fbpx

Jednostavni pristupi za efektno pisanje

Prema nekim istraživanjima, veliki broj čitalaca koji prate tvoj rad preko interneta dosta obraćaju pažnju na kvalitet, gramatiku i pravopis u tekstovima koje objavljuješ. Više od polovine publike ne voli interakciju sa autorima koji prave očigledne greške u svom pisanju.

Izazov je u tome što je internet pretvorio svet digitalnog pisanja u  malo mesto, a ovakve tendencije mogu da uzrokuju trajnu štetu tvom kredibilitetu. Uticaji lošijeg pisanja mogu da te podstaknu da poboljšaš svoje veštine i to bi trebalo da postane tvoja refleksna akcija kad god primetiš da nešto ne radiš kako treba, bar povremeno. Sledeći praktični saveti mogu da pomognu da pobljšaš konverziju sa čitaocima.

Raspolaži činjenicama

Efikasno pisanje svodi se na činjenice i eventualno brojke. Trebalo bi da se ovoga držiš i u svojim tekstovima. Dok pišeš koristi informacije koje se lako mogu potkrepiti. Pružanje relevantnih, ali konkretnih primera učiniće da ono što je napisano bude delotvorno kod publike.

 Daj sve od sebe

Velika greška kada je efektno pisanje u pitanju jeste držati se za nešto previše čvrsto. Čitaoci u većini slučajeva traže informaciju ili neke afirmativne objave. Potrudi se da im obezbediš sve potrebne informacije koje im trebaju. Proširi okvire u kojima pišeš kako bi odgovorio na sva pitanja koja postavljaju ili bar na ona za koje se podrazumeva da sigurno znaš odgovor. Dobra je ideja da čak u neki tekst ubaciš informaciju koja bi mogla biti korisna za tvoje čitaoce.

 Kultura na prvom mestu

Budi autoritet u svom poslu. Ipak, vodi računa da ne budeš grub i arogantan. Da bi to postigao, uvek imaj na umu potrebe svojih čitaoca i budi ljubazan pre svega. U tekstu naglasi reč „Ti“ umesto „Ja“. Razlog tome je naglašavanje značaja publike umesto samog pisanja.

Budi jasan

Tvoja dužnost je da kroz napisano naglasiš poentu da bude jednostavna čitaocima. Ne odstupaj od ovog pravila. Dođi do suštine što je pre moguće. Koristi kratke i efektne rečenice. Iako je poželjno da budu kratke, ne bi trebalo da zvuče strogo. Uveri se da je tvoja poruka jasna i da si samo relevantne informacije uključio u nju i to na atraktivan i razumljiv način.

 Umiri svoj entuzijazam

Normalno je da se osećaš energizovano ili čak napeto dok pišeš. Međutim, možda bi želeo da iskoristiš prednosti ovih stanja. Što ih više koristiš, ona imaju manje uticaja na tebe. Takođe, potrudi se da je tvoja interakcija sa drugima profesionalna, ali ipak pristupačna i topla.

Investiraj u dobar naslov

U proseku, osam od deset ljudi pročitaće naslov i nastaviće dalje da pretražuje. Mali broj njih se zaista potrudi i pročita napisano do kraja. Moraš da budeš u poziciji da uhvatiš i zadržiš njihovu pažnju kako bi nastavili sa čitanjem. Dobar naslov ima tendenciju da privuče publiku da ostane do kraja teksta.

Poboljšana veština pisanja može napraviti dobar brend od tebe ili te potpuno diskvalifikovati. Ti si alat za komunikaciju između čitaoca i napisanog. Stvori vezu između publike i svog pisanja. Najvažnije je stvoriti temelje koji će pomoći da te veze budu pozitivne i koje će te predstaviti u najboljem svetlu. Ovde ćeš pronaći sve što ti je potrebno da razviješ svoje veštine i talenat kako bi tvoje pisanje zaista bilo efektno i produktivno.

 

Inspiracija

Piše: Vanesa Stošić

Mnogo toga sam želela da postanem kada sam bila dete. Balerina, stjuardesa, dizajner.

Dok sam rasla, moj deda je pisao. Bio je pisac i prevodilac. Obožavala sam njegove rituale – nije ustajao rano, što je mene kao veliku spavalicu oduševljavalo, zatim bi doručkovao uz čaj i odlazio u svoje šetnje – od Slavije do Kalemegdana i nazad, sa obaveznim svraćanjem u hotel Moskvu na kafu i kolače.

Posle ručka sedao bi da piše ili prevodi. Uvek sveže obrijan kao da ide na posao, u odelu, a kad dodje kući skinuo bi sako i preko košulje obukao svoj kućni ogrtač. Sve mi je to delovalo tako opušteno, puno slobode, a opet je bio posao. Tada sam požela da i ja radim to isto.

Upisala sam Filološki fakultet. Vremenom sam upoznavala dobre pisce i intervjuisala ih o njihovom životnom stilu. Neki su bili ranoranioci – za njih je pisanje bilo kao odlazak u kancelariju. Doručak, kafa i sedanje za radni sto do ručka. Popodne bi obavljali svoje poslove, čitali, a uveče se družili. Drugi su pisali neredovno, kad im dodje inspiracija, i pisali do kasno u noć. Pokušavala sam da otkrijem koji bi to model meni odgovarao.

Stvar je u tome što je pored ovih spoljašnjih faktora, postojao i onaj unutrašnji, a to je da sam ja stvarno volela da pišem. Oduvek sam vodila dnevnik a u školi su moji radovi bili redovno nagrađivani. Imala sam razvijenu maštu, bila sam jedno od one dece koje je volelo da se druži i igra napolju, ali sam obavezno po par sati provodila u samoći, igrajući se sama, stvarajući svoje zamišljene svetove. Volela sam da čitam. Deda je uvek govorio da oni koji ne čitaju žive samo jedan, svoj život. Oni koji čitaju žive mnogo drugih života uz svoj.

Volim da pričam priče, da zabavljam ljude. Ali volim i da iz tih priča izvuku neku pouku, da one imaju smisla.

Pisanje je kao pričanje priča. Mene odmara.

Desi se da nemam inspiraciju. Tada izađem, šetam dugo i posmatram. To je važno. I inspiracija se dogodi. Ne svakog dana, ali najčešće. Važno je pisati svakodnevno.

Kada sam bila mala, pitala sam se šta je moj talenat, moja misija na ovom svetu. Volela sam da pevam, plešem, crtam, ali pisanje je uvek izranjalo iz mojih grudi. To je poziv, ne posao. I dalje pevam, plešem, ali sad sigurno znam – ako bismo definisali ljude prema onome što ih poziva iz njihove utrobe, njihove duše, moja definicija bila bi pisanje.

I nije važno da li ću se nekad proslaviti i putovati svetom potpisujući svoje knjige (mada bih to volela). Važno je da ne gušim vise onaj glas iznutra što mi kaže, svakoga dana – piši.

Stvari koje se nauče na radionici kreativnog pisanja

Na radionici nećeš naučiti da pišeš, a neke stvari su ti svakako poznate i od ranije.

U nekom trenutku inspiracije ili trenutku ludila, prijavićeš se na radionicu i tek onda  će ti jedno biti jasno- bez neke jasne slike svega toga ili bez očekivanja, sigurno nećeš zažaliti.

Vidljiva je forma, ali za suštinom treba tragati

Toga ćeš postati svestan čim krene predavanje. Može da se desi da počneš da se kolebaš između upijanja informacija i stečenih utisaka jer sada si već korak bliže tome da postaneš pisac i instinkt krene da radi i kad ne bi trebao i pri tom moguće je da si verovatno malo i zatvoren prema svemu tome novom što te okružuje pa te upoznavanje sa  novom sredinom ispunjava mešavinom teskobe i uzbuđenja.

Nerado pričaš o sebi, a na prvi pogled jedino što deliš sa ljudima na radionici je sam trenutak i činjenica da u privatnosti svog doma svi nešto piskarate i ne znate šta biste dalje sa tim. Ipak, tu ste, to nešto znači – a i samo slabići odustaju. Takođe, prvi stečeni utisci mogu da budu i pogrešni, a do kraja uvodnog dela zapitaćeš se: Šta mi je ovo trebalo? barem nekoliko puta.

Bez muke nema nauke

Ako si prihvatio kako stvari stoje i novo (nepoznato) okruženje, sledi uvodni razgovor, uglavnom o tvojim omiljenim likovima i knjigama koje si pročitao ili onima koje nisi, a trebalo bi. Zatim sledi ono zbog čega si tu, a to je pisanje. Zvuči jednostavno, ali baš i nije. Za početak, pisanje je možda nešto što si poslednji put radio u srednjoj školi, a naglas čitao pred zainteresovanom publikom- možda i nikad. I da, tvoj rođeni glas zvuči ti grozno, za šta niko osim tebe ne brine, ali svejedno, imaćeš malu tremu.

Dalje, neki te zadaci jednostavno ne inspirišu i osećaš da nemaš volje da ih izvršiš onako kako treba  i možda se čak osećaš promašeno dok pokušavaš osmisliti nešto zanimljivo u predviđenom roku.

Pobedi unutrašnjeg neprijatelja

Kada se izboriš sa samo- sabotažama, napišeš i pročitaš svoj tekst, čeka te iznenađenje. Možda čak neprijatno. Ako očekuješ da će ti neko reći šta zaista misli, varaš se. Svi su pristojni, što znači– u rukavicama. Nećeš čuti ni “ovo je katastrofa, ostavi se pisanja i nađi nešto što ti ide”, a verovatnoća da će publika ostati bez daha zbog tvog nebrušenog talenta, takođe je slaba. Umesto gole istine, dobićeš poneki smešak ili prilično mlake potvrde tvog rada.

Što se samog zanata tiče, do kraja radionice najviše koristi imaće oni koji su na početku pisali malo lošije pa kroz par serija vežbi naučili pisati bolje. Ljudi koji pišu solidno i imaju potencijala, čuće za neki novi pojam iz teorije književnosti, naslov ili autora, ali to je u principu sve. Srećom, ti isti ljudi najčešće i sami znaju što ih blokira, a radionica će im samo potvrditi sopstvene sumnje. U kriznim trenucima, a biće i njih, obuzdaj svoju malodušnost, ali i  provale smeha jer zbog ravnoteže među stvarima, biće i njih i to dosta.

Ništa te ne sme iznenaditi

Na radionici možeš da upoznaš ljude iz različitih sredina, koji žive drugačijim stilom života nego ti ili vole neke sasvim drugačije stvari. Ovo je prava igra na sreću, Razlog tome je što ćeš možda biti okružen divnim ljudima, moguće je da se sa svojom ličnošću savršeno uklopiš sa drugima, a moguće je i da se većinu vremena osetiš izolovano, neshvaćeno ili ozlojeđeno. Sve je moguće.

Nekome ćeš otvoriti poneka vrata poverenja, a neko će to učiniti tebi. Sudar svetova je neizbežan, a svako je pri tom priča za sebe. Sa druge strane, ako si sasvim mlad i neiskusan, na ovoj radionici možeš da čuješ razne informacije i naučiš ponešto novo o svetu, stvari koje bi ti mogle biti korisne u budućnosti, ako ne praktično, onda bar da se informišeš.

Romantične ideje o tome kako ćeš jednog dana živeti od svog pisanja, možeš okačiti tamo gde i svoju jaknu. Zaključak je da je za pisanje potrebno imati volju i disciplinu i po mogućnosti stalan posao. Ljudi koji pišu, pišu kada imaju vremena za to i pišu zato što to vole, a ljudi koji rade ono što vole imaju ono nešto zbog čega je druženje sa njima sasvim prijatno iskustvo. Dođi na radionicu i uveri se u sve napisano.

 

O pisanju

Piše: Ana Jerinić

Dar. Šta je zaista dar? Prava definicija bi glasila ovako: ,, Poklon, nešto što posedujemo , a prethodno nije bilo naše.“ . Za mene je to pisanje.

Danas je uobičajna pojava da neko piše. Sa tog stanovništva moglo bi se reći da na ovom svetu ima više učitelja nego učenika. Da li smo prozborili sa čitaocem stvar koja će mu biti na korist je veliki krst svakog pisca. Reč zna da bude teška , ma koliko mi njenu formu lepo oblikovali. Pak, isprazne reči i nebitne konotacije su loše štivo.

Ja volim ( počeću to sa velikim JA ,kao najveći egoista ) da uplivam u ljudski um jednog naizgled običnog čoveka. Ali on je samo naizgled svakidašnji.

Prostodušnost i jednostavnost odlikuju dete. Ne vidim razlog zašto ne bih bila dete i zaigrala se sa kompozicijom sklapanja suglasnika i vokala, kao sa lego kockicama i kreirala ljudske umove.

Kocka jedna drugu dopunjuje, formira na drugačiji način, menja sliku svaki put kada na postojeću konstrukciju dodamo još jednu kocku. Baš kao i život što kreira nas.

Svi smo danas pomalo lauferi u zabludi kada se konstantno trudimo da budemo originalni. Ne postoje dve iste duše na ovom svetu. Zašto bismo onda jurili nešto što već leži u nama? Naše blago. Individualnost! Čemu svi ti mozaici socijalnih uloga? Da li se neprestano gušimo u delićima tog mozaika i zaboravljamo ko smo zaista? I da li smo se otudjili od nas samih?

Kao deca znali smo jasno šta želimo. Ta nevina,krhka,slatka i mala duša uglavnom zgrčeno leži u nama. Odmara se, za neke možda bolje dane. Splin je otrov sadašnjice, ali odveć poznat istoriji. On je zlo seme otudjenosti.

Kroz pisanje možemo izjaviti ljubav prema svakom čoveku. Svojim perom otvoriti ljudsko srce bez predrasuda na osnovu njegovih mana,a mastilom ostaviti siguran trag na njemu.

Ljubav nije precenjena. Samo se naš laufer negde izgubio. Ipak, šahovska tabla je velika, a boje su dve strane naše duše. Nije lako doći do ljubavi. Samim tim što pišem o tome sam pretenciozna. Ipak, to je najveća istina ovoga sveta. To je večita i najveća borba sa destrukcijom nas samih.

Kada kažemo da smo u sukobu sa sobom možemo slobodno reći ,to naš odraz u ogledalu koji nije stvaran nije naš i mi se inatimo sami sebi.

Ćutanje ima svoje decibele. Odzvanja kao poziv želim mir a ne rat, želim da praštam a ne mrzim, želim da rasudjujem a ne da budem bezuman.

Ali, ipak stavljam pero u ruku i postavljam pitanje za dalji nastavak moje ćutnje.

Naoštri olovku- Zapiši kreativan savet

Da talent nije dovoljan sam po sebi, odavno je već poznato kada se radi o bilo kom području delovanja. Njega treba brusiti da bismo postigli rezultate i ne odustajati u tome, kada ne ide sve kako smo očekivali.

Za sve one kojima je olovka dobar prijatelj i koji vole da pišu, evo nekoliko saveta koji pomažu u razvijanju kreativnog pisanja i osvešćuju koliko je zapravo truda potrebno uložiti da bismo veštinu koju imamo prezentovali na najbolji mogući način.

Čuvaj sve što napišeš, makar to bilo i loše

Svaka beleška koju si negde zapisao i reči koje ti se učine zanimljivim, pronaći će svoje pravo vreme. Ne briši rečenice koje će ti se u jednom momentu učiniti glupim niti reči neke pesme koja kod tebe izaziva emociju i budi kreativnost. Možda će ti baš to dati ideju za neku sledeću priču ili tekst ili ćeš kasnije to preoblikovati u nešto sjajno što će ti u tom trenutku biti potrebno.

Ne laži

Naravno da je vrlo važno imati intrigantan naslov koji će privući čitaoce i isto takav uvod, ali nemoj to da koristiš na pogrešan način. Jednom kad prevariš publiku, oni ti više neće verovati niti čitati ono što napišeš.

Ako imaš neku super ideju, razradi je temeljno kroz tekst. Takođe, nemoj se pretvarati jer čitaoci to uvek primete. Zato je najbolje pisati o situacijama i događajima koje smo zaista doživeli ili detaljno sagledati i razraditi emocionalno stanje koje se javilo prilikom tog događaja. Piši iskreno, ne forsiraj nikakve emocije.

Ovo pravilo posebno važi za kreativno pisanje čiju srž čine upravo emocije koje pokreću na neku aktivnost. Ako one nisu iskrene, publika gubi poverenje u tebe i ne doživljava na pravi način poruku koju si želeo da preneseš.

Ne vodi se strogo tuđim emocijama

Autori često pribegavaju opisivanju emocija tako da ih opisuju, koristeći različite prideve. Taj način jeste sasvim korektan, ali je puno bolje i stilski svedenije, emocije prikazati opisima u kojima će čitaoci u pozadini prepoznati emociju. Time ćeš takođe postići uključenost publike u radnju jer će se osećati prisutnim i moćiće više da se užive u suštinu teksta.

Najbolje je da na konkretnim primerima pogledaš kako ti zvuče sledeće rečenice:

„Marko se probudio srećan.“

 

„Dok je sunce velikodušno prosipalo rane jutarnje zrake kroz poluotvoreni prozor, Marko je otvorio oči, lenjo se smešeći.“

 

Koja ti rečenica zvuči efektnije ?!

Ne nameći nikome svoj stav

Svi znaju priču o Egu i koliko on može da bude zeznuta stvar, ali pokušaj da smanjiš njegov uticaj na svoje pisanje. Nemoj ga previše naglašavati jer se čitaocima to često ne sviđa i zapravo ih odbija od daljeg čitanja teksta. Nemoj nametati svoje stavove kao jedine ispravne.

Zato je važno da iščitavaš svoje tekstove u različitim raspoloženjima i u različito dobra dana.

Već nakon nekoliko dana primene ovih smernica, primetićeš kako ti reči i ideje dolaze puno lakše. Zato ne odgađaj pisanje i ne čekaj inspiraciju.

Svi dobro znamo da one stvari za koje kažemo da ćemo učiniti sutra nikad ne učinimo sutra. Inspiracija dolazi kad sedneš i uzmeš olovku u ruke…. A kakvo je tvoje iskustvo ?

Herman Hese: pisac za večnost

Piše: Tamara Šćepović

Herman Hese je bio njemački pisac, pesnik i slikar . Skoro da nema osobe koja voli knjige ili uživa u pisanju a da nije pročitao ili makar čuo za Hesea. Njegov mentalni sklop, neosporni talenat pripovedanja, celokupan život, strast ka pisanju i sve ono što ga obuhvata i čini, neumoljivo ostavlja trag na svakoga ko upliva u njegovo stvaralaštvo.

Hese i pitanja kojima se bavio

Ovaj nobelovac u svojim delima često kao osnovu stavlja pitanja egzistencijalizma, kontradiktornosti,  duhovnog puta i razvitka,mističnih pitanja, ali i svakodnevne stvari koje senzacionalno povezuje sa čitaocima.

Heseove knjige nateraće vas da pogledate duboko u sebe, da priznate sebi ono što u sebi vidite. Hese je pisac suštine. Preispitaćete ono što već znate. Otkrićete ispred sebe sasvim novi svet, u toj knjizi od oko 200 strana videćete čitav jedan život.

Pisac i životni učitelj

Sa knjigama upoznajemo, živimo i učimo. To je duševna hrana koja nam oštri um. Herman Hese jeste jedan od onih pisaca koji je osigurao večnost. Kako nas to Hese uči kroz svoje pisanje možemo uočiti kroz neke od njegovih citata:

  • Ako nekoga mrzimo, onda u njegovom liku mrzimo nešto što je usađeno u nama samima. Ono što nije u nama samima, to nas ne uzbuđuje.
  • Srećni smo samo onda kada od sutrašnjeg dana ništa ne tražimo, a od današnjeg sa zahvalnošću primamo ono što nam nosi.
  • Što sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je život pružao i sve jasnije sam shvatao gde treba tražiti prave izvore radosti i smisla. Naučio sam da biti voljen ne znači ništa, a da je voleti sve, da je sposobnost da osećamo ono što daje lepotu i vrednost našem postojanju
  • Heroj je onaj ko ima hrabrosti za svoju sudbinu.
  • Nije naš cilj da postanemo kao drugi, potrebno je da se međusobno razlikujemo, da naučimo da vidimo drugačije ljude od sebe i da ih poštujemo zbog toga što su.

Umeće svakodnevnice

Herman Hese se bavio kako dubljim pitanjima i ljudskim potrebama, tako i svakodnevnim problemima, nalazeći za nju izvanredne opise. Na taj način nam približava sebe kao osobu sa istim dilemam i problemama kakve i mi imamo. Jedan od takvih primera jeste Heseov opis nesanice.

„Ne pomaže ti da ideš gore-dole, da ustaneš i ponovo legneš. To je jedan od onih časova u kojima nema načina da pobegneš od samog sebe. Tobom će zagospodariti misli i kretanja duše, a društva nema da se, kao obično, ispričaš. Onome ko je u tuđini, pred oči izlaze kuća i bašta u domovini i detinjstvo, šume u kojima je proživeo najslobodnije i najnezaboravnije dečačke dane, sobe i stepeništa na kojima se čula graja njegovih dečačkih igara. Slike roditelja, strane, ozbiljne, ostarele, sa ljubavlju, brigom i tihim prekorom u očima. Pruža ruku i uzalud očekuje da i njemu neko pruži desnicu, prekrivaju ga velika tuga i usamljenost; izranjaju i drugi likovi i u nesigurnim i ozbiljnim raspoloženjima ovih sati čine nas, gotovo sve, tužnim.

Ko u mladosti nije zadavao brige svojim najbližima, odbijao ljubav i prezirao naklonost, ko nije bar jednom iz inata i obesti izbegao sreću koja je pred njim stajala, ko nikada nije povredio svoj ili tuđ ponos, ili se ogrešio o prijatelje nekom nesmotrenom rečju, nekim ružnim i uvredljivim ponašanjem? Sada svi oni stoje pred tobom, ne govore ništa i čudno te gledaju mirnim očima, a tebe je sramota od njih i od samog sebe.”

Herman Hese je zasigurno jedan od najkvalitetnijih pisaca koje ćete sresti. Njegovo suštinsko pripovedanje, sposobnost da pogodi srž, dodirne misli i dileme svih nas a onda ih pretoči u reči, ostaviće vas bez daha. Ovaj autor krize, kako ga mnogi nazivaju, biće vam blizak, osetićete njegove reči i misli.

Suština privlači čitaoca

Ponekad, dobro pisati znači sumnjati. Sumnjati u sopstvenu kreativnost i veštine pisanja. Možeš čak da sumnjaš da li pisanje uopšte ima i smisla za tebe ?! To je onaj teži deo. Realnost nekog autora nije uvek sjajna. Svaki pisac, bar ponekad, zapita se šta će to ove nedelje pisati jer više nema nikakvih ideja !?

A možda ne važi isto pravilo za sve pisce. Sigurno ima i takvih koji se nikada ne suočavaju sa izazovima rokova ili kreativnih blokada. Ipak, od ovog tipa autora nećeš puno naučiti kako da usavršiš svoje pisanje. Fokusiraj se na obične ljude, poput tebe.

Nestrpljivi čitaoci

Razmisli o tome kako koristiš internet. Tražiš na njemu informacije. Ukoliko to što tražiš ne pronađeš preko linkova koje obično posećuješ, potražićeš negde drugo, zar ne ?!

Šta je ono što ti konkretno možeš da učiniš kako bi angažovao čitaoce da se oslanjaju na ono što ti pišeš i objavljuješ, a zatim i da ostvare interakciju sa informacijama koje si izneo ?

Budi energičan

Kako bi bio uspešan u pisanju, bilo bi poželjno da zaboraviš nešto od onoga što si učio u školi. Prihvati činjenicu da ljudi prvo skeniraju neki sadržaj pre nego što odluče da li će ga pročitati ili ne. Više nema opcije detaljnog čitanja i suočavanja sa svim onim što stvarnost nosi, bolje je to sve nekako zaobići.

Ako želiš da pišeš o nekoj kompleksnoj temi, razmisli o tome da napišeš više kraćih, povezanih, formi, nego jedan duži i obimniji tekst. Ovo je odličan način da se ljudi vraćaju onome što pišeš, pod uslovom da si ih odmah na početku zainteresovao svojim stilom pisanja. Pored toga, čitaocima će biti lakše da procesuiraju neki sadržajan tekst ako ga raspodeliš u manje celine.

Strukturiraj  pasuse u formi obrnute piramide. To praktično znači da prvo izneseš zaključak, a zatim ga podržiš rečima i tekstom koji sledi nakon toga. Ovo će pomoći da se publika kreće prema svakoj sledećoj poenti koju istakneš i na kraju da odluči na kom pasusu će da uroni dublje u suštinu napisanog.

Prihvati periode prekida kreativnosti

Postoje i neki jednostavniji načini da sadržaj koji pišeš bude čitljiviji. Čak se i kompleksno pisanje može učiniti pristupačno čitaocima zahvaljujući jednostavnom uvođenju dosta tzv. belog ili praznog prostora.

U svakom pasusu istakni po jednu ideju i predstavi to koncizno- kroz tri ili četiri rečenice.

I pokušaj da pišeš pasuse koji će imati samo po jednu rečenicu.

Kreiraj listu u tekstu

  • Ovo deluje zanimljivo i čitaoci neće moći odoleti ovom delu teksta
  • Pomaže pri brzom i lakom skeniranju rečenica i isticanju bitnog
  • Izgleda drugačije od ostalog dela napisanog tako da ima i vizuelni efekat na čitaoce

Strateški istakni bitno

Naglasi delove teksta tako što ćeš boldovati važne koncepte. Čitaoci će tako moći lakše da uoče važne tačke tvog teksta i izabrati najvažnije informacije već na prvi pogled.

Nemoj naglašavati sve jer će imati isti efekat kao da nisi ništa ni istakao kao važno. Umesto toga, istakni ključne delove tako da mogu lako da se uoče već kod prvog pregleda teksta.

*

    Da li si izvukao relevantne i najinteresantnije reči iz svog teksta ? Reči koje će privući publiku da malo dublje istraži ono o čemu si pisao. Koje su tvoje omiljene tehnike da više zainteresuješ čitaoce za informacije koje im nudiš kroz svoj tekst ? Podeli svoje iskustvo sa nama…

Koliko često pisati?

Pisanje, kao i bilo koja druga aktivnost u kojoj želiš da budeš izuzetan, zahteva mnogo napora, vežbe, vremena i odricanja. Pored umne, koja se svakako podrazumeva, pisanje sadrži i dimenziju čistog fizičkog napora. Nije lako satima sedeti na jednom mestu (ili ležati na sofi i pisati, ako si drugi Truman Kapote). I sama fizička strana pisanja zahteva vežbu. Onda možeš samo da zamisliš kako je sa onom drugom, umnom.

Rutina pisanja nije ništa drugačija od rutine spavanja

Najbolje bi bilo ukoliko bi mogao svaki dan da pišeš u isto vreme.
Stiven King kaže da piše uvek u isto vreme i tu svoju naviku upoređuje sa spavanjem. Navodi da „rutina pisanja nije ništa drugačija od rutine spavanja.“ Na njegovom pisaćem stolu čak su i novine, papiri i knjige uvek raspoređene na istim mestima.

Kontinuitetom do izvrsnosti

Piši redovno. Tako ćeš najbolje izvežbati ruku i um. Konstantnim pisanjem brusiš stil, učiš mudrije da barataš rečima, širiš vokabular. Samim tim počinješ lakše da uviđaš greške i da se usavršavaš.

Kako je pisao Rej Bredberi?

Piši čak i kada ti se učini da nemaš o čemu. Iskoristi primer Reja Bredberija. On je više od sedamdeset godina pisao svakodnevno. Dan je počinjao tako što bi odmah po buđenju ispisao jednu ili nekoliko reči koje bi mu tog jutra došle u um. Onda je u toku dana od tih reči stvarao i zapisivao priču. Za života Rej Bredberi je objavio preko pet stotina pripovedaka, romana, komada i pesama.

Beleži sve što ti se učini zanimljivim. Neka od najgenijalnijih dela napisana su na kafanskim salvetama.

Upiši radionicu kreativnog pisanja.  Pored mnoštva fantastičnih stvari koje ćeš naučiti, u radionici ćeš početi i da stičeš naviku da pišeš svaki dan.

Kroz vežbe u radionicama dobićeš desetine izvrsnih ideja od kojih se svaka može izroditi u dobru priču.

Neka ti pisanje postane kao hrana, voda, vazduh i san. Neophodno da bi živeo.

Kako da napišeš tekst koji će publiku oboriti s nogu

„Ono što imaš da kažeš, veoma  je važno. Ipak, način na koji ćeš to iskazati čini veliku razliku.“

 

 

 

Kada ideju koja ti se javi staviš u pisanu formu i to se zatim veoma dopadne tvojim čitaocima, ti si zapravo svoju ideju predstavio na način na koji publika percipira stvari. Jednom kada shvatiš kakve uvide pružaju tekstovi koje pišeš, možeš suštinu svoje priče da predstaviš na način da podržava uverenja u koje publika postojano i čvrsto veruje.

Na osnovu činjenice za koju publiku pišeš, trebalo bi da izabereš odgovarajući način na koji ćeš ispričati svoju priču kako bi čitaoce naveo da dođu do prave poruke, koju im svojim pisanjem prenosiš.

Kada postaviš sebi pitanje „Kako ?“ razjasnićeš osnovnu razliku između uspeha i nesupeha, kada je reč o pisanju atraktivnih sadržaja, postova ili tekstova.

Sve je stvar dobre premise

Kada razmisliš malo o tome kako neka priča treba da se ispriča, možeš da čuješ druge kako istu temu sagledavaju iz različitih uglova. Drugi način razmišljanja o istoj temi, predstavlja premisu priče o kojoj pišeš.

Kao izraz iz logike, premisa je predlog koji podržava određeni zaključak. Može da se primeni i na pričanje priča isto kao i na pisanje bilo kog drugog sadržaja. Reč premisa prikladna je kako bi se izrazilo značenje emocionalnog koncepta, koji ne samo da privlači pažnju čitaoca već i održava njihovo angažovanje u svim elementima napisanog.

Ili drugim rečima rečeno:

  • Premisa je oličenje koncepta koji se proteže od naslova do zaključka, vezujući sve u jednu upečatljivu, kohezivnu, ubedljivu naraciju, kroz jednostavan i neizbežan zaključak koristeći pri tom željene akcije.

Pretpostavka će te povezati sa emocionalnim centrom mozga tvog potencijala, takođe podstiče želju, održava kredibilitet i na kraju daje rezlutat kroz adekvatnu akciju.

Budi nepredvidiv

Prva stvar koju apsolutno moraš da poseduješ je pažnja. Bez inicijalne pažnje koju treba da izazoveš kod publike, ništa drugo što uradiš neće imati nekog efekta. I ništa ne ubija pažnju tako kao publika koja već unapred zna pravac kojim ti ideš i pišeš.

Ono što je iza radoznalosti, čini veliku pretpostavku nepredvidivim i neočekivanim elementom, a to čini priču neodoljivom.

I opet se sve vraća na saznanje kome se obraćaš, za koga pišeš, kakvu si vezu razvio sa svojim čitaocima, kao i to šta su oni navikli da dobiju od tebe ?!

Budi jednostavan

Jedno od osnovnih pravila efektnog pisanja jeste i to da se izražavaš jasno i jednostavno. Pretpostavka je po svojoj definiciji jedna još uvek neviđena ideja, koja može nekada da bude kompleksna do same svoje suštine, a u najgorem slučaju, može da ti se desi da tu ideju u startu zanemariš ili odbaciš.

To u sakom slučaju poražava svrhu pisanja.

Dakle, imaš veliku ideju koja je predodređena da protrese publiku. Svedi je na jedan pasus, za početak. Ako bi bio dovoljno hrabar, ideju možeš da oblikuješ i u samo dve rečenice. Možda čak i na kraću formu. Slobodno eksperimentiši sa ovim. Samo hrabro jer svoju suštinu možeš čak i da iskažeš u samom naslovu.

I nemoj da sklizneš puno u emocije jer one mogu da budu i okidači za ono što ne želiš. Bukvalno. Razlog tome je što naši logični umovi projektuju sliku tako da verujemo da smo u svemu što radimo vođeni logikom na prvom mestu. Ako tvoja ideja nema dovoljnu snagu da uveri čitaoca u ono što želiš, nećeš uspeti u onom što radiš.

Napiši nešto za početak i pošalji nam, kako bi utvrdili od koje pretpostavke krećeš. Dalje će sve lakše ići kad postaviš dobre temelje…

 

 

Surova strana pisanja

Mnogi ljudi misle da znaju dobro da pišu ili slikaju, pevaju, crtaju…koji god da je posao u pitanju. Ipak, imaj na umu da sama sklonost ka umetnosti ne izgradi nijednog umetnika.

Čak i veliki pisci našeg vremena pokušali su da se održe samo na osnovu svog talenta, ali im je pokušaj propao. Svaki put su doživeli neuspeh kad bi se oslonili samo na svoj talenat.

Nabokov je, na primer, primio izrazito oštru kritiku nakon objavljivanja „Lolite“ da bi se kasnije ovo delo prodalo u pedeset miliona primeraka.

Nema dovoljno pravih talenata ?!

Ako ti neko navede razloge zbog kojih bi trebalo da odustaneš od pisanja, naravno da to ne znači da bi trebalo to i da uradiš. Drugi mogu da odbace tvoj stil, da ne razumeju ono o čemu pišeš ali svakako treba da nastaviš to da radiš jer na svetu uvek postoji neko kome će se tvoja priča, baš takva kakva je, veoma svideti.

Dakle, čak i ako si sasvim fantastičan pisac koji će biti čitan i objavljivan u vremenu što dolazi, ipak je verovatnije da ćeš prvo dobiti kritiku i odbacivanje pre nego što izgradiš svoje ime.

Nakon jednog ovakvog scenarija, nastali su brojni saveti, koje možeš da poslušaš, a i ne moraš. Sledi svoj sopstveni koji se pokazao kao pravi baš za tebe.

Prva verzija obično je promašaj

Pri tom, ne koristi žargonske reči poput rekonceptualizovanje, demasifikacija, ustavno ili presudno. Sve su ovo obeležja jednog pretencioznog, razmaženog tzv. autora.

Ponekad misliš da si puno bolji nego što to stvarno jesi

Svaki pisac ima trenutke u kojima misli da je ono što on piše, najbolja stvar na svetu. Njegovi likovi su oni koje publika jednostavno obožava dok bi se sa nečijim drugim smrtno dosađivala, a sama tema o kojoj se piše prosto je fabulozna, iako to zapravo nije.

Verovatno nećeš biti bogat. Ne piši samo da bi postao bogat. Ili poznat. Ovo je najbrži put da veliki deo svog života provedeš ozbiljno razočaran.

Skoro je sigurno da ćeš biti nesrećan. Pisanje je divno, stresno i teško. Ali, ukoliko možeš hrabro da prođeš kroz teška vremena, čekaju te i velike nagrade na kraju.

Kada je o pisanju reč, možeš da izgubiš prijatelje, san, zdrav razum. U stvari, kada uđeš u posao pisanja, ono može da preuzme čitav tvoj život. Da li si spreman na ovaj korak ?!

Nema pravila. Možda pomisliš da razumeš pravila, ali kada se radi o pisanju, možeš da očekuješ bilo šta.

Ne možeš samo da sediš i čekaš inspiraciju. Izađi i potraži je

Postoji samo par određenih pravila u pisanju. Na žalost, niko ne zna koja su to pravila. Bilo bi dobro da zapamtiš da kada ti ljudi kažu nešto što je pogrešno ili samo ne funkcioniše za njih, uglavnom su i u pravu. Međutim, kada kažu tačno šta misle da je pogrešno i kako da to ispraviš, onda su skoro uvek rekli pogrešnu stvar.

Drugi znaju više

Ponekad će drugi ljudi bolje sagledti ono što pišeš. Tvoje delo je nešto najbolje što si uradio, ali ponekad možeš dobiti konstruktivnu kritiku i od onih od kojih to najmanje očekuješ. Nikada nećeš napisati nešto što će zadovoljiti svačije kriterijume. Uvek će biti i onih koji smatraju da je tvoje pisanje glupost.

Nauči da prihvatiš i takve ljude. Svakako ih ne možeš pobediti.

Ponekad istina i boli. Ipak, dobra vest je da ako i nakon svega odlučiš da i dalje nastaviš da pišeš, onda je sasvim sigurno da ćeš uskoro postati pravi pisac !

Podeli svoje pisanje i sa nama. Pošalji nešto od toga što si napisao i otvori se za neke nove mogućnosti.