Ознака: pisanje

Objavljeno

Pisanje i zabava: trostruka korist

 

Ako ne pišeš iz zabave i zadovoljstva, definitivno si promašio profesiju.

Zabava, angažman i produktivnost su koncepti koji zavise jedan od drugog. Razmišljaj o njima kao o tri strane trougla za uspeh.

Da i nacrtam…

Uživaš u nečemu, i to onda radiš često.

Angažovan si oko svog zadatka zato što ti je zadovoljstvo da se time baviš.

Postaješ mnogo produktivniji zato što si angažovan više nego inače.

Uspeh dolazi odmah za tim. Međutim…

…Pisanje ti nekad dođe kao kazna.

Mora da si primetio da tokom ovih loših perioda, kada stvari ne idu onako kako ti hoćeš, čak i ono što je pre izgledalo tako jednostavno sada predstavlja tantalovu muku?!

Pisanje može da bude nezgodan posao, ali mislim da stvari mogu da budu mnnogo bolje ako olabavimo stvari i učinimo ih zabavnim. Ako nije zadovoljstvo, onda šta?!

Ali, dosta ćaskanja. Hajde da vidimo šta ima ispod haube i zašto pisanje treba da shvatiš kao zabavu.

PISANJE ĆE TI BITI MNOGO INTERESANTNIJE

Ako se TI ne provodiš dobro dok pišeš, kako očekuješ da će čitaocima tvoje pisanje biti dobar provod?

Ti i tvoji čitaoci ste telepatski povezani kroz tvoje reči, (oni osećaju ono što ti osećaš, dobro ili loše).

Onda dosada počne da curi sa napisanih stranica. I ne možeš da pobegneš.

Zato, dobro razmisli o tome zašto pišeš? Mora biti zato što uživaš u nekom od aspekata svega toga.

Možda zbog neke važne životne poente, ili možda zbog nekog zanimljivog lika koji raste i razvija se u tvojoj priči? I koje te povezuje sa tvojim čitaocima? Recimo, u popularnoj detektivskoj literaturi koju ponekad volim da čitam, baksuz detektiv inspektor Everet Bekstrom, švedskog pisca Peršona, spada među moje omiljene likove 🙂

Fokusiraj se na delove tvog pisanja koje voliš i imaj to stalno na umu.

Svi mi imamo neke delove ove igre pisanja koje ne volimo, to čak važi i za hobije koje najviše volimo.

Avaj, čak i kad je hobi u pitanju, recimo volim da slušam odabranu muziku, postoje neki delovi na albumima izvođača koji mi idu na nerve, pa sam sklon da ih preskačem. Ali ih ipak i dalje slušam i uživam.

I to radim zato što postoji većina stvari koje ipak volim i one pretežu nad onim što mi je mrsko i što mi se ne sviđa.

Ista stvar važi i za pisanje.

Kada se fokusiraš na ono što ti je zabavno u pisanju, i svi srem se vežeš za ono u čemu uživaš, onda je uspeh zagarantovan.

Uživanje će biti odmah vidljivo u tvom pisanju, automatski čineći tvoje reči mnogo zabavnijim za čitanje.

KADA PISANJE POTEČE

Ok. Pretpostavimo da radiš na nekom pisanju kome si se posvetio svim srcem. Verovatno si se baš onako zagrejao i angažovao, reči prosto lete tastaturom pod tvojim prstima.

To je ono što klinci vole da kažu – “primio si se”.

Sve se sklopilo i lego na svoje mesto. To smo svi ponekad doživimo kada pišemo. Ključ je da pokušaš da ostaneš u takvom stanju, a ne da uskačeš i iskačeš kao pajac iz depresije u euforiju i obratno.

Dobra vest je što je to permanentno stanje zadovoljstva is reće prilično lako da se ostvari. Sve dok kapiraš da ti pisanje zapravo JESTE zadovoljstvo.

Sve dok pišeš, ali zaista pišeš, iz zadovoljstva (odnosno ono što bi rado voleo i da čitaš), postoje dobre šanse da ćeš biti pozitivan i prilično radosno grejati stolicu oko tog posla.

Nemoguće je da to ne budeš sve dok te pisanje ispunjava srećom i zadvoljstvom. Angažman, vrednoća i uživanje idu ruku pod ruku.

SMRVIĆEŠ BLOKADU U PISANJU

Ah, ta slatka vrednoća i produktivnost.

Kada radimo nešto što nam je zabavno, onda ne postoje granice. I ne postoje blokade.

Kada radimo nešto što nam nije zabavno, pod moranje, ili na silu, onda kreativna blokada u pisanju pokaže svoje ružno lice.

I onda to što mučimo i cedimo iz sebe postane veliki problem zbog koga utrošlimo ogromnu količinu energije, ingenioznosti, hvatamo muzu za noge i pokušavamo da završimo posao.

Zato, umesto da kažeš “Majku mu, prokleto pisanje, ne mogu da smislim ništa što valja”, bolje stani i reci samom sebi “Hm, šta bi moglo da se desi sledeće…Znam! Ovo će biti sasvim dobra stvar..!”.

Kreativna blokada je napravljena od leda, a tvoj talenat i veština pisanja jedini prvi put koji otapa hladnoću i vodi putevima slave.

USPEH JE SAMO TVOJ

Ne kažem da će pisanje iz zabave rešiti sve tvoje probleme i učiniti da tvoja karijera pisca blistati kao večno sunce na nebu slave.

Kažem da kada pisanje postane zadovoljstvo onda dobiješ tri kosrine stvari koje ći ti sugurno pomoći.

Što je još važnije, zapamtićeš kako je pisanje proze ili poezije zabavno i nosi sa sobom veliku kreativnost i zadovoljstvo. Suviše često uzimamo ove stvari zdravo za gotovo.

Uživja u svojoj veštini i talentu, i uspećeš da ovaj osećaj zadovoljstva preneseš svojim čitaocima. Tvoje pisnaje će postati nežno i mekano kao svila. A kreativne blokade manje zastrašujuće.

Dakle, šta ti misliš o svemu ovome? Da li pisanje iz zadovoljstva osećaj koji ti pomaže? Da li ionako pišeš iz zabave? Nemoj da si stidljiv, podeli sa nama tvoje utiske!

I…uživaj! U tome je smisao života, jer radost stvaranja je data svakome od nas.

Objavljeno

5 sigurnih znakova zašto treba da sedneš i napišeš knjigu

 

Da li je ova godina konačno vreme da sedneš i napišeš svoje kratke priče ili objaviš lične dnevnike?

Zbirku pesama?

Knjigu o duhovnom samorazvoju?

Memoare?

Roman?

Da li postoji način da znaš kada je pravo vreme – ili prava godina – da sedneš i počneš da pišeš?

Postoje znakovi – u stvari njih pet, koje sam stalno viđao u ovih desetina godina koliko se bavim pisanjem. I sve više ih viđam kod polaznika mojih online radionca kreativnog pisanja.

Sigurni znaci da je vreme da konačno zagreješ stolicu, duboko udahneš vazduh, u usudiš se da se konačno otisneš u svet pisane mašte i konačno postaneš – pisac.

[Tweet “Ono u čemu si najbolji nalazi se u u suštini tvoje strasti.”]

Pa da krenemo redom:

Tvoja ideja ili priča odbija da te napusti

Svoju knjigu si počeo da srećeš svuda i u svakoj prilici: u razgovoru sa prijateljima, u filmovima koje gledaš, na stranicama knjiga koje čitaš.

To je kao kad si zaljubljen – ljubavnica ti se uselila u srce.

Imaš osećaj da ne možeš da nastaviš sa životom…

…sve dok ne ostvariš svoj životni cilj. Tvoja knjiga ti je postala prioritet broj jedan u životu. Osećaš sveže uzbuđenje i unutrašnji imperativ.

Ljudi koji te znaju stalno te zapitukuju kada ćeš početi da pišeš (iil završiš) knjigu

Tvoja lična ili profesionalna priča ima izvesno značenje za druge ljude.

Možda im je tvoj talenat, kreativnost ili stručnost potrebna i mnogo im znači.

Rukopis u tvojoj fioci se povratio iz kome

Stranice koje ispisao u poslednjih pet godina su se probudile i počele da te dozivaju. Ponovo si ih pročitao i shvatio da i nisu tako loše. U stvari, prilično su dobre. Sa ovom novom i svežom perspektivom možeš konačno da prioneš na pisanje završne verzije rukopisa.

Vreme je da konačno ostaviš nešto za sobom

Osećaš da je vreme da ostaviš tragove, nasleđe, i želiš da preuzmeš život i karijeru u svoje ruke, kao i pogled na vrednost svoje zaostavštine, umesto da to prepustiš drugima.

Ako su tri ili više ovih znakova prisutni, onda si spreman i vreme je da napraviš konačni skok.

Istog trenutka kada odlučiš “Dobro, vreme je. Krećem”, dogodiće se nekoliko stvari.

Osećaćeš se kao da si ušao u Alibabinu pećinu, gde si oterao razbojnike i zatekao neverovatano blago, svuda oko sebe. Plus Duha i Čarobnu lampu. I da će se knjiga koju si zamislio napisati sama od sebe.

Ili, bićeš toliko šokiran i zamrznut  sa idejom – “Šta ako to ne mogu da uradim”?

Viđao sam pisce i autore koji potpuno neočekivano reaguju na ovu spoznaju: od ushićenja, do straha i užasa.

Prvi tip: entuzijasta

Ako si ovakav tip pisca, skoči i zgrabi čovek, verovatno ćeš sesti mahnito da pišeš, gomilaš stranice, govoreći sebi “Pišem knjigu – hajde da je već jednom završim!”.

Tip dva: oprezan

Ako si sporovozan, promišljen, oprezan i voliš da ideš na sigurno, verovatno ćeš početi sa skicama, istraživanjem i prikupljanjem građe za knjigu. Tu, skoro, radio sam kao urednik sa jednim piscem koji je kreirao čitavu bibliografiju za svoje delo, studiozno je iščitavao, i kategorizovao u odnosu na njegovu temu romana.

Na taj način je terao strah da neće biti jasan, sređivao je haos u glavi i osigurao sopstvenu originalnost u odnosu na druge autore njegovog žanra.

Sve ovo te, naravno, neće spasiti od demona unutrašnje kritike, očaja, nedoumice, straha od neuspeha. Ali to ne znači da ovi znaci, ili unutrašnji glasovi, imaju snagu da uguše tvoju kreativnost. Uvek shvati da si snažno povezan sa svojom svrhom i vizijom.

I to je sasvim dovoljno.

Da li si spreman da započneš pisanje? Šta te zadržava da kreneš?

Podeli sa nama tvoje misli i iskustva! To će nam svakako pomoći.

Objavljeno

Mašta i pisanje: moć unutrašnje vizije

 

Mašta, koju često zovemo unutrašnja vizija, je dar koji ima brojne pozitivne imolikacije za naše živote, naročito za one koji se bave pisanjem. Nevolja je u tome što često nije dovoljno razvijen ili pravilno iskorišćen.

Mali broj ljudi poseduje sposobnost da kontroliše šta ulazi u njihov um. Puštaju da njihov um i mašta rade što god hoće, puštaju da se misli i mentalne slike haotično pojavljuju na ekranu njihove unutrašnje vizije. Nedostatak ove kontrole vodi u nedostatak kontrole nad našim životima.

Ako pustiš da tvoje mašta podiže pobunu, život će ti se pretvoriti u haos. Ako uspeš da kontrolišeš i vizuelizuješ samo ono što si namerno odlučio da vizuelizuješ, moći ćeš da da menjaš svoj život u skladu sa onim što hoćeš.

[Tweet “Pisanje je čin vere, a ne trik gramatike.”]

Šta je to mašta-unutrašnja vizija?

To je sposobnost da vidiš u sopstvenom umu mentalne slike nečega što postoji, ali i sposobnost da zamisliš objekte, situacije i ili okolnosti koje ne postoje trenutno. Mašta nije samo zamišljanje mentalnih slika. To je sposobnost vizuelizacije uz korišćenje svih pet čula. Miris, ukus, zvuk, dodir…Zato je jedna od vrlo važnih tehnika pisanja, na primer, sposobnost korišćenja svih pet čula u pisanju priča.

Ako posmatraš svoj um, videćeš da stalno koristiš maštu na različite načine. Koristiš je dok razmišljaš o prošlosti i budućnosti, dok planiraš, crtaš, pišeš, ili opisuješ nešto. Koristiš je dok opisuješ kako da stigneš do neke ulice, dok čitaš, ili sanjariš preko dana.

Kada si zabrinut ili uplašen, takođe je koristiš. U takvim trenucima automatski vizuelizuješ loše ili nesrećne situacije. Ako nastaviš sa ovakvim negativnim slikama sasvim je sigurno da ćeš ih na kraju i privući u svoj život.

Ako u svojoj unutrašnjoj viziji vidiš kakav život želiš da živiš, i nastaviš svakodnevno da razgledaš te scene s verom, sa ljubavlju i fokusom, jednog dana će sasvim sigurno tvoj život izgledati upravo tako.

Neki ljudi kažu da “nemaju mašte”. Tako nešto ne postoji. Mašta može biti slabo razvijena, ali sasvim sigurno postoji kod svih ljudi.

Sposobnost jasne vizueliazije se može razviti i unaprediti, i to moće biti vrlo zabavno. Pisci koji svakodnevnoj maštaju vrlo dobro razumeju ove procese. I što je najvažnije, svakodnevnim pisanjem ovu maštu razvijaju i neguju dobru formu maštanja. Vežbe za razvijanje ovih sposobnosti u isto vreme poboljšavaju sposobnost koncentracije, i omogućuju da stekneš moć koju možeš da iskoristiš da oblikuješ sopstveni život.

Kako da razvijaš maštu, moć unutrašnje vizije? Evo nekoliko jednostavnih saveta:

1. Odredi svaki dan petnestak minuta za vežbanje
2. Vizuelizuj nešto jednostavno, što znaš da možeš postići, kao što je odlazak u bioskop, prodavnicu, odlazak u restoran, ili nešto slično što bi voleo da radiš
3. Vizuelizuj svoju želju jasno, i uključi u vizuelizaciju svih pet čula. Ako ideš u bioskop sa nekim, zamisli kako ulazite u bioskop, i sedate na sedišta. Slušaj zvukove i ljude oko sebe, njuškaj mirise, oseti toplinu ili hladnoću sale, uživaj u ukusu kokica ili soka
4. Možda će ti u početku biti teško da koristiš sva čula, već pretežno jedno ili dva. Nastavi sa vežbanjem, i vremenom ćeš uspeti da ojačaš i koristiš sva čula u mašti.
5. Vežbaj ovo svaki dan, i videćeš kako postepeno napreduješ
6. Ponekad ćeš videti da tvoj um počinje da verbalizuje ono o čemu maštaš. Budi oprezan da ne zameniš maštu sa rečima. Cilj je da koristiš imaginaciju a ne reči.

Ako budeš sledio ove savete, razvićep sposobnost maštanja i moće unutrašnje vizije, koji će ti biti od velike koristi u pisanju. Sasvim sigurno ćeš se iznenaditi kada, vremenom, otkriješ da ono što vidiš u svojoj mašti, unutrašnjoj viziji, postaje istinito u realnom životu. Pogotovu onda kada sve to vešto retvoriš u jednu priču, roman ili pesmu.

Naš mozak ne razlikuje maštu od stvarnosti i reaguje kao da se zamišljena slika upravo događa u realnosti.

Misli o tome.

Objavljeno

Ritam u pisanju: igra reči

 

Mnogi pisci u prozi ignorišu moć ritma.

Misle da je to nešto čime se bave pesnici, muzičari i oni koji se bave plesom. Zašto bi se prozni ili poslovni pisac smarao sa nečim tako ezoteričnim kao što je ritam?

Da li si nekda nešto rado (pisao, vežbao…) dok si istovremeno slušao muziku? Da li se primetio kako muzičke kadnece, promene ritma, utiču na brzinu, ritam i tempo tvojih aktivnosti i raspoloženja?

Naš mozak direktno korespondira sa ritmom muzike i prosto se sinhronizuje s njom, utičući na naš celokupan biološki ritam: od brzine rada srca, mišića pa sve do emocija.

Postoji i muzika u pisanju

Pisanje može da se pretvori u zamuckivanje i posrtanje. Može da teče glatko, mekano, da ti bude uspavanka. Pisanje može da poskakuje, klizi i izmami osmeh na tvom licu.

Ritam je neopravdano potcenjen aspekt pisanja.

Kao i kod muzike, tvoji čitaoci mogu da osete ritam u tvom pisanju. Čak i kad ne čitaš naglas ono što si napisao, oni mogu ida čuju unutrašnji govor reči. Unutrašnju govor podražava “spoljni”govor, jer koristi identičan deo mozga, i u stanju je da pokrene male pokrete muskulature u našem grlu.

Loš ritam pisanja sasvim sigurno će oterati čitoaca od tvoje knjige, a dobro komponovani ritam držaće ga u zadovoljstvu do poslednje ispisane stranice.

Šta definiš ritam u tvom pisanju?

U muzici, dužina tonova i tišine između tonova definišu ritam. Kada se dugačke note stapaju zajedno bez tišine, muzika teče mekano. Suprotno tome, kada sviraš kratke note sa jasnim pauzama između njih, dobiješ mnogo tvrđi stil sviranja, i to je ono što te često digne na noge.

U pisanju, ritam se definiše tačkama i obrascima naglašavanja u rečima u rečenicama. Dugačke rečenice zvuče mekanije, dok kratke daju tvrd i oštar ritam.

Kada svaka rečenica sledi istu strukturu i ritam, pisanje postaje zamorno i dosadno. Na primer:

“Otišla je u prodavnicu. Kupila potrebne sastojke. Spremila je podvarak. Ostavila ga je da se krčka pet sati. Kuća se ispunila slatkim mirisima. Ispekla je šnicle. Čekala je muža. Večerali su sjajnu večeru. Pomislila je kako je život dobar”.

Variranjem dužine rečenica i strukture, možeš da pronađeš ritam koji odgovara tvom glasu. Evo alternativne verzije istog teksta:

“Otišla je u prodavnicu da kupi potrebne sastojke. I dok je pripremala podvarak, tog popodneva, privlačni slatki mirisi ispunili su svaki kutak kuće. Nakon večere, zadovoljno je šapnula svom mužu: “Život je dobar””.

Kao i kod muzike, reči u pisanju moćno utiču na raspoloženja a samim i tim mentalna stanja tvog čitoaca. Zato se potrudi da to iskoristiš.

Neka tvoj tekst peva i igra

Sledeći put kad budeš čitao neku priču, obrati pažnju na njen ritam. Gde je pisac pravio pauze? Kako je varirao dugačke i kratke rečenice? Kako se pisanje prekida ili teče?

Da li si uočio sličan ritam u pisanju tvojih omiljenih autora?

Nakon što su proučio ritmove nekolicine pisaca, idi i igraj se sa ritmom tvoje priče. Eksperimentiši sa dužinom rečenica. Prbaj različite rečenične strukture. Igraj se sa različitim rečima.

Pročitaj tekst naglas.

I nauči kako da utičeš na raspoloženja tvog čitaoca.

Pusti da tvoje reči igraju.

Objavljeno

Bol i slava pisanja

 

Koliko puta ti se desilo da odvratiš pogled od scene koju pišeš jer ti nanosi nepodnošljiv bol?

Zato što ti okine sećanja koja bi najradije da zaboraviš?

Ponovo se vraćaš među svoje demone i traume: ostavljanja, raskidi, poniženja, odbacivanja…ili neki drugi strašan događaj.

Pa ipak, ako izaciš takve scene, upropastićeš priču. Čak i kad je tvoje iskustvo potpuno fiktivno, ipak i dalje boli.

Sva velika pisanja su proživljena iskustva autora. Prava ili izmišljena, svejedno. Proživljena su.

Teramo sebe na neka čudna mesta, padamo u drame koje nikad nismo sreli, slikamo umove nekih ljudi koje nikad nismo, i verovatno ni nećemo sresti, ali…ipak pišemo.

To ume da boli.

I tako i treba.

Sve dok ne primoramo sebe da osetimo bol našeg junaka, neće ga ni čitalac osetiti. Odložiće knjigu u stranu i izgubićemo ga zauvek. I junaka i čitaoca.

To nije realno, mnogi će ti reći. I biće u pravu.

[Tweet “Sve što treba radiš jeste da sediš za pisaćom mašinom i krvariš.”]

To sam i sam otkrio pišiću priču o liku koji otkriva fleke svuda po telu. Koje ne može da skine. Postaje prljav. Raspada se. Fleke ga progone. A fleke su njegovi sopostveni demoni, grehovi duše, koje traže put napolje. Na kraju mora de se ritualno opere i udavi samog sebe.

Da li je mogao da spase svoju dušu? Nije znao kako. Shhvatio je suštinu tek kad se udavio.

Plakao sam kao kiša dok sam pisao ovu scenu. Zašto? Jer pored mene ima mnogo takvih duša na ovom svetu, iako su sigurno potpuno drugačiji od mene. Ali je imanje duše zajednička stvar za sve žive ljude. U suprotnom, fleke i demoni ne bi imali smisla. Plakao sam i za njih.

Suoči se sa bolom

Ne samo što će tvoja priča imati snagu već će ti pomoći da odrasteš kao ličnost.

Aristotel je ovo govorio pre 2400 godina. Kada živimo kroz naše iskustvo zamišljene tragedije – na pozornici ili u našoj glavi – pročišćeni smo sažaljenjem i užasom.

Katarza. To je isceljujuće iskustvo. Unutrašnje priznanje koje nas drži na okupu i podseća da smo ljudska bića.

Nijedan pisac koji ume da priča priče ne piše da bi promenio čitaoca već da menja sebe.

Svaka naša priča koju pišemo sa osećanjima predstavlja ličnu katarzu, otpuštanje napetosti.

Ako to uradiš totalno i bez izuzetka, tvoj čitalac će se takođe promeniti.

Da li smeš da ogoliš svoju dušu? I d aje pustiš da tako luta naokolo? I da tvoje priče otkrivaju tvoja osećanja svetu oko tebe?

Da! Evo tri način kako to da uradiš sa što manje bola:

Prihvati da ljudi mogu da osete skoro sve emocije

Postoji vrlo malo toga što možeš da kažeš a da oni ne mogu to da osete.

Dani kada su čitaoci bili “šokirani” otkrićima u literaturi završili su se krajm 19.veka.

Čak i onda, njihov šok je uglavnom bio lažan. U zapadnoj književnosti, viktorijanski čitaoci gutali su indiskrecije Madam Bovari, Moli Flanders ili Toma Džonsa.

Zato piši strašne, užasne, škakljive i skandalozne priče i piši ih dobro. I to će ostaviti utisak na tvoju publiku. Zato što postoje dobre šanse da su i sami doživeli tako nešto. Ili neko koga poznaju.

Jer, ove scene su istinite.

Nemoj da misliš da tvoje privatno otkrivanje u pisanju jeste nešto loše po tebe

Čitaoci se zaljubljuju u autora koji, kroz likove i događaje, otkriva sopstvene slabosti.

Stiven King je jednom javno priznao da piše jezive trilere kako bi isterao demone iz sopstvene duše.

Da li o njemu najgore mislimo? Ne. Čitaoci žure da dograbe njegovu novu knjigu i knjige su mu bestseleri.

Koristi bolne događaje kao priliku za lični rast i razvoj

Kreativno pisanje se uvek prepisuje kao terapija za one koji su pod stresom.

Zašto?

Kada pišemo o teški iskustvima stičemo kontrolu. Pravimo strukturu. Unosimo red u nasumični bol.

Na taj način ga posedujemo.

Tajna je da ne ostane da se koprca u sećanjima. Barem ne u prvoj ruci rukopisa.

Vrati mu se. Prekrajaj ga i uređuj nemilosrdno. Grč za grčom može da smori čitoca. Da ga udavi Zato ga čisti i pročisti dok ne bude kako treba.

Spakuje sve te traume u samo jednu elokventnu rečenicu, ili pasus. Tada bol postane metafora. Sa njima se uvek lakše izborimo.

A onda idi dalje.

Tako radimo u životu, nakon stresa. Kreativno pisanje će ti pomoći da to uradiš.

Nemolosrdan rad na tekstu je ključ. Budi sam sebi najbolji prijatelj. Ispljuni sve to. Izbori se sa njim i povedi.

A onda, idi dalje.

Objavljeno

Plan u 5 koraka kako da završiš pisanje koje si započeo

 

Da li imaš gomilu odbačenih beležaka, skica, ili prvih poglavlja za sedam različitih romana?

Da li imaš fascikle i beležnice napuštenih kratkih priča koje čame po policiama, fiokama, zaturenih na hard disku tvog kompjutera?

Možda imaš čak i neku zaboravljeni blog nekuda na Internetu?

Ovo je sigurno poznato mnogim piscima. I to se stalno iznova dešava. Tamo negde davno, kada sam počinjao da pišem, provodio sam mnogo vremena započinjući pisanje priča. Problem je u tome, što većinu njih nikada nisam završio.

Možda je isti slučaj sa tobom. Sigurno imaš gomilu zanimljivih ideja, i ne možeš da im ne odoliš, pa počneš da pišeš..pišeš…i zapisuješ. Na nesreću, motivacija ti brzo ispari, muza te ostavi na cedilu, a ti ostaneš sa gomilom zabeleški, skica, i prvih verzija rukopisa, koje ne vode nikuda.

Niko neće da kupi poludovršen roman. Niko neće da čita post na blogu koji ostane kratak nakon dva pasusa. Tako da, bez obzira da li ti je ideja za priču genijalna, sa potenicijalom besteselera, Pulicera ili NiNove nagrade, potrebno je da završiš ono što si započeo.

Evo kako:

Korak 1. Prestani da započinješ nove projekte.

Više od svega znam kako je to kad te zgrabi neka nova ideja, sav si ushićen, prsti na tastaturi svrbe, i jedva čekaš da napišeš novo remek delo. Ali, sada je vreme da staneš. Odupri se ideji da započneš nešto NOVO. Oladi malo. Nateraj se. Koliko god misliš da je to prava stvar. Nakon nekoliko dana, ili nedelja, taj fantastični novi projekat će početi da gubi sjaj, i završiće na gomili nedovršenih rukopisa.

ŠTA DA RADIŠ:

Odluči, i to iz ovih stopa, da nećeš više započinjati ništa novo, sve dok ne dovršiš ono što si započeo. Uzmi neku svesku, ili otvori novi folder na kompu, i u njega ubaci sve ideje koje ti iskaču u glavi. I tako to nazovi: radne ideje ili nešto slično. Uvek ćeš moći kasnije da im se vratiš.

Korak 2. Pregledaj i proceni tekuće poslove

Dobro pregledaj i pretresi sve ono na čemu trenutno radiš. Ako ti je život nekoga ko piše nalik na moj, biće ti potrebno da uzmeš parče papira i napraviš listu – možda ćeš čak morati i da se upustiš u lov po policama, fiokama i folderima kompjutera.

Da li postoji nešto što je vredno da se dovršava? Možda roman koji si započeo pre deset godina nije više nešto što želiš da napišeš? Možda neki post za blog viš nije zanimljiv da ga objaviš?

Umesto da držiš gomilu starih ideja svuda naokolo, bolje je da ih pokopaš jer su ionako odavno umrle.

“Kao i sa svim mrtvim stvarima, držanje za njih ih neće oživeti, ili promeniti činjenicu da su nekada bile korisne a sada više nisu. Čuvanje mrtvih stvari ima visoke mentalne troškove i to većina nas ne shvata; vremenom, mrtve stvari rade ono što otpaci i mrtve stvari inače rade – počinju da smrde”. – Čarls Gilki

ŠTA DA URADIŠ:

Napravi tri liste:

  • aktivni projekti koji te još uvek uzbuđuju i imaju svrhu
  • mrtvi projekti koje si spreman da pustiš da idu (čak i ako ti je malo žao)
  • neiskorišćeni projekti kojima bi mogao da se eventualno vratiš u budućnosti

Korak 3. Odaberi jednu stvar na koju ćeš se fokusirati

Sada je vreme da odabereš jedan projekat. Samo jedan. Zato što kada dođe vreme da se radi, nešto mora biti prioritet.

To ne znači da ne možeš da radiš još na nečemu. To samo znači da ovaj određeni projekat – post za blog, e-knjiga, mejlovi za tvoju publiku, roman ili zbirka poezije – je onaj koji će imati prednost ako si kratak sa vremenom i energijom.

Šta bi trebalo da izabereš? Možeš, na primer, da počneš sa:

  • tvojim najmanjim projektom: neka ti cilj bude da završiš kratku priču od 2000 reči, a ne roman od 100 000 reči.
  • projektom u koji si uložio najviše vremena: on je verovatno vrlo blizu završetka.
  • projektom koji je na tebe imao najveći uticaj: ako pisanje i prodaja neke eknjige znači da ćeš moći manje da radiš na tvom svakodnevnom poslu, to ti može biti zgodan prioritet umesto da kreiraš novi blog od nule.

ŠTA DA URADIŠ:

Odaberi jedan projekat kao prioritet – i to onaj koji vidiš kao završen. (I reci nam nešto o tome u komentaru ovog posta).

Korak 4. Odluči kako će “završeno” da izgleda

Kako ćeš znati da je projekat gotov?

Ovo možda izgleda kao glupo pitanje – ali vredi razmisliti dobar odgovor. Mnogi projekti pisanja nemaju jasan kraj, svrhu ili ideju.

Ako, na primer, pišeš neku eknjigu, “završeno” znači da si spreman za sledeće:

  • napisao si eknjigu koja ima početak, sredinu i kraj
  • napisao si eknjigu koja ima 50 strana, i uradio si lekturu, korekturu i sve ispravke
  • dobio se mišljenje i komentare na knjigu i ponovo si je dobro pregledao

Dakle, eknjiga i poslovi se na njoj vrlo razlikuju od pisanja romana, ili uređivanja zbirke poezije…Zato, bez jasne ideje o tome šta je to “završeno”, ulaziš u rizik da ti se pisanje i projekti razvlače u…beskonačno…

ŠTA DA URADIŠ:

Napiši, jasno i precizno, šta je potrebno da se dogodi kako bi proverio da je tvoj projekat “završen”. Slobodno podeli sa nama tvoje iskustvo u komentaru ovog posta.

Korak 5. Postavi neke putokaze (i počni da ideš prema njima)

Neko malo pisanje ne treba putokaze: pisanje posta za blog, na primer, je nešto što realno može da se uradi iz dva li tri puta zagrevanja stolice pri pisanju.

Drugi projekti, romani ili oni koji vise naokolo nezavršeni godinama su – mnogo složeniji. Njih nećeš moći da završiš za jedan dan, nedelju dana, ili čak za ceo mesec. Moraćeš da postaviš neke putikaze kako bi sa tim izašao na kraj.

Dobri putokazi su:

  • završi glavno poglavlje romana
  • završi prvu ruku rukpisa kratke priče
  • dovrši skicu za tvoju eknjigu
  • napiši i unepred pripremi nekoliko postova za tvoj blog

Uvek je korisno da postaviš krajnji rok za završetak najbližeg putokaza, i da uvek vodiš računa dokle si stigao i šta je sledeće.

Toliko od mene. I uvek misli o tome kako su disciplina i fokus ključ uspeha, bez obzira na talenat i genijalnost.

Tako će i tvoje muze uvek biti za tebe i..nikada te neće izneveriti.

 

[section title=””]

KNJIGE-REKLAMA-3E-KNJIŽARA

Knjige i publikaciјe iz oblasti komunikologiјe, kreativnog pisanja i mediјa.

Ovde možete poručiti publikacije, stručne knjige i priručnike dr Darka Tadića iz oblasti kreativnog pisanja, komunikologiјe, propagande, mediјa, komunikaciјe. Sve knjige su u elektronskom PDF formatu.

[button color=”primary” size=”small” url=”https://www.kreativnopisanje.org/e-knjige-prodavnica/” target=”self”]POGLEDAJ KNJIGE[/button]

[/section]

Objavljeno

Gde i kako da objaviš kratku priču?

 

Često dobijam pisma i pitanja polaznika radionica i pratilaca sajta o tome gde i kako da objave svoje kratke priče. Obično su pitanja formulisana ovako:

“Kakav savet možete dati nekome ko voli ljubav i život, voli da čita i piše, i ima brdo napisanih priča koje želi da objavi…Kome da se obratim i gde mogu da objavljujem svoje priče?”

Uvek mi je mnogo drago što ljudi pišu iz srca. Kratka priča ovakvim piscima mnogo znači, i kada se piše i ljubavi, sa puno duše i emocija, tada priča ima mnogo veće šanse za uspeh, nego priče koje su zanatski perfektne, ali im nedostaje strast i duša, pa nemaju značaj ni za pisca ni za njegovu publiku.

Iz tog razloga, uvek je najbolje kada se piše zbog sopstvenog zadovoljstva. Ako i ti pišeš tako, razmisli o tome da svoje pisanje podeliš ne samo samo sa prijateljima, već i sa širom publikom.

Postoji mnoštvo način da se to uradi, od slanja tvojih priča na razne književne konkurse, pa sve do samostalnog objavljivanja radova. Evo nekoliko ideja.

Pitanja koja sebi treba da postaviš pre nego što objaviš priču

Da li je tvoja priča kompletna?

Čak i kada pišeš iz pravog životnog iskustva (kao mnogi autori koji postavljaju pitanje sa početka teksta), potrebno je da je tvoja priča dobro oblikovana – sa početkom, sredinom i krajem. Takođe je poželjno da priča ima nekakv sukob – između likova u priči, ili barem samo u glavi glavnog junaka, koji se desi na početku priče, a razreši na kraju. Bez toga, tvoje delo će se čitati kao neka anegdota: možda neobična i interesantna, ali ne i pogodna za kratku priču.

Kom žanru pripada tvoja priča?

Ako nameravaš da objaviš priču u nekom časopisu ili novinama, ili želiš da je samostalno objaviš u nekom obliku, bilo bi poželjno da imaš jasnu ideju u koji žanr spada tvoja priča. Ako pišeš naučnu fantastiku, verovatno ćeš imati malo sreće za objavljivanje u klasičnim književnim časopisima, ili nekim mesečnicima koji se bave kulturom i umetnošću. Pa čak i u dnevnim novinama koje povremeno objavljuju kratke priče.

Gde da objaviš priču?

Ovo oduvek predstavlja priličnu dilemu i muku za svakog autora, pogotovu početnika. Da li da voje radove šalješ časopisima, novinama, na konkurse ili da ih objaviš samostalno, najčešće na nekom blogu na interentu? U principu, savet je da korisitš obe metode.

Časopisi i novine?

U Srbiji postoji desetak časopisa koji neredovno izlaze i objavljuju radove domaćih autora (“Književne novine”, “Gradina”…), spiskove i adrese možeš lako naći uz malo guglanja na interentu. Još ako poznaješ urednike ili saradnike, pa uz njihovu preporuku stigneš do objavljivanja, tim bolje.

Pored ovih klasičnih načina za objavljivanje tvojih priča, možeš pokušati i sa učešćem na raznim književnim konkursima koji s epovremeno pojavljuju u organizaciji raznih udruženja pisaca, književnika, pa čak i kada se državne institucije sete da bi mogle da podele neku novčanu crkavicu i trunku prestiža nagrađenim autorima.

Za sve njih je karakteristično da uglavnom autorima ne plaćaju ništa,ali zato nude 5 minuta slave u vidu štampanja priče u zbornicima, eventualno pominjanje autora na promociji zbirke i to je uglavnom to.

Nagrade se ne jedu, a od sujete se ne živi, kako neko reče, pa sad ti…proceni.

Samizdat i online pisanje

Meni lično je ovo najdraži metod. Jeste naizgled možda težak i zahtevan, ali tu si sam svoj majstor, od početka do kraja. Doduše, moraš malo da uložiš napora i vremena da savladaš veštine online pisanja, promocije, itd., ali se po mom mišljenju na kraju dobro isplati. Nema razloga da ne koristiš blagodeti digitalne revolucije i Interneta, kad je od velike pomoći piscima. Otvori svoj Blog, ili Autorsku stranicu, piši, objavljuj, druži se i razmenjuj iskustva sa onima koji su slični tebi. Ionako se većina sveta preselila u virtuelni svet binarnih brojeva. I ta budućnost tek dolazi.

Cela procedura je prilično jednostavna: osmisliš ime svog bloga, zakupiš domen (internet adresa tvog bloga, ime bloga + neka skracenica com, org, info, rs…), zakupiš prostr za tvoj blog na nekom hostng serveru ovde ili u inostranstvu, i sve to za 50tak evra godišnje, što i nije neka cifra. I onda kreneš da objavljuješ svoje kratke priče, družiš se sa sličnima tebi, razmenjuješ ideje i sl. Čak možeš zajedno sa tvojim čitaocima da pišeš knjigu online, što je tek hit koji dolazi!

Osim toga, uvek možeš da izdaš elektronsko izdanje tvojih priča u obliku PDF knjige, elektronske knjige u formatu za čitanje na popularnim čitačima knjiga (Kindle, mobilni telefoni, IPad). I što je još važnije: ne zavisiš od ćudi i finansijske moći izdavača i distributera. Na kraju krajeva, ako si stvarno tako dobar pisac, uvek možeš da odštampaš knjigu u digitalnoj ili klasičnoj štampi, i sklopiš neki povoljan ugovor sa distributerima i knjižarama.

Čak mogu da se i zarade pristojni novci od pisanja, ako dovoljno ulažeš u sebe, ako si vredan, radan i imaš viziju šta hoćeš od sebe i svog pisanja.

Ja se zato uvek držim one izreke: Nemoj da proklinješ mrak, već upali sveću. Uvek se isplati.

Nadam se da sam uspeo da kažem nešto korisno. Moj savet je dakle da probaš sve ove metode, sa akcentom na ovu poslednju – samostalno izdavaštvo i kompletno autorstvo.

Znaš ono: nikad nemoj da staviš sva jaja u jednu korpu. To si do sada valjda naučio, zar ne?

 

[section title=””]

naslova-mali-savetiBesplatna E-Knjiga “Kratki saveti za kratke priče”!

E-Knjiga je mali praktični priručnik za pisanje kratkih priča i predstavlja zbirku odabranih iskustava iz online radionica kreativnog pisanja i koristan vodič kroz neke od najvažnijih tehnika pisanja.

Preuzmi svoj primerak i pridruži se maloj zajednici od preko 2,000 ljudi koja prati Kreativno pisanje!

[button color=”primary” size=”small” url=”https://www.kreativnopisanje.org/besplatne-knjige/” target=”self”]PREUZMI KNJIGU OVDE[/button]

[/section]

 

Objavljeno

Strahovi jednog pisca

 

Pisanje je nezgodan posao. Zaronimo u reči, ščepamo strasno ideje i potrebu da progovorimo o njima. Uporni smo i tvrdoglavi kad nam dušmani govore da treba da prestanemo, guramo dalje i kad nam se sopstvena ograničenja čine kao ograde od bodljikave žice, i uporno čitamo, pišemo i proučavamo kako da postanemo bolji pisci.

U sred tog haosa, uopšte nije čudno što se ponekad osećamo očajni, izgubljeni u prostoru i vremenu. I okolina nas gleda kao čudake s one strane normalnog. Kolokvijalno rečeno – ludake.

[Tweet “Pisanje je društveno prihvatljiv oblik šizofrenije.”]

Strah od pisanja je normalna stvar

Ovaj tekst nije namenjen zanatu i tehnikama pisanja. Namenjen je onima što pišu, onima što su slični tebi i meni.Zato, gledaj na ova slova kao na jednu vrstu rada na sebi.

U jednom trenutku verovatno si se mnogo uplašio od ideje da budeš pisac, šta sve ovo tebi treba, čemu sve to, itd. Možda uspevaš da, na kratko, oteraš taj strah svako jutro kad napišeš stotinak reči. Ili prosto nisi u stanju da sedneš za pisaći sto i tastaturu nedeljama, zato što te strahovi dave za gušu i misli o besmislu svega i svačega jure kroz glavu. Strah od neuspeha, prosečnosti, zalud bačenog truda i nerazumevanje okoline prete da te udave u kapi vode. O tome da bi trebalo da jedeš i plaćaš račune da i ne govorimo.

Postoji čitava džumla strahova koji opsedaju svakog pisca.

Po mom iskustvu, strahovi izgube dosta snage kada se izvuku na dnevno svetlo. Tako se lakše vidi sva njihova toksičnost po tvoje pisanje. Tada njihovi strašni zubi postanu magični marker koji piše po papiru. Njihove optužujuće oči, koje ti sa toliko prezira i krivnje govore da praviš budalu od sebe, na svetlu dana postaju dugmenca na smešnom licu dečije igračke.

Kada izvučeš svoje strahove na dnevno svetlo, suočiš se sa njima, postaneš svestan njihove prisutnosti, onda se desi nešto čudesno: drugi pisci ih odmah prepoznaju, što pomaže tvom sopstvenom ekvilibrijumu. Nema ništa utešnije nego spoznaja da nisi sam, da si na pravom putu, i da sve što radiš nije uzalud. Tada sve dobija svoj smisao.

Na pravom si putu

Postoji jedna jednostavna istina: kada se nalaziš na pravom putu, sasvim je normalno da se ponekad osećaš “kao ludak”.

Ili, da obrnemo stvar: ako si na pogrešnom putu, isključivo ćeš da osećaš samopouzdanje, uopšte ne sumjnaš da ćeš postati bestseler pisac od milion dolara, kao i da niko ne može da piše tako dobro kao ti.

Ako imaš i zrno zdravog razuma kao pisac, uvek ćeš sumnjati u sebe i svoje pisanje. To znači da će biti dana kada si sumanuto ljubomoran na one koji bolje pišu, ili imaju bolje šanse za uspeh, ili su odmakli dalje od tebe u svom pisanju.

Ako imaš i zrno zdravog razuma, biće dana kada misliš da sve što si napisao ne vredi ništa, i da samo provodiš vreme uzalud zavaravajući samog sebe.

Kako sam došao na tu ideju? Zato što i sam ponekad imam zrno zdravog razuma. I svi koji su slični tebi i meni.

Uobičajeni strahovi pisca

Ovi strahovi obično mogu da se svrstaju u nekoliko jednostavnih kategorija: strah od neuspeha, sramote ili gubitka iluzija. Pa da krenemo redom:

Strah od neuspeha

Ova vrsta straha ima veze sa posebnim standardima i ciljevima koje si sam sebi postavio. To može bit strah da nećeš završiti knjigu; da je nikada nećeš ugledati na policama knjižara; da nikada nećeš biti objavljen; da nećeš moći da napraviš dovoljeno novca da živiš od pisanja; da nikada nećeš dobiti nekakvu nagradu ili priznanje; strah da nikada nisi dovoljno dobar.

Strah od sramote

Ovaj strah ima veze za sa ciljevima i standardima koje su drugi ljudi postavili tebi. Sramota dođe onda kad porediš sebe sa “idealnim” društvenim standardom; drugim rečima kada pišeš može da ti se desi da drugi ljudi oko tebe otkriju da ti nisi jedan od njih. Strah do sramote znači da se plašiš da budeš odbačenzbog onog što misliš ili imaš da kažeš.

Strah od samoobmane

Strah od samoobmanjivanja je onaj koji mene naročito žulja. Potpuno je bizarno da sve vrećem osećaš da lažeš samog sebe, ili da nikada nećeš savladati veštine pisanja i postati pisac. Ovaj strah je bizaran utoliko što nema nikakvo uporište u u realnom životu ili logici.

Možeš da dobiješ Andrićevu nagradu ili Pulicera a da još uvek osećaš da nisi “stvaran” pisac. Možeš da dobije Gonkurovu nagradu a da već sledeće nedelje osećaš da si lažnjak. Strah od samoobmane (varaš samog sebe toliko dugo), može da bude smrtonosan i da te večno zaglavi u petlju neuspeha i kreativne blokade.

Isteraj demone na čistinu

Skoro svi strahovi upadnu u jednu ili više ovih kategorija. Ako si u tom loncu, vreme vreme je da ih isteraš iz pećine. Vreme je da ove male rogate mučitelje razotkriješ, a najbolji način da to uradiš jeste da se udružiš sa drugima koje muče isti problemi.

Izvuci svoju muku napolje i podlei je sa nama. Hajde da pridavimo ove demone zajedno. Evo jedna zgodna vežba:

VEŽBA: odvoj 15 minuta i daj glas svojim strahovima koji te progone kao pisca. Bićeš iznenađen da uopšte nisi sam u tome. Kada završiš srtavi u komentare tvoje demone i podeli sa nama i ohrabri druge pisce!

Objavljeno

Proces pisanja

 

Bez obzira da li je čovek svestan toga ili ne, postoji sasvim jasan proces pisanja koji mnogi pisci prirodno slede. Ako si pisac tek na početku karijere, ili ako se još uvek mučiš da napraviš esej, kratku priču ili blog, poznavanje nekih osnovnih stvari o procesu pisanja, sigurno ti može pomoći.

Ovde ću objasniti šta svaka faza procesa pisanja uključuje, kao i neke savete za svaku fazu, u slučaju da se negde zaglaviš u prenosu mašte na papir koji život znači!

1.Pre pisanja

Da li se ikad desilo da uzalud zuriš u groznu belinu praznog papira, ili svetlucavog praznog dokumenta na kompjuterskom ekranu? To je zato što si propustio vitalnu fazu procesa pisanja: predpisanje. A ona podrazumeva sve što treba da uradiš pre nego što počneš prvu ruku ili skicu za pisanje. Kao minimum, i prvo i osnovno, predpisanje znači da dođeš do neke ideje!

Ideja i inspiracija

Ideje su svuda oko tebe. Ako želiš da pišeš, ali ti nikakve ideje ne padaju na pametu, probaj sledeće:

  • Iskoristi gotove ideje za pisanje
  • Piši o nekim incidentima iz svakodnevnog života ili detinjstva
  • Napravi beležnicu za ideje – sveščicu u kojoj ćeš zapisivati sve ideje koje ti padnu na pamet tokom svakog dana
  • Smisli i kreiraj neki neobičan lik, junaka o kome ćeš pisati

Savet: Jednom kad se dočepaš neke dobre ideje, moraš da je zalegneš, proširiš, izbrusiš, kao komad zlata. Nemoj da napraviš grešku i da skočiš odmah u pisanje – završićeš sa vrlo loše strukturisanim rukopisom!

Izgradnja ideje

Postoji nekoliko dobrih načina uz pomoć kojih dodaješ “meso” tvojoj ideji:

Asocijativno pisanje – Otvori novi dokumument, ili započni novu stranicu, i zapiši sve što ti padne na pamet. Nemoj ništa da uređuješ i doteruješ, čak i kad pravi gramatičke greške. Zamo zapisuj misli onako kako ti dolaze.

Mozganje u društvu (brainstorming) – Napiši ideju, ili temu, na sredini praznog papira, a onda pusti da se brojne ideje povezuju i umrežavaju okolo glavne ideje – podnaslovi, poglavlja, preokreti, zaokreti i završeci…Funkcioniše odlično!

Za detalje i pomoć uvek možeš da posetiš nek od seminara iz asocijativnog pisanja za pisce. Iskustva nikad nije previše!

Nakon što si završio ovu fazu, možeš da počneš sa pravljenjem prve skice.

Plan i struktura

Neke vrste pisanja zahtevaju više planiranja od drugih. Na pirmer, duži rukopisi i akademski papiri zahevaju više razmišljanja u ovoj fazi.

Prvo, odluči koje ideje ćeš koristiti. Tokom asocijativnog pisanja i mozganja, na pamet će ti pasti mnogo zanimljivih idjea i misli. Neke ćeš iskoristiti, a neke ne.

Zatim, odluči kako ćeš poređati ideje. Pokušaj da napraviš neki logičan napredak. Nekada će ti to biti lako: na primer, u ovom tekstu sasvim je smisleno da se faze pisanja poređaju po logičkom redosledu. Slično tome, u kratkoj priči, klasična narativna struktura identična je i za roman, novelu i druge priče koje pišeš u prozi.

2.Pisanje

Sedi pred spravu za pisanje sa planom pored sebe, i počni da pišeš prvu ruku teksta. U ovoj fazi nemoj da razmišljaš o broju reči, gramatici, pravopisu, i sl. Ne sekiraj se ni ako skreneš sa teme, ili ako se neki delovi ne uklapaju u plan. Samo nastavi da pišeš!

Ako si pisac početnik, uvek imaj na umu da profesionalni pisci prolaze kroz nekoliko skica i verzija rukopisa, sve dok ne budu zadovoljni rezultatom. To je sastavni deo procesa pisanja – niko, ili retko ko, uradi pravu stvar iz prvog puta.

Neke od stvari koje ti mogu biti korisne prilikom pisanja prve ruke teksta su sledeće:

  • Sedi negde s mirom barem pola sata pre nego što počneš s pisanjem: teško je da se koncnetrišeš na rad između pijace, televizora, mobilnog telefona i frižidera svakog časa.
  • Smesti se negde gde te niko neće prekidati: biblioteka ili kafić mogu biti dobra mesta, ako već nemožeš da pišeš kod kuće.
  • Ako pišeš na računaru, isključi sve moguće programe koji ti mogu ometati pažnju. Isključivanje interneta se može pokazati kao čudesno koristan korak. Dobar program za pisanje takođe: ja koristim program iA Writer koji ima vrlo zgodne opcije za pisanje.

Može se desiti da napišeš nekoliko verzija rukopisa, naročito ako pišeš dugačke forme (roman, publicistika…). Ove verzije će verovatno stopiti u sebe prethodne skice, sa uređivačkim delom rada na rukopisu.

Savet: Pisanje zahteva koncentraciju i energiju. Ako si pisac početnik, bolje nemoj da pokušavaš da pišeš satima, bez prestanka. umesto toga, odredi sebi neki vremenski limit, (na primer pola sata), kako bi se zaista koncentrisao – i nemoj svaki čas da proveravaš mejl i fejsbuk!

3.Uređivanje teksta

Uređivanje rukopisa je neophodan posao gde zapravo praviš promene u “velikoj slici” tvog rada. Ponekad ćeš hteti da promeniš čitave delove, preradiš pojedine pasuse, ili dodaš neke informacije za koje smatraš da će čitaocu biti od koristi. Svima je urednički posao vrlo koristan – čak i najtalentovanijim piscima!

Poslovi uređivanja mogu se sumirati na sledeći način:

Dodavanje

Šta je još potrebn da čitalac sazna? Ako nisi ograničen brojem reči u svom rukopisu, gde bi tekst onda još mogao da se proširi? Ovo je zgodan trenutak da se vratiš svojim skicama i beleškama – pogledaj ideje koje već nisi iskoristio!

Preraspodela

Čak i kada si precizno isplanirao svoje delo, obično će biti potrebno da se nešto ponovo prespodeli, aranžira, promeni mesto. Ako si, recimo, pisao neki esej, iznenada shvatiš da bi se neki argument bolje pokazao u ranijem ili kansijem pasusu, drugačije postavljen. Ili si napisao kratku priču gde preokret suviše kasno stigne, pa priča gubi na zanimljivosti.

Brisanje

Ponekad, neke od ideja koje su ti se prvobitno veoma dopale, jednostavno ne funkcionišu. Možda si prebacio količinu reči u tekstu, i moraš da izbaciše neke pasuse. Možda se neka duhovita epizoda, ili pasaž, jednostavno ne uklapa sa ostatkom priče.

Savet: pisci često za ove poslove koriste usluge urednika, odnosno neutralne osobe od poverenje i iskustva, koje im pomaže u sređivanju dužih rukopisa.

4.Lektura i korektura

Ovai lektorski i korektorski procesi razlikuju se od uređivanja teksta i rade se tek što je uređivački posao na rukopisu završen. Ova vrsta dirinčenja nad tekstom zahteva pažljiv pregled pojedinačnih rečenica i reči. I to mora da se radi kada su sve krupne izmene već izvršene. Inače ćeš završiti sa stalnim brisanjem i pisanje novih pasusa.

Lektorske korekciju sa naročito važne, pogotovo u dužim rukopisima, i moraju se raditi red po red, pasus po pasus. Sve dok ne budeš siguran da su sve rečenice, fraze i pojedinačne reči jake, moćne, i baš onakve kakve treba da budu. Neke od stvari koje moraš da proveriš su:

  • Da li si koristio istu reč više puta u rečenici ili pasusu? Iskoristi rečnik da nađeš alternative.
  • Da li su ti neke rečenice teške za razmevanje? Ponovo ih napiši i razjasni.
  • Koje reči možeš da izbaciš da ti rečenica bude jača? Na primer, reči kao što su “upravo”, “prilično”, “veoma”, “zaista” ili “mislim” uvek mogu da se bezbedno izbace.
  • Da li su sva slova napisana korektno? Uvek ima izgutanih ili zamenjenih slova, to je Marfijev zakon. Pročitaj tekst 100 puta!
  • Da li su rečenice gramatički korektne? Proveri i da li si lica za pisanje i vremena doslodeno sproveo kroz rukopis.
  • I obavezno: sve znake interpukcije proveri još jednom!

Savet: Kada radiš ovu vrstu uređivanja rukopisa, uvek tekst odštampaj na papiru. Tako je mnogo lakše da se sve greške uoče.

Objavljeno

Pišeš knjigu? Prvo napiši ovo!

 

Kao i većina oniš što vole da pišu – roman, blog, priče, pesme – verovatno si od one sorte koja piše u dahu: ili ti radi samo na dolazak muze. A kad muza ode, pisanje počne da ide teško…pa sam sebi ličiš na ronioca iz filma “Dubko plavo”. To znači da pišeš kao vćeina pisaca početnika: na dah.

To i nije tako loše na prvi pogled, ali kao i dubinski ronilac možeš samo jedanput dok imaš daha. A posle sve ispočetka – do novog uzdaha i zaranjanja u svet reči. A problem sa pisanjem je što se ono, kao i život, ne meri brojem uzidasaja i izdisaja, već trenucima koji su ti oduzeli dah.

Zato je jedan od najvažnijih alata pisaca umeće da se napravi preldožak, siže, skica, ili plan pisanja. Ne samo da bi imao nešto da pokažeš potencijalnim izdavačima i urednicima (što je vrlo važna stvar), već da bi svoje pisanje organizovao na najbolji mogući i efikasan način. To skraćuje ionako teško muke pisanja i tvoj rukopis uvek čini boljim. Dakle, šta je to predložak u svetu pisanja?

[Tweet “Pisanje se ne meri brojem uzidasaja i izdisaja, već trenucima koji su ti oduzeli dah.”]

Šta je predložak?

Predložak, ili premisa, se u svetu pisanja često definiše kao:

  1. Predlog koji podržava ili pomaže da se podrži neki zaključak (u logici)
  2. Osnovni koncept koji pokreće zaplet (u književnosti)

Kao što vidiš iz ove dve definicije, različito značenje predloška se odnosi da li pišeš poeziju, romane ili priče, ili pišeš eseje, publicistiku ili dokumentarističko štivo. U čemu je razlika?

Predložak za klasične književne vrste

Ako pišeš romane, priče i pesme, tvoj predložak mora da sadrži tri stvari:

  1. Protagonistu
  2. Postavku
  3. Problem sa kojim se protagonista suočava

Jedan od zgodnih načina danapavš svoj predložak jeste da napišeš jednu dužu rečenicu koja će predstavljati osnovu tvoje priče. I pritom uvek imaj na umu ideju “manje je više”. Pisanje ovakve dugačke rečenice je stara praksa scenarista, ali je od vrlo velike pomoći ako pišeš roman ili kratku priču. Na primer:

“Problematično dete skupi hrabrost da pomogne prijateljskom vanzemaljcu da napusti Zemlju i pobegne na svoju planetu (film “E.T”)”.

ili

“Nakon iskrcavanja u Normandiji, grupa američkih vojnika odlazi iza neprijateljskih linija, da bi izvukla i vratila iz rata padobranca čija su braća poginula u borbama (film “Spasavanje redova Rajana”)”.

Predložak za ostale

Za one koji pišu na blogovima, vole esejistiku, novinarstvo, publicistiku, ili pišu memoare i autobiografije, predložak obično treba da bude napisan u obliku dve-tri rečenice, u kojima se sumira narativ knjige. Po definiciji, ovaj predložak bi izgledao ovako:

“Predložak je sastavljen od dve, ili tri, rečenice-izjave o osnovnom konceptu knjige, ili teze teksta. Obično, identifikuje neku potrebu, a onda predlaže rešenje”.

S obzirom da je prvi i osnovni deo predloga za izdavače, urednike, stručnjake za marketing, itd, vrlo je važno da je napisan pravilno. Na primer, prošlog meseca radio sam kao gost pisac i urednik jednog rukopisa, trudeći se da pravilno napišem predložak potencijalnom izdavaču kome bi na pravi način predstavio temu i sadržaj buduće knjige.

Koji je tvoj predložak?

Možda želiš da napišeš knjigu ali nisi siguran odakle da počneš? Možda trenutno radiš na rukopisu, ali ti je potrebna pomoće da se organizuješ i ponovo fokusiraš?

Bez obzira u kojoj fazi procesa pisanja se nalaziš, vrlo je korisno da provedeš neko vreme pišući dobar predložak za tvoju knjigu. Niko pametn neće početi da gradi kuću, bez solidno postavljenog temelja.

Za one koji zavise od svojih muza, znam da je ovo besmisleno, užasno teško. I onda im vrlo često i cela kuća tako izgleda.

Naopako.