fbpx

Preporuka za čitanje u duge zimske dane

Tomas Man

ISPOVESTI VARALICE FELIKSA KRULA

Ovakvi se romani više ne pišu. Pa se stoga i ne čitaju. Zato mi je posebno zadovoljstvo, ali i važna obaveza, da sa korica ove knjige skinem prašinu i oslobodim njene stranice natopljene najfinijim spisateljskim umećem od nepravedne tame zaborava.

Roman je autor pisao decenijama i, poslužiću se paradoksom – na kraju ga ipak nije završio. To nikako ne znači da osnovna ideja ovog dela nije jasno uobličena. Zamišljen kao autobiografija jednog pustolova ima malo elemenata pikarskog romana, koji će se otkriti čitaocu ukoliko svoje simpatije nedvosmisleno veže za mladića čije su se egzistencijalne bravure, zahvaljujući njegovoj srećnoj nadarenosti, graničile sa umetničkim preživljavanjem.

Napravivši od svoje oku ugodne pojave virtuoza dopadanja, Feliks Krul, junak ovog obimnog i ništa manje interesantnog romana, pomerao je granice mogućeg večito igrajući na ivici moralnog šesnaesterca. Iako je pisan tokom XX veka, ličnost sama je prototip junaka našeg vremena, ne toliko po ljupkom stilu kojim izvodi svoje šarmantne male i velike predstave, koliko zbog motiva koji ga nagone na takvo lepršavo delovanje.

Svi u nekom kutku glave nosimo zavodljivu ideju o tome da ako smo talentovani kao što mislimo da jesmo, onda ovozemaljska pravila za nas ne važe. Ali nemamo hrabrosti da tu ideju i iznesemo na svetlost dana i prikažemo se volu kao Jupiter. Feliks Krul ne pati od ovog nedostatka i dosledan je u sprovođenju svoje „misije“. Oslanjajući se na svoja izoštrena čula i do krajnosti razvijene empatije, što svaki manipulator neizostavno poseduje, ovaj atletski građen plavooki blondin nepogrešivo oseća šta njegov sagovornik želi da čuje, te ga time i časti i neprimetno osvaja prednost na komplikovanom poligonu zvanom život.

Čitalac je hipnotisan i ni najmanje mu ne zamera u suštini egoistične motive, jer je ovaj mladić osetljivog srca retko koga ostavio nezadovoljenog. Moglo bi se reći da su njegove transakcije poštene jer svojim napola artističkim delovanjem oplemenjuje emocionalnu valutu kojom se trguje. Srećni smo što pobuđujemo interesovanje takve osobe i na nas pada jedan mali trun plemenitosti svaki put kad nam se obrati.

Iza ove pitke radnje kriju se slojevi najfinijih opservacija na različite teme koje umetnost i literatura obrađuju ne bi li duhu čitaoca osvetlili put. Čitajući, zaboravićete da čitate i uhvatićete sebe u dijalogu, čas sa piscem, čas sa neobičnim junakom ove knjige ispisane probranim rečima koje oplemenjuju dušu.

Nije potrebno opisivati radnju jer je ona u odnosu sa značenjem koje sa sobom nosi kao tehnički nacrt izuzetno komplikovane i sadržajne mašine. Ali je potrebno istaći majstorski stil Tomasa Mana koji je u odnosu na načine kojima se moderna literatura izražava isto što i stilski nameštaj u odnosu na Ikeine proizvode.

Dva su za mene velikana stila, a to su Tomas Man i Žoze Saramago. Zamišljam njihov dijalog u mekanim prevojima oblaka (gde se možda sada nalaze) i čujem najfiniju muziku koju reči mogu da istkaju. Mojoj sreći nema kraja…

Šta treba znati kada pišete o stvarnim ljudima?

U radionicama kreativnog pisanja često se susrećem sa pravilom da je život često čudniji od fikcije – zbog čega je toliko romanopisaca inspirisano stvarnim ljudima i njihovim neobičnim životima. Zapravo, kada gradite lik u priči, može biti korisno crpiti inspiraciju od stvarne osobe, jer su odabiri i postupci pojedinca već proizveli posledice koje možete koristiti za ispunjavanje teme i radnje romana.

Međutim, pre nego što stvorite neobični lik zasnovan na vašem stvarnom srednjoškolskom nastavniku matematike, ili nekome koga ste izdvojili iz života, postoji nekoliko važnih pitanja koja biste sebi trebali da postavite.

Koji žanr u prozi pišete?

Poznavanje konvencija žanra koji nameravate da napišete pomaže vam da osvetlite konkretne zamke kojima ćete se kretati i potrebnu detaljnu analizu neophodnu pre nego što započnete projekat.

  • Da li planirate da pišete biografsku prozu, koja se ponekad naziva narativnom ili kreativnom publicistikom, koristeći pravo ime svog junaka i stvarne događaje iz njegovog ili njenog života?
  • Da li vaš roman uključuje vašu stvarnu inspiraciju kao jednog od glavnih likova? Da li nameravate da upotrebite stvarno ime pojedinca u svom romanu ili maskirate njegov pravi identitet?
  • Da li će vaša priča biti potpuno originalno književno delo kome ne treba ništa više od inspiracije u obliku stvarne osobe, a događaji u zapletu neće biti povezani sa bilo kojom prepoznatljivom epizodom u životu te osobe?

Vaš izbor će odrediti da li se morate verno držati hladnih i teških činjenica, prikriti izvor svoje stvarne inspiracije ili nešto kreativno raspisati između.

Može li vas tužiti vaša stvarna inspiracija?

Ako ne nameravate da maskirate identitet svoje inspiracije, na primer u biografskom romanu, treba razmotriti neka pravna pitanja.

Ako je vaša stvarna inspiracija odavno mrtva, verovatno ćete biti zaštićeni od tužbe za klevetu, sve dok se način na koji karakterišete osobu ne odražava loše na preživele osobe koje su neposredno ili u bliskom odnosu sa junakom priče.

Ako vaša inspiracija iz stvarnog života i dalje živi, moraćete da budete oprezniji. Pozitivno karakteriziranje žive osobe pomaže u smanjenju mogućnosti pravnih problema, ali vam možda neće dozvoliti da budete verni činjenicama. Štaviše, vaša stvarna inspiracija možda neće prihvatiti čak ni vaše napore i u svakom slučaju bi vas mogla tužiti za klevetu. Uvek je pametno kontaktirati advokata da biste razgovarali o načinima kako se izbeći nevolja.

Ako pišete originalni roman o svojoj stvarnoj inspiraciji i nameravate da preuzmete neku narativnu licencu, možda biste želeli da razmislite o maskiranju njihovog identiteta. Promenite ime, starost, pol, profesiju, bračno stanje, prošlost, identifikovanje fizičkih karakteristika itd., Istovremeno zadržavajući ključne aspekte karaktera i ličnosti vitalne za priču koju pričate.

Da li su motivi bitni?

Jedna uobičajena zamka u pisanju zasnovanom na stvarnim likovima je ta što vaša lična osećanja prema pojedincu mogu da oboje vaše tumačenje. To bi moglo otežati da se lik u priči čini zaokruženim i potpuno razvijenim.

Zapitajte se zašto vas inspiriše ova osoba. Koristite li ovaj lik zato što ga prezirete i želite da ga ubijete na kreativan način? Da li ste ga odabrali jer će biti sjajan za komične situcije? Da li bi vam bilo ugodno da tražite od njega dozvolu?

Ako mislite da bi razotkrivanje moglo predstavljati problem, razmislite da li će upotreba ovog lika poboljšati vašu priču. Možda biste mogli samo oponašati osobinu ličnosti ili temperament i preneti je na potpuno drugačiji, potpuno zamišljeni lik.

Da li ste obratili dovoljno pažnje?

Ljudi iz stvarnog života su složena stvorenja; izmišljeni likovi imaju tendenciju da budu destilacije ljudske prirode. Teško je smanjiti složenost stvarne osobe na papiru, zbog čega toliko mnogo stvarnih likova pada u izveštačenost i deluje neprirodno.

Možete li da pravdate osobu koju ste izabrali – slabosti kao i njihove snage? Da li ste uradili dovoljno istraživanja da biste stvorili višedimenzionalni portret pojedinačnih i istinitih događaja koje ste odlučili da prikažete?

Staro “pravilo” – „Napišite ono što znate“, odnosi se na sve pisce, beletristiku ili publicistiku. Neki romanopisci rekli bi da se svaki izmišljeni lik koji stvaraju zasniva na nekome koga poznaju ili na amalgamu više ljudi. Mnogi autori priznaju da je najbolji način za izgradnju fenomenalnog lika započeti sa nekoliko jakih karakteristika koje su iskorišćene iz vaše stvarne inspiracije – i kada se te karakteristike stave u kotao kreativnosti, pogledajte kako evoluiraju u nekoga novog.

Pitanje: Ko je bio stvarna inspiracija za lik u jednoj od vaših priča?

Stvari koje se nauče na radionici kreativnog pisanja

Na radionici nećeš naučiti da pišeš, a neke stvari su ti svakako poznate i od ranije.

U nekom trenutku inspiracije ili trenutku ludila, prijavićeš se na radionicu i tek onda  će ti jedno biti jasno- bez neke jasne slike svega toga ili bez očekivanja, sigurno nećeš zažaliti.

Vidljiva je forma, ali za suštinom treba tragati

Toga ćeš postati svestan čim krene predavanje. Može da se desi da počneš da se kolebaš između upijanja informacija i stečenih utisaka jer sada si već korak bliže tome da postaneš pisac i instinkt krene da radi i kad ne bi trebao i pri tom moguće je da si verovatno malo i zatvoren prema svemu tome novom što te okružuje pa te upoznavanje sa  novom sredinom ispunjava mešavinom teskobe i uzbuđenja.

Nerado pričaš o sebi, a na prvi pogled jedino što deliš sa ljudima na radionici je sam trenutak i činjenica da u privatnosti svog doma svi nešto piskarate i ne znate šta biste dalje sa tim. Ipak, tu ste, to nešto znači – a i samo slabići odustaju. Takođe, prvi stečeni utisci mogu da budu i pogrešni, a do kraja uvodnog dela zapitaćeš se: Šta mi je ovo trebalo? barem nekoliko puta.

Bez muke nema nauke

Ako si prihvatio kako stvari stoje i novo (nepoznato) okruženje, sledi uvodni razgovor, uglavnom o tvojim omiljenim likovima i knjigama koje si pročitao ili onima koje nisi, a trebalo bi. Zatim sledi ono zbog čega si tu, a to je pisanje. Zvuči jednostavno, ali baš i nije. Za početak, pisanje je možda nešto što si poslednji put radio u srednjoj školi, a naglas čitao pred zainteresovanom publikom- možda i nikad. I da, tvoj rođeni glas zvuči ti grozno, za šta niko osim tebe ne brine, ali svejedno, imaćeš malu tremu.

Dalje, neki te zadaci jednostavno ne inspirišu i osećaš da nemaš volje da ih izvršiš onako kako treba  i možda se čak osećaš promašeno dok pokušavaš osmisliti nešto zanimljivo u predviđenom roku.

Pobedi unutrašnjeg neprijatelja

Kada se izboriš sa samo- sabotažama, napišeš i pročitaš svoj tekst, čeka te iznenađenje. Možda čak neprijatno. Ako očekuješ da će ti neko reći šta zaista misli, varaš se. Svi su pristojni, što znači– u rukavicama. Nećeš čuti ni “ovo je katastrofa, ostavi se pisanja i nađi nešto što ti ide”, a verovatnoća da će publika ostati bez daha zbog tvog nebrušenog talenta, takođe je slaba. Umesto gole istine, dobićeš poneki smešak ili prilično mlake potvrde tvog rada.

Što se samog zanata tiče, do kraja radionice najviše koristi imaće oni koji su na početku pisali malo lošije pa kroz par serija vežbi naučili pisati bolje. Ljudi koji pišu solidno i imaju potencijala, čuće za neki novi pojam iz teorije književnosti, naslov ili autora, ali to je u principu sve. Srećom, ti isti ljudi najčešće i sami znaju što ih blokira, a radionica će im samo potvrditi sopstvene sumnje. U kriznim trenucima, a biće i njih, obuzdaj svoju malodušnost, ali i  provale smeha jer zbog ravnoteže među stvarima, biće i njih i to dosta.

Ništa te ne sme iznenaditi

Na radionici možeš da upoznaš ljude iz različitih sredina, koji žive drugačijim stilom života nego ti ili vole neke sasvim drugačije stvari. Ovo je prava igra na sreću, Razlog tome je što ćeš možda biti okružen divnim ljudima, moguće je da se sa svojom ličnošću savršeno uklopiš sa drugima, a moguće je i da se većinu vremena osetiš izolovano, neshvaćeno ili ozlojeđeno. Sve je moguće.

Nekome ćeš otvoriti poneka vrata poverenja, a neko će to učiniti tebi. Sudar svetova je neizbežan, a svako je pri tom priča za sebe. Sa druge strane, ako si sasvim mlad i neiskusan, na ovoj radionici možeš da čuješ razne informacije i naučiš ponešto novo o svetu, stvari koje bi ti mogle biti korisne u budućnosti, ako ne praktično, onda bar da se informišeš.

Romantične ideje o tome kako ćeš jednog dana živeti od svog pisanja, možeš okačiti tamo gde i svoju jaknu. Zaključak je da je za pisanje potrebno imati volju i disciplinu i po mogućnosti stalan posao. Ljudi koji pišu, pišu kada imaju vremena za to i pišu zato što to vole, a ljudi koji rade ono što vole imaju ono nešto zbog čega je druženje sa njima sasvim prijatno iskustvo. Dođi na radionicu i uveri se u sve napisano.

 

Koliko često pisati?

Pisanje, kao i bilo koja druga aktivnost u kojoj želiš da budeš izuzetan, zahteva mnogo napora, vežbe, vremena i odricanja. Pored umne, koja se svakako podrazumeva, pisanje sadrži i dimenziju čistog fizičkog napora. Nije lako satima sedeti na jednom mestu (ili ležati na sofi i pisati, ako si drugi Truman Kapote). I sama fizička strana pisanja zahteva vežbu. Onda možeš samo da zamisliš kako je sa onom drugom, umnom.

Rutina pisanja nije ništa drugačija od rutine spavanja

Najbolje bi bilo ukoliko bi mogao svaki dan da pišeš u isto vreme.
Stiven King kaže da piše uvek u isto vreme i tu svoju naviku upoređuje sa spavanjem. Navodi da „rutina pisanja nije ništa drugačija od rutine spavanja.“ Na njegovom pisaćem stolu čak su i novine, papiri i knjige uvek raspoređene na istim mestima.

Kontinuitetom do izvrsnosti

Piši redovno. Tako ćeš najbolje izvežbati ruku i um. Konstantnim pisanjem brusiš stil, učiš mudrije da barataš rečima, širiš vokabular. Samim tim počinješ lakše da uviđaš greške i da se usavršavaš.

Kako je pisao Rej Bredberi?

Piši čak i kada ti se učini da nemaš o čemu. Iskoristi primer Reja Bredberija. On je više od sedamdeset godina pisao svakodnevno. Dan je počinjao tako što bi odmah po buđenju ispisao jednu ili nekoliko reči koje bi mu tog jutra došle u um. Onda je u toku dana od tih reči stvarao i zapisivao priču. Za života Rej Bredberi je objavio preko pet stotina pripovedaka, romana, komada i pesama.

Beleži sve što ti se učini zanimljivim. Neka od najgenijalnijih dela napisana su na kafanskim salvetama.

Upiši radionicu kreativnog pisanja.  Pored mnoštva fantastičnih stvari koje ćeš naučiti, u radionici ćeš početi i da stičeš naviku da pišeš svaki dan.

Kroz vežbe u radionicama dobićeš desetine izvrsnih ideja od kojih se svaka može izroditi u dobru priču.

Neka ti pisanje postane kao hrana, voda, vazduh i san. Neophodno da bi živeo.

Surova strana pisanja

Mnogi ljudi misle da znaju dobro da pišu ili slikaju, pevaju, crtaju…koji god da je posao u pitanju. Ipak, imaj na umu da sama sklonost ka umetnosti ne izgradi nijednog umetnika.

Čak i veliki pisci našeg vremena pokušali su da se održe samo na osnovu svog talenta, ali im je pokušaj propao. Svaki put su doživeli neuspeh kad bi se oslonili samo na svoj talenat.

Nabokov je, na primer, primio izrazito oštru kritiku nakon objavljivanja „Lolite“ da bi se kasnije ovo delo prodalo u pedeset miliona primeraka.

Nema dovoljno pravih talenata ?!

Ako ti neko navede razloge zbog kojih bi trebalo da odustaneš od pisanja, naravno da to ne znači da bi trebalo to i da uradiš. Drugi mogu da odbace tvoj stil, da ne razumeju ono o čemu pišeš ali svakako treba da nastaviš to da radiš jer na svetu uvek postoji neko kome će se tvoja priča, baš takva kakva je, veoma svideti.

Dakle, čak i ako si sasvim fantastičan pisac koji će biti čitan i objavljivan u vremenu što dolazi, ipak je verovatnije da ćeš prvo dobiti kritiku i odbacivanje pre nego što izgradiš svoje ime.

Nakon jednog ovakvog scenarija, nastali su brojni saveti, koje možeš da poslušaš, a i ne moraš. Sledi svoj sopstveni koji se pokazao kao pravi baš za tebe.

Prva verzija obično je promašaj

Pri tom, ne koristi žargonske reči poput rekonceptualizovanje, demasifikacija, ustavno ili presudno. Sve su ovo obeležja jednog pretencioznog, razmaženog tzv. autora.

Ponekad misliš da si puno bolji nego što to stvarno jesi

Svaki pisac ima trenutke u kojima misli da je ono što on piše, najbolja stvar na svetu. Njegovi likovi su oni koje publika jednostavno obožava dok bi se sa nečijim drugim smrtno dosađivala, a sama tema o kojoj se piše prosto je fabulozna, iako to zapravo nije.

Verovatno nećeš biti bogat. Ne piši samo da bi postao bogat. Ili poznat. Ovo je najbrži put da veliki deo svog života provedeš ozbiljno razočaran.

Skoro je sigurno da ćeš biti nesrećan. Pisanje je divno, stresno i teško. Ali, ukoliko možeš hrabro da prođeš kroz teška vremena, čekaju te i velike nagrade na kraju.

Kada je o pisanju reč, možeš da izgubiš prijatelje, san, zdrav razum. U stvari, kada uđeš u posao pisanja, ono može da preuzme čitav tvoj život. Da li si spreman na ovaj korak ?!

Nema pravila. Možda pomisliš da razumeš pravila, ali kada se radi o pisanju, možeš da očekuješ bilo šta.

Ne možeš samo da sediš i čekaš inspiraciju. Izađi i potraži je

Postoji samo par određenih pravila u pisanju. Na žalost, niko ne zna koja su to pravila. Bilo bi dobro da zapamtiš da kada ti ljudi kažu nešto što je pogrešno ili samo ne funkcioniše za njih, uglavnom su i u pravu. Međutim, kada kažu tačno šta misle da je pogrešno i kako da to ispraviš, onda su skoro uvek rekli pogrešnu stvar.

Drugi znaju više

Ponekad će drugi ljudi bolje sagledti ono što pišeš. Tvoje delo je nešto najbolje što si uradio, ali ponekad možeš dobiti konstruktivnu kritiku i od onih od kojih to najmanje očekuješ. Nikada nećeš napisati nešto što će zadovoljiti svačije kriterijume. Uvek će biti i onih koji smatraju da je tvoje pisanje glupost.

Nauči da prihvatiš i takve ljude. Svakako ih ne možeš pobediti.

Ponekad istina i boli. Ipak, dobra vest je da ako i nakon svega odlučiš da i dalje nastaviš da pišeš, onda je sasvim sigurno da ćeš uskoro postati pravi pisac !

Podeli svoje pisanje i sa nama. Pošalji nešto od toga što si napisao i otvori se za neke nove mogućnosti.

 

Kako kreirati likove kojima publika veruje

Ukoliko želiš da pišeš i stvaraš kompleksnije likove, to zahteva vreme, vreme provedeno u razmišljanju. Razmisli kako treba da izgledaju tvoji likovi, odakle su, šta ih motiviše i slična pitanja koja treba da postaviš. Ova pitanja pružiće ti strukturu za važan proces pisanja koji te čeka.

Čitalac ne mora da zna sve te detalje, ali tebi je važno da ih sve sprovedeš u delo. Što bolje poznaješ svoje likove, radnja priče realnije će se odvijati i završiti na kraju.

Gde žive tvoji likovi ?!

Podešavanja na početku pisanja predstavljaju najvažniji element bilo koje priče. Definitivno je tačno da lik, ako ne i sama priča, na mnogo načina raste i razvija se uz osećaj mesta dešavanja radnje. U kojoj zemlji žive tvoji likovi ? Koji je region u pitanju ? Da li žive sami ili imaju porodice ? Urbana sredina ili neko imanje ? Kako je uopšte došlo do toga da tamo živi ? Kako se oseća zbog toga ? Odgovori na ova pitanja pomoćiće ti da stvoriš dobru osnovu za dalji tok priče.

Odakle su tvoji likovi ?

Vrlo značajna smernica takođe je i pitanje- gde život tvog junaka počinje ? Nije ista atmosfera ako je odrastao u šumi, nekom malom gradu ili se školovao u Londonu. Očigledno, ovo veoma utiče na detalje poput npr ljudi koje poznaje tvoj lik, reči koje koristi u komunikaciji sa drugima, kao i načina na koji oseća stvari koje se dešavaju u njegovom neposrednom okruženju.

Koliko su stari tvoji likovi ?

Iako bi ovo moglo izgledati kao veoma očigledno pitanje, važno je doneti jasnu odluku o tome pre nego što počneš da pišeš. U suprotnom, nećeš moći opisati detalje na pravi način. Na primer, da li junak tvoje priče ima mobilni telefon, fiksni ili čak oboje ? Da li pije martini ili neko jeftino pivo ? Da li ga roditelji još uvek pomažu finansijski ili se brine o njima, šta će im se desiti kada ostare za koju godinu ?

Kako se zovu karakteri u tvojoj priči ?

Da li bi ruža pod nekim drugim imenom imala isti miris ? Imena imaju svoju sopstvenu priču i identitet. Ime će da odredi da li će ti likovi biti Jevreji ili veterani drugog svetskog rata. Pravilno odrađena nomenklatura doprinosi karakterizaciji. Ime lika pruža puno informacija, ne samo o etničkoj pripadnosti. U pitanju je pozadina karaktera- starost, pripadanje određenoj društvenoj klasi i slične stvari.

Kako likovi izgledaju ?

Da li su dovoljno visoki, da možeš da im vidiš vrh glave čim uđeš u kafić ? Da li može da primeti prašinu na vrhu frižidera ? Ima li problem sa težinom i izbegava li da se pogleda u ogledalo ?

Ne moraš da imaš kristalno jasnu siku o svom liku, fizički detalji pomažu čitaocima da veruju u lik, a tebi pomažu da zamisliš kako se junak tvoje priče kreće kroz svet.

Kako se junak priče nosi sa konfliktima i izazovima ?

Većina priča uključuje i neke elemente sukoba i promena. Ovo je jednostavno deo onoga što priču čini pričom. Moraš da definišeš da li će tvoj lik biti aktivan u svemu tome ili pasivan. Ako ima konflikt sa nekim, da li se sklanja, poludi ili radi na sopstvenom dubokom disanju ? Kada dođe do neizbežne promene, koga će prvo pozvati da razgovara sa njim ?

Koji je glavni cilj priče ?

Ako pišeš neku dužu priču ili čak roman, moraćeš više puta da postavljaš sebi ovo pitanje. Mnoge akcije koje tvoj lik bude preduzimao kretaće se u rasponu od presecanja stvari do pokušaja ostvarenja nekih ličnih dostignuća. Ovo dostignuće obično predstavlja zbir svih onih odgovora koje si davao na prethodna pitanja.

Ako sumnjaš kako će se tvoj lik ponašati, zapitaj se šta želiš da postigneš kroz datu situaciju i razmisli o odgovorima koji će ti se pojaviti u milsima. Za sve ostalo, dovoljno je da pošalješ mail.

Nauči više o svojim likovima

 

Nije svaki lik pogodan za zaplet radnje, ali i to je sasvim OK

Karakteri iz tvoje priče opisiuju se i kroz naraciju i kroz dijaloge o kojima pišeš. Oni mogu da budu izazovni, dinamični ili manje uočljivi tvojim čitaocima, ali i široj publici. Kreativnost i ličnost jednog autora otkriva se kroz odgovore likove kada se nađu u nekoj konfliktnoj situaciji. I to najčešće kroz opise koji prate navedni sukob ili kroz same opise radnje.

Tvoji likovi mogu da imaju mnoge uloge i svrhe u toku dešavanja zapleta. Svaka svrha diktira dalji tok i definiše nameru i stil pisca. Sve ove komponente imaju uticaja na tvoj razvoj kako bi te podstakle da svaki put napraviš korak napred.

Protagonista

Protagonista je glavni lik, heroj ili heroina tvoje priče. U nekim slučajeima, čitalac doživljava priču kroz oči ovog karaktera. Kod nekog drugog autora, protagonoista može da bude samo jedan od nekoliko opisanih likova čija je perspektiva opisana.

Protagonista ne mora da bude lik sa kojim će se publika identifikovati. Ovaj lik mogao bi da bude istinski heroj, ali i lik kog čitaoci ne vole zbog neke njegove greške ili možda neke specifične okolnosti. Postavi sebi pitanje: Da li si se dovoljno potrudio oko ovog lika, kako bi ga prikazao u željenom svetlu ?

Antagonista

U mnogim žanrovima, a posebno u onim koji više zastupaju misteriju, dramu ili trilere, protagonista se sukobljava sa antagonistom. Antagonista može da bude istinski nemoralni ili čak i zli pojedinac, ali takođe može i da bude dobronameran ali dominantan. Uglavnom, zajedničaka odlika svim ovim mogućim pojavnim oblicima antagoniste je činjenica da namerno stoji na putu protagonisti.

U svakom slučaju, negativac u sukobu sa herojima u početku ima prednost u nekoj situaciji, a ponekad i priča podrazumeva prilično ozbiljne okolnosti života ili smrti, koje kasnije poprimaju zanimljive obrte na samom kraju priče.

Upotreba metafore

Rad pojedinih pisaca podrazumeva i to da se likovi stvaraju kao ne potpuno ostvarena ljudska bića ili fantastična bića, u zavisnosti od zapleta, već kao metafora za određenu ljudsku vrlinu. Često se mogu susresti likovi koji na prvi pogled deluju kao zli, ali namera im je da se posmatraju kao metafora za neki jako loš ishod koji je rezultat na primer sukobljavanja sa moći koju ljubav ima ili sukobljavanje sa osobinom opraštanja.

Likovi kao sredstvo planiranja akcije

Ima i slučajeva kada su likovi jedan od alata čija je svrha pomeranje priče sa jednog fokusa i teme na neku novu. Likovi u takvim pričama su osmišljeni isključivo iz tog razloga. Karakteri su obično jedno ili dvodimenzionalni. Kod njih se ne radi o tome ko su oni ili šta osećaju, ali ono što oni rade veoma je važno.

Pisci obično kreiraju likove čija je jedina svrha motivisanje protagoniste da preduzme akciju koja pokreće priču napred. Neke priče izgrađene su oko vremena, mesta ili situacije koji zahtevaju određene vrste likova. Možda ovi likovi i nisu toliko važni za samu temu priče, ali bi se veoma osećalo njihovo odsustvo.

Kako stvoriti neki lik ?

Neka tvom umu bude jasna svrha stvaranja određenog lika pre nego što počneš sa pisanjem i stvaranjem karaktera u svojoj priči. Zašto i na koji način ovo stimuliše tok tvoje priče da ide napred ?

Sa pisanjem možeš da počneš kada odgovoriš na ovo pitanje, a verovatno ćeš i želeti da jedan deo svog vremena, koji si namenio procesu pisanja, provedeš kao protagonista iz tvoje priče.

Uveri se da si konzistentan kada je stvaranje dobrih likova u pitanju. Bez obzira koliko je tvoj lik značajan ili možda čak i nije, moraš sve komponente dobrog pisanja uklopiti kako bi radile zajedno u tvoju korist, da čitaoci na kraju ne bi ostali zbunjeni ili frustrirani. Na pravom si mestu da saznaš prave tehnike kako to da postigneš kroz pisanje. Prati savete i pošalji mail kako bi bio u toku sa relevantnim informacijama.

Podstakni akciju pisanjem

 

Kako akcija u pisanoj formi utiče na  tvoju priču?

Potreba za dinamičnijim tokom pisanja nastala je tako što su čitaoci, bez obzira na njihove godine, želeli da im bude uzbudljivo ono što pročitaju. Ubacivanje akcije u sopstveno pisanje je poput filmskog platna, sve što ti je potrebno jeste da sedneš udobno i da pustiš da neko drugi odradi posao za tebe. U ovom slučaju, to je motivacija da se pokreneš da radiš.

To praktično znači da treba pisanje da razvijaš istom brzinom kao i likove u svojoj priči. Samo pisanje ne zahteva toliko posla koliko to traži naracija ili opisivanje radnje ili same teme. Sve što napišeš trebalo bi da se odnosi na neku dinamiku u tekstu.

Primeri dinamičnog pisanja

Ako želiš da budeš gospodar u pisanju, pogledaj sledeći primer pa možda pronađeš nešto što će tebi biti zanimljivo i što ćeš moći da iskoristiš u svom pisanju.

       „Bio je zaslepljen. Okrenuo je glavu od nezgodno iščašene Lizine ruke. Ona je sada svirala besplatno, a mislio je da se okliznula i pri tom je uporno zvao i dalje skicirao njen lik na papiru. Ništa nije mogao da vidi jasno. Samo je luda konfuzija boja i dalje plesala pred njegovim očima. Zatim je došlo do histreičnog zavijanja sirena, frenetično se pucalo. Na pola klečeći, prešao je zid, došao je do nje, uzeo je za ruke i počeo je privlačiti centimetr po centimetar ka sebi, iako je i sam bio na ivici da sklizne sa zida…“

Ako dovoljno obratiš pažnju, videćeš kako ti je dozvoljeno da vidiš šta ovaj lik radi i šta on vidi. Deo onog što stvara tenzije u priči, činjenica je da naracija ide kroz percepciju ovog lika. Takođe, biće ti olakšano opisivanje ako priču pričaš iz tačke gledišta trećeg lica jednine i to iz one verzije ograničenog gledišta stvari.

Na ovaj način ne moraš da se brineš o opisu svega onog što se dešava u priči ili potpunog opisa neke scene iz tvog teksta, samo o onom delu koji se odnosi na tvog protagonistu.

Kako napisati interesantan uvodni deo

Pročitaj pažljivo obrazac za momentalno hvatanje pažnje čitaoca:

  • Uvođenje u opis likova, pri tom nemoj da započinješ opisujući kako izgleda lice tvojih likova. Umesto toga, uveri se da tvoj lik „radi nešto drugo“ od prvog momenta kada publiku upoznaš sa njim.
  • Počni tekst sa dijalogom. Linija dijaloga koja angažuje čitaoca, savršen je način da započneš sa pisanjem.
  • Počni sa nekom akcijom. Ne mora baš da se dogodi eksplozija automobila, ali učini da se desi nešto interesantno.
  • Nemoj da se brineš kako ćeš krenuti sa pisanjem u uvodnom delu. Ako ne možeš da rasvetliš neki zločin odmah na početku, ne brini se. Pusti to. Kako se radnja priče odvija, postaće već jasnije šta hoćeš da predstaviš svojoj publici.

Karijera autora pisanja od akcije ?!

Ne možemo svi mi biti poput Stivena Kinga, ali može svako da prouči njegov rad ili rad drugih pisaca koji su poput njega. To ćeš najlakše postići čitanjem njihovih romana i generalno njihovog rada.

Na taj način najlakše ćeš usavršiti zanat, odnosno, potrebne veštine pisanja. Kada svoje zadatke dobro obaviš, možeš da počneš da razmišljaš o svom ozbiljnom angažovanju kao autora. Traži projekte gde ćeš moći da izraziš svoj talenat i sposbnost pisanja i stvaranja akcije u svojoj priči. Iznenadiće te koliko postoji mnogo mogućnosti koje možeš da slediš kako bi istovremeno ostvario i svoje ambicije.

Nisi siguran koji je prvi korak u svemu tome ?! Ne brini, na pravom si mestu. Prvo pogledaj savete koji mogu da ti koriste kada kreneš sa pisanjem, a onda pošalji mail kako bi znao koji je prvi korak pravi baš za tebe.

Plan za pisce početnike

Ako ti, poput većine ljudi, radiš pod uticajem ideje da onim pravim i ostvarenim piscima inspiracija dolazi bez mnogo napora, slobodno možeš da odbaciš ovo iluziju. Neki autori mogu da imaju urođeni smisao kako da efektno ispričaju svoju priču, ali većina njih ipak proučava sve elemente koji su im potrebni kako bi konstruisali stvarno dobru priču i iskazali se kroz ozbiljnu naraciju.

Zavisi kom žanru pripadaju tvoji tekstovi, potrebno je da naučiš osnovne elemente dobrog pisanja kako bi izvukao maksimum iz napisanog. Zapravo, verovatno si tokom svog školovanja već upoznao neke od ovih osnovnih parametara.

Koristiće ti da ih sada ozbiljnije razmotriš, iz perspektive autora a ne učenika. Možda ćeš pomisliti da ti neke od njih deluju suviše jednostavno, ali bez njih, druge veštine efektnog pisanja poput sposobnosti da oživiš uverljive likove, naracija, dijalozi ili dobar stil, neće u potpunosti doći do izražaja.

Konflikti

Uglavnom sve uvek počinje sa protagonistom, odnosno, sa glavnim likom. On će uvek morati da se suoči sa nekim sukobom. Obično su to u pitanju sukobi sa nekim drugim likom iz priče, sa društvom, prirodom, sa njim samim ili čak kombinacija nekih od ovih mogućih opcija. I obavezno, prolazeći kroz ove konflikte, dolazi do neke vrste promena kao rezultata svega toga.

Možda ćeš se pitati koje vrste promena donose ovi konflikti ? Neka velika dela nose poruku kako se stiče poniznost, priznajući površnost i praktikujući iskrenost.

Elementi priče

Tema tvoje priče, koju želiš da predstaviš čitaocima, od svog početka pa do ispunjenja cilja, proćiće kroz razne karakteristične faze. U uvodu ćeš predstaviti likove, postavku priče i centralni konflikt. Uključi svog protagonistu u taj sukob što je moguće ranije. Savremena publika neće se puno udubljivati u sve slojeve napisanog kako bi pronašla konačni smisao.

Nemoj dozvoliti da se čitaoci zapitaju zašto uopšte čitaju ono što si napisao. Zainteresuj ih odmah na prvoj stranici ili već u prvom pasusu.

Od tog uvodnog dela, tvoj glavni lik suočavaće se sa različitim preprekama do ostvarenja  cilja. Ova tačka pisanja poznata je kao rastuća akcija ili razvoj, odnosno, deo statisfakcije priče. Čitaoci vole da vide borbu, to im izaziva osećaj da je sve proživljeno na kraju ipak bilo vredno truda.

Antagonizam je dobar

Veliki ljubavni klasici pružaju odličan primer za ovo. Likovi iz „Ponos i predrasude“ mogli su odmah da se zavole, da ih porodica i prijatelji podrže u svemu, da nema nikakvih prepreka među nima, ali njihov odnos bio bi mnogo manje transformativan i zanimljiv. Ništa ne bi naučili iz njega, osim već poznate činjenice da je sjajan osećaj biti zaljubljen.

 

Dramatičnost kao deo naracije

Imaj na umu i ono što drugi autori rade, odnosno, kako oni održavaju napetost dok pišu. Kako te drže zainteresovanim za ishod priče ? Koliko je prepreka dovljno da se čitaoci osećaju zadovoljni nakon čitanja ? Nijedan od ovih odgovora nije jednostavno dati.

Deo tvog razvoja kao pisca podrazumeva usavršavanje osećaja za uspešan tok priče.

Rasplet

Svaki autor na kraju obično povezuje sve slobodne krajeve. Ipak, osnovni elementi neke priče ne moraju se nužno javljati u opisanom redosledu. Pokušaj da ih identifikuješ tokom čitanja onog što si napisao ili kod drugih pisaca. Pitanje je zašto je uopšte neki autor želeo da napiše baš takvu priču ? Zabeleži sve dramatične odluke koje ti se budu javljale tokom pisanja I naravno razmišljaj kako da unaprediš tok radnje, kako bi zainteresovao publiku.

Na kraju dana nešto se mora desiti sa tim što si napisao. Sve ove stvari možda ti deluju elementarno, ali veoma su kompleksne kada kreneš da ih praktikuješ. Eksperimentiši sa stilovima i tehnikama, ali ipak ostani u okvirima osnovnih kriterijuma. I pošalji mail, kako bi pratio koliko si unapredio svoje veštine efektnog pisca.

 

Talenat kao taština

Može li se pisanje naučiti? Može, isto kao što se može naučiti glumiti, slikati ili pevati. Šta je to ili ko tačno mistifikuje proces pisanja i zašto se još uvek vode polemike oko radionica kreativnog pisanja? Možemo li živeti sa slikom pisca koji uči da piše i razvija se ili nam još uvek, za naš mir i ne uzimanje olovke u ruku, treba suvonjavi Kafka u potkrovlju ?!

Površina je ono što zanima mladog pisca, titranje mesečine na talasima. Svi oni zapravo ostaju do kraja života  pomalo uronjeni u dekadentni impresionizam pa u skladu sa tim, dive se čak i stihovima jednog Šenoe: “nad Lagunom titra mesečina…“

Zašto pišem ?!

Međutim, upravo tada, pre nekih stotinak godina, pisac odlučuje da napravi taj konačni, voljni skok prema angažovanoj umetnosti pisanja, ali to čini na takav način da uprkos višestrukim pokušajima ostaje zarobljen u kamenu dijalektike, koji ne želi i ne može razbiti. Pamet, pamćenje i taština jednog umetnika stvore briljantnog skribomana, sa nikada prežaljenom asimptotom odnosa njegovog stvarnog dela, ma koliko god ono zanimljivo bilo, prema onome što je njegovo delo moglo i moralo biti.

Ovde se uglavnom radi o nadmenom, drčnom i pomalo programiranom pisanju, ne velike vrednosti, što ne znači da ponešto od onoga razbacanog po papiru nije imalo određenu kritičku težinu. Mladi pisci većinom se hrane kritikama i napadima na vlastitu ličnost, ali sa vremenom postaju paunovi abnormalne taštine koji perverzno uživaju u napadima na njihov račun.

Ipak, sačuva se negde zrno skromnosti koje uzdiše uz treperavu muziku Debisija dok se niz kičmu penju nadražaji izazvani cenzurama titranja verlenovske mesečine. Takvi pisci još uvek su sposobni oprostiti i podučiti nove generacije.

 Zrno zrelosti

Tendenciozni tekstovi, sasvim su bezvredni ukoliko se govori o samom delu, a značajni isključivo zbog ukazivanja na devastaciju prouzrokovanu nekom vrstom monohromatskog čitanja književnog dela. Ovaj element napisanog, upada u oči kada tekst sam sebe nastoji organizovati kako bi se čitao u povišenom, kaleidoskopskom stanju svesti.

Pseudo-dijalektičko čitanje jednako je pogubno i jednodimenzionalno baš kao i samo prikazivanje pisca kao drskog piskarala. Ponekad su ionako zanimljivije podzemne vode koje krenu da izbijaju prilikom objavljivanja nekih tekstova.

Oni koji pišu o svojim egzistencijalnim problemima, kako bi ih mahom rešavali on line, uvek su mogli da računaju na podršku interneta i modernih medija, ali od nedavno situacija je nešto drugačija jer na takav prostor danas mogu da računaju i mnogi drugi. Iako su uvek postojali i tzv. pisci u senci, koji svoj prostor nisu mogli da dočekaju, neki sa pravičnim razlogom jer slabo pišu a neki od njih jer nikada nisu bili dovoljno dobro umreženi.

Sve je očiglednije da je solidarnost među piscima postala skoro pa nepoznata kategorija, gotovo na svim društvenim nivoima. Ali ako oni vole umiljavanja tipa da su savest društva, možda ne bi bilo loše da malo deluju u skladu sa tom krilaticom i u okviru sopstvenog ceha, ne nužno samo za svoj interes.

Sa one strane pisanja

Neobičan je to osećaj, mešavina sete i ljutnje, uz istovremeno javljanje nekih novih ideja. Sa vremenom dođe spoznaja da je pisac, baš kao i svaki drugi umetnik, samo instrument a onda ponos zameni taštinu.

*

     Saznaj kako potisnuti osećaji upravljaju pisanjem. Otkrij na koji način spisateljska blokada može da postane žarište novih uvida o sebi i kako pokreće kreativni tok na sasvim neočekivani način. Promeni obrasce ponašanja koji guše glas pisca u tebi i počni da slobodnije izražavaš osećaje kako bi ih što lakše pretočio u likove priče koju pišeš. Kroz vežbe pisanja učimo se nositi sa strahom i sramom od onog napisanog.

Ciljane vežbe pisanja, kao i konkretni psihološki saveti radionice, nude upoznavanje sopstvene kreativnosti iz sasvim nove perspektive. Pisanje je ogledalo unutrašnjeg sveta koje stvara mistične oblike. Uskoči u zečiju rupu i upoznaj sebe sa one strane pisanja.