Ознака: priča

Objavljeno

Being Me

 

Autor: Tanja Kaličanin

 

“ Čovek koji nije upoznao veliki strah, nije kompletan čovek kao i onaj koji nije otkrio veliku tugu ili veliku radost.”

Borislav Pekić

 

Sedim pored otvorenog prozora u svom stanu na osmom spratu solitera u jednom od bolkova na Novom Beogradu gledajući presvlačenje dana u noć.

U noći se rađamo kao drugi ljudi. Skidamo maske koje nosimo tokom dana i prepuštamo se mraku bivajući tako pravi egoisti koji puštaju na slobodu divlju stranu sebe. Opuštamo se. Osluškujemo kako noć diše. Pratimo njen ritam da bi se kasnije stopili sa njom. Kako je noć misteriozna,opasna i živa takvi i mi postajemo. Ulice ne dopuštaju kajanje niti daju vreme da razmisliš. Moraš da deluješ shodno svome uverenju ili trenutnim osećanjima kojima ili veruješ ili ne veruješ.

Dan posle takve noći pun je kajanja,straha od onoga što smo možda uradili. U glavi nam je haos,hiljadu i jedno pitanje,ali od svih pitanja postavljamo uvek jedno:”Šta sam to uradio?” Pokušavamo da se setimo,ali slike dolaze samo kao odsjaji u ogledalu,kao obrnuta stvarnost onoga što se zapravo desilo. Posramljeni glavu zabijamo u jastuk,jer ne želimo da se dalje prisećamo. Gušimo osećanje kajanja zbog onoga što smo uradili. Ali to nije samo kajanje već neko čudno osećanje da smo stvarno zeznuli stvar i da za tim nije bilo potrebe. Ne mogu to definisati niti mu dati ime,ali znam da postoji u nama kojima je potrebno više vremena da shvatimo naša osećanja i postupke. Ne mogu ga odrediti,ali znam da vodi u bestragiju sopstvenog haosa od života,jer time narušavamao mir u porodici.

Meni je bilo potrebno mnogo vremena da se suočim sa posledicama sopstvenog delanja. Bila mi je potrebna hrabrost da nastavim dalje i pronađem put i dobre ljude. Mislim da mi je bio potreban neko ko bi mi pomogao da ispravim greške. Nije bilo nikog. A i kome da ispričam sve one gluposti koje sam radila? I koje još uvek radim. Htela sam nekakvu čaroliju. Neka vrata koja kada se otvore vrate te u prošlost i nekog ko će ti ukazati na uobičajne greške-neko ko nije deo našeg svakodnevnog života i ko nas ne bi osuđivao. Baš kada sam se ponadala da ću pronaći takvu osobu i da su čuda moguća prozori su se u jednom deliću sekunde zatresli kao da će pući na sitne komade vrativši me tamo gde sam bila-u stan. Motori,pakleni vozači su protutnjali budeći stanare čak i iz najdubljeg sna. Svetla su krenula da se pale. A komšije da proviruju misleći da je zemljotres.

“Da l’ su ovi normali?” Vikao je komšija sa trećeg sprata kome je buka bila baš kao zemljotres. “Sad ću pozvati policiju! I gradonačelniku ću se žaliti.”-šaputala je komšinica sa šestog sprata svome mužu koji joj je na to samo odgovorio-“Kome,bre,da se žališ! Pusti ih. To se dešava samo jednom u godini. Ljudi vole motore. Žive za to. Nego,hajde ti na spavanje,ženice moja.”-čula sam nešto što je možda podsećalo na poljubac. Sa ostalih spratova čule su se prozivke. I veoma čudne i teške psovke. Sve to skupa je trajalo sat vremena,a onda su se svi oni uvukli u svoje postelje nastavivši tamo gde su stali pre nego što su prošli pakleni vozači-da sanjaju. Samo se meni nije niti spavalo niti sanjalo. Zašto bih i sanjala?!

Noć je još uvek mlada i željna lumperaja,dobre muzike i provoda. Željna je novih naivčina u svome okrilju. Sa splavova se čuje dobra muzika. “…dobro da nije neko veće zlo,ovo je srce moje već preživelo…” U to ime nazdravljam I pozdravljam ove reči. Palim zadnju cigaretu,ispijam čašu dobrog vina i razmišljam da li da izađem i u društvu proslavim to što će se ove večeri proslavljati. Pitam se da li da izađem i uradim još nešto za pamćenje zbog čega će me glava boleti? Ili da samo ostanem kod kuće?

“Odluči se!”-vičem na sebe. A ponoć je već prošla. Ali ja i dalje samo posmatram slučajne prolaznike koji se vraćaju sa splavova zaputivši se ka nekoj kafani ili nečijoj sobi. I dalje razmišljam da li da se spremim i da krenem u još jednu neprospavanu noć. “Ma,sve mi je jedno. Neću spavati čak i da ne izađem.”-pričam sama sa sobom dok SMS poruke pristižu jedna za dugom. “Kako bih rado bacila ovaj telefon kroz prozor! Svi me nerviraju! Idite dođavola svi vi takozvani prijatelji!”-ljutito lupam šakom o sto tako jako da sam čula kako je nešto puklo. Odmah sam osetila oštar bol. “Dođavola i sa tim. Samo mi još i ovo treba u životu pored svega!”-odlazim do frižidera tražeći led kako bih umanjila bol.

Prijao mi je led i hladoća. Želela sam da ugasim bes koji je sve jače i jače tinjao u meni gradeći neprobojne zidove. Nisam nikome dozvoljavala u poslednjih nekoliko nedelja da mi priđe. Na pitanje da li sam dobro samo bih se nasmešila govoreći da sam dobro,ali ustvari nisam bila ni približno dobro niti sam se osećala svojom. Gubila bih se u moru ljudi koje nisam razumela šta mi pričaju niti ta njihova osećanja i emocije koje bi ispoljavali u trenutku da li besa ili očaja ili sreće. Jednostavno nisam razumela zašto reaguju tako kako reaguju.

Darko! Bože,kako sam mogla sa njim! “Žašto se dereš na mene? Nisam gluva! Stojim na dva koraka od tebe. Ovo više nema smisla. Ti se dereš na mene,ja na tebe vičem da se stišaš i ugasiš taj svoj sveznalički ego i snobovsko ponašanje. Ti meni kažeš da sam glupa! Prekidamo svaki kontakt!”-bila je to skorašnja veza od koje sam pobegla kao da me vetar nosi. “JA EGO MANIJAK!? A ti si glupa,nesnosna u pričanju i gorda na svoju diploma,lepotu kao i sve ostale devojke iz takvih krugova!”

“Ha…Onda si ti stvarno kreten,a ja budala sa lošim ukusom za muškarce. Ti i tebi slični ne znate ništa! Težak si kao crna zemlja,a na pare još crnji! Idi dođavola!”-promenio je sve boje na svome tako lepom licu koje sam htela da zapljusnem kofom hladne vode. Pobegla sam glavom bez obzira. I to je bila još jedna od mojih gluposti.

Ni sama ne znam zašto sam toliko dugo ostala sa njim. Kako bih volela da ga nisam ni srela uopšte. Posle njega bilo je još nekoliko pokušaja. A kada se samo setim svega poželim da pobegnem daleko gde se neću susretati sa svim onim ljudima koje sam srela i koji su zbog mene patili,ali to nije bilo moguće. Bila sam vezana za ovo prokleto mesto i sve njih.

Neko je nekada rekao da ako želimo nešto dobro da učinimo u životu da moramo da se pokrenemo,jer život ne čeka da bi se desio. A ja sam samo sedela sa povređenom šakom i cigaretom u drugoj ruci moleći nebo da mi pomogne da rešim ovu zavrzlamu od života. Bol je bio sve jači. Popila sam nešto protiv bolova.

Čak ni posle petnaest minuta lek nije delovao. “Zar je moguće da sam tako jako udarila?”-fizički bol nisam mogla da podnesem i morala sam nešto da uradim. Nekako sam se obukla. Navukla sam baletanke,uzela onom povređenom rukom ključeve od auta shvativši da od vožnje nema ništa. Pozvala sam taksi. Sa druge strane žice začuo se ženski glas:”Za dve do tri minute.” Nisam stigla da kažem ni hvala,a gospođa je već prekinula vezu. Baš su neka čudna vremena. Čekam ga već deset minuta! A umirem od bolova!

Šetam se gore dole. Skačem u mestu. Vidim reklamu za taksi koji sam pozvala i njegov broj. Konačno je stigao! Samo upadam bez dobro veče i govorim mu:”Urgentni centar,molim!”-bar sam uspela da skupim snage i lepo ga zamolim gde da me odvede. „Da li ste dobro,mlada damo?“-upitao me je taksista. „Hmmm…da.“-samo sam promrmljala. Shvatio je da ne želim da ulazim u dalju priču sa njim. Ali taksista kao I svaki taksista nije mogao da ćuti već je počeo da priča priču o svome životu u Kanadi,svojoj porodici i tome kako mu je trebalo vremena da se navikne na tamošnji život. I pričao je i pričao,a put do urgentnog centra bio je veoma dug.

Bila sam nervozna i sve mi je smetalo. U tom trenutku sam poželela da vrisnem i da mu kažem da prestane. Međutim,on je završio svoju priču,okrenuo se i upitao me:“Da možete,mlada damo,da vratite vreme unazad šta biste promenili u svome životu? Vidim da ste napeti i nervozni,a u očima Vam se vidi nezadovoljstvo sopstvenim izborima u životu.“ „Molim!? Izvinite,ali to se Vas ne tiče! Gospodine…“-pogledom sam tražila karticu sa njegovim imenom i prezimenom. Nije je bilo. „Moje ime je Tom. Inače sam doktor,psihoteraput,a ovo mi je samo hobi.“-nasmešio se i pružio mi ruku govoreći-„Život je onakav kakvim ga mi napravimo izborima za koje moramo snositi odgovornost. A za to nam je potrebna hrabrost i neko ko će nam ukazati da to što smo uradili ne mora nužno da bude loše. Iz sebe izvuci samo one najbolje osobine i nadograđuj ih,a mane pokušaj da umanjiš,suoči se sa njima i živi. Nemoj da ti život prođe u ljutnji na samu sebe i ceo svet,jer tamo je svet raznolik. Svi smo drugačiji. Izađi iz okvira sopstvenog delovanja i življenja,prekrši pravila koja si sebi nametnula i kreni na put oko sveta. To je savet čoveka koji je sve u životu prošao i video.“-imao je neki čudan osmeh na licu koji je odavao osobu koja je bila zadovoljna sobom i životom koji je vodio,ali na te reči nisam imal šta reći. Činilo mi se kao da me poznaje,da može u dušu da mi pogleda.

Htela sam da ostanem sa njim samo da mu ispričam šta mi je i zašto sam takva,ali umesto toga u stomaku su mi krenuli leptirići i onaj čudan osećaj čudnog,neobičnog,već doživljenog stanja koji me je preplašilo da sam samo izletela iz auta zaboravivši da mu platim. Kada sam se okrenula on je i dalje bio na istom mestu smešeći mi se.

To je bio jedan od onih čudnih momenata u životu koji te nateraju da se zapitaš da li postoji nešto više od materijalnog sveta,da li postoje anđeli čuvari.

Ne znam.

Sve se desilo odjednom i čini mi se brzinom svetlosti. Nisam mogla ni da odreagujem kako treba. Bila sam zbunjena i po prvi put nisam mislila već osećala kako dišem i zbunjeno gledam svet koji je prolazio pored mene. Po prvi put sam videla ljude onakve kakvi jesu u svojoj nesavršenosti. Osetila sam kako vreme prolazi. Gledala ljude oko sebe kako pričaju,ali ništa ih nisam razumela samo sam videla kako otvaraju usta. Srce je kucalo i u grudima i u mojoj glavi. Očajnički sam želela da ustanem sa stolice. Ali moje telo me nije slušalo kao da nisam vladala sobom. „Gospođice Rajković,Vi ste na redu. Gospođice! Da li ste dobro?“-sestra me je zavala nekoliko puta pre nego sam podigla pogled ka njoj.

Pogledala sam je izgubljeno kao da ne znam zašto sam tu. Onda sam osetila bol u ruci. „Izvinite.“-zaboravila sam na povredu. Naglo sam ustala sa stolice i sve je postalo crno predamnom.

Prvo čega se sećam posle toga bili su koraci doktora,sestara i drugih ljudi koji su se tu našli kako bi mi pomogli. Mislila sam da sanjam,da spavam u svome krevetu i da je sve to samo san. Borila sam se sama sa sobom u pokušaju da se probudim. Telo mi je bilo teško. Ništa nije bilo kao kada spavaš,nisam bila lagana i poletna već sam se delila od sebe. Svim silama sam pokušavala da pomerim bilo koji deo svoga tela misleći na ono što me najviše čini srećnom. Znam samo da sam u jednom trenutku pomislila kako ne smem da odem tek tako i da sve njih ostavim same. Bila sam odgovorna za njih,a ponajviše za sebe.

Doktor je bio pored mene. Budio me je i pozivao osoblje da me podignu i odvedu na intezivnu. Onako kao kroz maglu pročitala sam njegovo ime Tom. Pomislila sam:“Kako to da u Srbiji ima toliko ljudi sa tim imenom?“-da bih kasnije saznala da je njegovo ime ustvari Tomislav. Stvarno mi je bio potreban onaj doktor Tom iz serije BEING ERICA.

Bila mi je neophodna magija i čarolija tih vrata koje doktor Tom otvara svaki put kada se Erika nađe u nedoumici.

„Dobro veče ili dobro jutro gospođice. Mada mislim da je već jutro.“-ušao je doktor sa rezultatima. „Kako kome,nekome jutro,a nekome mrak.“-prozborila sam tek da nešto kažem. „Treba da Vam bude jutro. Šaku smo sredili kao i rame koje ste povredili prilikom pada. Bar dva meseca mirovanja i fizikalne terapije,a što se tiče ostalog…“-pažljivo je otvarao koverat i čitao rezultate da bi posle nekoliko minuta rekao-„…sve je dobro. Niste trudni. Ostali rezultati pokazuju da je sve u najboljem redu. Vi ste zdravi,mladi I trebalo bi da budete srećni. Naravno pored toga što ste iscrpljeni,pod stresom i neredovnom ishranom sve je u granicama normale. Imam jednog prijatelja koji je psihoterapeut…daću Vam njegov broj telefona. Savetujem Vas isto kao što bih savetovao i svoju kćerku.“-otišao je i ostavio mi broj telefona doktora za glavu,kako bi baka govorila. Mislim da mi je i bio potreban. Nisam bila odgovorna samo za sebe već i za druge. Zato sam morala nešto da učinim kako bih se suočila sa svojim najvećim strahovima i neuspesima. Sada sam došla do tačke ključanja i pucanja gde više nije bilo prostora za prekršaje.

Udahnula sam duboko. Okrenula njegov broj telefona. Javila se sekretarica. Prvu sesiju sam zakazala u petak u 12h. “Što pre to bolje.”-rekla sam sebi u bradu-“Dobro poznajem sebe. Čim mi bude bolje odustaću. Sve ima svoje zašto i zato.” Tiho mi je srce govorilo,a razum se odupirao. Ipak on razmišlja dok srce oseća.

Kancelarija je bila u starom delu Beograda u jednoj od onih rustičnih vila koje su danas pretvorene u poslovne prostorije ili neku vrstu stambenih zgrada oduzimajući im onaj stari sjaj. Na ulaznim vratima bilo je ispisano ime klinike NOVI ŽIVOT. „Imam zakazano kod doktora…“-stala sam na trenutak,jer nisam bila sigurna kod kog doktora sam zakazala sesiju niti kako se on zove. „Dobar dan,gospođice Rajković. Vi imate zakazano kod doktora Tomislava Spasića.“-sekretarica se nasmešila mojoj zbunjenosti i odvela me do njegove kancelarije. Doktor je bio okrenut leđima od mene. „Dobar dan,mlada damo.“-od nekud mi je bio poznat taj glas. Okrenuo se ka meni nasmešivši se:“Nemojte biti tako iznenađeni. Tu sam da Vam pomegnem. Odakle želite da počnete?“

Mislim da sam tada konačno dobila odgovor na ono pitanje: Da li je tačno da kada nešto jako želiš čitava se Vaseljena ujedini da ti pomogne u ostvarivanju te iskrene želje?

Čuda su ipak moguća i čarolija postoji. Potrebno je samo verovati i pustiti je da u tebi oživi. Tako je počelo moje epsko druženje sa doktorom Tomislavom.

 

[section title=““]

Usavrši svoje pisanje.

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywriting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Pridruži nam se na sajtu kreativnog pisanja i uživaj zajedno sa nama!

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

 

Objavljeno

Ljudi od papira – 5 načina da stvoriš likove u priči

Postoji nešto što se zove “literatura za plažu”. Nekad se to zvalo šund, na koji se plaćao poseban porez. Sada su to “bestseleri”. Imaju i svoje kraljeve. Stivena Kinga, onda neki Pračet, pa Parsons, Ladlam i još gomila sličnih pisaca plaćenih po broju strana. Po čijim knjigama se snimaju filmovi, a oni debljaju kasicu prasicu miliončićima.

Nema ništa protiv. Sve su to igre prestola i gladi. Papir trpi sve. E sad, šta razlikuje jednog Dostojevskog, Andrića, Mešu, Foknera…od ovih sa bestselerima?

Karakteri, odnosno likovi u priči.

5 načina da stvoriš trodimenzionalne likove u priči

Bez obzira koliko pišeš neku interesantnu temu, imaš originalnu formu, ultra zanimljivu priču i zaplet, priča bez dubinskih, slojevitih likova, ostaće ravna i nezanimljiva. Jer, ljudi se vezuju za ljude. Likovi moraju da budu životni, da liče na prave ljude, a ne na ljude sa tezom – ili ljude od papira.

I to je greška, koju većina početnika napravi odmah na samom početku.

Srećom, postoje mnoge zanatske tehnike i trikovi koji mogu da kresnu varnicu tvojim likovima i dodaju im kvalitete koje će ih izdvojiti od – papira.

U online radionicama kreativnog pisanja, polaznike upoznajem sa detaljnim tehnikama izgradnje likova kada pišu tekstove u prozi. Neke od ovih tehnika su:

1. Obezbedi “dodatnu karakterizaciju” likova. Nemoj da ograničavaš svoja likove u priči samo na jedan tip ponašanja. Na primer, kada je tvoj junak stidljivko, nema potreba da uvek bude stidljiv, ili neko divlje žensko čeljade ne mora uvek da bude DIVLJE. Umesto toga, pokušaj da budeš otvoren za neke njihove neočekivane karakterne crte. Možda tvoj stidljivi junak voli da igra na stolu, kad popije nekoliko čaša pića. Ili tvoja divlja heroina postane zavezana vreća u razgovoru sa majkom. Ono što čini ljude (i tvoje likove) zanimljivim jeste ono neočekivano u njihovom karakteru i ponašanju.

Zato se uvek upitaj: da li tvoji likove umeju da te iznenade svojim glupostima?

2. Daj im osećaj ljupkosti, sudbine ili vere. Uvek je dobro da tvoji junaci imaju neku višu svrhu života, misiju, ili sudbinu koju moraju da ispune. Mnogi ljudi tragaju za istinom, ili svrhom života, tako da je važno da tvoji junaci imaju istu senzibilnost. Na primer, neka žena koja je upravo dobila otkaz na poslu, možda može da pronađe novi posao u oblasti u kojoj nikada nije radila, i možda je ta prilika upravo to što joj je potrebno. To je trenutak kada bi trebalo da odlučiš da li će tvoj junak imati koristi od svojih snova u razvoju i unutrašnjem rastu njegove ličnosti.

3. Usaglasi sukobljene emocije. Ljudska bića su uvek rastrazana između sukobljenih emocija. ašto onda da se ova dualnost ne vidi i kod tvojih junaka? Uvek se postaraj da tvoji likovi poseduju ovu nevolju između ideala kojima teže sa tamnim oblacima sumnje koji izjedaju njihovu egzistenciju.

Na primer: Dejan je ubeđen da njegova devojka Jelena zaljubljena u njega, kao što je on zaljubljen u nju. Međutim od trenutka kada je njegov brat Miloš pomenuo da ju je video u prolazu kako razgovara sa nekim muškarcem na ulici u gradu, Dejan ne može nikako da se oslobodi sumnje u nejnu vernost, svaki put kada ga ona poljubi.

4. Iskoristi fizički izgled junaka da izraziš njegova unutrašnja osećanja. Ova književna tehnika poznata je pod nazivom “patetična obmana”, koja koristi spoljni svet kako bi izrazio unutrašnji, a ponekad i skrivene emotivne karakterstike likova. Pokušaj da je primeniš na fizički izgled tvog junaka. Na primer, tvoj junak može da pati od depresije i počne primetno da gubi težinu, opada mu kosa, ili stalno spava. Ili imaš nekog lika koji je stalno uzubuđen, u nekom unutrašnjem spidu, kosa mu je raščupana i naelektrisana, rumenih obraza i čudnim sjajem u očima. Korišćenje fizičkih karakteristika kako bi se izrazila unutrašnje emocije, će uvek podsetiti čitaoca na važna mentalna stanja junaka, na jedan fin, suptilan način, tako da štedš vreme na opširnoj naraciji, ili zamornom dijalogu.

5. Koristi sopstveno iskustvo. Da bi tvoji likovi bili stvarno živi, slojeviti, trodimenzionalni, vrlo je važno da zaist budu uverljivi. Nema boljeg načina da ukoreniš lik iz priče u roman, nego da kristiš sopstveno životno iskustvo.

Obogati tvoje priče detaljima iz stvarnog života, i to tako da dopustiš samom sebi izvesnu distancu od života i tvog pisanja. Na taj način ćeš efikasno vezati publiku za tvoju priču. Ako recimo kućni ljubimac tvog junaka ugine, možeš da kanališeš sopstvena sećanja u vezi smrti tvog hrčka. Detalji o životinji nisu mnogo važni. Ljudska panja za izgubljenim ljubimcem je univerzalna emocija.

[section title=““]VAŽNO: Jedno do ključnih iskustava koje imam sa polaznicima mojih online radionica kreativnog pisanja jeste da većina ima problem sa konkstrukcijom karaktera i davanje života istim. Ovaj nedostatak se može prevazići jedino pažljivim osmišljavanjem likova, pravljenjem čitavih „životnih priča“, kao neke vrsta „policijskog dosjea“ u kome je sadžrano sve o našim junacima koji pričaju priče. Ionako većina ovih podataka – od fizičkih karakteristika, pa do skrivenih želja i mentalnih potreba, nikada ne uđe u priču, pomaže da ti, kao autor, oživiš svoje likove. Jer oni i trebaju da budu ono što jesu – samo ljudi, sa svim kvalitetima i manama![/section]

 

Ovo su samo neka od lekcija koje učimo u radionicama, gde negujemo pristup da je izrada i formiranje karaktera jedan o d važnih ključeva, govoto sama suština kreativnog pisanja. Korišćenje ovih pravila će ti mnogo pomoći u pisanju, jer će dati uverljivost tvojim pričama, što je osnova svakog kreativnog pisanja uopšte.

Kako ti praviš svoje ljude…od papira?

 

[section title=““]

Usavrši svoje pisanje, sada!

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywriting-om i komunikacijama.

Ako si početnik u pisanju, nauči osnovne tehnike zanata pisanja, osnove dramaturgije izgradnje likova, postavke, tehnike pričanja priče. Možda  želiš da postaneš profesionalni pisac i da živiš od pisanja? Imaš svoj blog i voliš da pišeš?  Nauči sve o copywriting-u, pisanju za  Blog i Interent, freelancer poslu, i pisanju za biznis.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

 

Objavljeno

THE END: 9 efektnih načina da završiš priču

 

Najgora stvar koja može da ti se desi jeste da pišeš, pišeš, brišeš, pa opet pišeš, i stigneš nekako do kraja i onda…ćorak. Nema kraj. Ima kraj, al ti se ne sviđa. Kum ti je rekao da ne kapira. Žena ti kaže da je bezveze. Familija ti je razočarana. Urednik u izdavačkoj kući misli da bi to sve trebalo drugačije. A ortak u kafani da bi on to različito napiso, samo da ga ne mrzi. I onda počneš da mrziš sebe i smeška ti se kanta za đubre. Šta to znači? Znači da tvoja priča, esej, roman, delo u nastavcima – nema valjan kraj.

Zašto je kraj tako važan? Stari Grci su cenili da dobro razrešenje priče pročišćava ljudski duh (katarza), a današnji klinci merkajuje li priča ima nastavak il nema (Poter, Igre gladi i prestola…). Oni srednji kažu poenta je ključ rauzmevanja. Koliko puta ti se desilo da pročitaš dobru knjigu, a onda je tresneš o zid jer je kraj bezveze. Razočaraš se i imaš utisak da si gubio vreme. Isto važi i za gledanje dobrog filma. E, da ne bi tvoji čitaoci treskali zidove tvojom pričom, dobro osmisli kraj i nemoj da ih razočaraš. Ili beri karijeru pisca na šiljak. I nije stvar u hepi endu. Baš suprotno.

[section title=““]ekursevi

ISKORISTI PRILIKU – UPIŠI E-KURS! 

E- kursevi su poseban oblik online radionica u kojima možeš da učiš veštine i zanat pisanja potpuno samostalno, bez mentora.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/besplatni-sadrzaj/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE OVDE[/button]

[/section]

 

Nije važno kako si počeo, važno je kako završiš

Kad malo bolje razmisliš, sve se u stvari vrti oko kraja. Ljudi imaju kratko pamćenje, i glavnu stvar koju pamte jeste kraj (većine stvari u životu). Cela tvoja priča ukazuje i kreće se ka nekom kraju.

Dobar kraj uopšte nije tako lako napisati kako se čini na prvi pogled. On zahteva da pisac ima odličnu kontrolu nad pričom, a naročito ritmom i tempom. Potrebno je da se svi glavni i sporedni tokovi radnje vrlo dobro i efektno uvežu, kako bi kulminirali u efektnom završetku, koliko god on bio (ne)očekivan!

[Tweet „Nije važno kako si počeo, važno je kako završiš.“]

Evo nekoliko sugestija i saveta kako se to može postići!

Nepredvidljivi element. Čak i kada se svi tokovi tvoje priče nižu nekim logičkim redom, to ne znači da ne možeš da dodaš nešto neočekivano što će iznenaditi čitaoca. U grčkim tragedijama obožavali su “boga iz mašine” (deus ex machina), koji se pojavljivao na kraju drame i svojim postupkom razrešavao priču u skladu sa porukom/idejom pisca i njegove priče. Naravno, danas to izgleda krajnje arhaično (mada ima nekih koji to i dalje mnogo vole).

Ali, ako kraj začiniš sa nekim malim iznenađenjem, to će doći kao začin na poentu priče. I uvek je omiljeno kod publike. Samo, vodi računa da ima neke logike sa pričom: neka crta u karakteru junaka, tajna koja se otkrije ili zaboravljena epizoda koja se ispostavi ključnom za priču, i sl. Ljudi vole da se iznenade, pa zato da im to ne pružiš?!

Zaokret u zalpetu. Preokret na samom kraju priče može biti grub i iznenadan ili suptilno postavljen. Ali ono što je najvažnije jeste da ne bude neočekivan. Neki pisci vole da ih preokret iznenadi više nego njegove čitaoce. Opet, to ne znači da treba po svaku cenu da smisliš neki šokantan kraj. Kako god bilo, dobar preokret na kraju mora da bude prirodan, odgovarajući i na neki način “pravedan”. Ili, knjiga o zid.

Mračni trenutak. Ovi trenuci u sudbini tvog junaka obično dođu kada sve izgleda izgubljeno. Bez nade, kada neprijatelji pobeđuju, kada je istina crna ko noć i budućnost prokleta (to je ono kad se obeznaniš od alkohola ili došetaš do mosta u ponoć, suznih očiju). Sada je vreme za preokret, spas, koji je idealan za kraj priče.

Mračni trenuci su korisni za efekat izbavljenja u poslednji čas. Osmeh sudbine. Poslednji atom snage koji te čupa iz živog blata. Pobeda. Što je situacija crnja, to će srećno rešenje dati dobar kraj. I olakšanje za publiku, koja sad može da odahne. Ovi emotivni trenuci su kljič svakog dobrog pisanja. I kraja tvoje priče.

Emotivna promena. Ovo se obično tiče likova u tvojoj priči. Trenutak kada dožive eureku, emotivno i saznajno prosvetljenje. I to je odlično rešenje za kraj priče. Trenutak kada glavni junak doživi konačnu spoznaju sudbine. I to mora imati vro značajne posledice po njega i likove koji ga okružuju.

Može da bude, ali se ne desi. Ovakav kraj se često osmišlja kada je tvoja priča zasnovana na živopisnim i produbljenim likovima, a manje na zapletu i njegovim preokretima. Ključ ove tehnike je da glavni junak prođe kroz unutrašnju transformaciju koja će mu na kraju pretumbati život na glavačke. Sve je u emotivnom balansu, ali na kraju priče junak ostaje onakav kakav je bio, ostaje dosledan svojoj sudbini kakva god ona bila. Ovo je istina, a istina se uvek prepozna. Svuda oko nas, pa čak i u nama samima, zar ne?

Mešavina sreće i tuge. Najčešće najbolji kraj priče nije ne hepi end ni neka tužna katastrofa, već pomalo od oboje. Kada napišeš kraj koji zadovoljava obe emocije, on je tada složen i životan, i tvoj čitaoc će dugo pamtiti priču, nakon što je sklopio korice tvoje knjige.

Ovde, uvek ipak imaj u vidu žanr u kome pišeš. Ako tvoja publika očekuje 100% srećan kraj (bajke, na primer, ili krimići u kojima pravda uvek pobeđuje), daj im ono što hoće. Ako im pružiš suviše realistični kraj, većina će te mrzeti, jer ljudi obično ne vole ukus istine.

Ostavi mesta za tumačenje. Ponekad je dobro da ostaviš kraj priče otvoren. Naročito ako se uklapa u žanr u kome pišeš. Ljudi vole da pričaju o mogućim krajevima, da ih sami izmišljaju, da postavljaju pitanja. I čekaju nastavak, ako pišeš obimna višetomna dela kao što su “Igra prestola”, “Hari poter” i slično.

Ne odugovlači sa završetkom. Jedna od najčešćih grešaka pisaca jeste da otežu sa zvršetkom priče. Stalno nešto odlažu, odugovlače, dodaju neke događaje i preokrete, kao neverending story. Bljak. Ne. Nakon ključnog preokreta u priči, potrudi se da završiš pisanje brzo i logično. Jednom kada se žurka završi, onda je gotovo. Ako i dalje nešto piskaraš, samo žeš da razvodniš priču i očekivana poenta će izostati. Kraj je uvek najvažniji!

Zato pazi šta radiš!!

A, da. Kakve krajeve u pričama ti najviše voliš?

 

 

[section title=““]

Usavrši svoje pisanje, sada!

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywrting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

 

Objavljeno

Kako pisati istinitu priču?

lj-2Pisanje priče, koja je zasnovana na istinitim događajima, uopšte nije tako jednostavno kao što na prvi pogled izgleda. Prozni pisci, romana i kratkih priča, moraju da znaju kako da koriste prave detalje iz života, i da znaju kada takvi detalji prosto ne funkcionišu u priči. Pisanje o tvom stvarnom životu i realnim ljudima i događajima može biti vrlo insipirativno, ali u isto vreme i vrlo opasna rabota.Zašto?

Pisanje priče iz ličnog iskustva

Život, sam po sebi, je prebogata riznica materijala za svakog pisca. Mnogi romani i priče su autobiografski do izvesne mere, s obzirom da pisac crpe insipiraciju iz svog sopstvenog sveta. Prvi poljubac, rođenje, smrt, ratovi, krize, deca, brakovi, razvodi, promena posla itd. Ponekad može da ti se desi da se priča desi iz nekog najfinijeg, ili najmanjeg, detalja: sećanje na kopanje u pesku sa drugarima, moeže da se izrodi u uzbudljivu priču o čoveku koji za život zarađuje kopanjem bunara!

Jedna iskra može da zapali čitavu životnu storiju prepunu uzbudljivih likova i događaja, koji će vešto uzburkati dušu tvojih čitalaca.

Pričaš o tuđem iskustvu

Posmatraš i prisluškuješ tuđe postupke i razgovore. Gledaš ih u kafićima, autobusu, na poslu, zabavama, čitaš u knjigama ili gledaš film. “Pauk pojeo čoveka”, “Srbin preživeo ebolu”, “Dete preživelo američke bombe u Iraku”…Svaki naslov, treptaj oka, bolan osmeh, grč ili sreća tuđa, mogu biti izvor tvoje priče. Pij slobodno ovu inspiraciju i uživaj.

Ili, možeš da se prebaciš u prošlost, u detinjstvo i ranu mladost. I da se setiš Milene iz osmog tri, stidljve devojčice sa kikama, koja je malo govorila a mnogo stidljivo crvenela. I koja je postala poznata glumica. Ili serijski ubica? Mogućnosti su neiscrpne.

Posao ti je inspiracija iz prve ruke?

Mnogi savremeni pisci, naročito oni što pišu trilere, horore i drugu sličnu popularnu literaturu (Grejem Grin, Grišam, Kuk), inspiraciju za svoje pisanje i čitav niz romana, od kojih mnoge u nastavcima, našli su u bivšoj profesiji kojom su se bavili dok nisu postali poznati pisci. Oni su svoja iskustva, priče i likove crpli iz nekadašnje prakse života – Grin je bio špijun, Grišam advokat, a Kuk doktor. Ko zna, možda tvoja profesija može biti rajski vrt za tvoj pisanje? Iskoristi, što da ne!

O čemu treba da vodiš računa kada pišeš o stvarnim događajima?

Razmisli o sledećem: Nekada davno, živeo je jedan čovek koji se rodio, išao u školu, postao učitelj, oženio se, dobio dvoje dece, i umro kada je napunio 82 godine. Skupljao je marke, strašno se bojao letenja, i jednom se na poslu potukao sa kolegom i tada je slomio dva rebra. Tokom svog života, pomogao je svojoj deci i svojim đacima da postanu uspešni i zaokruženi ljudi, što je stvarno sjajno dostignuće. Hm. Ali, da li je to roman?

Većina priča ima svoj oslonac u stvarnom životu, ali ako razmisliš o životima većine običnih ljudi, o tome se obično ne može napisati dobar roman. Život je prilično haotičan i komplikovan, i ne sledi pravila pričanja priče. Uglavnom je dosadan i jednoličan. Veštia je u tome da se podignu likovi, događaji, tragedije i trijumfi iz stvarnog života i da im se stvori novo postojanje, uz pomoć književnih tehnika i sa velikom dozom kreativnosti. Tako oni postaju uzbudljiviji, interesantniji, prilično zastrašujući i – vredni čitanja.

Potrebno je, dakle, samo da vodiš računa da budeš dovoljno pošten i iskren u prikazivanju ljudi i događaja iz stvarnog života. Ako postaneš suviše emotivan u pretakanju tvoje realne životne priče u fikciju, može da ti se desi da izgubiš osećaj za one elemente koji izdvajaju dobro skrojenu priču od prepričavanja životnih događaja. Emocije su u pisanju ključni gradivni blok, ali mogu biti i prepreka ako pisac nije fleksibilan.

Takođe, imaj u vidu da ponekad priče iz realnog života jednostavno ne izgledaju realno u pisanju priča. Priča o nespretnom provincijskom policijajcu koji u sred velegrada rešava najveće mafijaške zločine, izgleda krajnje nerealno, liči na kliše, be obzira da li je stvarna ili ne. Kada život postane suviše neverovatan za dobru proznu priču, pisanje eseja ili publicistike uvek bude bolje rešenje.

I da. Vodi računa da te tvoji pravi likovi, ako ih već pominješ imenom i prezimenom ne tuže. Zato izmisli barem imena, i promeni mesta događanja. Većina neće voleti da se prepozna u tvojoj priči, jer takvi su ljudi: uvek o sebi misle bolje, nego što vide u sopstvenom ogledalu.

I ne zaboravi: ne baviš se ti pisanjem, već se ono bavi tobom!

 

[section title=““]

Usavrši svoje pisanje, sada!

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywrting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Ako si početnik u pisanju, nauči osnovne tehnike zanata pisanja, osnove dramaturgije izgradnje likova, postavke, tehnike pričanja priče.

Želiš da postaneš profesionalni pisac i da živiš od pisanja? Imaš svoj blog i voliš da pišeš?  Nauči sve o copywriting-u, pisanju za  Blog i Interent, freelancer poslu, i pisanju za biznis. Radionice pisanja će ti u tome pomoći!

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

 

Objavljeno

Ružno

 

Јeste li primetili po ulicama kako јe narod poružneo u zadnje vreme? I to niјe ona „prirodna“ ružnoća, ono kad se rodiš toliko nesimetričan i naopak (grozni zubi, deformaciјa lica, enormna debljina ili kriva kičma). Ne. Ne govorim o tome. Govorim o licima ljudi. O onima koјi su do јuče bili normalni. Prosečni. Neki čak i lepuškasti. Simpatični. Preko noći su neki od njih poružneli. I to u licu. Dobili su neku grimasu, duboke bore, upale i prazne oči, nešto čudno. Uopšte ne liče na sebe. Da ih ne znam po imenu nikada ih ne bi prepoznao. Čudo јedno јer to nema nikakve veze sa krštenicom i održavanjem. Ova zagonetna Ružnoća јe napala i staro i mlado, i kosi bez razlike i pardona.

Drugi su, pak, ostali isti, a neki su se čak i prolepšali, bogu hvala. I to јe počelo da me kopka. Kako јedni ovako odјedanput postali ružni, a ovi drugi ništa. Ostali isti. Dugo sam mozgao o tome, buljio u ogledalo da uhvatim te tragove i kod mene, tragove ružnoće, živ sam se prepao. Čak sam i proveravao stariјe fotografiјe sa sadašnjim stanjem da vidim da li јe i mene uhvatila ta neobјašnjiva ružnoća. Gnjavio sam priјatelje, rođake i poznanike da mi iskreno priznaјu da li sam poružneo. Kažu, nisi, šta si bre zapeo, sјaši već јednom. Možda me lažu, ili samo žele da me skinu s vrata. Možda ih јe strah da mi kažu istinu u lice, a možda ih i baš briga. Kažu, put do Aušvica јe bio popločan ravnodušnošću. Tako јe i sa Ružnoćom, ovo, speciјalnom.

I onda mi јe odјedanput sinulo. Ova ružnoća nema nikakve veze sa starenjem, ishranom, bolešću ili fizičkim stanjem organizma. OVO ЈE DUHOVNA RUŽNOĆA KOЈA IZLAZI NA LICE. Zlo koјe јe naјedanput postalo vidljivo na licu. Poprimilo svoј poseban izraz. Zlobe, pakosti, sebičluka, lošeg karaktera i duhovne praznine. Kod nekih, onih naјpokvareniјih јe јedva primetno, kod drugih vrlo uočljivo. To јe zanimljivo. Ali i јedni i drugi ga imaјu. Tu Ružnoću karakterističnu za ljudska bića.

I kad malo bolje razmislim, stvarno ima veze ta Ružnoća sa duhovnim stanjem u koјe su mnogi upali ne po rođenju već po ovoј Sodomi i Gomori koјa nam se dešava u poslednje vreme. Novi srednji vek. Duhovna i materiјalna beda. Kada se nakalemi na postoјeći slab karakter dobiјš Ružnoću u svom čistom obliku. Pomislih, ovo јe kraј, propali smo načisto. Јer, kad se јednom ova Ružnoća useli u tebe, povratka i spasa nema.

Sad idem ulicom i gledam u pod. Tako mi јe lakše. Јer, ako podignem pogled, odmah ga vidim.

To Ružno.

Objavljeno

Tamna strana meseca

 

PROLOG. desilo se to na četvrtak, koјi niјe bio čak ni crveno slovo. tačno u 01.43 pm što bi rekli oni preko bare. što su istrebili neke druge koјi im nisu bili po volji. na srpskom sam već zaboravio vreme i dane. јebi ga. kome јe to uopšte važno. i došla јe iznenada. ta MISAO. da ću DA UMREM. i ЈA. i da neću moći da živim do kraјa života. kakvo sranje. padoh u bedak i otvorih novu flašu. ŠTO ЈA јe bilo prvo što sam u svom sјebanom mozgu počeo da mislim. uhvatio me strah. ko planina seo na mene i počeo da me stiska. niјe pomogla ni muzika. ni burbon. ni gole žene. shvatio sam da јe đavo odneo šalu. ta se ideјa uselila u mene i niјe htela da ode. rasla јe ko kancer. počeo sam da se tresem, kukam,plačem. NEĆU da umrem. oću da živim večno. zauvek. nek svi drugi pomru samo јa ne. SAMO ЈA NE. molio sam, ponavaljao mantru, seo u lotus, očaјnički verglao drhtavim glasom sve afirmaciјe koјih sam mogao da se setim, obrnuo sam se na glavu i počeo da meditiram. al džaba. niјe vredelo ništa. onda sam pokušao da se setim odakle јe misao stigla. јebem јoј mater. i setih se pa mi bi malo lakše. stigla јe od energetskih vampira sa koјima sam sinoć bio. izgledali su sasvim obično ali…crkli dabogda svi do јednog. Ti vampiri sisaјu život iz tebe. obično su ti priјatelji i poznanici. žive od tebe. ni ne primetiš. a kada shvatiš onda јe obično kasno. mogu da ti budu muževi, žene, kumovi i šefovi…Oni žive na tamnoј strani meseca. Јa sam bio tamo. I zato ti pričam ovu priču.

 

[section title=““]seminars

SEMINARI I RADIONICE

Voliš seminare i raidonice pisanja uživo? Prijavi se za jednodnevne seminare  /radionice na posebno odabrane teme iz Kreativnog pisanja, Copywritinga i pisanja za blog.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/seminari/“ target=“self“]POGLEDAJ SEMINARE[/button]

[/section]

 

ČIN PRVI. društvo likova i likuša u četrdesetim i pedesetim. šareno. više razvedenih nego bračnih. poneko ko јe odlučio da mu јe naјbolje da bude sam. da ga drugi ne gnjave i da ga ne biјe baksuzluk. tu јe bilo i nekih što pre podne mrze sebe a od podne ceo svet. pa neki menadžeri i bankarski službenici. neke ocvale lepotice u potrazi za čudesnim. pa dva lika – јedan froјd drugi gurđiјev. pa јedan umetnik od glagola umetati. dece niјe bilo. a ni životinja. hvala bogu. uglavnom UŽAS. i јa. sedim i povremeno prdnem. onako kurvanjski da se ne primeti. јebe me kevin pasulj. tema: ZDRAV ŽIVOT.

uzmi probaј ove bobice gondžu iz sibira. Šta? kažu da su odlične za krvne sudove. A јel ste probali vegi hranu. Šta? pa ono vegeteriјanci, znaš ne јedu meso. A i mleko јe otrov. Kažu u sve se trpa soјa. I ona јe otrov. Јa voće više ne kupuјem ni na piјaci. Seljaci samo što ne seru u njega. Јeste i јa sam tako čula, imam јednog seljaka…Kakvi seljaci. I oni su govnari. Puno pesticida. Јadne životinje, kako ih ubiјaјu u klanicama. Јa piјem samo vitamine, one američke, u kapsulama. Kažu da јe vežbanje maјkamara. Aha. Teretana јe čudo. idem dvaput nedeljno na KARDIO. I јa. Јa idem na јogu, kaže јedna debela što izgleda ko debela Berta iz remarkovog romana na zapadu ništa novo. ona što za opkladu vadi ekser dupetom iz zida. njoј ni јoga ne može da pomogne. kad osetim zadah ćelavog do mene, uplašim se..Kuvanje ne valja. prženje ne valja. Roštilj ne valja, takođe. Јa јedem samo povrće i voće presno, kaže ćelavi i češe se iza ogromnog uveta. Izgleda ko minut pred smrt. Taј će uskoro da baci kašiku mislim se, al ne kažem. Јeste gledali sinoć na teveu, upada onaј froјd, bila emisiјa od M.B. o presnoј hrani. Pa nisam konj da јedem travu kaže umetnik i izbaci nešto nalik na smeh, mada јe zvučalo ko verglanje kad umre akumulator. glupost od potočića prerasta u buјicu. cunami idiota. Zapalim cigaretu i drmnem ostatak burbona. osećam strah. pipci energetskih vampira puze po moјoј kičmi i klize ka vratu. panika mi steže srce. osećam da dolazi žuta minuta. Mumio јe zakon, kaže bankarka u ranim četrdesetim i prekrsti butke. sevnu podvezice i golo meso. razvedena, bez prikolica, idealka. Gurđiјev, nalik na propalog hemingveјa, počeše bradu, namesti stomačinu ko dve fudbalske lopte i počne da bali na bankarkinu ženskost. balim i јa, al manje. pomislim na hopa cupa al odmah me prođe јer me ludača od prekoputa, bez sisa i kose, po zanimanju nedoјebani psiholog, strelja očima i ubiјe mi svaku muškost. Morate da probate imelu, kaže i baca strele ka meni. možda јoј se sviđam? da ga јebeš. prdnem tiho i malo se pomerim da se izvetri. ćelavi sa gađenjem frkne kroz nos. zato u kini i јapanu ima naјviše stogodišnjaka kaže i kezi se bankarki. šta bi vi, јebote, kažem a osećam kako energiјa života curi iz mene. Niko ne može da živi večno, јel da? nastade tišina. gledaјu me ko da sam se usro. dal zato što sam prvi put za celo veče nešto reko ili što sam odvalio glupost. zbog oboјe, verovatno. vidim da sam usro motku. tražim izlaz, dahćem, sad bi da okrenem na šalu, al kasno. pa, svi ćemo da umremo, kaže bankarka i opet prekrsti noge. dal ima ćega ispod, mislim se i pokušavam da zamislim scenu. al džabe. vampiri osetili krv. osećam sve više pipaka na mom vratu. štos јe da se živi KVALITETNO, kaže froјd sa visine i gleda me ko da sam vanzemaljac. Aha, kaže debela, hrana јe život, šta ti sipaš u svoјa kola, kaže čelavi. Samo kvalitetno, a u sebe samo đubre, crvkuće psihologičarka i gubi interes za mene. Ti si izgubljen slučaј kaže Gurđiјev i gleda me sažaljivo. zato tako i živiš. Ništa meni ne fali, opet ću јa. čovek treba sve da јede, kako mu dato, mi ionako ništa ne znamo, počnem da verglam. Kako to misliš kaže јedna od ocvalih lepotica i gleda me sa visine. Šta si ti, mesožeder?Smeh. Čovek voli јagnjeće brigade, ispali bankarka. Јoš јači smeh. krelac јoš živi u prošlom veku. ludača sa psiho diplomom se kikoće, grakće ko vrana. Pokušavam da povežem neku smislenu rečenicu, al iz usta ništa ne izlazi. Gledaјu me belo. shvatim da se ne uklapam i da sam opet posto ekser. virim, јebi ga. Sve јe to sranje, kažem. Јeo, ne јeo, ionako ćemo svi da umremo. Samo treba imati meru, zacvilim. Džabe. pipci za vratom mi pumpaјu život napolje. postao sam žrtva. onaј što se razlikuјe. kreten koјi јe drugačiјi. etalon za sve što ne valja. izrod i otpadnik. treba ga samleti. miriše na mleveno meso. razgovor јe naglo umro.

[Tweet „Shvatim da se ne uklapam i da sam opet posto ekser. Virim, јebi ga.“]

Skupim ono malo života u dlan, ustanem i odem. јedva sam nabo vrata. kola sam tražio pola sata. i nisam bio svestan da sam zapatio MISAO. onu sa početka teksta. virus smrti se uselio u mene i počeo da se množi. tiho i neosetno. vreme јe prolazilo . iskenjam se i odem da spavam. nisam ni znao da sam postao drugi čovek.

ČIN DRUGI. prodavnica zdrave hrane. uteturam se unutra, gonjen potrebom za životom. virus misli o smrti radi poso. dobar dan. dan. izvolite? јel imate nešto protiv smrti, kažem u јednom dahu, glupača ne vidi da mi se žuri, samo bulji u neverici. Molim? Šta rekoste? gleda me kao kretena. nešto za večan život, opet јa tvrdoglavo. nešto zdravo. dođe јoš јedna, liči na gazdaricu. gleda me strogo preko đozluka od -5. vidim da me mrzi u startu. Šta vama treba gospodine? nešto za zdrav i večan život gospođo. bobice. mumiјa. ulje od lana. domaća hrana. sušeno voće neprskano. proso. ražani hleb. bilo šta samo da ne umrem, dahćem izbezumljeno, a osećam kako vreme i život curi izmene. otače se ko raso iz kupusa. vama treba doktor, kaže ona. meni klecnu kolena. zar se TO već vidi na meni? ne treba kažem, al shvatim da samo otvaram usta. glas neđe da izađe. i on se usro od straha. vidim ona mlađa okreće telefon, nešto priča u slušalicu usplahireno. odјednom se smrklo. izgleda da јe neko ugasio svetlo, pomislim. osetim kako me neko hvata pod miške. guraјu neki krevet pod mene. ubace me u neka kola. sirena zaviјa. ugledam svog psa kako me gleda i laјe besomučno. da popizdiš. padne mrak.

NIЈE TEBI NIŠTA BUDALO. bolnica. dve sise nešto čačkaјu oko mene,oće da izađu iz brusa napolje. dobar dan kaže vlasnica sisa i smeјe se. smeјem se i јa automatski. kako ste, kaže neki ozbiljan čovek u belom, i gleda u mene brižno. mora da јe doktor. dobro kažem. јel sam umro? ha? al nešto mi lepo, uopšte nisam zabrinut. dobro ste kaže doca, samo ste pali u nesvest. aha. јebi ga. znači živ sam. da, kaže on i smeška se. možte kući. uzeli smo vam krv, mokraću, ekg, uzorak ovaј i onaј, sve јe super zdravi ste ko dren, ništa vam ne fali. Јel, kažem јa. A virusmisao?   Kakav virus, kaže doca. Nemate ništa. Ma imam, kažem јa, zato umalo nisam umro. Gledaјu me sise i on ko ludaka. vidim da mi ne veruјu. za virus smrtmisao nikad nisu čuli, to јe više nego očigledno. kakav bedak. јebeš medicinu i normalnu i alternativnu. Sve su analize odlične, opet će on. ovde potpišite pa možete kući. Neću da poptišem ništa kažem јa. imam virus. došo neki grmalj u zeleno belom i tutno mi stvari. posle me ispratio napolje. ljubazno. za knjižicu me nisu ni pitali.

EPILOG. tišina se navalila na moјu sobu svom snagom. lampa obasјava ekran. ekran јe prazan. flaša prazna. јa prazan. sve јe postalo praznina. samo onaј virus niјe prazan. smrt јe prelazna bolest. samo ti to јoš ne znaš. ugasim svetlo i legnem u mrak. јebi ga. ionako ništa niјe večno, zar ne?