fbpx

Čemu pisanje može da nauči pisca?

Pisanje je interaktivna disciplina. Kada se bavi ovom delatnošću, stvaralac je u relaciji sa čitaocem. Ali isto tako je i u interaktivnom odnosu sa samim sobom.  Zidajući svoju priču, on se obogaćuje slojevima novousađenih osobina. Za takav linearni razvoj može da bude zahvalan prvo sebi. Potom i imaginarnom čitaocu koga pokušava da impresionira ili samo obavesti o saznanjima do kojih je, prilikom pisanja došao.

Čovek je kompleksan i ima neograničen kapacitet za učenje iz takve višeslojne strukture. Stoga je lista onoga što na tom putu može da zapati neograničena. Vođeni prirodom ovog prostora za izražavanje, ali i potaknuti potrebom da vas motivišemo da i sami malo istražite svoje iskustvo, sada ćemo pomenuti samo neke:

  • Strpljenje
  • Metodičnost
  • Empatija

 

Strpljenje ili kako zauzdati zanos

Da li ste nekada videli pisca rastrzanog između potrebe da nešto napiše i bujice ideja koje ga nadahnjuju. On sedi za stolom sa gorućom glavom u rukama, i korpom za otpatke pored njega, punom izgužvanih i iscepanih listova. E to je onaj lik koji nije uspeo da zauzda želju da brzo i bez mnogo napora napiše bestseler. Nemojte biti kao on.

Svakom ozbiljnom poslu je neophodno pristupiti hladne glave i poštujući pravilo malih koraka. Ne očekujte da je dovoljno nadahnuće koje ste usput dobili, prateći asocijativni niz misli. Jer on je možda diktiran više vašim trenutnim raspoloženjem, a ne onim mikrosvetom oko vas. Ne razmišljajte u podnožju planine kako ćete, kada stignete na vrh pobosti zastavicu sa svojim imenom tako da je ceo svet vidi.

Strpljivo krenite od samog početka i polako gradite priču, bez obzira na rokove koje ste sebi zadali. Tako će vaša priča živeti u svakom trenutku u kome ste je pisali, a kada je konačno budete podelili sa svetom, nastaviće svoje nepokolebljivo bivstvovanje.

 

Metodičnost ili zidanje kuće od temelja

Svi imamo različite pristupe pisanju, u zavisnosti od sklonosti, temperamenta, stepena razvoja kao pisca, i još mnogo drugih karakteristika. Ali za proizvodnju teksta koji će zadovoljiti i najoštrije kriterijume, neophodno je da u našim postupcima postoji logičan sled. To ne znači da pisac nije prvo napisao ono što se dešava na početku, zatim svoju početnu ideju razradio, da bi je na kraju, jel’ te doveo do samog kraja.

Nikakvi ispremeštani postupci vas neće dovesti bliže cilju da vam priča bude koherentna, osim što ćete i sami povremeno imati utisak da ne znate šta radite. Pa ako vi koji stvarate ne znate, zamislite samo sa kakvom će se enigmom tek čitalac sresti, i da li će uopšte imati dovoljno pažnje i solidarnosti sa vama da prati takav haotičan sled misli ili događaja. Poštedite ga zato nepotrebnog napora i uzaludne potrage za smislom i krenite da slažete priču onako kako bi se ona i u realnosti desila. Budite konzistentni i koristite logiku kao glavni princip delovanja.

Ako pišete neku fantastičnu priču i ona mora imati svoju logiku koja štima unutar izgrađenog sistema. Inače će biti, jednostavno, budalaština. A toga u svetu ima i previše, pa poštedite bar stranice kojima ste vi gospodar.

 

Empatija ili (u)poznaj svoje junake

Empatija možda i najdragocenija osobina koju ćete tokom bavljenja pisanjem razviti, a bez koje i nema kvalitetnih dela. Jeste, vi ste i inače kao emocionalni sunđer koji usput hvata i upija i najtananija raspoloženja. Zato ste i postali pisac. I to je u redu dok vaše knjige nastanjuju likovi koji su bazirani na ljudima iz svog okruženja koje ste kroz život sretali. Ali šta ćemo sa svim onim negativcima, ili za vas čudnovatim pojedincima koji zbog svoje specifičnosti izmiču vašem uobičajenom definisanju. E pa, moraćete da se stavite u njihov položaj.

Kako ćete prepoznati prirodu osećanja koje doživljava čovek koji vezanih ruku na leđima i sa kukuljicom na glavi, čeka svoj red za giljotiniranje? To je nešto što ćete morati da zamislite onako iz sebe. Kao kad dobijete blanko ispisan ček za svoju uslugu, pa morate savesno da odredite vrednosnu sumu. Baveći se na ovaj način sobom, a sve u službi prepoznavanja i najstranijih misli i osećaja, s vremenom ćete proširiti sopstveni izražajni dijapazon. Na sreću vašu, a posebno vaših vernih čitalaca, čija brojka može samo da raste.

 

I na kraju, kažu da je boks plemenita veština zato što u toku duela u ringu čovek istroši svu potencijalnu i stvarnu agresiju koju u sebi nosi, pa je posle dinamičnog meča toliko ispražnjen od nasilnog elementa da se oseća pitomo kao jagnje i u stanju je da voli ceo svet.

Tako je i sa pisanjem. U toku ovog alhemičarskog procesa, duša pisca protrči kroz toliko mnoštvo željenih doživljaja i emanacija njega samog, da na kraju samog putovanja, kada siđe sa te poludele kompozicije, može samo da uzdahne i prepusti se bestežinskom stanju lakog bivstvovanja.

I naravno, da posegne za novom knjigom koju će čitati…

 

 

 

Kako početi, istrajati i uspeti u pisanju?

pero za pisanje u mastionici. stari sto

Možda mislite da na pitanje: kako početi, istrajati i uspeti u pisanju, sledi komplikovan, dugačak odgovor sa previše fusnota i začkoljica, ali ne. Zapravo, odgovor je prilično prost i kratak.

A glasi: samo počnite.

Toliko. Prosto zar ne?

Pre nego što se razočarate i pomislite kako vam otkrivam toplu vodu, ispričaću vam jednu priču.

Jednog divnog, sunčanog dana osoba X se probudila uz zvuk alarma, veoma rano podešenog kako bi stigao na vreme na posao. Iako je godinama ponavljao rutinu, ovo jutro je bilo drugačije. To jutro je iz kreveta ustala druga osoba, prava, ona koja je bila zarobljena ispod slojeva straha od nepoznatog, kukavičluka da se izađe iz zone komfora i najgore kletve ljudske vrste: ćuti, dobro je.

Ta osoba se bez ustezanja pogledala u ogledalo i uz smešak rekla glasno: neću da ćutim, nije dobro!

Tada se rodio pisac.

Pisac je konačno priznao sebi da želi da bude upravo to – pisac. Sada je otvorio knjigu na novi list, zagledao se u beli papir i sa nesigurnošću se pitao šta sad. Kako početi, šta raditi.

Nije znao i danima je lutao, tražio, malo sebe, malo inspiraciju. Sumnjao je u svoje veštine i sposobnosti, plašio se kritike, zamotavao se sve čvršće u ponor pitanja: šta ako?

I tako je početna hrabrost počela da bledi, krajnji cilj se izgubio na vidiku. Malodušnost je ovladala i malo po malo naš pisac je kopneo. Sve dok jednog sivog jutra iz kreveta ponovo nije ustala osoba X, sa setom u očima se pogledala u ogledalo i rekla: ćuti dobro je i ovako.

Gde je naš pisac pogrešio?

Pogrešio je u tome što i nije bio pisac.

Osim početne želje i odluke, nije uradio baš ništa po tom pitanju.

Nemojte da budete taj pisac. U stvari, nemojte uopšte da budete pisac! Budite osoba koja zapisuje reči u smislenu celinu kojom priča svoju priču ili priču drugih, bilo to istina ili fikcija. Šta god! Piši, piskaraj, švrljaj. Kupi svesku, ili švrljaj na salveti, kuckaj na računaru.

Korak 1: Kako početi sa pisanjem?

Nabavite olovku i neku svesku ili svežanj papira. Može i tastatura i računar, ipak je ovo moderno doba.

Korak 2: Kako istrajati sa pisanjem?

Kada potrošite tu olovku kupite drugu, isto važi i za svesku. Ideje ne možete da potrošite.

Tu su svuda oko vas, ako mi ne verujete evo primer: pogledate kroz prozor i preko puta ulice vidite papirić koji je neko bacio.

Eto priče! Na tom papiru je ljubavno priznanje koje je dotični poneo da baci jer je upravo saznao da se njegova voljena verila. Međutim, deo cedulje je ispao i nošen vetrom i magijom stigao do nje, koja tada konačno uviđa istinu i ostavlja verenika i beži našem protagonisti u zagrljaj.

Ako vam zvuči previše začinjeno, budite slobodni i napišite kako god vi želite. To je lepota ove umetnosti, vi ste tvorac sopstvenog univerzuma.

Korak 3: Kako uspeti u pisanju?

Tako što poslušate sve što piše u koraku jedan i dva. I ne, verovatno prva stvar koju napišete neće biti svetski bestseler, možda ni druga. Kakve veze to ima? Možda bude treća, možda stota, možda hiljadita. Ali vi ćete iza sebe imati stotine priča, likova, događaja. Imaćete istorijat i bićete znate šta?

 Pisac. Bićete pisac.

I zaista je tako jednostavno. Zaista je moguće. Treba samo skupiti hrabrosti, treba biti malo tvrdoglav, morate da znate šta hoćete i onda se stvari malo pokrenu. Ne magično, sve mora na mišiće. Uspeh dolazi sa radom i trudom, napornim i neprestanim. Ne može da dođe brzo i ne može lako. Ne brojite kamenje pa da bude gotovo do sutra u pet. Dajte sebi vremena, u redu je.

I nije uzaludno ništa što ste uradili, sve se računa. Svaka napisana reč vas je približila momentu ostvarenja vašeg sna. Čak i ona na papiriću bačenom u kantu. Verovatno je bila bolja nego što ste mislili.

5 saveta za kratku priču

Kada je u pitanju drama i intenzitet, ostaju li vaše kratke priče… kratke? Da li čitaoci reaguju sa „hm-hm“ umesto na „oh Bože!“? Dobra vest je da je lako dati kratkim pričama uzbuđenje – ako znate trikove.

Kako da pišete dramatične i uzbudljive kratke priče

Ostavite nešto mašti. Hoćete da izludite vaše čitaoce? Dražite ih govoreći da znate tajnu, ali im nećete reći. U pričama i u stvarnom životu, često se nešto namerno ne kaže da se ljudi zaintrigiraju. Ali nemojte preterivati: previše odugovlačenja, i vaš apriča će postati pre smetnja umesto iskušenje.

Recite više sa manje. Kratke priče koje se vuku sa opširnim rečenicama i preteranim opisom obično loše zvuče. Uređivanjem (skraćivanjem) svojih kratkih priča sve do osnovnih detalja, stvorićete veći osećaj drame.

Neka čitaoci rade za vas. Nemojte previše lako darovati publici najsočnije elemente vaše kratke priče: naučite čitaoce da malo rade kako bi sastavili delove i videli veliku sliku. Nagoveštaji o padovima koji aludiraju na sporednu priču, te predstojeće završetke, kao i pojačavanje karakterizacije likova su dobre tehnike. Upotreba insinuacija može omogućiti snažno pričanje priča i dodatnu maštu čitaoca.

Počnite blizu kraja. Ako je kraj vaše kratke priče trenutak najveće drame i napetosti, počnite što je moguće bliže tom centru gravitacije – onda neka vas ostatak vaše priče neizbežno povuče unutra. Napravićete priču ispunjenu intenzitetom i naizgled nezaustavljivim procesom događaja.

Ne zaboravite na sudbinu. Kada likovi rade sa osećajem za sudbinu – ili kada se osvrnu i osete da su došli do svoje sadašnje sudbinske teškoće – priča će imati više urođene gravitacije i važnosti (zvana drama). Da li vaši likovi iskušavaju sudbinu?

Napišite kratku priču u jednom velikom potisku

Možda ćete poželeti da odvojite malo vremena kada napišete kratku priču, zagledate se u svemir, ustajete i kasnije se vraćate na posao, itd. Ili dajte sebi vremensko ograničenje i pokušajte da pišete koliko god možete što brže možete. Ovaj pristup može dati vašoj priči iskru drame i puno napretka.

Zapamtite: vaš prvi nacrt ne mora da bude lep. Pustite da se vatra koja vas prisiljava da pišete razgori što brže i jače kada prvi put sednete da sastavite svoju priču. Nakon toga možete (i najverovatnije ćete) uzeti sporiji i detaljniji pristup dok vršite revizije. I onda se vaša priča pojavi u svoj svojoj lepoti!

Herman Hese: pisac za večnost

Piše: Tamara Šćepović

Herman Hese je bio njemački pisac, pesnik i slikar . Skoro da nema osobe koja voli knjige ili uživa u pisanju a da nije pročitao ili makar čuo za Hesea. Njegov mentalni sklop, neosporni talenat pripovedanja, celokupan život, strast ka pisanju i sve ono što ga obuhvata i čini, neumoljivo ostavlja trag na svakoga ko upliva u njegovo stvaralaštvo.

Hese i pitanja kojima se bavio

Ovaj nobelovac u svojim delima često kao osnovu stavlja pitanja egzistencijalizma, kontradiktornosti,  duhovnog puta i razvitka,mističnih pitanja, ali i svakodnevne stvari koje senzacionalno povezuje sa čitaocima.

Heseove knjige nateraće vas da pogledate duboko u sebe, da priznate sebi ono što u sebi vidite. Hese je pisac suštine. Preispitaćete ono što već znate. Otkrićete ispred sebe sasvim novi svet, u toj knjizi od oko 200 strana videćete čitav jedan život.

Pisac i životni učitelj

Sa knjigama upoznajemo, živimo i učimo. To je duševna hrana koja nam oštri um. Herman Hese jeste jedan od onih pisaca koji je osigurao večnost. Kako nas to Hese uči kroz svoje pisanje možemo uočiti kroz neke od njegovih citata:

  • Ako nekoga mrzimo, onda u njegovom liku mrzimo nešto što je usađeno u nama samima. Ono što nije u nama samima, to nas ne uzbuđuje.
  • Srećni smo samo onda kada od sutrašnjeg dana ništa ne tražimo, a od današnjeg sa zahvalnošću primamo ono što nam nosi.
  • Što sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je život pružao i sve jasnije sam shvatao gde treba tražiti prave izvore radosti i smisla. Naučio sam da biti voljen ne znači ništa, a da je voleti sve, da je sposobnost da osećamo ono što daje lepotu i vrednost našem postojanju
  • Heroj je onaj ko ima hrabrosti za svoju sudbinu.
  • Nije naš cilj da postanemo kao drugi, potrebno je da se međusobno razlikujemo, da naučimo da vidimo drugačije ljude od sebe i da ih poštujemo zbog toga što su.

Umeće svakodnevnice

Herman Hese se bavio kako dubljim pitanjima i ljudskim potrebama, tako i svakodnevnim problemima, nalazeći za nju izvanredne opise. Na taj način nam približava sebe kao osobu sa istim dilemam i problemama kakve i mi imamo. Jedan od takvih primera jeste Heseov opis nesanice.

„Ne pomaže ti da ideš gore-dole, da ustaneš i ponovo legneš. To je jedan od onih časova u kojima nema načina da pobegneš od samog sebe. Tobom će zagospodariti misli i kretanja duše, a društva nema da se, kao obično, ispričaš. Onome ko je u tuđini, pred oči izlaze kuća i bašta u domovini i detinjstvo, šume u kojima je proživeo najslobodnije i najnezaboravnije dečačke dane, sobe i stepeništa na kojima se čula graja njegovih dečačkih igara. Slike roditelja, strane, ozbiljne, ostarele, sa ljubavlju, brigom i tihim prekorom u očima. Pruža ruku i uzalud očekuje da i njemu neko pruži desnicu, prekrivaju ga velika tuga i usamljenost; izranjaju i drugi likovi i u nesigurnim i ozbiljnim raspoloženjima ovih sati čine nas, gotovo sve, tužnim.

Ko u mladosti nije zadavao brige svojim najbližima, odbijao ljubav i prezirao naklonost, ko nije bar jednom iz inata i obesti izbegao sreću koja je pred njim stajala, ko nikada nije povredio svoj ili tuđ ponos, ili se ogrešio o prijatelje nekom nesmotrenom rečju, nekim ružnim i uvredljivim ponašanjem? Sada svi oni stoje pred tobom, ne govore ništa i čudno te gledaju mirnim očima, a tebe je sramota od njih i od samog sebe.”

Herman Hese je zasigurno jedan od najkvalitetnijih pisaca koje ćete sresti. Njegovo suštinsko pripovedanje, sposobnost da pogodi srž, dodirne misli i dileme svih nas a onda ih pretoči u reči, ostaviće vas bez daha. Ovaj autor krize, kako ga mnogi nazivaju, biće vam blizak, osetićete njegove reči i misli.

Kako da inspirišeš čitaoce kroz par rečenica

Jednom je jedan pisac rekao: „Najbolje je početi ispočetka.“ Na ovaj način razmišljaju uglavnom i svi urednici, veliki autori i pisci i možda ne bi bilo loše da i ti razmisliš o sledećim strategijama, kada je pisanje interesantnih zapleta i radnji u pitanju.

Trik je da odmah prvu ili drugu rečenicu napišeš tako efektno da čitaoci ne mogu a da ne pročitaju sve što imaš da kažeš kroz svoj tekst.

Upotrebi apsurd

Evo kako je jedan pisac odmah istakao zabavan tok priče. „Uzmi moju kamilu draga- reče tetka Dot dok je silazila sa životinje, na povratku iz velike gužve.“

Kroz ovaj način opisivanja, odmah je istaknuto čitaocima da će se upustiti u zabavnu avanturu ako nastave sa čitanjem.

Budi malo mračan

„Nebo iznad luke bilo je poput televizije, podešeno na turobni kanal.“

Ovo može da bude zgodno i u slučaju da si propustio da čuješ vremensku prognozu, zar ne ?! Odmah na početku pisac ti daje do znanja da u ovoj priči ne očekuješ lepršavost i dugine boje da se pojave iznenada u sledećem pasusu.

Mesto na kome je upotrebljena metafora u tekstu, poziva te da pronađeš ono za čim tragaš, kada si se već odlučio za ovaj stil, ali i obećava nezaboravno iskustvo iz kog možeš puno toga i da naučiš.

Budi malo ciničan

„Pravda ?! Pravdu ćete dobiti u sledećem životu, a u ovom imate zakone.“

Ako si jutros ustao na pogrešnu stranu, možda je tvoj krevet na pogrešnoj strani sveta, a takvo tvoje raspoloženje određuje tvoj stav kao trajno stanje. Sve je podešeno za početak pisanja u ciničnom duhu, kao i za istu takvu razradu i zaključak teme o kojoj si odabrao da pišeš.

Zaintrigiraj puliku

„Jednom davno bila jedna žena koja je otkrila da se pretvorila u pogrešnu osobu.“

Nije ti potrebna neka velika kreativnost i inspiracija da započneš jednu neobičnu priču. Sasvim je dovoljno par efektnih i dobro sročenih rečenica. Kada pročitaš ovaj početak teksta, da li ćeš moći da odoliš a da ne pročitaš dalje sa kojim se to izazovima sve suočila protagonistkinja ove priče ?!

Upotrebi senzibilitet

„Duvao je pustinjski vetar u tihoj noći. Svaki ishod je bio moguć…“

Ako voliš da čitaš ili pišeš neke malo intrigantnije teme, znaš da ovakav početak ne obećava da će se priča srećno i mirno završiti. Skoro pa da možeš da čuješ naratora ovog dešavanja u svojoj glavi kako dalje pripoveda. To je ono što stimuliše da se nastavi sa čitanjem. Potrudi se da ubaciš malo slične dinamike i u svoje pisanje.

Budi nepredvidiv

„Svakog leta se vraćao kako bi se razvodio od supruge.“

Ovaj naizgled kontradiktoran uvod, završava se intrigantnim nastavkom rečenice koji će da izazove pitanje u umu čitaoca na koje on nema izbora nego da potraži odgovor u redovima koji su ispred njega. To je efekat kome bi trebao da težiš dok pišeš.

Ovo su samo neki od predloga kako da napišeš nešto ili bar započneš sa pisanjem na način koji će se dopasti publici. Možda imaš i neke svoje proverene trikove koji daju dobre rezultate ?! Pošalji nešto što si napisao u duhu navedenih smernica i zabavi se uz naše sugestije koje ćemo ti predložiti.

 

Koliko često pisati?

Pisanje, kao i bilo koja druga aktivnost u kojoj želiš da budeš izuzetan, zahteva mnogo napora, vežbe, vremena i odricanja. Pored umne, koja se svakako podrazumeva, pisanje sadrži i dimenziju čistog fizičkog napora. Nije lako satima sedeti na jednom mestu (ili ležati na sofi i pisati, ako si drugi Truman Kapote). I sama fizička strana pisanja zahteva vežbu. Onda možeš samo da zamisliš kako je sa onom drugom, umnom.

Rutina pisanja nije ništa drugačija od rutine spavanja

Najbolje bi bilo ukoliko bi mogao svaki dan da pišeš u isto vreme.
Stiven King kaže da piše uvek u isto vreme i tu svoju naviku upoređuje sa spavanjem. Navodi da „rutina pisanja nije ništa drugačija od rutine spavanja.“ Na njegovom pisaćem stolu čak su i novine, papiri i knjige uvek raspoređene na istim mestima.

Kontinuitetom do izvrsnosti

Piši redovno. Tako ćeš najbolje izvežbati ruku i um. Konstantnim pisanjem brusiš stil, učiš mudrije da barataš rečima, širiš vokabular. Samim tim počinješ lakše da uviđaš greške i da se usavršavaš.

Kako je pisao Rej Bredberi?

Piši čak i kada ti se učini da nemaš o čemu. Iskoristi primer Reja Bredberija. On je više od sedamdeset godina pisao svakodnevno. Dan je počinjao tako što bi odmah po buđenju ispisao jednu ili nekoliko reči koje bi mu tog jutra došle u um. Onda je u toku dana od tih reči stvarao i zapisivao priču. Za života Rej Bredberi je objavio preko pet stotina pripovedaka, romana, komada i pesama.

Beleži sve što ti se učini zanimljivim. Neka od najgenijalnijih dela napisana su na kafanskim salvetama.

Upiši radionicu kreativnog pisanja.  Pored mnoštva fantastičnih stvari koje ćeš naučiti, u radionici ćeš početi i da stičeš naviku da pišeš svaki dan.

Kroz vežbe u radionicama dobićeš desetine izvrsnih ideja od kojih se svaka može izroditi u dobru priču.

Neka ti pisanje postane kao hrana, voda, vazduh i san. Neophodno da bi živeo.

Kako da usavršiš stil pisanja?

 

Stil je melodija priče

Stil je ono po čemu se izdvajaš. Lični pečat, zaštitni znak.
Kroz način na koji ćeš birati reči i sintakse trebalo bi da odjekuje jedinstveni autorski glas.
Pomoću stila možeš da nam saopštiš više i o samim likovima, o njihovim međusobnim odnosima, stremljenjima, crtama karaktera. Stil je vitalan deo pisanja. On je melodija tvoje priče.

Kako se stiže do jedinstvenog stila?

U jednom od prethodnih tekstova pominjala sam delo „O pisanju i stilu“, Artura Šopenhauera.
Svaka rečenica ovog dela dragocena je kap mudrosti.

Najvažnija odrednica dobrog stila je način na koji kazuješ misao.
Veoma je bitno da misao saopštiš što razumljivije, što jednostavnije. Nemoj je umotavati u pompezne reči, one nikoga neće ubediti da si vrhunski mislio.
Piši prirodno, onako kao što razmišljaš. Neprirodnost će odbiti čitaoce.
Pravi mislilac se trudi da misli izražava što je moguće čistije, jednostavnije, sigurnije i kraće.
Šopenhauer smatra da je jednostavnost oduvek bila obeležje ne samo istine već i genijalnosti.
Stil dobija lepotu od misli.
Stil je senka misli: nejasno ili loše pisati, znači glupo ili konfuzno misliti.

Čitanje, pisanje i stil

Čitanje je odličan put ka izgradnji sopstvenog stila. Čitaj dela različitih mislilaca i književnika, dela napisana raznovrsnim stilovima i pokušaj da uočiš razlike među njima.
Uvidećeš da ti neki stilovi pisanja više odgovaraju od drugih.

Sigurno ćeš odmah prepoznati ko je napisao ove rečenice:

„Ete, za toj ću vreme ja žalan da umrem, s’s otvoreni oči u grob ću da legnem. Poj „Žal za mladost“… Za moju slatku mladost, što mi tako u ništo otide i brgo ostavi. Poj i vikaj gu. Moli gu, neka mi se samo još jedanput vrne, dođe, da gu samo još jedanput osetim, pomirišem… Ah!“

Zar nije odlika vrhunskog stila upravo ta različitost, ta prepoznatljivost? Kao u ovom odlomku iz drame „Koštana“, Bore Stankovića.

Šopenhauer i maska

U početku ćeš možda i nesvesno prisvojiti stil nekog sebi bliskog pisca. Nemoj se previše rastužiti zbog toga, to nije neobično, dešava se. S vremenom moraš krenuti u svom smeru i izgraditi sopstveni stil koji će biti tvoj znak raspoznavanja.

Jer, kako je govorio Šopenhauer, stil je fiziognomija duha. Podražavati tuđi stil znači nositi masku. Ma kako ta maska bila lepa, ona će ipak, usled svoje beživotnosti, postati uskoro glupa i nesnosna, tako da je čak i najružnije živo lice bolje od nje.

I to nas dovodi do naredne bitne stvari u izgradnji stila. Do pisanja.

Zapisuj sve što ti se učini bitnim. Vežbaj ruku i vežbaj um.
Mnogo korisnih stvari o pisanju i stilu možeš naučiti u radionicama Kreativnog pisanja. Bićeš iznenađen vidicima koji će ti se otvoriti.
Radi na sebi i svakodnevno proširuj znanje!

Kako da napišeš dobru priču?

 

Sigurno ste se bar jednom zapitali šta to priču čini istinski dobrom? Zašto vas neka priča potpuno obuzme, a druga pak zamori do krajnjih granica izdržljivosti?

Pokaži, ne kaži!

Jedno od osnovnih pravila dobrog pisanja glasi – pokaži, a ne kaži.
Nemoj nam jednostavno saopštiti da je tvoj junak ljut. Pokaži nam njegovu krv što se pod neonskim svetlima kupatila presijava na komadima ogledala koje je upravo razbio pesnicom.

Skribomanija

Manje je više. U pisanju uvek bilo i biće. Zato pokušaj da sa što manje efektnih i mudro odabranih reči jasno izraziš svaku misao.

Tetovaža

Jedan od načina da izbegneš zamku skribomanije je da misliš o pisanju kao o tetoviranju, kao što govori Peter Sloterdijk. Iglom ispisuješ reči na ograničenom komadu sopstvene kože.
Razmisli o svakoj reči i proceni da li vredi bola. Ako ne vredi, izbaci je.

Poenta

Poentu priče bi trebalo da iskažeš kroz ponašanje likova i njihove međusobne odnose. Dopuni je mudrom postavkom, dijalozima… Nemoj je samo eksplicitno obznaniti.

Kako, a ne šta

Od onoga što je napisano, još značajnije je kako je napisano.
Stil, ritam, forma, uverljivi likovi, motivacija junaka, jedna ista stvar promatrana na svež način iz tvog jedinstvenog ugla, sve su to činioci dobre priče.

Zanat

Nemoj misliti da se pisanje ne može naučiti. Može. Tehnike koje se uče u radionicama kreativnog pisanja umnogome mogu unaprediti tvoje pisanje, učiniti ga životnijim i zanimljivijim.
Naučičeš mnogo korisnih stvari o postavci priče, tački gledišta, karakterima, efikasnom dijalogu, zapletu… Saznačeš nešto i o izdavaštvu i izdavačima.

Upiši jednu od radionica Kreativnog pisanja, upotpuni znanje i usavrši veštinu pisanja!

5 elemenata veštog pripovedanja

 

Da bi tvoja priča bila izvrsna, u njoj sve mora da funkcioniše – likovi, zaplet, dijalog, stil, jezik… O ovim elementima možeš razmišljati i kao o sastojcima ukusnog jela. Kombinuj ih u pravim srazmerama, mudro i vešto kako bi tvoje jelo imalo vrhunski ukus. Kako bi tvoje pisanje bilo izvanredno.

1. Zanimljivi likovi

Ukoliko želiš da tvoja priča bude zaista dobra, zasnuj je na likovima, pre nego na događajima. Neka likovi nose priču. Napravi zanimljive, duboke i višeslojne karaktere. Nadahnuće možeš potražiti i oko sebe, u svom okruženju. Neka tvoji junaci imaju jasne i čvrste motive.
Osmisli njihov fizički izgled, razmotri njihovu prošlost, društveni milje iz koga potiču i razloge zbog kojih se ponašaju na određeni način.

Hoćeš li ikada zaboraviti pukovnika Aurelijana Buendiju iz romana „Sto godina samoće“, Gabrijela Garsije Markesa? Majstora ili Behemota iz Bulgakovljevog romana „Majstor i Margarita“?
Priseti se svog omiljenog junaka iz književnosti i razmisli zbog čega je tako upečatljiv i značajan.

2. Maštovit zaplet i jasna poruka

„Priča mora nešto postići i nekamo stići“, rekao je Mark Tven. Osmisli zaplet koji će naterati tvoje čitaoce da se zamisle. Imaj jasnu ideju i sledi je od početka do kraja.

Ali budi oprezan, priča ne sme da se pretvori u nekakav manifest kojim želiš da saopštiš svoje poglede na svet, shvatanja i stavove. Ostavi to esejistima i dokumentaristima, a ti se bavi umetnošću.
Saopšti šta želiš ali nikako eksplicitno, već mudro uvijeno u dobru književnost.

To da priča mora nekamo stići podjednako važi i za likove. Kada tvoji junaci stignu na sam kraj priče, neka budu izmenjeni, neka budu drugačiji nego onda kada su tek zakoračili na papir. Ako bi ostali isti, ako se ni na koji način ne bi promenili, kakav bi bio smisao njihovog postojanja?

3. Udahni život pisanju

U radionici Pisanje u prozi čitava jedna lekcija posvećena je tome kako da svoje pisanje učiniš životnijim. Kroz zanimljive vežbe naučićeš kako da udahneš život pisanju.
Koristi aktivno pisanje umesto pasivnog i upotrebljavaj dinamične reči. Poveži čitaoca sa svojim tekstom tako što ćeš u priči koristiti sva čula. Neka čitalac vidi, čuje, omiriše, oseti i dodirne tvoj književni svet.

4. Uverljiv dijalog

Dijalog je odlično sredstvo za jasnije definisanje odnosa među tvojim likovima, za prenošenje poruke, misli i osećanja. Da bi dijalog bio uverljiv, pokušaj da svakom od svojih likova daš jedinstveni verbalni iskaz. Neki od tvojih junaka mogu govoriti drugačijim narečjem ili ne moraju govoriti potpuno gramatički ispravno. Nije preterano ubedljivo ukoliko svi tvoji junaci govore na isti način, zar ne?

5. Jezik i stil

Stil bi trebalo da bude nešto što tebe kao autora izdvaja od ostalih. Tvoj lični pečat, tvoj zaštitni znak.
Kroz jedinstveni način na koji ćeš birati reči i sintakse trebalo bi da odjekuje tvoj autorski glas.

Ukoliko želiš da pišeš, gramatiku, jezik i pravopis jednostavno moraš da znaš. Kako bi inače čitaocu jasno preneo svoje misli i ideje i činio mudre igre rečima ukoliko ne poznaješ jezik? To je nalik pokušaju da napraviš kuću bez alata.
Proveri gramatiku i pravopis. Ukoliko pišeš na srpskom jeziku, veoma korisna knjiga koju bi valjalo da imaš pri ruci je i Rečnik jezičkih nedoumica, Ivana Klajna. Učenje je beskrajan proces.

Ovo su ukratko bili neki od elemenata o kojima bi trebalo da vodiš računa prilikom pisanja. Ukoliko želiš da naučiš više o njima i o mnogim korisnim načinima, tehnikama i mogućnostima za unapređivanje pisanja, ukoliko želiš da produbiš svoje znanje i proširiš vidike, upiši neku od radionica Kreativnog pisanja.

I, ako već imaš svoju napisanu priču, vidmo se u Autorskom studiju!
Sledi svoje snove i hrabro zakorači u svet pisane reči!

Kratki saveti za bolje pisanje


Pisanje
vam je u krvi. To je nešto što morate da činite. Celim bićem osećate nenapisane reči koje ključaju u vama. A onda, kada se reči najzad izliju na papir, dogodi se da vas jednostavno preplave. Počinjete da gubite kontrolu nad tekstom. Ne uspevate da naslutite kako bi vaši junaci trebalo da se ponašaju, a da pritom ostanu dosledni i uverljivi. Ne znate kako da povežete delove teksta u smislenu celinu. Zapeli ste i ne uspevate da nastavite. Ili vam možda ono što ste napisali ne zvuči dovoljno ubedljivo.

Tada počinju muke, sumnje i preispitivanje. Pitate se koji je smisao onoga što radite. Zašto pišete? Da li uopšte umete da pišete? Razmišljate da ostavite sve i počnete da radite nešto logično i opipljivo.
Ovo nije nešto što se ne može prevazići i svakako nije nešto zbog čega bi trebalo da odustanete od pisanja. Naprotiv. Jedan od načina na koji možete prevazići teškoće je da poslušate savete iskusnih pisaca i učitelja. U nastavku ću napisati nekoliko korisnih saveta koje sam tokom godina čula od iskusnijih i mudrijih od sebe.

Čitanje naglas

Pročitajte naglas ono što ste napisali. Na taj način ćete osetiti kako tekst „teče“. Onde gde se tekst sliva ravnomerno kao voda, tu je sa rečenicama verovatno sve u redu. Ako počnete da gubite dah i da zastajete, postoji mogućnost da nešto ne štima. Pročitajte taj deo ponovo i razmislite o onome što biste mogli izmeniti.

Podela rečenica

Kad god je moguće, podelite rečenicu. Bolje napišite nekoliko kratkih rečenica, nego jednu dugačku u kojoj ćete se izgubiti. Svakako, to ne mora uvek da bude pravilo, u književnosti postoji mnogo primera izvrsnih složenih rečenica, ali je manje verovatno da ćete pogrešiti ukoliko pišete kraće i jasne rečenice.

Opisi

Ništa nemojte ostaviti neopisano. Kada opisujete, postarajte se da ne koristite reči kao što su neobično, fantastično, neopisivo… Npr. Bio je neopisivo mudar. Ako je neopisiv, kako ga uopšte možete opisati, zar ne?

Jezik

U svim jezicima postoje reči koje su preuzete iz jezika drugih naroda. Ima reči koje danas više i ne osećamo kao pozajmljenice, na primer: sat, violina, kralj… Postoje reči kojima i ne bismo tako lako mogli da pronađemo zamenu, kao što je na primer reč moda. Postoje i pozajmljenice koje odmah osećamo kao reči stranog porekla. Takve reči valja upotrebljavati s merom, odnosno onda kada za njih nema zamene. Kada postoji odgovarajuća domaća reč, nema razloga da je ne upotrebimo.
Na primer, ukoliko pišete na srpskom jeziku, umesto reči naivan, možete napisati prostodušan. Umesto reči inspiracija, bolje napišite nadahnuće. Umesto doza, prisenak. Zvuči lepše, zar ne?

Ako volite da pišete, ali se katkad možda osećate izgubljeno i ne znate kako da nastavite, najgore što možete da učinite je da odustanete.
A najbolje što možete da učinite je da učite od iskusnijih od sebe. Stalno čitajte i uvećavajte znanje.
Upišite neku od radionica Kreativnog pisanja i odvažno zakoračite u čudesni svet pisane reči!