Kako da postaneš produktivniji (i bolji) pisac?

 

“Samo glup čovek uporno i stalno ponavlja jedno te isto, očekujući da će na kraju dobiti drugačiji rezultat”.

Narodna mudrost.

 

Želiš da postaneš bolji pisac.

Znam to jer pratiš radionice i Kreativno pisanje.

Takođe znam da imaš strah da postaneš bolji pisac.

Ovo znam zato što moraš da se promeniš kako bi postao bolji, a strah od promena je tako ljudska stvar.

Ali, šta ako ti kažem da je samo potrebno da pormeniš jednu stvar – prilično malu – kako bi ostvario svoj cilj i postao bolji pisac?

Mislim da mi ne veruješ!?

Trebalo bi. To nije samo nekakva “guru” teorija. To je nauka.

Jedan mali korak zaista može da te promeni.

Oslobodi moćnu snagu Kajzena.

Šta je Kajzen? To je japanska reč koja predstavlja proces postizanja reano postavljenog cilja, kroz male, uporne, kontinuirane korake.

Ovaj koncept se pojavio u vreme velike ekonomske krize 30-tih godina u Americi, da bi kasnije bio predstavljen u Japanu, nakon završetka Drugog svetskog rata. Koji je, ako do sada nisi znao, prerastao u moćnu svetsku ekonomsku silu, retko viđen uspeh u istorji ljudskog roda.

Isti princip što važi u velikom, važi i u malom. Umesto da menjaš sopstveni život, možeš da se menjaš kao pisac – na mali, ali vrlo značajan način.

Sve što treba da uradiš jeste da napravš jedan mali korak. Evo nekoliko ideja kako možeš odmah i sada da unaprediš svoje pisanje.

[Tweet “Uvek se seti da je najgora stvar koju si napisao uvek bolja od najbolje koju nisi napisao”]

1. Budi razuman sa prilozima

Šta su prilozi? Prilozi su reči koje nam bliže objašnjavaju, i više govore o glagolu.Prilozi određuju i približavaju značenje glagola.

“Čovek trči zaista brzo”.

Prilozi takođe imaju istu funkciju uz prideve.

“Tara je stvarno prelepa reka”.

Stiven King je jednom rekao da prilozi nisu “tvoji prijatelji”. Tako da je put do pakla (jednog pisca) popločan prilozima. Oni su višak. Korov u tvom kreativnom travnjaku. Tamo gde posadiš jedan, ubrzo nikne pet, deset, priloga koji imaju tendenciju da zamagle tvoje pisanje i misao, i postanu prava napast i muka za tebe i tvoje čitaoce.

Zato, piši kao što misliš, i misli kao što pišeš.

Andrić nas je učio da “primenimo jednostavan i koncizan “stil pisanja. Prilozi su sve samo ne to. Oni su najčešće taština od koje čitaoci imaju male, ili nikakve, koristi. Mogu samo da ih dave kao zmija žabu. I da otkriju kako si samo nepismen, prazan i pompezan. Kao kad hoćeš da zaseniš prostotu.

Zato se potrudi da budeš razuman. Pročešljaj strpljivo ono što si napisao. I piši onako da te svi razumeju. Pisanje nije obuka za astronaute. Više je nalik zavođenju lavice: velika muka, malo zadovoljstvo.

2. Piši, nemoj da bloguješ.

Postoje blogeri i postoje pisci.

Blogeri obično pišu, dodaju linkove, slike i video materijale, ubacuju opcije za šerovanje teksta, zveraju na Fejs i Tviter, cunjaju po Guglu ne bi li našli još koji podatak da ubace u tekst…

Reči su važne, ali su samo deo ukupne predstave.

Pisci pišu.

Pisci prave istraživanja, otvore prazan dokument, imaju beleške pri ruci, isključe ostatak sveta, a onda se bace na reči i samo reči.

Pisci ne uređuju, prepravljuju i formalizuju dok pišu. Ne planiraju gde da ubace sliku, listu, ili video. Sve ovo uvek može da se radi posle prve verzije rukopisa.

Ali ono što nikada nećeš moći jeste da kopiraš taj neprekinuti niz osnovnih misli i insipiracije. Po mom iskustvu, jednom kada se prekine, ono nestane i to…zauvek.

I zato, da li bloguješ ili pišeš?

Pokušaj da pišeš dok praviš svoj post na blogu. Koncentriši se isključivo na pisanje i ideje u prvoj skici teksta. Posle idi i radi šta hoćeš.

3. Odredi vreme za pisanje.

Možda u suštini tvoj problem nije pisanje ili blogovanje. Možda je prosto stvar u disciplini.

Nemoj da padneš u bedak. Nisi ni prvi ni poslednji koji ima problem sa ovim.

Ponekad je najteža stvar u pisanju da posadiš zadnjicu na stolicu i počneš da…pišeš. Prosto ko pasulj.

Ako si u stanju da napraviš jednu tako malu promenu, tako što ćeš svakodnevno vremenom povećavati vreme koje ćeš odvojiti za pisanje, proporcionalno ćeš povećavati svoje šanse da zaista postaneš pisac.

Zašto onda ne primeniš jednu prostu tehniku, onu na primer o kojoj sam već pisao, pa sastaviš svojih 750 reči svaki dan? ILi recimo vežba asocijativno pisanje kao kad svaki dan pereš zube? (pereš valjda, ha?)

Ali, kad se već uhvatiš za nešto od toga, onda sedi pa piši. I ništa više ni manje od toga. Čak iako završiš sa praznim ekranom od kog si i počeo, neka bude tako. Na kraju će ti to postati dosadno, pa ćeš onda valjda početi da pišeš. Nešto.

Nešto je bolje nego ništa. Uvek se seti da je najgora stvar koju si napisao uvek bolja od najbolje koju nisi napisao.

4. Promeni perspektivu

Čak i ako se uspeo da se nateraš da sedneš da pišeš, odredio sebo svoje vreme za pisanje, grozota praznog ekrana može toliko da te nervira, da osećaš kako pritisak u tebi stalno raste, sve do tačke ključanja.

Bela praznina i kursor koji uporno blinkuje postaje tvoja noćna mora.

Ako ti se to dešava, vreme je da se okreneš prijatelju.

Ali ne ono ortaku iz detinjstva, drugaru iz kafića, kumu od kad znaš za sebe, mada i oni ponekad mogu da budu korisni. Mislio sam da izmisliš svog virtuelnog prijatelja, nekog ko predstavlja tvoju publiku, onog za koga u suštini pišeš.

Zamisli da mu pišeš, pismo, mejl, i da hoćeš da mu objasniš svoje ideje. Možeš tako i da nasloviš tekst, ako ti se baš hoće. I tako, umesto da pišeš nikome i za sve u isto vreme, ovako ćeš pisati samo jednoj osobi.

Samo pusti da ideje teku same od sebe, bez prisile, kao reka. On će biti strpljiv. Razumeće te. Taj tvoj prijatelj. I kad se volite i svađate, on će uvek biti tu. Samo za tebe. I tvoje pisanje.

Tako ćeš doći u situaciju da pišući njemu, promeniš svoju perspektivu, sagledaš stvari iz drugačijeg ugla. Možda je baš tako nešto što ti treba da bi počeo da pišeš?

5. Kradi od drugih pisaca.

Ne navodim na greh. Ne mislim na bezočnu krađu, na plagijarizam.

Govorim o tome da prostudiraš uspešne pisce, naročito one koje voliš, proučiš kako oni pišu, da nešto od njihove uspešne prakse uključiš u svoj sistem pisanja.

Tvoj mali korak napred čak i ne mora da bude nekakva originalna ideja. Neko je svojevremeno rekao da su sve velike originalne teme odavno iscrpene sa grčkom tragedijom.

Ali, osim sadržaja, ovde je važniji sistem kako su drugi pisci pisali. Ujutro? Uveče? Olovkom ili direktno sa mašinom?Isključivo noću? Vino, burbon ili čista voda? Sa kapom pajaca na glavi? Isključuju telefon, ili zapale cigaretu nakon meseci apstinencije? Možda sve ove male strategije i rituali ipak prosto ne rade kod tebe.

Ali i ako ne rade, možda ćeš samo kad neke probaš, promeniti nešto kod sebe! Započećeš proces promene i poboljšanja, to je sasvim sigurno.

Jer, iako je pisanje usamljenički posao, proces poboljšanja tvog pisanja zaista ne mora da bude.

Jedan mali korak.

Želiš da budeš bolji pisac, i ja ovim malim tekstom ne tražim od tebe da praviš revoluciju od svog života, kako bi postigao to što želiš.

Niti hoću da ti solim pamet praznim frazama, ili privlačenjem atrakcija. Ja nisam tvoj guru sa plavim ćebetom što ti šalje bioenergiju telefonom u gluvo doba noći.

Uradi samo jednu stvar.

Napravi jedan korak.

Možda je to jedan od koraka opisanih u ovom tekstu, ili je nešto sasvim drugo. Ali, kad napraviš samo jedan, prvi korak, u pravcu boljeg pisanja, već si spreman za drugi, pa za treći, i tako redom.

Seti se šta je rekao Lao Ce:

Putovanje od hiljadu milja, počinje sa prvim korakom.

Napravi taj prvi korak.

Kako da promovišeš svoje pisanje?

 

Napisao si roman, zbirku priča ili poezije, možda si čak uspeo da nađeš izdavača, ili si se otisnuo u samizdat vode i…šta sad? Napravio si neko književno veče, platio recezenta, glumca sa gitarom i doneo besplatne primerke knjige da podeliš sa prijateljima i rodbinom, i svima onima koji su došli da piju besplatno, na tvoj račun.

Na fejsu si napravio svoju fan pejdž stranu, kačiš svoje tekstove i razmenjuješ pohvale što prijaju tvom egu. I bilo je stotinak (uf ako i toliko) lajkova od onih sličnih tebi, što moraš da lajkuješ i njima, i…to je to. Nikoga nije briga za tvoju umetnost, reči, patnju, za tvoje tumačenje sveta i ono što si hteo da im kažeš. Kraj. The End. Konec.

Arideverči.

Pisanje za bunar je mnogo zaludan posao. Znam da mnogi neće postati novi Andrići, Selimovići, Dostojevski ili Hemingvej…Možda tako i treba.U suprotnom, na šta bi ličio ovaj svet?!

Pa ipak. Šta možeš da uradiš i kako da promovišeš svoje pisanje, a da ne moraš da daješ ogromnu lovu izdavačima, novinarima, ili da visiš po ceo dan na internetu u nadi da će neko čuti tvoj glas vapijućeg u pustinji?

Odgovor je očigledan: društvene mreže. Ali, da li je baš to tako?

[Tweet “Postoje tri pravila kako da pišeš roman. Na nesreću, niko ne zna koja su to pravila”]

Kako izbeći zamke promocije na drštvenim mrežama?

Većina nas je bar jedanput u životu (neki i češće) imala situaciju kada smo morali da otkačimo, ili blokiramo, nekoga na društvenim mrežama, jer nismo mogli da živimo od njegovih pesama, priča, romana, eseja i sličnih tekstova. A takvih ima mnogo. Pisaca u pokušaju i nabeđenih genijalaca koji zatrpavaju grupe i stranice na Fejsbuku, Tviteru, Linkedinu i sličnim mestima. Ovi likovi pri tom nemaju ideju kako su dosadni, gnjavatori puni sebičluka i narcisoidnog koncepta života. I da njihovo ponašanje na inernetu zapravo predstavlja sve suprotno od onog što žele da postignu. Spamuju. Dosađuju. Izazivaju mučninu.

Ovakva vrsta ponašanja predstavlja drugu stranu, i to tamnu, medalje što se zove promocija. Jer, pametno napravljena promocija uopšte nije loša stvar. Zapravo, to je odlična aktivnost, ako se napravi kako valja. Većina nepoznatih pisaca koristi društvene mreže kao platformu za angažman potencijalnih čitalaca, i generalno uspeva da izbegne ovo zasićenje samopromocijom. Pa ipak, za mnoge ova vrsta akcije predstavlja nepremostive prepreku i proizvodi više štete nego koristi.

Postoje tri pravila kako da pišeš roman. Na nesreću, niko ne zna koja su to pravila (Somerset Mom). Isto važi i za autorsku promociju na društvenim mrežama. Iako ovo može biti tačno, meni se čini da za ovu problematiku pre važi Marfijev zakon koji glasi: što se više baviš promocijom, to je manja vrednost onoga što promovišeš.

Svi, pre ili kasnije, podlegnemo ovoj agresivnoj promociji knjiga i njihovih autora. Pa onda odemo na književno veče, ili kupimo knjigu u radnji (oni pametniji pozajme primerak), kako bi se uverili da je delo bezvredna hrpa slova na papiru. Većina toga jedva da može da se nazove pisanjem, a kamoli pričom, pesmom, ili nečim sličnim. Majmun koji škraba krejonom po masnom papiru bi sigurno napravio nešto zanimljvije.

Većina autora koji koriste društvene mreže za sopstvenu promociju, stalno napominju da je ključ za uspeh učešće, doprinos i angažman. Lajkuj mene i ja ću tebe. Gostuj mi na blogu, sajtu, strani, grupi, pa ću i ja kod tebe. I tome slično. Možda. Ali, ako misliš da sve što objaviš jeste tvoja promocija, tvoja poruka će vrlo verovatno biti ignorisana, u najboljem slučaju, ili blokirana u najgorem. Uprkos ovome, i dalje postoji ne mali broj onih koji misle da je svo vreme ovog sveta njihovo, da su suviše važni, ili vredni, kako bi nas angažovali, ili dali doprinos ovom svetu koji ih ne razume.

Svi mi znamo ponekog koji spada u ovu kategoriju. Ako ne znaš, onda si verovatno jedan od njih. Da li stvarno misiš da svet samo čeka da vidi tvoj Magnum Opus? Da je tvoja knjižica onaj okidač koji će nam promeniti živote? Da si samo na korak od svetskog (ili barem domaćeg) besteselera? Da se pisanjem zarađuju velike pare?Ako si takav, onda ćeš brzo pasti u bedak, kada tvoji snovi o svetskom uspehu i slavi ostanu samo pusta želja i sopstveni odraz  na titravom ekranu kante od kompjutera u tvojoj momačkoj/devojačkoj sobici.

Kako do promocije?

Kao i mnogi slični meni, i ja se oslanjam na društvene mreže kako bi proširio glas o mojoj školi pisanja, predavanjima, obukama i radionicama iz veština komunikacije, pisanja, i svim tim čime se bavim. Bez želje da smaram prijatelje i poznanike (i rodbinu) trudim se da svoje objave i poruke držim na nivou od 2-3 puta nedeljno, uz često objavljivanje tekstova saradnika škole i polaznika radionica. I nadam se da nisam dosadan i nametljiv, bez obzira što postoji velika grupa ljudi koja slično misli kao i ja, ili pišu i objavljuju svoje radove.

Da bi se društvene mreže, i internet u celini, pametno iskoristili kao kanal komunikacije i promocije, postoje određena pravila, koje nije pametno ignorisati. Mnoga od njih podjednako važe u virtuelnom i stvarnom svetu (mada razlika između ova dva sveta za mnoge postaje sve tanja). Što bolje naučiš i poštuješ ova pravila ponašanja, to će nagrada biti veća. Bez obzira da li hoćeš da promovišeš sebe kao autora, svoje pisanje, ili nešto slično. Promocija, ili izgradnja reputacije, kako se to stručno u PR industriji, kaže, dugo se već proučava kao ozbiljna nauka, tako da nema potrebe da izmisliš rupu u saksiji. Dovoljno je da obratiš pažnju na ono najvažnije. A to je sledeće:

  • objavljuj 1-2 tvoja orginalna posta nedeljno na društvenim mrežama,2-3 posta tvojih saradnika i prijatelja, i jedan do dva stara posta za koje misliš da su aktuelni (pravilo 2-3-1)
  • uvek pitaj za dozvolu kada objavljuješ svoje radove u tuđim grupama ili na stranama drugih autora
  • vodi računa da tvoji sadržaji uvek budu orginalni, sveži i da pomognu ljudima da reše neke njihove probleme
  • nemoj da pretvoriš svoju FB stranicu u sopstvenu oglasnu tablu gde se radi samo o tebi
  • nemoj da prodaješ svoje knjige i tekstove preko interneta i da ih nutkaš ljudima dan i noć
  • ne smaraj ljude ogromnom količinom svojh fotografija, o tome kad si išao u wc, šta si jeo, kako ti izgleda nova devojka, ili egzotično mesto na kome si se super proveo (koga bre to interesuje???!!!)

Ako ozbiljno ne budeš razmislio o ovome, rizikuješ da budeš blokiran ili ignorisan, što je veća šteta nego da ne izlaziš na internet uopšte.

Promocija tebe kao autora i tvojih radova na društvenim mrežama je dakle mač sa dve oštrice: vrlo lako možeš da se posečeš. Iako je primamljivo, besplatno, zahteva samo da sediš za kompjuterom i ne izlaziš iz svoje sobe, uvek se seti da iako je internet virtuelni svet, na njemu važe ista pravila kao i u životu. Ako si dosadan tamo, bićeš i ovde.

I što je još važnije: ako ono što pišeš ne vredi ni pet para, neće ti pomoći nikakav internet marketing i samo promocija. Još bolje: ubrzaće tvoj pad, a glas će da ti zvuči kao kad baciš pero u kanjon Tare.

U radionicama kreativnog pisanja, zato postoji posebno poglavlje baš za one polaznike koji žele da svoje pisanje promovišu na društvenim mrežama, i tako izgrade sopstvenu reputaciju, u svetu gde je konkurencija žestoka i gde se greške ne opraštaju. Ili još bolje: ako ozbiljno pišeš, prepusti nekom ko zna kako se promocija radi, da za tebe uradi ovaj posao. Na sajtu kreativnog pisanja postoji deo od pisaca za pisce, gde možeš da pogledaš i kako.

Srećno.

Pisanje anđela slomljenih krila

 

Talenat je dar prirode, prokletstvo univerzuma i umetnikova fatalna ljubavnica. Ta ljubavnica je prelepa, zanosna, prevrtljiva. Kada si sa njom ljudi te gledaju, dive ti se. Ali ona ume da bude i gadna, nezgodna, lupa ti na vrata u gluvo doba noći, i ostavlja te kad to najmanje očekuješ. I uopšte nema strpjenja za ostatak tvog života: tvoju ženu, decu prijatelje, poslove….Kada je sa tobom tada si najveći bog na svetu. Ali jednog dana će te ostaviti…zauvek.Jednog dana, posle mnogo godina, videćeš je u zagrljaju drugog ljubavnika, a ona će se pretvarati da te ne poznaje.

Moć reči

Reč je čista magija. To je moć koja potiče od samog Boga, a vera je snaga koja usmerava tu moć. Možemo reći da sve što postoji u našoj virtuelnoj stvarnosti nastaje uz pomoć reči, jer reči koristimo u stvaranju priče. Ljudi imaju čudesnu maštu. Pomoću reči smo stvorili jezik. Uz pomoć jezika, pokušavamo da objasnimo sve što doživljavamo.

Najpre smo se sporazumeli o zvuku i značenju svake reči. Zatim, pamteći zvuk reči, počinjemo da komuniciramo o svojoj virtuelnoj stvarnosti sa ostalim snevačima. Dajemo imena svemu što opažamo; biramo reči kao simbole, a ti simboli imaju moć da reprodukuju san u našoj glavi. Na primer, čim čujemo reč konj, u glavi nam se stvara određena slika. Tako funkcionišu simboli. Ali reč može biti još moćnija od toga. Dovoljno je da izgovorimo reč „Kum“, i u našoj svesti se pojavljuje čitav film. Ta reč, kao simbol, poseduje moć i snagu stvaranja, jer može da reprodukuje predstavu, ideju, ili čitavu situaciju u našoj mašti.

Moć reči je neverovatna. Reč u našem umu stvara predstave predmeta. Reč stvara složene koncepte. Reč izaziva osećanja. Reč stvara sva uverenja koja čuvamo u svesti. Struktura našeg jezika oblikuje opažanje čitave naše virtuelne stvarnosti.

I zato…zašto pišemo?

Pišemo da stvaramo svetove, putuјemo kroz veme, beležimo život, razmenjuјemo iskustva i učimo od sebe i drugih. Zato, prosto i јednostavno…pišite!

Zašto radionice pisanja?

Mnogi pisci početnici sumnjaјu da se pisanje uči kao i sve drugo. To јe ona stara dilema: pisac si ili nisi, sve ostalo јe bezveze. Čisto bacanje para. Pored toga, na internetu imaš gomilu saјtova koјi te savetuјu kako da bolje pišeš, pa što bi sad јoš nekom plaćao da te to isto uči! I јoš ONLAЈN?!

Međutim, kao i kod mnogih drugih sličnih stvari, dilema јe zapravo lažna. Niko od tebe ne može da napravi pisca, to јe јasno valjda svima. Ali, na onlaјn ili ”živoј” radionici, dobiјaš nešto što ne postoјi u klasičnom školskom sistemu i što u principu nećeš nikada besplatno dobiti ni od koga, a pogotovo ne od onih sličnih tebi što već pišu i ljubomorno čuvaјu kao zmiјa noge: zanatske tehnike, iskustvo i znanje, koјe su muktorpno sticali godinama!

Pisanje јe u svoјoј osnovi zanat. Kao i svaka veština, predstavlja nadogradnju tvog talenta. Seminari i radionice služe da se ove veštine i znanja brže i lakše steknu i tako ti uštede godine lutanja i ”snalaženja”. A to stvarno vredi, zar ne?

Druga važna stvar koјu možeš dobiti u Školi pisanja i kreativnim radionicama јe – vežba. I korsne kritike i sugestiјe od strane mentora i tebi sličnih koјi smatraјu pisanje kreativnim alatom za izražavanje, melemom za dušu, radošću igre i negovanju svog talenta. Na radinicama ti radiš ono što јe tvoјa osnovna stvar: pišeš, diskutuјuše, grešiš, opet pišeš….A to јe za svakog ko se bavi pisanjem naјteže! Sedi i piši. I stvari onda počnu da se otvaraјu i legnu na svoјe mesto.

Čovek uči dok јe živ. Učenjem i kreativnim stvaranjem održava duh, mozak i svoј celokupnim sistem onako kako treba. Јer јe misleno biće i јer mu јe tako dato od Boga. Zato se ohrabri i pusti da tvoјa kreativnost izađe iz tebe. Јer, na kraјu konca samo se to i računa. Sve ostalo јe bez veze!

Dobrodošli u Školu kreativnog pisanja!

Kako da napišeš i objaviš E-knjigu?

 

Sve do pre desetak godina, pisanje, štampanje i objavljivanje knjige bio je san, ali istovremeno i noćna mora za sve pisce. Beskrajno slanje rukopisa relativno malom broju izdavača, moljakanje za sastanak, ubeđivanje i (najčešće) odbijanje rukopisa, je bilo nešto sa čime su se brojni autori redovno susretali. I razlog da mnogi talentovani ljudi jednostavno odustanu od pisanja.

Danas su se vremena drastično promnila. Informatička i digitalna revolucija preko noći su promenile svet. Pa tako i pisanje i objavljivanje knjiga i rukopisa.

Internet, Amazonov Kindle, notepadovi, laptopovi i pametni telefoni izbrisali su granice fizike i mašte, i učinili knjigu i čitanje dostupnijim nego ikada. I pružili šansu mnogim mladim piscima i početnicima da svoju pisanu reč šire (skoro) bez ikakvih ograničenja. Zato, iskoristi priliku i postani pisac, autor i objavi svoju E-knjigu!

Evo kako, čitaj pažljivo!

[Tweet “Vetar ne možeš da zaustaviš. Ali uvek možeš da podesiš jedra”]

Korist od E-knjiga

E-knjige imaju mnogo više prednosti u odnosu na klasičnu štampanu knjigu. Troškovi štampe su drasitično redukovani, remitenda ne postoji, i nema prodajnih troškova.

Ono što je najvažnije, nema gnjavaže sa urednicima i izdavačima, problem sa autorskim pravima, svađe oko cene knjige, i brojnih drugih pratećih poslova koji postoje u klasičnom izdavaštvu. Ovde možeš da budeš 3 u jednom: autor, izdavač i promoter svoje knjige i – samog sebe. I to vrlo efikasno.

Osim toga, možeš sam da praviš reklamnu i marketing kampanju, uz pametnu kontrolu troškova, skoman budžet i skrojenu prema tvojim potencijalnim čitaocima.

Takođe, promocija knjige je maksimalno pojednostavljena, i možeš da obezbediš koliko god hoćeš besplatnih primeraka.

E-knjige su i često kraće po dužini od klasičnih knjiga (ali i ne mora, zavisi od žanra i teme…). Sve u svemu, stvaranje E-knjge je sjajan način da pokažeš svoj talenat svetu oko sebe, i to na jedan jednostavan ali efikasan način.

Kako da napišeš E-knjigu?

Pisanje elektronske knjige se ne razlikuje puno od klasičnog pisanja. Razlike koje postoje odnose se na nešto drugačiji način formatiranja i pripreme rukopisa za digitalni oblik čitanja i dsitribucije. Evo nekoliko najvažnijih stvari o kojima treba da vodiš računa kada planiraš da napišeš i objaviš E-knjigu.

1. Tema

Ako ne pišeš u nekom od klasičnih književnih žanrova (roman, zbirka poezije, kratke priče, zbirka eseja…), biranja teme jeste prvi ključ za dobru elektronsku knjigu. Pravilo je da ovakve knjige budu tematski informativne i profitabilne. Naročito kada su u pitanju saveti, priručnici, i sl.

Mnoge E-knjige su upravo ove vrste, i služe za promociju autora, ili pravljenje novca. Zato je kod odabira teme od velike važnosti imati u vidu tržište za koje pišeš knjigu. Dakle, prvo definiši ciljnu grupu i marketing, a tek onda počni sa pisanjem. U suprotnom, cela stvar će da ispadne da guraš okruglu stvar u kockastu rupu. A to i nije neki poso.

2. Dužina teksta/knjige

Ove ne postoji neko tvrdo pravilo. Imao sam prilike da čitam vrlo zanimljive i korisne e.knjige od svega 5 strana! Tako da najbolji savet je da ne ograničavaš samog sebe po pitanju dužine. Mnogi ljudi ne čitaju ovakve knjige direktno sa ekrana, već ih sačuvaju i odštampaju kako bi ih kasnije čitali natenane.

Ono što je najvažnije kada je dužina u pitanju, jeste da ne ubacuješ u knjigu gomilu nepotrebnog teksta, slika, atraktivnih dizajnerskih finesa i tome slično, samo da bi povećao broj strana. Kaži to što imaš da kažeš na jasan, koncizan, organizovan i čitljiv način. Sa baš onoliko teksta koliko ti treba za to. Ako ti za to treba 100 strane, to je u redu. Isto tako u redu je i ako sve stane na 5 strana. To je to.

3. Naslov

Opet ja o naslovu. Ako si već čitao neke moje tesktove, onda znaš zašto toliko insistiram na tome, naročito kada je komercijalno pisanje u pitanju.

Digitalno tržište širom sveta zasićeno je mnoštvom informacija, tako i da E-knjige različitih sadržaja nisu izuzetak. Iz tog razloga važnost dobrog naslova dolazi do punog izražaja. On mora da na neki način tvoju knjigu izdvoji od ostalih. I zainteresuje čitaoca da je kupi i pročita.

Jednom, dok sam pripremao svoju elekt.knjigu sa savetima za pisanje kratkih priča, imao sam dilemu kako da je nazovem. Bila je to prava muka. Prvo sam smislio naslov “Saveti za pisanje kratkih priča”. Ali, to je bilo predugačko i suviše obično. Posle dužeg mozganja, konačano sam smislio naslov “Kratki saveti za kratke priče”. Naslov je kraći, jezgrovitiji i pisan u copywriting tehnici smišljanja naslova: pamtljiv, zvučan, koncizan i izražava suštinu knjige.

4. Sadržaj

Osim ako tvoje pisanje nije u formi romana, zbirke kratkih priča ili poezije, tema i sadržaj e-knjige zahteva dodatno promišljanje. Zašto? Zato što se ova vrsta knjiga najčešće koristi kao promotivni materijal koji će popularisati tvoje pisanje i tebe kao autora, odnosno autoriteta u nekom polju.

Glavni razlog za ovu situaciju je vrlo teška zaštita od masovnog kopiranja knjige. Iz tog razloga najbolja ideja za korišćenje e-knjige je upravo promocija tebe samog. Književni autori mogu koristiti e-knjigu za promociju svojih dužih dela (pravljenjem odlomaka u fomri e.knjige), ali i početnici za promociju svog pisanja u formi priča, eseja, odabranih pesama za reklamne svrhe.

Ukoliko pišeš priručnike iz raznih oblasti, onda su e.knjige tvoj pravi izbor za sticanje i širenje publike, i mogu značajno povećati saobraćaj na tvom blogu/web sajtu. To bi obavezno trebalo da iskoristiš, pre svega u vidu besplatne elektronske knjige koju ćeš deliti svojim fanovima.

5. Format e-knjige

Najčešći format u kome se pišu i pripremaju e-knjige jeste Adobe PDF format. Ukoliko želiš da prodaješ knjigu na nekom od portala za prodaju knjiga kao što je, npr. Amazon, ili preko svog sajta, elektronsku knjigu je najbolje da spremiš i u “e.pub”, odnosno “mobi” formatu, tako da e lako mogu čitati na tabletima, telefonima, ili elektronskim čitačima kao što je Kindle.

E-knjige se obično pišu i uređuju u standardnim word procesorima kao što je Microsfot Word (Windows i Apple), gde možeš imati punu kontrolu nad formatiranjem teksta. U pisanju i pripremi teskta izbegavaj korišćenje velikog broja slika i ilustracija, jer se one mogu različito ponašati na različitm uređajima, pogotovo ako planiraš da se tvoja knjiga čita na manjim uređajima kao što su tableti i pametni telefoni.

Vodi račua da font bude dovoljno krupan (12-14 pt) i da između redova teksta i pasusa bude dovoljno belina i razmaka kako bi se lakše čitao tekst. I obavezno tamna slova na beloj pozadini. Izbegavaj preterano igranje sa formatima naslova, trudi se da sve bude svedeno i jednostavno, sa glavnom idejom da je tvoja knjiga tu pre svega za – brzo i lako čitanje.

Ovo su samo neka najosnovnija pravila za pisanje i objavljivanje E-knjiga. Ja uvek toplo preporučujem svim piscima da maksimalno iskoriste prednosti i blagodeti modernih tehnologija i upotrebe svu moguću tehniku u promociji i širenju pisanja što većem broju ljudi. Elektronske knjige su prava stvar za to.

To je i razlog zašto saveti kako da napišeš i objaviš e-knjigu postoje kao poseban E-kurs na sajtu Kreativno pisanje. Kurs je namenjen svim piscima, autorima početnicim i blogerima koji žele da napišu i objave elektronsku knjigu, i tu možeš naći detaljne uputstva i savete kako da to i uradiš.

Znanje je moć. Ako imaš šta da kažeš, onda napiši tvoju prvu digitalnu knjigu i podeli je sa nama. Jer, kako mudrost kaže: “Vetar ne možeš da zaustaviš. Ali uvek možeš da podesiš jedra”.

Prosto, zar ne?

7 stvari koje ti trebaju da bi živeo od pisanja

 

Ako si pisac, ili si tek počeo da pišeš, verovatno si milion puta do sada čuo sledeću izjavu:

Ljudi ne žive od pisanja. Trebalo bi da nađeš nešto praktično da radiš u svom životu.

Mnogi ljudi koji imaju dara za pisanje, pišu sjajne tekstove za džabe po Fejsu i sličnim društvenim mrežama. Ili su angažovani za bednu siću za razne tekstove koji su im plaćeni nekoliko para po reči. Ili im klijenti nikada ne plate za trud. I suočavaju se sa prezirom i nerazumevanjem profesije pisanja.

A ipak.

Kad pogledaš oko sebe, informativna i digitalna revolucija su za kratko vreme promenile svet. Naopačke. I taj svet je sačinjen od jedinica i nula. Ali i od – reči.

[section title=””]

13SEMINAR: KAKO DA ZARADIŠ NOVAC NA INTERNETU?

Internet može da bude sjajan medij za zarađivanje novca online. Kako da živiš od svog pisanja? Tehnike copywriting-a, pisanje sadržaja, frilens pisanje, online marketing i promocija tvog pisanja.

Jednodnevni seminar, 29.oktobar 2016. Prijavi se i počni! Detalje o seminaru pogledaj OVDE [/section]

 

Tehnologija postoji zato što mi stvaramo reči koje zaslužuju da ih delimo sa drugim ljudima

Tekstovi, video materijali, zvučni zapisi. Sve to zahteva dobro pisanje kako bi se iskazao kvalitet sadržaja i uloženog truda i vremena u stvaranje.

Ako je pisanje tvoja profesija i tvoja strast, možeš da prihvataš bedne poslove, za bedne pare, i bedni tretman.

Ili možeš da izabereš nešto bolje. Zato ŠTO POSTOJI nešto bolje.

U vreme kada sam počeo profesionalno da pišem, primetio sam izvesne važne crte, sposobnosti, znanje i snagu koja postoji između onih dobro plaćenih pisaca, i onih koji vole da pišu, ali nikada nisu dobro plaćeni za to.

Ovih 7 su najvažniji.

#1 Ljubav

Ovo možda izgleda bezveze, kao davno izlizani kliše, ali ako hoćeš da budeš pisac, onda znaš na šta mislim.

Ne postoji zamena za ljubav prema pisanju. Za strast prema oblikovanju reči, mučenju u smišljanju tema i naslova, ushićenju za vreme provedeno u svetu mašte i stvaranja, tumaranju po kući, samoće, i u beskrajnom pisanju i brisanju, jer to još nije onako kako treba.

Ako ne voliš jezik, tvoje teme i sastavljanje reči u neku smislenu celinu, nema smisla dalje da čitaš ovo.

Jer svi bi navedeno moglo da se podvede pod Ludost, Opsesiju i Tvrdoglavost. Što god da izabereš od toga, sve se svodi na zavisnost i žrtve, samo da bi reči tekle. Jer su jedino reči važne.

#2 Stav služenja

Pisati da bi se izrazio kao ličnost, ili pisanje kao rad na sebi i kao vrsta psihoterapije za lične potrebe, može biti izuzetno kreativno i vrhunska umetnost, zarad sopostvenog traganja za istinom i lepotom.

Međutim, čim novac umeša svoje prste, onda publika – čitaoci, slušaoci ili gledaoci – postanu fokus.

Profesionalni pisci imaju stav da oni služe svojoj publici. Služe im istinitim i predivnim rečima. Svakako. Ali i sa jezikom koji ispunjava njihove potrebe, pročišćava i nadahnjuje.

Pisci romana, priča, pesnici, novinari, kopirajteri, svi oni služe svojoj publici. I, bez obzira kako neka rečenica, ili pesma, fantastično zvuče, ako ne služe publici – odlaze u neprovrat.

#3 Samopouzdanje

Uvek me neugodno iznenadi kako su neki dobri pisci jedni od najnesigurnijih ljudi na svetu.

To ne mora da bude tako. Samopouzdanje dolazi kroz rad, vreme i iskustvo, kada postaneš istinski ekspert u svojoj oblasti. Ono dolazi kroz usavršavanje zanata, istraživanjem, i uočavanjem razlike u doživljaju tvoje publike.

Dobar zanatlija je istovremeno ponizan i ponosan.

Ponos i samopuzdanje dolazi tek nakon mnogo mukotrpne prakse – one vrste rada koja te stavlja pred izazove razvoja, rasta i stalnog širenja sopstvenih mogućnosti. A poniznost se sastoji u tome što dobar profesionalnac uvek unapređuje, proširuje, i doteruje svoje – ne znanje. Kao i uvek, uvek je ključ znati koliko ne znaš.

#4 Obuka

Mmogi pisci misle da ako imaju razvijen stil, sopstveni “glas”, čvrst stav o tome gde dođu zarezi i tačke, da mogu biti profesionalni pisci, kopirajteri, blogeri, novinari ili publicisti.

Neće biti tako.

Profesionalni pisci i kopirajteri su istančani kovači reči, ali si u isto vreme i dobri stratezi. Oni vrlo dobro razumeju koja vrsta sadržaja privlači pažnju, kako da se izdvoje od drugih sličnih sadržaja, kako da motivišu čitaoce i kupce (ako pišu za PR,marketing ili reklamnu industriju), i kako da zainteresovanog posmatrača pretvore u kupca, ili čitaoca poslovnih i popularnih sadržaja.

Ova vrsta znanja stiče se samo posebnom obukom, kao što ja radim sa mojim polaznicima online radionica kreativnog pisanja.

#5 Disciplina

Možeš da budeš talentovani pripovedač, kovač reči i strateg, ali ako ne nateraš sebe da provodiš vreme u stolici za pisaćim astalom, i ne proizvedeš neko smisleno pisanje, nikada nećeš stići tamo gde si namerio.

U izvesnoj meri, disciplina je skup navika koje moraju da se neguju. Kao pisac, vrlo je korisno da se držiš nekih svojih rituala, određene radne atmosfere koju voliš (pisanje u određeno doba dana, muzika, kafa, burbon…), kao i da usvojiš naviku da budeš produktivan pisac (dnevna doza pisanja, plan).

Ako želiš da budeš pisac-udarnik, profesionalac sa visokim standardima i profesionilanom etikom, moraš da usvojiš i navike koje se odnose na poštovanje rokova, redovnu poslovnu prepisku, održavanje kontakta sa klijentima, i slične dobre poslovne običaje.

Ako ti je do toga stalo, ne sumnjam da ćeš u tome uspeti.U početku je najteže formirati navike, ali jednom kada sve postaviš kako treba, one će ti pomoći da ostaneš na pravom putu uspeha. I u tome je razlika između navika i snage volje.

#6 Želja za sopstvenim marketingom

Da. Od pisanja romana možda i neki srećnici zarade veliki novac (naglasak je na neki).

Moguće ja de se i u novinarstvu i publicistici takođe napabirči neka pristojna kinta. Naročito ako imaš dobre veze u tim krugovima.

Međutim, najvže šanse da se nešto zaradi još uvek postoje u kopirajtingu, odnosno marketingu, reklami i odnosima sa javnošću. I u poslu profesionalnog blogera. Kao i za pisanje poslovnih tekstova za Internet. Naročito ako dobro poznaješ neki strani jezik (najčešće engleski).

To je veoma interesantan posao pisanja. Može da se dobro zaradi, vrlo je zahtevan, traži dobre istraživačke i komunikacijske sposobnosti, ali pruža veliko zadovoljstvo i bogatstvo raznih tema o kojima je zanimljivo pisati.

Neki pisci misli da je to dosadno. Daleko od toga. Stvaranje dobrog sadržaja (content marketing, na primer), za razliku od 95% gluposti koje se pišu na Netu, može da ti pruži sjajnu priliku da iskažeš svoje sposobnosti i veštine u pisanju priča, istraživanju, kovanju reči, kao putopisac ili istoričar.

Dobar pisac ove vrste, kopirajter, putopisac, istraživač, mora da ima sve ove osobine u kombinaciji sa solidnim poznavanjem marketinga.

Takođe, moraš da imaš i dobru sposobnost da reklamiraš samog sebe. A ovo može biti prilično teško, čak i za one pisce koji uspešno reklamiraju svoje klijente.

Ako ti sve ovo pobrojano prirodno ne leži, nemoj mnogo da se brineš. To nijednom dobrom piscu ne dolazi samo od sebe. Ali može itekako dobro da se nauči. Ja upravo to radim sa mojim polaznicima u radionici za copywriting. Jer, ta znanja se ne uče u klasičnoj školi. Pogotovu ne tako da od tebe naprave dobrog profesionalnog pisca u ovoj oblasti.

#7 Podrška

Jedna od težih stvati života kao profesionalni pisac, je sam put kojim ideš kako bi razvio i unapredio samog sebe.

Ne postoji niko da ti kaže kuda treba da ideš. Nikog nema da ti postavi znake za orijentaciju i opasnosti na putu, nikog da ti isplanira dan i organizuje posao.

Ovo je san mnogih ljudi – da žive od svog kreativnog rada, da rade kada hoće, koliko i kako hoće. To je i najlepša strana života profesionalnog pisca. Ali, istovremeno i – najteža.

Pisanje je usamljenički posao. A može da bude i nepodnošljivo samotan ako nemaš koelge sa kojim će da razmeniš ideje, pitanja, iskustva. Ili da podeliš časove očaja, ali i uzbudljivih pobeda.

Kada nađeš svoje pleme pisaca, to je sjajna stvar. Oni su, veruje mi, jedni od najzabavnijih, smešnih, otkačenih, ljudi koje ćeš ikada imati priliku da upoznaš. I sjajna je stvar biti sa ljudima koji te razumeju i prihvataju. Čak i čudnu kapu na glavi koju voliš da nosiš dok pišeš.

Odakle da počneš?

Gde možeš da dobiješ znanje, veštine, da razgovaraš i razmeniš svoja iskustva i ideje?

Pa, za početak, priključi se nama na sajtu Kreativnog pisanja. Poveži sa onima što slično misle, razgledaj malo razne besplatne stvari na sajtu, demo i besplatne radionice, seminare i predavanja, prouči neke besplatne priručnike i mnoge stručne tekstove na blogu o pisanju i za pisanje. Ako ti se sve to dopadne, uvek možeš da upišeš neku od online radionica i naučiš mnogo zanimljivih i korisnih stvari za tvoje pisanje.

Bilo bi mi drago da budeš sa nama.

Jer, ko zna? Čudni su putevi kojima idemo. Pisanje i pisci postoje za ljude i zbog njih. Ljudi su uvek ključ života. Uloži uvek u sebe i druge, i to će ti se stostruko vratiti.

Dovoljna je samo ljubav. Sve ostalo dođe samo po sebi.

 

Male sitnice, VELIKO pisanje

 

Piše: Ivana Živanić

Istraživanje kao stil života ne podrazumeva samo put oko sveta za 80 dana. Istraživanje je put u središte sopstvenih želja i talenata. To razmišljanje sasvim slučajno me je dovelo do neka tri pravila koja su me definitivno navela da se pokrenem u pravom smeru.

Prvo spomenuto pravilo je: Ako ne kreneš za onim što želiš, nikada to nećeš ni imati.

Drugo pravilo: Ako ne pitaš, odgovor će uvek biti NE.

I treće, jednako fascinantno, pravilo glasi: Ako se ne pokreneš, uvek ćeš biti na istom mestu. Kao kada se odjednom probudiš i osvestiš nešto, a onda kreneš u lov na željeno. Na tom putu vredi se pridržavati nekih “zlatnih“ pravila pa možda još nekom budu zanimljivi i od koristi:

Imaš talenta, smisla, volje…to je super, na pravom si putu

Kada u sebi osetiš neku pritajenu želju da uvek nešto pišeš, kada nesvesno čitaš tekstove i zamišljaš potajno kako bi ti to napisao, onda je to zov koji ti poručuje da se otisneš u kreativne vode umetnosti zvane pisanje. Samo je bitno da prepoznaš taj zov, da bi mogao da te vodi pravim putem. Nemoj ga zanemariti.

Kada se jednom pokreneš, pola posla je urađeno

Čim počneš da istražuješ, uvek ćeš nailaziti na nove ideje, korisne informacije i linkove, ljude koji ti mogu biti zanimljivi i od pomoći na tvom putu istraživanja mogućnosti kako postati što bolji pisac. U svemu tome pronaćićeš nešto što će ti odgovarati i čemu ćeš želeti da se posvetiš i radiš na tome. Uz nezaobilazni kvalitet rada (koji se vrlo brzo otkrije, za to se ne moraš brinuti) važno je ostati uporan, dosledan i pun pozitivnog očekivanja.

[Tweet “Ako ne kreneš za onim što želiš, nikada to nećeš ni imati.”]

Jasno definisan cilj gde želiš biti odvešće te baš tamo

U čitavu avanturu si se i upustio jer si nekada imao nejasnu viziju da želiš baš tim da se baviš, makar to bi i neobavezni, opuštajući hobi. Sa svakim narednim korakom, klikom miša, usvojenom informacijom, bićeš bliži svom cilju. Možda je to želja da uspešno vodiš blog, pišeš knjige ili za neke novine, bitno je da znaš da imaš potencijala za to i da veruješ da možeš da ostvariš to, a sa svakim naporom koji učiniš da što više saznaš o željenom, bićeš i bliži cilju.

Požitivna očekivanja, entuzijazam u radu, volja i trud su dobitna kombinacija za uspeh

To je već postalo klasika. Svi vole i poštuju nečiji trud, kvalitet, informisanost i lepo ponašanje. Kao i u svemu, najvažniji je ispravan stav. To će otvoriti mnoga vrata, između ostalog, i ona kroz koja ti želiš da prođeš.

Bez obzira na okolnosti, uvek postoji nešto odakle bi mogao početi

Možda je vreme pogrešno, ili ga je premalo ili si zatrpan obavezama, svima si potreban…Ali srećna je okolnost što imamo naprednu tehnologiju pa nam je sve uglavnom dostupno. Ako ti neka misao, ideja proleti glavom, uvek možeš da potražiš nešto više o njoj čak i na vlastitom telefonu. Inspiraciju ti mogu doneti svakodnevni kontakti, odnosi koje imaš, novine koje samo usputno pročitaš. Mogućnosti su neiscrpne, samo zastani malo, pogledaj, napravi plan i pokreni se !

[section title=””]ekursevi

ISKORISTI PRILIKU UPIŠI E-KURS! 

E- kursevi su poseban oblik online radionica u kojima možeš da učiš veštine i zanat pisanja potpuno samostalno, bez mentora.

[button color=”primary” size=”small” url=”https://www.kreativnopisanje.org/besplatni-sadrzaj/” target=”self”]SAZNAJ VIŠE OVDE[/button]

[/section]

 

Um je važan saradnik na tvom putu do pisca

Iako većina ljudi zanemaruje moć i dejstvo sopstvenog uma, ipak je on taj koji diktira pravila igre. Najbolje je rasterećeno pristupiti svom planu: Ok, mogao bih pisati…što da ne. Hajde da vidimo šta se može učiniti po tom pitanju…najbolji je način. Nema velikih očekivanja, nema velikih otpora u ovakvom pristupu. Kada imaš potpunu sigurnost u svoj intelekt, mogućnosti, potencijale, imaćeš i pozitivna očekivanja, a tvoj um će te voditi pravim putem da i dođeš do toga.

Desiće se da ne ide uvek sve kako si planirao… Pa šta ?! To te samo jača i izgrađuje U

vek će biti iritantnih ljudi, situacija, okolnosti. To neka te ne zabrinjava. Iz svega nešto učiš. Čak i to može biti izvor neke dobre ideje i inspiracije za nešto. Iz svake situacije izvuci najbolje i nikada, ali nikada nemoj da odustaješ ! Da bi ostvario svoj san i radio (tj.pisao) ono što želiš, nema prepreka. Svi mogu biti mentori, od svakog nešto novo naučiš i neka onda ide svojim putem. A ti ćeš još i biti zadovoljan sobom jer si dobio i na samopouzdanju.

Uvek imaj lepo mišljenje o sebi

Pisci su većinom umetničke duše. Imaju dar da iskažu sve ono što drugi ne mogu. Talentovani idealisti kako ih neki nazivaju. Pa zar neko ko ima takve vrednosti može da ima loše mišljenje o sebi ili manjak samopouzdanja ?! Poštovanje ti neće niko pokloniti. Moraš sam da ga imaš. Kao i sa stavom, najvažnije stvari počinju sa tobom.

Ako ipak osetiš da imaš otpor prema svemu i misliš da ti to ne možeš, razmisli zašto tvoja mašta kreira sva ta negativna očekivanja

Podsvest je čudo. Ako si ikada posumnjao u sebe, svoje vrednosti i kvalitete to će se vratiti kao bumerang da te progoni sve dok ga ne osvestiš. Zato posveti malo vremena sebi i svom unutrašnjem stanju. Tamo uvek imaš nešto zanimljivo da otkriješ što će ti pomoći da svoju energiju usmeriš na ostvarivanje svojih ciljeva, a ne na njihovo blokiranje.

Kada i dalje ne ide kako želiš, pusti…To će ti obezbediti pozitivno razrešenje tvojih nedoumica  

Uvek kada se isforsira nešto ili čak kad sami sebe isforsiramo da nešto moramo odraditi u nekom vremenskom roku, obavezno neće ići ništa po planu. Tada uradi ono što najbolje možeš u datom trenutku, obično to bude dovoljno. Onda umiri svoj duh, opusti se i kada okolnosti počnu da se slažu, prepoznaj ih i deluj!

P.S. Ove, na prvi pogled tako obične, sitnice nastale su u momentu kada je sve izgledalo nemoguće. Suočavanje sa problematičnim siutacijama i otvorenost za promene naterali su me da se zapitam nad ovim smernicama i da ih isprobam u praksi. Iako deluju kao nešto prilično apstraktno i ne puno primenljivo, vrede uloženog truda.

Caka je u tome da se shvate opušteno i da se primenjuju kao u igri (a ne kao u grču) Afirmativan stav prema promenama čini da se pokrenemo u željenom pravcu i pokažemo da je to što umemo, najbolje što je Svet ikada video!

 


ivana zivanicIvana Živanić, voli da piše eseje, kratke priče i da rečju opiše sve ono što je zanima. Bavi se lekturom, uređivanjem stručnih i kreativnih tekstova. Voli i brine o životinjama sa kojima je u posebnoj vezi. Živi i radi u Novom Sadu.

 


 

Šta pisac (ne)treba da ima na radnom stolu?

 

Ljudi obično zamišljaju kako svi oni koji nešto pišu (pisci i oni ostali), imaju neka svoja tajanstvena radna mesta, velike pisaće astale za pisanje, brda olovaka, knjiga, papira i tome sl. Kao mali hramovi u kojima su oni apsolutni bogovi svog kreativnog univerzuma. Što znači da je pisanje po kafanama i salvetama, uz dupli vinjak, manje popularno. I to je tačno. Barem delimično. Ali, da li će flaša burbona pored pisaće mašine napraviti od tebe Hemingveja?

Svako od nas verovatno što-šta drži na svom pisaćem stolu: tu su kompjuteri, tableti, tablete (za glavobolju), telefoni, papiri, spajalice, olovke, dečije žvrljotine, slike, ostaci od ručka…I to je ok. Sve dok je tebi lepo i imaš svoje mrvljive muze za inspiraciju na dohvat ruke.

Ali…dok su neke od stvari ok, jer za tebe predstavljaju pravi podsticaj za opuštenu kreativnost, postoje i one koje za potencijalnog pisca predstavljaju smrtnu opasnost. Preterujem? Možda. Ali, evo nešto iz mog iskustva, a ti ćeš se možda pronaći u tome.

Dakle, kako bi trebao da izgleda “idealan” radni sto jednog bića što piše?

[Tweet “Flaša burbona pored pisaće mašine neće od tebe napraviti Hemingveja.”]

 

Šta izbaciti?

Sat. Biti posmatrač protoka vremena znači buljenje u vreme koje ti sporo protiče i nikako da istekne kako treba. To budi nervozu. Zato, ukloni sat sa svog radnog stola. Ionako za tvoje pisanje i slavu imaš svo vreme ovog sveta.

Savetujem i da uzmeš stiker i da njime prekriješ ugao kompjuterskog ekrana gde obično stoji onaj digitalni časovnik. Koncentriši se samo na tvoje pisanje – i bićeš iznenađen kako ti je vreme brzo prošlo, i šta si sve uspeo da naškrabaš u međuvremenu!

Mobilni. Ako si neki karakter, onda ćeš sam sebi zabraniti pozive, cimanje, FB, Tviter i SMS poruke dok sediš i pišeš. To je sasvim sigurno jedna od najtežih stvari na svetu. Jer, često prekidanje uz ovaj besmisleni multitasking, može da te potpuno onesposobi za pisanje.

Nećeš moći da sročiš čak ni jedan običan mejl kumu sa spiskom gostiju za dolazeću slavu. Ili ćeš sricati i gutati slova u mesendžeru, tako da će druga strana misliti da razgovara sa nekim pračovekom iz doba Jure.

Pretrpanost. Onaj spisak svega i svačega s početka posta. Neki ljudi vole da rade u haosu, dok drugi traže čist, uredan, spartanski prostor, koji ne dopušta ništa između pisca i olovke (tastature). Ja spadam u ove druge. Suviše stvari oko mene odvlači mi pažnju i ubija koncentraciju. Naročito jer volim da slušam muziku dok pišem. Ćilibar i dve koce leda su tu uvek rado viđeni gosti.

Ali ipak, probajte ono što vam najvše odgovara i to je najbolji recept. Moja drugarica voli da piše dok na glavi nosi pletenu kapu šarenih boja. Ima nas raznih. Štos je da se ne okružite onim što vas nervira, ili ne pripada vašem duhovnom svetu.

Papirići i poslovni papiri…Računi, pisma, beleške, izveštaji iz laboratorije, podsetnici-stikeri i slična poslovna galanterija, nema mesta na stolu kreativnog pisanja. Ako sređujete račune za struju, ili proveravate nivo holesterola, ne možete da ljudski pišete nešto što valja. Pogotovo što to u vreme ove bede odmah iznervira.

Maknite to sve na neko drugo mesto, stavite kapu na glavu, ili omiljenog plišanog medu na astal ispred sebe, i pišite. I razgovarajte s medom…ponekad.

 

[section title=””]ekursevi

ISKORISTI PRILIKU – UPIŠI E-KURS! 

E- kursevi su poseban oblik online radionica u kojima možeš da učiš veštine i zanat pisanja potpuno samostalno, bez mentora.

[button color=”primary” size=”small” url=”https://www.kreativnopisanje.org/besplatni-sadrzaj/” target=”self”]SAZNAJ VIŠE OVDE[/button]

[/section]

 

Šta je poželjno na astalu?

Čaša vode, grikalice, kafa. Pre nego što počneš da pišeš, kafa i voda su korisne stvari da podrže tvoju kreativnost. Naročito za one koji pišu noću, ili rano ujutro kao ja. Može i ratluk. Opet, za one koji vole nešto jače, preporuka je da ne preteruju, jer iz alkoholne izmaglice svašta može da se izrodi.

Ova “hrana za glavu”, poput pića, grickalica i tome slično je vrlo korisna, daje šećer, diže adrenalin, i korisno služi da te odvrati od čestog ustajanja do frižidera, što drastično smanjuje koncentraciju na posao koji te čeka (pisanje).

Tajmer. Znam, znam, rekao sam na početku da ti sat ne treba. Ali, ipak, neka vrsta tajmera je korisna jer mnogi pisci umeju da pišu tek kad imaju čvrste rokove. Pa onda zapadnu u vremenski tesnac. Ovo je inače moćna stvar za produktvinost.

Dakle, podesi tajmer na jedan čas, recimo, i probaj da za to vreme ostaneš koncentrisan na pisanje, i obećaj sebi šta ćeš sve da napišeš za to vreme. Nećeš verovati, posle izvesnog vremena i vežbe, kako ti se drastično povećava produktivnost. Ovo uvek pali, bar kod mene!

Raspoloženje, atmosfera. Ja uvek koristim muziku. Volim da slušam muziku dok pišem, naročito instrumentale, džez, ili filmsku muziku. Ova vrsta muzike je odlična za inspiraciju: emocije koje muzika izaziva, vrlo brzo mogu da te prenesu u tvoje sopstvene svetove mašte, na krilima inspiracije.

Isto mogu da posluže i razne stvari i stvarčice, kao onaj plišani medved, neka fotografija, slika…Na primer, ako pišeš roman sa srednjevekovnom tematikom, okruži se plaštovima, grbovima, mačevima, i sličnim stvarima iz epohe. To uvek bude korisno kao dodatna inspiracija.

 

Šta ako sve ovo ne funkconiše?

Onda moraš da preduzmeš drastične mere. Rezerviši mesto u biblioteci ili kafiću koji voliš, pa radi neko vreme tamo. Ili idi na selo kod rodbine, pa živi kao pustinjak neko vreme. Izlazak iz poznatog prostora može da bude vrlo lekovit.

I, ako primetiš da ti nekih dana pisanje ide mnogo bolje nego nekih drugih dana, ne brini se. Kvalitet uvek pobedi kvantitet!

Kako su izgledali pisaći stolovi nekih drugih (poznatih) pisaca?

Nemam pojma, nije ni važno. Tvoj sto za pisanje je samo tvoj.

I tačka.

 

[section title=””]

Želiš da usavršiš pisanje?

darko-profil-3-cb-150x150Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Pridruži nam se na sajtu kreativnog pisanja i uživaj zajedno sa nama!

[button color=”primary” size=”small” url=”https://www.kreativnopisanje.org/” target=”self”]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

 

Kreacija zvana želja

 

Piše: Ivana Živanić

“ Genijalnost se ne može naučiti.”

Kratka, svedena forma a opet tako sveobuhvatna. U jednoj jedinoj rečenici može da stane čitav Univerzum jednog pisca. Nekada prođe čitav jedan vek u potrazi za onim originalnim, osvežavajućim dahom luksuza koju nazivamo genijalnost, a koja je imperativ svakog pisca koji bar malo za ozbiljno shvata svoje delo i svoj rad. Nekada prođe čitav jedan vek, a da mnogi ostanu blago nesvesni da je sve samo bledi pokušaj da se dosegnu visine beskrajnog obilja mogućnosti i inspiracija i da u stvari nisu bili ni blizu genijalnosti. Na kraju, uvek se gasi svetlucanje njihove nade.

A odgovor je tako jednostavan. U stvari, sve velike stvari su tako jednostavne. Imaginativna moć ljudskog uma je savršena, neiscrpna, veličanstvena. Skoro pa nedostojna čoveka koji je tako lako shvata, kao nešto što se podrazumeva.

Prava magija nastaje kada se dođe u dodir sa samim sobom. Sa onim najtananijim delom bića koji zna sve odgovore. Koji je uvek tu da pokaže gde leži naša genijalnost, naša staza koja je tu samo radi nas. To je istovremeno i najlakši i najteži put koji može da se sledi.

[section title=””]ekursevi

ISKORISTI PRILIKU – UPIŠI E-KURS! 

E- kursevi su poseban oblik online radionica u kojima možeš da učiš veštine i zanat pisanja potpuno samostalno, bez mentora.

Odaberi temu, upiši kurs i dobijaćeš lekcije i vežbe direktno elektronskom poštom u tvoj Inbox.

[button color=”primary” size=”small” url=”https://www.kreativnopisanje.org/besplatni-sadrzaj/” target=”self”]SAZNAJ VIŠE OVDE[/button]

[/section]

 

ODRAZ U OGLEDALU BESKRAJA

Najlakši je jer samo treba pustiti iskru mudrosti da nađe put do nas. Ona će to znati. Uvek zna. I onda se dešava čudo, inspiracija moći i znanja. Najhrabriji i najuproniji to najbolje znaju. A zašto bi onda to predstavljalo paralelno i najteži put ?!

Pa uvek je najteži deo posla bio prepustiti kontrolu, odložiti je na neko udaljeno mesto i zaboraviti je, makar privremeno. Pri tom se uvek nekako smetne sa uma da se ono uzvišeno ne može kontrolisati. Jednostavno to ne ide tako.

Prirodni poredak stvari uvek je pametniji od onog ljudskog. Inspiracija i čista želja moćna su sinergija koja zapale onu iskricu genijalnosti u umu i to je onda prava stvar. Dobitna kombinacija. Ali treba biti pametan i dostojan tog procesa. Zato je tako teško održavati bljesak originalnog uma tako živim.

[Tweet “Prava magija nastaje kada se dođe u dodir sa samim sobom.”]

IZA BRAVE VREMENA

Jedan priznati pisac verno je prikazao suštinu i značaj pisanja u modernom društvu. ‘Svet se, hteli mi to ili ne, kreće linerano. Budućnost je u nelinearnoj komunikaciji, koja se grana kao što to čine naše misli pre nego što ih zarobimo rečju ili ih fiksiramo na papir. Tada moraju suzbiti svoju prirodu i sabiti se u red jednog linearnog sistema.‘

I sudeći po njemu, budućnost je već počela. Pred čitaocima se otvaraju vrata novog veka. Ukazuje nam na mogućnosti razvijanja jedne pragmatične veštine, uz pomoću koje se sa lakoćom ostvaruje efikasna i razgranata komunikacija sa čitalačkom publikom, ali i sa beskrajnim svetom sopstvenih misli i emocija.

Dobrodošao u svet gde je sve moguće…

 

[section title=””]seminars

SEMINARI I RADIONICE

Voliš seminare i raidonice pisanja uživo? Prijavi se za jednodnevne seminare  /radionice na posebno odabrane teme iz Kreativnog pisanja, Copywritinga i pisanja za blog.

[button color=”primary” size=”small” url=”https://www.kreativnopisanje.org/seminari/” target=”self”]POGLEDAJ SEMINARE[/button]

[/section]

 

Kako i zašto sam počeo da pišem?

 

Dok sam bio u osnovnoj školi, nisam voleo srpski jezik, bilo mi je dosadno da učim gramatiku, pravopis i sva ta suvoparna palamuđenja o jeziku. Tek sam kasnije shvatio važnost svega toga, ali u početku je bilo tako. Više sam voleo da budem preduzetnik, izdavao sam sa drugaricom časopis “Patak pres”, koji smo kucali sa indigom na pisaćoj mašini i delili drugarima iz razreda. Mašta je bla ključna stvar u toj dečijoj igri. Sećam se, imao sam neki stari magnetofon i mikrofon, pa sam snimao filmove u kojima sam bio sve: i scenarista i reditelj, i glumac, i ton majstor, itd.

A onda sam otkrio svet knjige. Mašte. Radost i ljubav prema čitanju. I to je bila ljubav mog života. Nikada više nisam ostavio knjigu, koja me i danas prati. Zato i svojoj deci danas kažem: čitanje knjiga je najvažnija stvar u životu svakog ljudskog bića. Bez obzira da li pišeš ili ne. Čak i kada sam stvaraš i otkrivaš nove svetove….pisanjem.

Oduvek sam mrzeo rokove i zadatke. Kad god je trebalo da nešto uraidm po zadatku, sa rokovima, bežao sam ko djavo od krsta i sve radio u zadnji čas. Pa sam onda hteo da studiram fotografiju koja je bila i ostala ljubav mog života. I to u Pragu, koji je bio pravo mesto za to u ono vreme (80te godine prošlog veka). Ali, to je propalo iz nekih administrativnih razloga. Onda sam konačno zaključio da je Fakultet Dramskih Umetnosti prava stvar za mene. Voleo sam film, pre svega. I takos am upisao dramaturgiju. Nisam ni znao šta me čeka: pisanje.

I dalje nisam voleo nešto bogzna šta da pišem, al sam završio studije, po zadatku. I počeo da se bavim kopirajtingom. Pisao sam scenarija za reklame, režirao mnoge video spotove, i uživao u poslu koji mi je izgledao kao sjajan spoj kreativnosti i preduzetništva.

A onda, bilo mi je dosta svega, i posvetio sam se svojoj drugoj ljubavi: profesuri i nastavničkom pozivu na visokoj školi. Otkrio sam kod sebe taj drugi talenat: volim da predajem i učim druge onome što znam iz oblasti pisanja, komunikacije, medija…I tako sam stigao do svog prvog bloga. Tek je blog bio pravo otkrovenje!

Tako sam se vratio pisanju i čitanju.

Piscu su potrebni čitaoci

Kao i svi pisci, počeo sam da pišem i objavljujem svoje radove ne znajući šta da očekujem. Tako sam počeo sa svojim ličnim blogom (www.darkotadić.wordpress.com), a onda i sa drugim blogom posvećenim kreativnom pisanju (www.kreativnopisanje.wordpress.com).Sećam se, svako malo bi sedeo u nekom kafiću (omiljen mi je bio kafić na teniskim terenima kod hale “Pionir”) i na laptopu kuckao svoje tekstove, i strasno prtisikao dugme “Objavi”.

Nije ni potrebno reći da se ništa spektakularno nije događalo tih prvih meseci.Voleo sam svoj blog i pisanje na njemu, ali nisam imao nikakvu jasnu ideju šta ću s tim.

Iako u početku to nisam sasvim shvatao, ubrzo mi je postalo važno da vidim kako ljudi reaguju na moje pisanje – postalo mi je jasno da ljudi čitaju ono što pišem. I tako se rodila nova ljubav između mene i moje -publike.

Sve do tog trenutka moje pisanje čitali su moji nastavnici, profesori, poslovni partneri u advertajzingu, prijatelji i familija. I nije me nešto bilo briga oko toga.

Ali, kada je u pitanju bio moj blog, ja sam stvarao odgovore i komentare. Bilo mi je stalo da izazovem reakciju drugih ljudi, da dobijem neki znak da moj rad ima neko značenje, i da osetim da moje pisanje jeste od nekakve vrednosti za druge ljude.

Publika se pojavljuje

Posle nekoliki meseci od početka mog blogovanja, počeli su da se pojavljuju prvi komentari.A onda su počeli da stižu i prvi mejlovi od ljudi koji su tražili neki savet, ili prosto da kažu kako im se sviđa moj blog.

Pre nego što sam počeo da pišem na blogu, nikada nisam pomislio da mogu dobro da pišem. Nikad nisam mislio da ću pisati reči koje će stotine ljudi čitati, a kamoli nešto više.

Prve reakcije i utisci moje male, ali rastuće publike, bile su mi snažan podsticaj da sa još većim žarom nastavim dalje. Počeo sam da razmišljam o raznim temama vezanim za pisanje, kao i o ideji da napravim online školu za pisanje kako bih pomogao i drugima koji vole da pišu i vole da bloguju.

Pisao sam besomučno, i moja publika je postajala sve brojnija. Pisanje mi nije, naravno, uvek bilo baš najbolje, ali sam se trudio da negujem neki moj stil. Pisao sam onako kao što sam mislio i to je izgleda ostvarilo neku vezu sa mojom publikom.

[Tweet “Bez obzira koja je tema o kojoj pišemo, svi mi pre svega hoćemo da promenimo život na bolje.”]

Napravi razliku kroz tvoje pisanje

Sve dok nisam počeo da pišem na blogu, nisam shvatao koliko pisanje može moćno da da utiče na ljude putem reči i ideja.

U proteklih nekoliko godina pisao sam o mnogim temama na mojim blogovima, uključujući kratke priče, stručne tekstove o zanatu pisanja, koprijatingu, pisanju za blog…

Najviše me je radovalo i još uvek mi je najveća inspiracija kontakt sa mojim čitaocima, polaznicima radionica i ljudima koji slično misle i pišu kao ja. Znajući koliko moj blog i radionice pisanja imaju pozitivan uticaj na njihove živote je nešto što je najveća nagrada koju sam ikada dobio.

Ljudi često misle da su pisci samo oni koji pišu knjige. To je svakako tačno, barem u neku ruku, ali u suštini svi pisci trebaju svoje čitaoce. Bez obzira da li pišu knjige, bloguju, objavljuju u štampi i sl.

Ključ je u tome da mi svi osećamo da naš rad uvek ima značenje za druge.To nam daje smisao i svrhu postojanja.

Bez obzira koja je tema o kojoj pišemo, svi mi pre svega hoćemo da promenimo život na bolje.

To je razlog što sam srećan zato što sam počeo da pišem na blogu. Kada blogujete, počinjete da objavljujete od prvog dana. Onda opet pritisnete dugme , i ponovo, i ponovo, dan za danom, nedelju za nedeljom.

Blogovanje je izdavaštvo. Suština je da se pojavite, napravite svoju publiku – da pronađete svoje čitaoce – i to od prvog dana.

I tome zaista počnete da uživate. Dobijate reakcije čitalaca koje vam daju ideje za nove ideje i tekstove.

Što je najbolje, blog stvara vašu publiku, tako da kao kad objaviš knjigu, tvoji čitaoci su tu, stoje, spremni da kupe i čitaju.

I znaš da će tvoje reči biti čitane. I znaš da ćeš da napraviš nešto što je drugačije. Piši i napravi razliku.

I to je sve.

10 afirmacija za uspešne pisce

 

“Svakog dana, u svakom pogledu, sve više napredujem”.

Emil Kue

Ova čuvena rečenica, francuskog psihologa Emila Kue-a, postala je temelj za mnoge moderne gurue Novog Doba, a povezana je sa praktikovanjem pozitivnih afirmacija zarad uspeha i boljeg života.

Iako nisam ljubitelj ovih New Age filozofija, pozitivne afirmacije predstavljaju dobar model za razmišljanje, naročito za sve one koji se bave pisanjem. Zašto?

Kreativni pisci žive i rade u sredini koja je često neprijateljska, ili u najboljem slučaju ravnodušna u priličnoj meri, prema ljudima koji pišu, i uopšte kreativno žive i stvaraju. U takvom okruženju, malo pozitivnog unutrašnjeg razgovora, može biti dragocen alat za opstanak, ublažavanje sumnji i nesigurnosti, kao i efikasna zaštita od straha od neuspeha.

[Tweet “Svakog dana, u svakom pogledu, sve više napredujem”]

Šta je to afirmacija?

Afirmacija je neka pozitivna fraza (napisana u prvom licu, u sadašnjem vremenu), koja postavlja cilj, ili neku istinu, koju želiš da utisneš u svoj um. Na primer, ako želiš da živiš u sadašnjosti, svesno, a ne da se vrtiš između prošlosti i budućnosti, možeš da koristiš afirmaciju koja glasi “Budi ovde, sada”.

Ideja je da pročišćenjem svojih misli, ponavljanjem ove fraze naglas, možeš da kreiraš ovo uverenje u svom svesnom delu uma. Pisac može da koristi neku afirmaciju, kao na primer “Ja sam kreativan i talentovan”, ili “šaljem ovaj rukopis sve dok ne bude objavljen”, i na taj način može da učvrsti svoju volju i podnese mnogo veće napore, a da izbegne često padanje u depresiju i malodušnost, što može značajno da uspori, ili onemogući njegovo pisanje.

Neki pisci umesto svojih afirmacije često koriste kratke citate, ili izjave drugih pisaca, dok drugi prave posebne lične mantre tipa “klišeima nema mesta u mom pisanju”, i sl.

 

Kako pisac može da koristi afirmacije?

1. Neka budu kratke i jednostavne. Koncentriši se na jednu, ili dve fraze, sve dok ne osetiš da su postale deo tvoje psihe. Onda kreni dalje sa drugim afirmacijama.

2. Koristi sadašnje vreme. Umesto “najkasnije do sledeće godine biću popularniji od Ernesta Hemingveja”, fokusiraj se na sadašnjost. “Imam poseban dar za reči”, ili “napredujem kao pisac svaki dan”.

3. Nemoj da lažeš. Tvoja podsvest vrlo lako prepoznaje ogoljene laži. Ako nisi na Laguninoj top listi bestselera, afirmacije kao što su “ja sam najprodavaniji srpski autor”, neće funkcionisati. Bolje pokušaj sa nečim kao što je “moj cilj je da napišem dobar roman”.

4. Vežbaj svoje afirmacije redovno. To bi trebalo da bude prva stvar ujutro kad se probudiš, i obavezan ritual pred spavanje. Neki vole da mantraju dok se posmatraju u ogledalu; drugi vole da se povuku u osamu i umire svoj um; dok opet treći praktikuju afirmacije kao deo svakodnevne rutine, dok šetaju ili se voze prevozom.

5. Ako vežbaš jogu, ili meditiraš, to je idealan trenutak za praktikovanje afirmacija.

6. Zapiši svoje afirmacije. Možeš da ih kačiš stikerima za kompjuter, ogledalo u kupatilu, ili ih nosi svuda sa sobom. Sam čin zapisivanja i čitanja onoga što piše, pomoći će da se afirmacije učvrste u tvom umu.

7. Ovo nemoj da shvatiš kao neku tajanstvenu mantru, već kao savete za pozitivno življenje. Odaberi pozitivne reči kada razmišlaš o svakodnevnim stvarima.

 

Pozitivne afirmacije samo za pisce

1. Ja sam pisac. Pisanje je moja umetnost.

2. Moje pisanje postaje sve bolje kad dobijam konstruktivne kritike od drugih i od samog sebe.

3. Nesviđanje je normalan proces svakog rada.

4. Ja sam kreativan. Reči mi teku glatko i lepo.

5. Pišem svaki dan sa poverenjem i entuzijazmom.

6. Mogu da vizuelizujem uspeh i imam strpljenja i talenta da ga postignem.

7. Mogu da stvorim blistave slike i da ih stavim na papir.

8. Mogu da budem uspešan pisac i roditelj.

9. Odgovoran sam za sopstvenu sudbinu.

10. Nisam u milosti svojih muza. U svakom trenutku mogu da nađem insipiraciju.

Šta je ovde najvažnije?

Kada veruješ da što god ti se događa jeste u službi tvog razvoja i uspeha, ništa ne može da te sruši, i uopšte ne moraš da živiš u nekakvom hramu kako bi koristio pozitivne afirmacije.

Stvaranje pozitivnog načina mišljenja, ne samo što će ti pomoći da postigneš svoje ciljeve kao pisac, već je to moćna strategija u svim oblastima života. Zašto da ne koristiš sve ove alate kad su ti već na raspolaganju? Tvoje pisanje će ti biti zahvalno.

Uostalom, uvek možeš da probaš. Ne košta ništa.