesti do gubitka poverenja u tvoje sposobnosti da uspešno rešavaš poverene zadatke.

Idealno bi bilo da budeš manje destruktivan u svojim kritikama i da težiš kompromisu. Poenta je u jednostavnim izjavama. Izazov sagledaj sa obe strane i konverzaciju usmeri u pravcu saradnje.

Šta kada planu emocije ?!

Svako može da dosegne nivo frustriranosti poslom, bilo da je okidač neka druga osoba ili neka situacija. Neslaganje oko ispunjavanja ciljeva vodi do emocija koje uzrokuju scenario izbegavanja odgovornosti i saradnje sa frustriranim saradnikom.

Dobar lider pronalazi način za efektnu saradnju čak i kada postoji razlika u mišljenjima. Pozitivna i konstruktivna kritika može da održi emocije u balansu i dovede do efektnog ispunjavanja ciljeva.

Šta kada se ideje sukobljavaju ?!

Mišljenja su različita, kao i ljudi koji ih poseduju. Ipak, svako u sopstvenim očima ima velike zasluge za obavljeni posao i ti, kao dobar lider, treba da priznaš te zasluge. Čak i ako ideja nije relevantna za aktuelni projekat, vlasnik te ideje može imati sledeće veliko otkriće u nekom narednom periodu.

Kada imaš neke svoje argumente, uvek ih usmeri ka verifikovanim informacijama i činjenicama, a ne ka mišljenjima ili uverenjima. Ukoliko imaš da daš neku sugestiju, učini to sa dobrim i korisnim rečima.

Pozitivne reči ne mogu u potpunosti da reše izazov. Ipak, one svakako doprinose da se željena poruka bolje primi. Efektan pristup omogućava jednostavnije prihvatanje postojeće situacije i omogućavju bolji protok ideja nakon eventualnog neslaganja.

Neka tvoje reči budu sigurne, energične, fokusirane i posvećene. Reči mogu doneti rešenja i inspiraciju i zato ih koristi mudro. Redefiniši svoje planove, ukoliko je to potrebno i promeni situaciju tako da bude najproduktivnija. Ako nisi siguran kako to da postigneš, ovde ćeš naći sve što ti je potrebno za željene rezultate. Pošalji mail i otkrij svoju motivaciju.

Kako da postaneš produktivniji (i bolji) pisac?

 

“Samo glup čovek uporno i stalno ponavlja jedno te isto, očekujući da će na kraju dobiti drugačiji rezultat”.

Narodna mudrost.

 

Želiš da postaneš bolji pisac.

Znam to jer pratiš radionice i Kreativno pisanje.

Takođe znam da imaš strah da postaneš bolji pisac.

Ovo znam zato što moraš da se promeniš kako bi postao bolji, a strah od promena je tako ljudska stvar.

Ali, šta ako ti kažem da je samo potrebno da pormeniš jednu stvar – prilično malu – kako bi ostvario svoj cilj i postao bolji pisac?

Mislim da mi ne veruješ!?

Trebalo bi. To nije samo nekakva “guru” teorija. To je nauka.

Jedan mali korak zaista može da te promeni.

Oslobodi moćnu snagu Kajzena.

Šta je Kajzen? To je japanska reč koja predstavlja proces postizanja reano postavljenog cilja, kroz male, uporne, kontinuirane korake.

Ovaj koncept se pojavio u vreme velike ekonomske krize 30-tih godina u Americi, da bi kasnije bio predstavljen u Japanu, nakon završetka Drugog svetskog rata. Koji je, ako do sada nisi znao, prerastao u moćnu svetsku ekonomsku silu, retko viđen uspeh u istorji ljudskog roda.

Isti princip što važi u velikom, važi i u malom. Umesto da menjaš sopstveni život, možeš da se menjaš kao pisac – na mali, ali vrlo značajan način.

Sve što treba da uradiš jeste da napravš jedan mali korak. Evo nekoliko ideja kako možeš odmah i sada da unaprediš svoje pisanje.

[Tweet „Uvek se seti da je najgora stvar koju si napisao uvek bolja od najbolje koju nisi napisao“]

1. Budi razuman sa prilozima

Šta su prilozi? Prilozi su reči koje nam bliže objašnjavaju, i više govore o glagolu.Prilozi određuju i približavaju značenje glagola.

“Čovek trči zaista brzo”.

Prilozi takođe imaju istu funkciju uz prideve.

“Tara je stvarno prelepa reka”.

Stiven King je jednom rekao da prilozi nisu “tvoji prijatelji”. Tako da je put do pakla (jednog pisca) popločan prilozima. Oni su višak. Korov u tvom kreativnom travnjaku. Tamo gde posadiš jedan, ubrzo nikne pet, deset, priloga koji imaju tendenciju da zamagle tvoje pisanje i misao, i postanu prava napast i muka za tebe i tvoje čitaoce.

Zato, piši kao što misliš, i misli kao što pišeš.

Andrić nas je učio da “primenimo jednostavan i koncizan “stil pisanja. Prilozi su sve samo ne to. Oni su najčešće taština od koje čitaoci imaju male, ili nikakve, koristi. Mogu samo da ih dave kao zmija žabu. I da otkriju kako si samo nepismen, prazan i pompezan. Kao kad hoćeš da zaseniš prostotu.

Zato se potrudi da budeš razuman. Pročešljaj strpljivo ono što si napisao. I piši onako da te svi razumeju. Pisanje nije obuka za astronaute. Više je nalik zavođenju lavice: velika muka, malo zadovoljstvo.

2. Piši, nemoj da bloguješ.

Postoje blogeri i postoje pisci.

Blogeri obično pišu, dodaju linkove, slike i video materijale, ubacuju opcije za šerovanje teksta, zveraju na Fejs i Tviter, cunjaju po Guglu ne bi li našli još koji podatak da ubace u tekst…

Reči su važne, ali su samo deo ukupne predstave.

Pisci pišu.

Pisci prave istraživanja, otvore prazan dokument, imaju beleške pri ruci, isključe ostatak sveta, a onda se bace na reči i samo reči.

Pisci ne uređuju, prepravljuju i formalizuju dok pišu. Ne planiraju gde da ubace sliku, listu, ili video. Sve ovo uvek može da se radi posle prve verzije rukopisa.

Ali ono što nikada nećeš moći jeste da kopiraš taj neprekinuti niz osnovnih misli i insipiracije. Po mom iskustvu, jednom kada se prekine, ono nestane i to…zauvek.

I zato, da li bloguješ ili pišeš?

Pokušaj da pišeš dok praviš svoj post na blogu. Koncentriši se isključivo na pisanje i ideje u prvoj skici teksta. Posle idi i radi šta hoćeš.

3. Odredi vreme za pisanje.

Možda u suštini tvoj problem nije pisanje ili blogovanje. Možda je prosto stvar u disciplini.

Nemoj da padneš u bedak. Nisi ni prvi ni poslednji koji ima problem sa ovim.

Ponekad je najteža stvar u pisanju da posadiš zadnjicu na stolicu i počneš da…pišeš. Prosto ko pasulj.

Ako si u stanju da napraviš jednu tako malu promenu, tako što ćeš svakodnevno vremenom povećavati vreme koje ćeš odvojiti za pisanje, proporcionalno ćeš povećavati svoje šanse da zaista postaneš pisac.

Zašto onda ne primeniš jednu prostu tehniku, onu na primer o kojoj sam već pisao, pa sastaviš svojih 750 reči svaki dan? ILi recimo vežba asocijativno pisanje kao kad svaki dan pereš zube? (pereš valjda, ha?)

Ali, kad se već uhvatiš za nešto od toga, onda sedi pa piši. I ništa više ni manje od toga. Čak iako završiš sa praznim ekranom od kog si i počeo, neka bude tako. Na kraju će ti to postati dosadno, pa ćeš onda valjda početi da pišeš. Nešto.

Nešto je bolje nego ništa. Uvek se seti da je najgora stvar koju si napisao uvek bolja od najbolje koju nisi napisao.

4. Promeni perspektivu

Čak i ako se uspeo da se nateraš da sedneš da pišeš, odredio sebo svoje vreme za pisanje, grozota praznog ekrana može toliko da te nervira, da osećaš kako pritisak u tebi stalno raste, sve do tačke ključanja.

Bela praznina i kursor koji uporno blinkuje postaje tvoja noćna mora.

Ako ti se to dešava, vreme je da se okreneš prijatelju.

Ali ne ono ortaku iz detinjstva, drugaru iz kafića, kumu od kad znaš za sebe, mada i oni ponekad mogu da budu korisni. Mislio sam da izmisliš svog virtuelnog prijatelja, nekog ko predstavlja tvoju publiku, onog za koga u suštini pišeš.

Zamisli da mu pišeš, pismo, mejl, i da hoćeš da mu objasniš svoje ideje. Možeš tako i da nasloviš tekst, ako ti se baš hoće. I tako, umesto da pišeš nikome i za sve u isto vreme, ovako ćeš pisati samo jednoj osobi.

Samo pusti da ideje teku same od sebe, bez prisile, kao reka. On će biti strpljiv. Razumeće te. Taj tvoj prijatelj. I kad se volite i svađate, on će uvek biti tu. Samo za tebe. I tvoje pisanje.

Tako ćeš doći u situaciju da pišući njemu, promeniš svoju perspektivu, sagledaš stvari iz drugačijeg ugla. Možda je baš tako nešto što ti treba da bi počeo da pišeš?

5. Kradi od drugih pisaca.

Ne navodim na greh. Ne mislim na bezočnu krađu, na plagijarizam.

Govorim o tome da prostudiraš uspešne pisce, naročito one koje voliš, proučiš kako oni pišu, da nešto od njihove uspešne prakse uključiš u svoj sistem pisanja.

Tvoj mali korak napred čak i ne mora da bude nekakva originalna ideja. Neko je svojevremeno rekao da su sve velike originalne teme odavno iscrpene sa grčkom tragedijom.

Ali, osim sadržaja, ovde je važniji sistem kako su drugi pisci pisali. Ujutro? Uveče? Olovkom ili direktno sa mašinom?Isključivo noću? Vino, burbon ili čista voda? Sa kapom pajaca na glavi? Isključuju telefon, ili zapale cigaretu nakon meseci apstinencije? Možda sve ove male strategije i rituali ipak prosto ne rade kod tebe.

Ali i ako ne rade, možda ćeš samo kad neke probaš, promeniti nešto kod sebe! Započećeš proces promene i poboljšanja, to je sasvim sigurno.

Jer, iako je pisanje usamljenički posao, proces poboljšanja tvog pisanja zaista ne mora da bude.

Jedan mali korak.

Želiš da budeš bolji pisac, i ja ovim malim tekstom ne tražim od tebe da praviš revoluciju od svog života, kako bi postigao to što želiš.

Niti hoću da ti solim pamet praznim frazama, ili privlačenjem atrakcija. Ja nisam tvoj guru sa plavim ćebetom što ti šalje bioenergiju telefonom u gluvo doba noći.

Uradi samo jednu stvar.

Napravi jedan korak.

Možda je to jedan od koraka opisanih u ovom tekstu, ili je nešto sasvim drugo. Ali, kad napraviš samo jedan, prvi korak, u pravcu boljeg pisanja, već si spreman za drugi, pa za treći, i tako redom.

Seti se šta je rekao Lao Ce:

Putovanje od hiljadu milja, počinje sa prvim korakom.

Napravi taj prvi korak.