Kad sam bio klinac, imao sam negde 7 godina, odveli su me u muzičku školu da učim da sviram violinu. Bile su to nimalo lake godine. Instrument je bio težak, zagonetan, više muka no zadovoljstvo za dečaka koga su klikeri i fudbal zanimali više nego note. Moj profesor je bio star čovek, tih, miran, […]
Pritisneš SAVE na računaru, srkneš još jedan gutljaj kafe (može i burbon sa jednom kockom), i zatvoriš Wordov dokument koji sadrži tvoj upravo dovršen Magnum Opus u vidu pesme, priče, romana ili nekakve zbirke koju si dugo vremena mučio, pisao, brisao, i šta sve ne, kako bi pisanje priveo kraju. THE END. Kraj. Konec. […]
“Samo glup čovek uporno i stalno ponavlja jedno te isto, očekujući da će na kraju dobiti drugačiji rezultat”. Narodna mudrost. Želiš da postaneš bolji pisac. Znam to jer pratiš radionice i Kreativno pisanje. Takođe znam da imaš strah da postaneš bolji pisac. Ovo znam zato što moraš da se promeniš kako bi postao […]
Piše: Ivana Živanić Istraživanje kao stil života ne podrazumeva samo put oko sveta za 80 dana. Istraživanje je put u središte sopstvenih želja i talenata. To razmišljanje sasvim slučajno me je dovelo do neka tri pravila koja su me definitivno navela da se pokrenem u pravom smeru. Prvo spomenuto pravilo je: Ako ne kreneš […]
Svako od nas ima svoju omiljenu bajku. Ko može da odoli priči o heroju koji pobeđuje, opakom zločincu koji se skuva u sopstvenom sosu zla, i tome što se na kraju sve dobro svrši? Ali. Bajke su mnogo više od prostih priča sa dobroćudnim završecima.
Autor: Stefan Megić Težim svom nebu, izmišljenom, surovom. Čovek bez granica tiho korača želeći da ispod usijanog plašta i papira pronađe svoj lik. Ostao je samo odjek; poslednja nota pred novi život. Kažu da muškarac ne zna kako je roditi. Svakoga dana živim u postporođajnoj depresiji. Moja deca su pesme, tekstovi, priče; koje poslednjom tačkom […]
Bio sam pre neko veče na jednoj književnoj večeri u jednoj od gradskih biblioteka. Pozvan od strane prijatelja, pa njegovog prjatelja. Čuli da imam neke veze sa pisanjem. I tako. Skupilo se neko šareno društvo, uglavnom pisaca u pokušaju i rodbina i prijatelji autora. […]
Piše: Tamara Kučan Vraćanje u period kada sam poželela da budem pisac me uvek rastuži. Ne znam u kom trenu sam napisala početnu rečenicu svoje prve knjige. Verovala sam da taj tren nije vredan pamćenja. Verovala sam da je okolina u pravu kada je govorila da radim nešto besmisleno. Danas se trudim da […]
Celog života sam bežao od pisanja za svoju dušu. Nikada nisam imao vremena. Dovoljno samoće. Ideju da od pisanja ne možeš da živiš sam ponavljao kao mantru. Deo potrebe za pisanjem sam zadovoljavao kao profisonalni kopirajter, pisac stručnih knjiga i članaka za novine. A onda me život izmestio naopako. I u pedesetoj počeh da pišem i uživam u pisanju. Greške su bile brojne, ali ovih pet su bile najvažnije.[…]
Mnogi pisci, a naročito početnici, vole da pišu “direktno iz muze”, u jednom dahu, kada ih inspiracija obuzme. Drugi, opet, nedeljama i mesecima prave planove i koncepte, pišu i brišu rečenice, pasuse, pa i čitava poglavlja, studiozno mereći svako slovo. Ovde ne postoje neka striktna pravila, uglavnom svako bira način rada kakav mu odgovara. Međutim, …[…]