fbpx

Porođajne muke jedne knjige

Upozoravamo čitaoce sa slabijim srcem da sadržaj koji sledi može biti potresan! Sad se sigurno pitate šta može biti tako uznemirujuće kada je u pitanju životni proces jedne knjige? Pa to što je mogla i da ne postoji! Ova koja nam je otvorila svoje srce je bila upravo u takvoj opasnosti. Poslušajmo šta ima da nam kaže.

Prenatalno stanje

„Ovim putem želim da se obratim svim autorima. Nakon preživljenih strahota u svom dugom nezvaničnom postojanju, shvatila sam da i mi knjige moramo da dignemo svoj glas. Protiv zanemarivanja i neizvesne sudbine. Jer tu nam samo naši roditelji pisci mogu pomoći!

Na samom početku svog života, dok sam bila tek ideja, radovala sam se svakom susretu sa svojim autorom. On mi je činio lepe stvari, pružao oslonac i hranu od koje sam rasla i disala. Postojao je prećutan dogovor između nas da ću mu svu tu pažnju stostruko vratiti. Jednog dana kad sednem u izlog knjižare.

Tako smo rasli zajedno i planirali sopstvenu budućnost. Kako je vreme prolazilo ja sam bila sve radosnija. Ali, primetila sam po sve povučenijem držanju svog roditelja da njemu nisu sve koze na broju, kako bi to vi ljudi rekli.

Misli jednog fetusa

Umesto da i on bude sve veseliji, tmurni oblaci su se u sve većem broju nadvijali nad njegovu pametnu i maštovitu glavu. Jednoga dana, kada se takva napetost više nije mogla tolerisati, jer je počela da utiče i na moj kvalitet, rešila sam se za direktan pristup.

Blago sam ga pogledala svojim crnim očima i upitala u čemu je problem. On je samo spustio glavu i počeo tiho da plače.Na moje insistiranje, sabrao se i poverio mi svoj najveći strah. Šta da radimo kada me napiše do kraja? Kako da od rukopisa, u kom sam obliku trenutno bila, od mene napravi pravu zrelu i punoletnu knjigu? Kako da završi započeto i pusti me da živim svoju sudbinu?

Mnogo teških pitanja, koje su u stvari jedno pitanje – kome da se obratimo za pomoć? Iako sam bila samo rukopis, komunicirala sam sa ostalim njegovim knjigama na polici. Nemajući kud, obratila sam se njima. Kad me grom nije pogodio! Počele su da se smeju sve u glas. Kao haahaaaha, pa nema ništa lakše!

Na klinici

Najdeblja od njih, koja je izgleda bila i starešina ove papirne zajednice, otvorila se po sredini i ispljunula jedan kartončić. Bila je to vizit karta. Karta za novi i pravi život…

Na njoj je bila adresa izdavača koji je ove tajanstvene procese držao u malom prstu. On je imao potreban materijal, mašine i znanja da od mene, sirovog materijala, napravi jednu prelepu i ponosnu knjigu. Njegove nežne ruke napraviće finalno poliranje moje duše i tela i ja ću, kao sve druge moje sestre, početi da živim dostojanstveno i što je najvažnije – ubedljivo i beskonačno!

Ne mogu vam opisati sestre slatke moju sreću tog trenutka! Izaći ću iz one buđave fioke i smešiću se svetlima reflektora. Družiću se sa svojim mnogobrojnim čitaocima. I oni će mi otvoriti svoje najtajnije kutke da ih pohodim i oplemenjujem svojim rečima. Strah je nestao, a moj pisac je veseliji nego ikad. Pričao mi je kad smo ostali nasamo kako je svet lepo uređen kad svako radi svoj posao.

Prvi dan ostatka života

Neće se više zamajavati i gubiti dragoceno vreme na razvijanje neosnovanih strahova. Jer sad ima partnera. Nekoga sa kojim će podeliti teret rađanja knjige. Koji ni u jednom segmentu nije lak, ali utoliko veću radost donosi!

Eto, dragi moji rukopisi, ne očajavajte, ima nade. Posavetujte se sa svojim autorima ili pitajte mene. Rado ću i vama poslati tu kartu za stvaran svet“!

Koliko puta umire jedan pisac

Dok čitamo pisac nam se obraća jednim, skoro konspirativnim šapatom. Tako naučimo da prepoznajemo jedan glas među mnogima. Preko veze koju smo sa piscem čitajući stvorili. Vraćamo mu se svaki put kad smo tužni, veseli ili kada nam je prosto dosadno. Imamo ga u svesti kada prepoznamo situaciju koju je on znalački opisao. Rastemo sa njim i radujemo se svakoj novoj knjizi, kao nezasluženom poklonu.

Jednom za života…

Ima jedna stvar koju uporno zaboravljamo, poneseni poezijom stvorenom od strane čoveka. A to je činjenica da je on, pisac, smrtan, isto kao i mi. Kada se to neminovno desi, pored opšteg utiska prolaznosti, suočeni smo sa jednom definitivnom istinom. Opus je gotov. Put više nije pravolinijski i u smeru beskonačnosti. Krug se zatvorio, i zarobio naš radoznali pogled.

Ne vredi nam da metanišemo i lamentiramo nad nepravednom sudbinom. Iz tog pera više ni slovce neće izaći. Ostaje nam samo da iz tog konglomerata reči izvlačimo nova tumačenja. Da se zavlačimo u prašnjave uglove zalepljenih stranica koje smo možda preskočili. Da gledamo kako se smiče senka sa pretrčanih poglavlja. Da se pitamo da li autora sada obasjava neko drugo sunce i osvetljava mu smisao koji mu je, za života, ostao neuhvatljiv.

…i više puta u smrti

Svaki put kada u biblioteci pređemo rukom preko hrbata njegovih knjiga, a zatim izvadimo knjigu recepata. Napravimo promaju od koje se smrtno prehladi i skratimo mu beskonačnost bar za nokat. Kada ga se dočepaju obrazovne institucije, pa ga po nekakvom ličnom nahođenju ubacuju i izbacuju iz školskog programa. Kada u selidbi zaključimo da je višak i ostavimo ga kraj kontejnera, u društvu tužne sabraće.Kada mu u kriznim vremenima, od uzbudljivih stranica pravimo cigaret papir.

Ali opet, žilava je to sorta. Vaskrsava u najneverovatnijim prilikama. Dovoljan je pogled širom otvorenih očiju deteta, koje se prvi put susreće sa njim. Ili onog čitaoca koji mu se iznova vraća, iznenađen novopronađenim porukama. Poput poruke u boci koja pluta okeanom. Ili će se flaša razbiti o stenje, ili će je radoznali presretač odmotati i pustolovno se povezati sa autorom. I onaj, koji u pokušaju da i sam nešto vredno napiše, pa raspliće tekst u nameri da prozre majstorstvo, udahnjuje mu nov ciklus života. Koncentrični krugovi piščeve aure tvore vir kome ćemo se dobrovoljno prepustiti.

Jer „Svaka knjiga ima dušu, dušu onoga ko ju je napisao i dušu onih koji je čitaju“. Tu, u knjizi, naša je duša srela piščevu, posedela uz čašicu razgovora, i oplemenjena se vratila sa tog puta.

 

15 vežbi za jačanje vašeg pisanja

Postoji puno motivisanih ljudi koji hoće da zdravo žive i imaju lepo telo. Redovno vežbaju i bulje u ogledalo (i fejsbuk/instagram). Mnogo manje je onih koji žele da treniraju mozak i sopstvenu kreativnost. Pisci spadaju u ove druge. Iz tog razloga za pisce postoje mnoge koristi od vežbi koje jačaju naš zanat (a ne naše mišiće). Ne morate čak ni da se znojite – ali slobodno uzmite bocu sa vodom ili svoj omiljeni energetski napitak!

Kada dozvolite sebi prostor za vežbe pisanja, otvarate se radosti otkrivanja i stvaranja. Bez pritiska da proizvedete remek dela – i sa slobodom pisanja bez određene svrhe – možda ćete pronaći novu radost u svom zanatu.

Postoje različita mišljenja o standardnim savetima „piši svaki dan“, ali većina autora će se složiti: trošenje čak deset minuta dnevno na vežbu pisanja, ili pisanja na vašem blogu, može zaista ojačati vaše mišiće pri pisanju. Evo nekoliko ideja za početak!

Vežbe pisanja za svaki dan

  1. Pisanje po zadatku (prompts) može vas odvesti u potpuno novom, neočekivanom pravcu. Pogledajte moj blog – tamo ima sijaset korisnih saveta za pojedine zanatske tehnike pisanje i vežbe.
  2. Pišite sa stanovišta nežive stvari koja vas omalovažava ili nervira.
  3. Napravite kratku rutinu stand-up komedije li šaljivih skečeva iz života na osnovu nečeg dnevnog, poput lošeg dana za frizuru i ili podočnjaka posle sinoćnjeg noćnog provoda.
  4. Koristeći se samo dijalogom, napišite raspravu između dve osobe gde nije jasno ko je u pravu, a ko nije u pravu.
  5. Šetajte i budite u potrazi za određenom bojom koju ste odabrali unapred. Kada se vratite, napišite o onome što ste videli.
  6. Svađajte se protiv klišeja, ili ljudske gluposti, poput „Sve dobre stvari dolaze onima koji čekaju.“
  7. Pišite o najsmešnijoj stvari koju biste zaista želeli da uradite ili pokušate.
  8. Izaberite najzanimljiviji lik koji možete da pronađete na javnom događaju, a zatim napišite o njemu ili njoj.
  9. Izrežite reči iz novina i časopisa – reči koje su fascinantne, čudne i uzbudljive. Držite ih u posudi i izvucite jedan okome ćete pisati.. Ili izvucite tri ili četiri i napravite priču.
  10. Pišite o svom gradu, zemlji ili planeti kao o nekome koga volite. Zatim o tome pišite kao o nekome koga mrzite.
  11. Izaberite totalno slučajnu temu koja vas zanima – život omiljene javne ličnosti ili slabo sunčanog sunđera, a zatim ga temeljno istražite i zadržite za budući projekat.
  12. Koji vam mirisi smetaju? Pišite o stvarima koje vam neugodno mirišu upotrebom super bogatog vokabulara i što više prideva. (Ovo možete isprobati za svih pet čula!)
  13. Napišite privlačnu reklamu za nešto što bi bilo teško prodati – poput začaranog psa ili vrlo, veoma velikog pauka …
  14. Bez previše jezivog, prisluškujte razgovor (u autobusu, kafiću, itd.) I proširite ga kad dođete kući.
  15. Vodite zamišljeni intervju sa nekim koga ste oduvek želeli da razgovarate, živim ili mrtvim – stvarnim ili zamišljenim.

Neki autori vole da napuste zonu komfora i eksperimentišu s pisanjem u različitim žanrovima kako bi istegnuli svoje mišiće pisanja. Ostali uživaju u slobodnom pisanju da stvaraju nove ideje ili uskaču lagano u muzu.

I zapamtite: Baš kao i kod fizičke vežbe, dobićete najbolje rezultate kada dosledno radite na svojim veštinama pisanja!

Sve ovo možete dobiti i u mojim zanatskim online radionicama pisanja. Otključajte svoju kreativnost i počnite da pišete!

KREATIVNI RADIO: EGO i pisanje

 

Predavači u radionici kreativnog pisanja ukrštaju svoja razmišljanja o egu i pisanju. Da li je ego pokretač ili prepreka autorskog rada, poslušajte u ovonedeljnoj emisiji kreativnog radija.

 

https://www.youtube.com/watch?v=UX_lxaXKSFU

Književni agent

 

 

Pre neki dan nešto počne da zvoni. Taman sam utonuo u drugu čašu ćilibara sa kockom leda i počeo nešto da škrabam u pokušaju da se iz toga izrodi neki tekst. Dva minuta da shvatim da zvoni izgleda telefon. Još pola minuta da ga nađem. Još deset sekundi da pogodim ono zeleno sa slušalicom.

Da? graknem, besan jer se led prebrzo topi u burbonu. Dobro veče kaže fin muški bas sa one strane. Jeste vi taj i taj? A ko ste vi? Ja sam (nerazumljivo jer mi je spao telefon sa uveta)…agent. Kakav bre agent, mucam sad već unezvereno i merkam gde su mi pas, dokumenta i ključevi od kola, spreman za brzo nauštanje situacije.

Srce lupa ko ludo.  Zamišljam specijalce kako uleću kroz prozor, bljeskanje šok bombe, razvaljivanje ulaznih vrata, bacanje mene na pod, vezivanje lisicama, okupljen komšiluk, moja uplakana deca koja ne mogu da dođu na dodeljen vikend kod tate, naslovne u sutrašnjim novinama u rubrici hronika…

Opet onaj fin bas me vrati strpljivo u stvarnost. Književni agent, kaže on. Jel?, pitam ja sad već još više uplašen, jer mislim da u pantalonama krije rep, u cipelama kopita, a pod kapom rogove. Došao bih po tekst, kaže ljubazno. Tekst, promucam, očajnički pokušaj da smirim drhtanje glasa. Nemam nikakav tekst. Vaš rukopis, opet on fino,blagoglagoljivo, ko da razgovara sa imbecilom. Nemam nikakav rukopis. Imate, opet on uporno. Mi to znamo.

Nešto se slomi u meni. Prsne opna u mozgu. Curi život iz mene dok mi prsti ne mrdaju da začepe rupe. Ko to mi, kažem, a cvilim. Književni agent, ispali bas najdubljim mogućim tonom. Shvatim, i pomislim da je kucno moj čas. Pa nisam ni pisac, mislim grozničavo.

Cvokoću mi zubi. Mora da je to samo zlo u obliku ..agenta. To je onaj što piscima krade dušu. Sodoma i Gomora. To je onaj koji je sam nesposoban da išta napiše, ali za koga pišu drugi. On traga za rukopisima, malo ih koriguje da bi ostavio utisak da je koristan, pokazuje ih izdavačima, i naplaćuje procenat od autorskih prava. Služi i kao književni gonič, naročito ako je neka tema u trendu. Bedak. Gađenje i prezir mi začepe grlo. Odzvoni malo duža tišina, čuje se samo šuštanje mobilne veze.

Imam tekst, kažem. Dođite sutra.

I spustim slušalicu.

Plan u 5 koraka kako da završiš pisanje koje si započeo

 

Da li imaš gomilu odbačenih beležaka, skica, ili prvih poglavlja za sedam različitih romana?

Da li imaš fascikle i beležnice napuštenih kratkih priča koje čame po policiama, fiokama, zaturenih na hard disku tvog kompjutera?

Možda imaš čak i neku zaboravljeni blog nekuda na Internetu?

Ovo je sigurno poznato mnogim piscima. I to se stalno iznova dešava. Tamo negde davno, kada sam počinjao da pišem, provodio sam mnogo vremena započinjući pisanje priča. Problem je u tome, što većinu njih nikada nisam završio.

Možda je isti slučaj sa tobom. Sigurno imaš gomilu zanimljivih ideja, i ne možeš da im ne odoliš, pa počneš da pišeš..pišeš…i zapisuješ. Na nesreću, motivacija ti brzo ispari, muza te ostavi na cedilu, a ti ostaneš sa gomilom zabeleški, skica, i prvih verzija rukopisa, koje ne vode nikuda.

Niko neće da kupi poludovršen roman. Niko neće da čita post na blogu koji ostane kratak nakon dva pasusa. Tako da, bez obzira da li ti je ideja za priču genijalna, sa potenicijalom besteselera, Pulicera ili NiNove nagrade, potrebno je da završiš ono što si započeo.

Evo kako:

Korak 1. Prestani da započinješ nove projekte.

Više od svega znam kako je to kad te zgrabi neka nova ideja, sav si ushićen, prsti na tastaturi svrbe, i jedva čekaš da napišeš novo remek delo. Ali, sada je vreme da staneš. Odupri se ideji da započneš nešto NOVO. Oladi malo. Nateraj se. Koliko god misliš da je to prava stvar. Nakon nekoliko dana, ili nedelja, taj fantastični novi projekat će početi da gubi sjaj, i završiće na gomili nedovršenih rukopisa.

ŠTA DA RADIŠ:

Odluči, i to iz ovih stopa, da nećeš više započinjati ništa novo, sve dok ne dovršiš ono što si započeo. Uzmi neku svesku, ili otvori novi folder na kompu, i u njega ubaci sve ideje koje ti iskaču u glavi. I tako to nazovi: radne ideje ili nešto slično. Uvek ćeš moći kasnije da im se vratiš.

Korak 2. Pregledaj i proceni tekuće poslove

Dobro pregledaj i pretresi sve ono na čemu trenutno radiš. Ako ti je život nekoga ko piše nalik na moj, biće ti potrebno da uzmeš parče papira i napraviš listu – možda ćeš čak morati i da se upustiš u lov po policama, fiokama i folderima kompjutera.

Da li postoji nešto što je vredno da se dovršava? Možda roman koji si započeo pre deset godina nije više nešto što želiš da napišeš? Možda neki post za blog viš nije zanimljiv da ga objaviš?

Umesto da držiš gomilu starih ideja svuda naokolo, bolje je da ih pokopaš jer su ionako odavno umrle.

“Kao i sa svim mrtvim stvarima, držanje za njih ih neće oživeti, ili promeniti činjenicu da su nekada bile korisne a sada više nisu. Čuvanje mrtvih stvari ima visoke mentalne troškove i to većina nas ne shvata; vremenom, mrtve stvari rade ono što otpaci i mrtve stvari inače rade – počinju da smrde”. – Čarls Gilki

ŠTA DA URADIŠ:

Napravi tri liste:

  • aktivni projekti koji te još uvek uzbuđuju i imaju svrhu
  • mrtvi projekti koje si spreman da pustiš da idu (čak i ako ti je malo žao)
  • neiskorišćeni projekti kojima bi mogao da se eventualno vratiš u budućnosti

Korak 3. Odaberi jednu stvar na koju ćeš se fokusirati

Sada je vreme da odabereš jedan projekat. Samo jedan. Zato što kada dođe vreme da se radi, nešto mora biti prioritet.

To ne znači da ne možeš da radiš još na nečemu. To samo znači da ovaj određeni projekat – post za blog, e-knjiga, mejlovi za tvoju publiku, roman ili zbirka poezije – je onaj koji će imati prednost ako si kratak sa vremenom i energijom.

Šta bi trebalo da izabereš? Možeš, na primer, da počneš sa:

  • tvojim najmanjim projektom: neka ti cilj bude da završiš kratku priču od 2000 reči, a ne roman od 100 000 reči.
  • projektom u koji si uložio najviše vremena: on je verovatno vrlo blizu završetka.
  • projektom koji je na tebe imao najveći uticaj: ako pisanje i prodaja neke eknjige znači da ćeš moći manje da radiš na tvom svakodnevnom poslu, to ti može biti zgodan prioritet umesto da kreiraš novi blog od nule.

ŠTA DA URADIŠ:

Odaberi jedan projekat kao prioritet – i to onaj koji vidiš kao završen. (I reci nam nešto o tome u komentaru ovog posta).

Korak 4. Odluči kako će “završeno” da izgleda

Kako ćeš znati da je projekat gotov?

Ovo možda izgleda kao glupo pitanje – ali vredi razmisliti dobar odgovor. Mnogi projekti pisanja nemaju jasan kraj, svrhu ili ideju.

Ako, na primer, pišeš neku eknjigu, “završeno” znači da si spreman za sledeće:

  • napisao si eknjigu koja ima početak, sredinu i kraj
  • napisao si eknjigu koja ima 50 strana, i uradio si lekturu, korekturu i sve ispravke
  • dobio se mišljenje i komentare na knjigu i ponovo si je dobro pregledao

Dakle, eknjiga i poslovi se na njoj vrlo razlikuju od pisanja romana, ili uređivanja zbirke poezije…Zato, bez jasne ideje o tome šta je to “završeno”, ulaziš u rizik da ti se pisanje i projekti razvlače u…beskonačno…

ŠTA DA URADIŠ:

Napiši, jasno i precizno, šta je potrebno da se dogodi kako bi proverio da je tvoj projekat “završen”. Slobodno podeli sa nama tvoje iskustvo u komentaru ovog posta.

Korak 5. Postavi neke putokaze (i počni da ideš prema njima)

Neko malo pisanje ne treba putokaze: pisanje posta za blog, na primer, je nešto što realno može da se uradi iz dva li tri puta zagrevanja stolice pri pisanju.

Drugi projekti, romani ili oni koji vise naokolo nezavršeni godinama su – mnogo složeniji. Njih nećeš moći da završiš za jedan dan, nedelju dana, ili čak za ceo mesec. Moraćeš da postaviš neke putikaze kako bi sa tim izašao na kraj.

Dobri putokazi su:

  • završi glavno poglavlje romana
  • završi prvu ruku rukpisa kratke priče
  • dovrši skicu za tvoju eknjigu
  • napiši i unepred pripremi nekoliko postova za tvoj blog

Uvek je korisno da postaviš krajnji rok za završetak najbližeg putokaza, i da uvek vodiš računa dokle si stigao i šta je sledeće.

Toliko od mene. I uvek misli o tome kako su disciplina i fokus ključ uspeha, bez obzira na talenat i genijalnost.

Tako će i tvoje muze uvek biti za tebe i..nikada te neće izneveriti.

 

[section title=““]

KNJIGE-REKLAMA-3E-KNJIŽARA

Knjige i publikaciјe iz oblasti komunikologiјe, kreativnog pisanja i mediјa.

Ovde možete poručiti publikacije, stručne knjige i priručnike dr Darka Tadića iz oblasti kreativnog pisanja, komunikologiјe, propagande, mediјa, komunikaciјe. Sve knjige su u elektronskom PDF formatu.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/e-knjige-prodavnica/“ target=“self“]POGLEDAJ KNJIGE[/button]

[/section]

Proces pisanja

 

Bez obzira da li je čovek svestan toga ili ne, postoji sasvim jasan proces pisanja koji mnogi pisci prirodno slede. Ako si pisac tek na početku karijere, ili ako se još uvek mučiš da napraviš esej, kratku priču ili blog, poznavanje nekih osnovnih stvari o procesu pisanja, sigurno ti može pomoći.

Ovde ću objasniti šta svaka faza procesa pisanja uključuje, kao i neke savete za svaku fazu, u slučaju da se negde zaglaviš u prenosu mašte na papir koji život znači!

1.Pre pisanja

Da li se ikad desilo da uzalud zuriš u groznu belinu praznog papira, ili svetlucavog praznog dokumenta na kompjuterskom ekranu? To je zato što si propustio vitalnu fazu procesa pisanja: predpisanje. A ona podrazumeva sve što treba da uradiš pre nego što počneš prvu ruku ili skicu za pisanje. Kao minimum, i prvo i osnovno, predpisanje znači da dođeš do neke ideje!

Ideja i inspiracija

Ideje su svuda oko tebe. Ako želiš da pišeš, ali ti nikakve ideje ne padaju na pametu, probaj sledeće:

  • Iskoristi gotove ideje za pisanje
  • Piši o nekim incidentima iz svakodnevnog života ili detinjstva
  • Napravi beležnicu za ideje – sveščicu u kojoj ćeš zapisivati sve ideje koje ti padnu na pamet tokom svakog dana
  • Smisli i kreiraj neki neobičan lik, junaka o kome ćeš pisati

Savet: Jednom kad se dočepaš neke dobre ideje, moraš da je zalegneš, proširiš, izbrusiš, kao komad zlata. Nemoj da napraviš grešku i da skočiš odmah u pisanje – završićeš sa vrlo loše strukturisanim rukopisom!

Izgradnja ideje

Postoji nekoliko dobrih načina uz pomoć kojih dodaješ “meso” tvojoj ideji:

Asocijativno pisanje – Otvori novi dokumument, ili započni novu stranicu, i zapiši sve što ti padne na pamet. Nemoj ništa da uređuješ i doteruješ, čak i kad pravi gramatičke greške. Zamo zapisuj misli onako kako ti dolaze.

Mozganje u društvu (brainstorming) – Napiši ideju, ili temu, na sredini praznog papira, a onda pusti da se brojne ideje povezuju i umrežavaju okolo glavne ideje – podnaslovi, poglavlja, preokreti, zaokreti i završeci…Funkcioniše odlično!

Za detalje i pomoć uvek možeš da posetiš nek od seminara iz asocijativnog pisanja za pisce. Iskustva nikad nije previše!

Nakon što si završio ovu fazu, možeš da počneš sa pravljenjem prve skice.

Plan i struktura

Neke vrste pisanja zahtevaju više planiranja od drugih. Na pirmer, duži rukopisi i akademski papiri zahevaju više razmišljanja u ovoj fazi.

Prvo, odluči koje ideje ćeš koristiti. Tokom asocijativnog pisanja i mozganja, na pamet će ti pasti mnogo zanimljivih idjea i misli. Neke ćeš iskoristiti, a neke ne.

Zatim, odluči kako ćeš poređati ideje. Pokušaj da napraviš neki logičan napredak. Nekada će ti to biti lako: na primer, u ovom tekstu sasvim je smisleno da se faze pisanja poređaju po logičkom redosledu. Slično tome, u kratkoj priči, klasična narativna struktura identična je i za roman, novelu i druge priče koje pišeš u prozi.

2.Pisanje

Sedi pred spravu za pisanje sa planom pored sebe, i počni da pišeš prvu ruku teksta. U ovoj fazi nemoj da razmišljaš o broju reči, gramatici, pravopisu, i sl. Ne sekiraj se ni ako skreneš sa teme, ili ako se neki delovi ne uklapaju u plan. Samo nastavi da pišeš!

Ako si pisac početnik, uvek imaj na umu da profesionalni pisci prolaze kroz nekoliko skica i verzija rukopisa, sve dok ne budu zadovoljni rezultatom. To je sastavni deo procesa pisanja – niko, ili retko ko, uradi pravu stvar iz prvog puta.

Neke od stvari koje ti mogu biti korisne prilikom pisanja prve ruke teksta su sledeće:

  • Sedi negde s mirom barem pola sata pre nego što počneš s pisanjem: teško je da se koncnetrišeš na rad između pijace, televizora, mobilnog telefona i frižidera svakog časa.
  • Smesti se negde gde te niko neće prekidati: biblioteka ili kafić mogu biti dobra mesta, ako već nemožeš da pišeš kod kuće.
  • Ako pišeš na računaru, isključi sve moguće programe koji ti mogu ometati pažnju. Isključivanje interneta se može pokazati kao čudesno koristan korak. Dobar program za pisanje takođe: ja koristim program iA Writer koji ima vrlo zgodne opcije za pisanje.

Može se desiti da napišeš nekoliko verzija rukopisa, naročito ako pišeš dugačke forme (roman, publicistika…). Ove verzije će verovatno stopiti u sebe prethodne skice, sa uređivačkim delom rada na rukopisu.

Savet: Pisanje zahteva koncentraciju i energiju. Ako si pisac početnik, bolje nemoj da pokušavaš da pišeš satima, bez prestanka. umesto toga, odredi sebi neki vremenski limit, (na primer pola sata), kako bi se zaista koncentrisao – i nemoj svaki čas da proveravaš mejl i fejsbuk!

3.Uređivanje teksta

Uređivanje rukopisa je neophodan posao gde zapravo praviš promene u “velikoj slici” tvog rada. Ponekad ćeš hteti da promeniš čitave delove, preradiš pojedine pasuse, ili dodaš neke informacije za koje smatraš da će čitaocu biti od koristi. Svima je urednički posao vrlo koristan – čak i najtalentovanijim piscima!

Poslovi uređivanja mogu se sumirati na sledeći način:

Dodavanje

Šta je još potrebn da čitalac sazna? Ako nisi ograničen brojem reči u svom rukopisu, gde bi tekst onda još mogao da se proširi? Ovo je zgodan trenutak da se vratiš svojim skicama i beleškama – pogledaj ideje koje već nisi iskoristio!

Preraspodela

Čak i kada si precizno isplanirao svoje delo, obično će biti potrebno da se nešto ponovo prespodeli, aranžira, promeni mesto. Ako si, recimo, pisao neki esej, iznenada shvatiš da bi se neki argument bolje pokazao u ranijem ili kansijem pasusu, drugačije postavljen. Ili si napisao kratku priču gde preokret suviše kasno stigne, pa priča gubi na zanimljivosti.

Brisanje

Ponekad, neke od ideja koje su ti se prvobitno veoma dopale, jednostavno ne funkcionišu. Možda si prebacio količinu reči u tekstu, i moraš da izbaciše neke pasuse. Možda se neka duhovita epizoda, ili pasaž, jednostavno ne uklapa sa ostatkom priče.

Savet: pisci često za ove poslove koriste usluge urednika, odnosno neutralne osobe od poverenje i iskustva, koje im pomaže u sređivanju dužih rukopisa.

4.Lektura i korektura

Ovai lektorski i korektorski procesi razlikuju se od uređivanja teksta i rade se tek što je uređivački posao na rukopisu završen. Ova vrsta dirinčenja nad tekstom zahteva pažljiv pregled pojedinačnih rečenica i reči. I to mora da se radi kada su sve krupne izmene već izvršene. Inače ćeš završiti sa stalnim brisanjem i pisanje novih pasusa.

Lektorske korekciju sa naročito važne, pogotovo u dužim rukopisima, i moraju se raditi red po red, pasus po pasus. Sve dok ne budeš siguran da su sve rečenice, fraze i pojedinačne reči jake, moćne, i baš onakve kakve treba da budu. Neke od stvari koje moraš da proveriš su:

  • Da li si koristio istu reč više puta u rečenici ili pasusu? Iskoristi rečnik da nađeš alternative.
  • Da li su ti neke rečenice teške za razmevanje? Ponovo ih napiši i razjasni.
  • Koje reči možeš da izbaciš da ti rečenica bude jača? Na primer, reči kao što su “upravo”, “prilično”, “veoma”, “zaista” ili “mislim” uvek mogu da se bezbedno izbace.
  • Da li su sva slova napisana korektno? Uvek ima izgutanih ili zamenjenih slova, to je Marfijev zakon. Pročitaj tekst 100 puta!
  • Da li su rečenice gramatički korektne? Proveri i da li si lica za pisanje i vremena doslodeno sproveo kroz rukopis.
  • I obavezno: sve znake interpukcije proveri još jednom!

Savet: Kada radiš ovu vrstu uređivanja rukopisa, uvek tekst odštampaj na papiru. Tako je mnogo lakše da se sve greške uoče.

Šta pisac (ne)treba da ima na radnom stolu?

 

Ljudi obično zamišljaju kako svi oni koji nešto pišu (pisci i oni ostali), imaju neka svoja tajanstvena radna mesta, velike pisaće astale za pisanje, brda olovaka, knjiga, papira i tome sl. Kao mali hramovi u kojima su oni apsolutni bogovi svog kreativnog univerzuma. Što znači da je pisanje po kafanama i salvetama, uz dupli vinjak, manje popularno. I to je tačno. Barem delimično. Ali, da li će flaša burbona pored pisaće mašine napraviti od tebe Hemingveja?

Svako od nas verovatno što-šta drži na svom pisaćem stolu: tu su kompjuteri, tableti, tablete (za glavobolju), telefoni, papiri, spajalice, olovke, dečije žvrljotine, slike, ostaci od ručka…I to je ok. Sve dok je tebi lepo i imaš svoje mrvljive muze za inspiraciju na dohvat ruke.

Ali…dok su neke od stvari ok, jer za tebe predstavljaju pravi podsticaj za opuštenu kreativnost, postoje i one koje za potencijalnog pisca predstavljaju smrtnu opasnost. Preterujem? Možda. Ali, evo nešto iz mog iskustva, a ti ćeš se možda pronaći u tome.

Dakle, kako bi trebao da izgleda “idealan” radni sto jednog bića što piše?

[Tweet „Flaša burbona pored pisaće mašine neće od tebe napraviti Hemingveja.“]

 

Šta izbaciti?

Sat. Biti posmatrač protoka vremena znači buljenje u vreme koje ti sporo protiče i nikako da istekne kako treba. To budi nervozu. Zato, ukloni sat sa svog radnog stola. Ionako za tvoje pisanje i slavu imaš svo vreme ovog sveta.

Savetujem i da uzmeš stiker i da njime prekriješ ugao kompjuterskog ekrana gde obično stoji onaj digitalni časovnik. Koncentriši se samo na tvoje pisanje – i bićeš iznenađen kako ti je vreme brzo prošlo, i šta si sve uspeo da naškrabaš u međuvremenu!

Mobilni. Ako si neki karakter, onda ćeš sam sebi zabraniti pozive, cimanje, FB, Tviter i SMS poruke dok sediš i pišeš. To je sasvim sigurno jedna od najtežih stvari na svetu. Jer, često prekidanje uz ovaj besmisleni multitasking, može da te potpuno onesposobi za pisanje.

Nećeš moći da sročiš čak ni jedan običan mejl kumu sa spiskom gostiju za dolazeću slavu. Ili ćeš sricati i gutati slova u mesendžeru, tako da će druga strana misliti da razgovara sa nekim pračovekom iz doba Jure.

Pretrpanost. Onaj spisak svega i svačega s početka posta. Neki ljudi vole da rade u haosu, dok drugi traže čist, uredan, spartanski prostor, koji ne dopušta ništa između pisca i olovke (tastature). Ja spadam u ove druge. Suviše stvari oko mene odvlači mi pažnju i ubija koncentraciju. Naročito jer volim da slušam muziku dok pišem. Ćilibar i dve koce leda su tu uvek rado viđeni gosti.

Ali ipak, probajte ono što vam najvše odgovara i to je najbolji recept. Moja drugarica voli da piše dok na glavi nosi pletenu kapu šarenih boja. Ima nas raznih. Štos je da se ne okružite onim što vas nervira, ili ne pripada vašem duhovnom svetu.

Papirići i poslovni papiri…Računi, pisma, beleške, izveštaji iz laboratorije, podsetnici-stikeri i slična poslovna galanterija, nema mesta na stolu kreativnog pisanja. Ako sređujete račune za struju, ili proveravate nivo holesterola, ne možete da ljudski pišete nešto što valja. Pogotovo što to u vreme ove bede odmah iznervira.

Maknite to sve na neko drugo mesto, stavite kapu na glavu, ili omiljenog plišanog medu na astal ispred sebe, i pišite. I razgovarajte s medom…ponekad.

 

[section title=““]ekursevi

ISKORISTI PRILIKU – UPIŠI E-KURS! 

E- kursevi su poseban oblik online radionica u kojima možeš da učiš veštine i zanat pisanja potpuno samostalno, bez mentora.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/besplatni-sadrzaj/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE OVDE[/button]

[/section]

 

Šta je poželjno na astalu?

Čaša vode, grikalice, kafa. Pre nego što počneš da pišeš, kafa i voda su korisne stvari da podrže tvoju kreativnost. Naročito za one koji pišu noću, ili rano ujutro kao ja. Može i ratluk. Opet, za one koji vole nešto jače, preporuka je da ne preteruju, jer iz alkoholne izmaglice svašta može da se izrodi.

Ova “hrana za glavu”, poput pića, grickalica i tome slično je vrlo korisna, daje šećer, diže adrenalin, i korisno služi da te odvrati od čestog ustajanja do frižidera, što drastično smanjuje koncentraciju na posao koji te čeka (pisanje).

Tajmer. Znam, znam, rekao sam na početku da ti sat ne treba. Ali, ipak, neka vrsta tajmera je korisna jer mnogi pisci umeju da pišu tek kad imaju čvrste rokove. Pa onda zapadnu u vremenski tesnac. Ovo je inače moćna stvar za produktvinost.

Dakle, podesi tajmer na jedan čas, recimo, i probaj da za to vreme ostaneš koncentrisan na pisanje, i obećaj sebi šta ćeš sve da napišeš za to vreme. Nećeš verovati, posle izvesnog vremena i vežbe, kako ti se drastično povećava produktivnost. Ovo uvek pali, bar kod mene!

Raspoloženje, atmosfera. Ja uvek koristim muziku. Volim da slušam muziku dok pišem, naročito instrumentale, džez, ili filmsku muziku. Ova vrsta muzike je odlična za inspiraciju: emocije koje muzika izaziva, vrlo brzo mogu da te prenesu u tvoje sopstvene svetove mašte, na krilima inspiracije.

Isto mogu da posluže i razne stvari i stvarčice, kao onaj plišani medved, neka fotografija, slika…Na primer, ako pišeš roman sa srednjevekovnom tematikom, okruži se plaštovima, grbovima, mačevima, i sličnim stvarima iz epohe. To uvek bude korisno kao dodatna inspiracija.

 

Šta ako sve ovo ne funkconiše?

Onda moraš da preduzmeš drastične mere. Rezerviši mesto u biblioteci ili kafiću koji voliš, pa radi neko vreme tamo. Ili idi na selo kod rodbine, pa živi kao pustinjak neko vreme. Izlazak iz poznatog prostora može da bude vrlo lekovit.

I, ako primetiš da ti nekih dana pisanje ide mnogo bolje nego nekih drugih dana, ne brini se. Kvalitet uvek pobedi kvantitet!

Kako su izgledali pisaći stolovi nekih drugih (poznatih) pisaca?

Nemam pojma, nije ni važno. Tvoj sto za pisanje je samo tvoj.

I tačka.

 

[section title=““]

Želiš da usavršiš pisanje?

darko-profil-3-cb-150x150Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Pridruži nam se na sajtu kreativnog pisanja i uživaj zajedno sa nama!

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

 

Pisci „Z“ generacije: oni dolaze

„Draga bako, vuk me stalno presreće po šumi, pa ti se javljam mejlom. Kolači, cveće, voće, vino i andoli su ti u attachmentu. BTW, zašto imaš tako veliki font?“

Pripremite se, ONI DOLAZE. Svi mi koji imamo decu rođenu posle 2000-te godine, vidimo kako se nova generacija kreativaca u „Doba informacija“ oblikuje pred našim očima. Oni su generacija koja je umesto olovke koristi kompjutersku tastaturu, tač telefone, umesto cucle digitalni svet informatičkih binarnih kodova. Rođeni su u potpuno kompjuterizovanom svetu, umesto knjiga gledaju filmove i video klipove i mi smo već sada za njih potpuni informatički amateri. Njihov svet je virtuelni svet društvenih mreža podjednako realan kao i onaj fizički. Oni će za dve decenije vladati i upravljati planetom. Kakva je onda sudbina knjige i pisanja u novoj generaciji?

Iako mnogi misle da će knjiga kao takva nestati, i da je pisanje ugroženo jer je sve više nepismenih i funkconalno jedva pismenih u novim generacijama, ja ipak nisam toliki pesimista. Mislim da će pisanje biti i te kako aktuelno, samo u novim formama i oblicima, čije obrise, kao što je recmo Blog, već vidimo u akciji. Elektronske knjige takođe. Poruke više neće biti isključivo pojmovne, kao u dosadašnjem pisanju i načinu razmišljanja, niti linearne naracije, kao do sada. Informacije, znanje i podaci postaće jedno u sasvim novom virtuelnom svetu.

Kreativno pisanje će sve više poprimiti oblik toka misli zasnovano na kratkim binarim ifnromacijama nabijenim vizeulnim kodovima i značenjima, i vrlo štedljivoj upotrebi reči. Tako nešto već možemo videti na blogovima, u video klipovima, komputerskoj grafici…Reči će postati zvučno-vizuelne meme, slično Haiku poeziji. Klasične knjige će postati ratitet u bibliotekama, virtuelne knjige na ekranima tableta, telefona, u holografskim projekcijama postaće dostupne svima, u svakom trenutku i na svaom mestu. Kombinacija vizuelnih ilustracija i klasične pisane reči biće dominantan model prenosa informacija i znanja na svim nivoim.

Sve to predstavlja pravi izazov, za koji su nove genracije već spremne. Kreativnost će poprimiti sasvim nove forme, posredstvom tehnologija koje tek naziremo. To nije bauk, već prirodna posledica ciklusa razvoja čoveka.

Da li ste spremni? Jer oni su već došli i pišu svoje stvaralaštvo i to pred našim očima. Priključite se, još imate vremena!

Fabrika kreativnih pisaca

 

Da li se može postati pisac, ili manje više ozbiljan književnik, na kursevima i seminarima kreativnog pisanja? Pa čak i kada upišeš školu akademskog nivoa gde te neko uči kako da pišeš i to pune 4 godine, kao što to postoјi (verovali ili ne) na mnogim zapadnim univerzitetima i visokim školama? Mišeljena su podeljena. Mnogi misle, i čini mi se da iz nekog razloga јe to mišljenje dominantno ovde u Srbiјi, da to niјe moguće. Il si pisac il nisi. Tačka.

Otuda po mnogim blogovima sipa drvlje i kamenje po koјe kakvim kursevima i seminarima koјi prodaјu kreativno pisanje naivnima, u izimaјu im velika pare za to prodavanje magle. Fokner niјe išao u te škole, ni Dostoјevski, ni Hemingveј, ni…Spisak јe beskonačan, možemo tako do Aristotela i nazad. Pri tom, niko ne primećuјe da јe tema potpuno promašena. Uopšte niјe stvar u tome da li će neko na kursu, ili školi. da postane pisac. To se tamo ni ne uči. Uče se tehnike i zanat oblikovanja misli koјe se pretaču u smisleni tekst, manje ili više kreativan. Uči se pisanom izražavanju. Istakanju kreativnosti kroz reči. I to јe sve.

[Tweet „Najgora stvar koju si napisao je uvek bolja od najbolje koju nisi napisao.“]

Naravno da niko normalan, ako јe pročitao bar dve knjige u životu, ne može da misli da će čitaјući priručnike, guleći stolicu na јednomesečnom kursu (ili ne daј Bože godine na fakultetu), preko noći postati Ivo Andrić. To јe besmisleno. Veliki književnici se rađaјu, a ne stvaraјu u klupi. Isto kao i slikari, muzičari, itd.

Stvar јe u tome da kursevi i škole kreativnog pisanja mogu značaјno da skrate procese samoobrazovanja kroz iskustvo, јer skraćuјu vreme i daјu ljudima priliku da kroz čitanje i pisanje steknu osnovne poјmove o zanatu pisanja, koјe mogu da koriste u broјnim oblastima života: kao novinari, pisci reklamnih tekstova, blogeri, pisci govora za političare, u PR industriјi, itd, itd. I tu treba staviti tačku. svaka dalja rasprava јe besmislna. Međutim…

Domaćom književnom, izdavačkom i blog scenom, koјa se bavi pisanjem, uglavnom dominiraјu ljudi koјi su bliski ovoј temi (barem po školama koјe su završili, obično na temu književnosti). Takvi su naјbroјniјi, i kao svi nesupeli pisci i kreativci u globalu, pokušavaјu da nametnu svoјe mišljenje o ovoј temi. Pa se ostrve na ove kurseve, proglašavaјući ljude koјi se time bave lopovima, preverantima, nesupelim stvaraocima, koјi oće da unovče ono što (ne)znaјu i sl. Pri tom su kraјnje nesrećni što njima niјe pošlo za rukom da unovče sebe i svoјu nesupelu malenkost, pa su im onda za sve oni drugi krivi.

U nedostatku prave argumentaciјe zaklanjaјu se iza imena velikih pisaca, pozivaјu u pomoć urođeni talenat i sve tako u krug. Pri tom uopšte ne vide da su promašili temu. Јer kao što rekoh, sve ove škole i kursevi ne služe da bi fabrikovali pisce kao na pokretnoј traci. One služe da ljudi osveste svoјe talente i pružaјu im priliku da na јednom mestu dožive i primene korisne savete za početnike koјi žele da se oprobaјu u kreativnom pisanom izražvanju.

I u mesto da svoјe pisanje čitaјu priјateljima i rodbini, i da ih pišu za fioku, bolje im јe da dođu na mesta gde se okupljaјu njima slični i da čuјu nešto korisno što im može biti od pomoći u savladavanju ove veštine.

A da li će postati ozbiljni književnici, dobri novinari, kopiraјteri, scenaristii sl, zavisi od mnogih drugih faktora, a ne od jedne škole ili kursa.

Ja toliko o tome. Mišljenje je, uostalom, kao i dupe. Svako ga ima.