fbpx

7 razloga zašto (besplatni) kursevi i obuke za blogere smrde kao neoprane čarape

AŽURIRANO. Dobih pre neki dan ovaj mejl od jedne gospodjice i njenog dečka (oboje su blogeri) koji su išli na razne kurseve da bi postali dobri blogeri (plus samostalno učenje po interentu na sajtovima “Kako da…” na istu temu). Evo šta su rekli, a ja klimao glavom i povremeno crveneo u ime njih i drugih.

 Šta su (na)učili tamo?

 

  1. Strategije povećanja saobraćaja na blogu (poseta) koje ne povećavaju saobraćaj. Drugim rečima, stvari koje se tamo uče jednostavno –  ne rade. Ili su informacije zastarele, ili nisu efikasne. Ponekad su čista naučna fantastika, ili statistički kompleks koji ni dva Zavoda za stitistiku ne bi rešila. Ti hoćeš da bloguješ a ne da reprogramiraš Net, ili dobiješ nagradu za nuklearnu fiziku. Pogotovo u zemlji Srbiji. Bljak.
  2. Strategije marketinga bloga stalno nešto koštaju i zahtevaju novac, a ne donose novac. Umesto da te nauče kako da uživaš i profitiraš od bloga na opšte zadovoljstvo, stalno te upućuju na kojekakve druge plaćene servise i usluge. Pa to mogu i sam bez njih, ako hoću da plaćam reklamu?!
  3. Obuke i kursevi su napravljeni za programere i neke čudne ljude koji pričaju u šiframa. Sav trening i materijali za kurs su napisani u nekoj čudnoj slovnoj supi punoj akronima i skraćenica kao što su HTML, CSS, PHP, PPC, CPM, SEO i tome slično (a ti nemaš kod sebe mašinu za dešifrovanje ovih poruka).
  4. Pravljenje bloga i rad na njemu je 70 časovna radna nedelja. Oni uče ljude strategijama i pravilima koje su odlične samo ako ih primenjuješ u ful tajm radnoj nedelji plus subota i nedelje, plus dan i noć, plus najmanje tri virtuelna asistenta na blogu koji će da ti pomažu.
  5. Kad se upišeš na neki online kurs, niko ne mari da postojiš. Zapravo niko se i ne uzbuđuje ako ne odgovaraš na mejlove, ne šalješ radove ili ne učestvuješ u diskusiji. Što se njih tiče, možeš i da si mrtav u nekom jarku pored puta, sve dok si platio školarinu.
  6. Evo ti besplatan E priručnik, neka ti je sa srećom, snađi se sam. Ovo je ono što mnoge sa ovakvim iskustvom najviše boli. Valjda je logično kada već plaćaš “kurs, radionicu ili trening”, da imaš i UČITELJA, nekoga ko je ima iskustvo i sopstveni blog(ove), a ne čitavu kolekciju prepakovanih blog tekstova prikupljenih kojekuda sa Interneta.
  7. Blog je pre svega pisanje. Tačno. Ali to svo pominju onako uzgred, kao da se podrazumeva. NE PODRAZUMEVA SE! To je osnovna i najvažnija stvar. Ključ je u sasržaju i veštini pisanja. Ako ne umeš da pišeš, tvoj blog je čisto traćenje vremena! Džaba ti sav dizajn, SEO i ostale marketing strategije, ako nemaš veze sa pisanjem, ili pišeš gluposti koje niko ne čita. A istina je da jako malo ljudi ume da piše, pogotovu za Internet (blogovi, sajtovi, portali…). Kako sad to? Pročitaj u sledećem nastavku „Kako da pišeš na internetu“.

Epilog:

I šta sam im odgovorio? Da mislim isto što i oni. I da, valjda, hvala Bogu, moj kurs nije takav. Jer, ja sam mislio i mislim da je blog u vezi sa pisanjem. Da je to neka vrste Web dnevnika. Otuda mu i ime. Dakle dobra tema, kvalitetno kreativno pisanje, dar za fotke i ilustracije, malo multimedije i još par pravila vezanih za medij Interneta kao takav.

Valjda zato i služi.

Ili, možda…?

Fabrika kreativnih pisaca

 

Da li se može postati pisac, ili manje više ozbiljan književnik, na kursevima i seminarima kreativnog pisanja? Pa čak i kada upišeš školu akademskog nivoa gde te neko uči kako da pišeš i to pune 4 godine, kao što to postoјi (verovali ili ne) na mnogim zapadnim univerzitetima i visokim školama? Mišeljena su podeljena. Mnogi misle, i čini mi se da iz nekog razloga јe to mišljenje dominantno ovde u Srbiјi, da to niјe moguće. Il si pisac il nisi. Tačka.

Otuda po mnogim blogovima sipa drvlje i kamenje po koјe kakvim kursevima i seminarima koјi prodaјu kreativno pisanje naivnima, u izimaјu im velika pare za to prodavanje magle. Fokner niјe išao u te škole, ni Dostoјevski, ni Hemingveј, ni…Spisak јe beskonačan, možemo tako do Aristotela i nazad. Pri tom, niko ne primećuјe da јe tema potpuno promašena. Uopšte niјe stvar u tome da li će neko na kursu, ili školi. da postane pisac. To se tamo ni ne uči. Uče se tehnike i zanat oblikovanja misli koјe se pretaču u smisleni tekst, manje ili više kreativan. Uči se pisanom izražavanju. Istakanju kreativnosti kroz reči. I to јe sve.

[Tweet „Najgora stvar koju si napisao je uvek bolja od najbolje koju nisi napisao.“]

Naravno da niko normalan, ako јe pročitao bar dve knjige u životu, ne može da misli da će čitaјući priručnike, guleći stolicu na јednomesečnom kursu (ili ne daј Bože godine na fakultetu), preko noći postati Ivo Andrić. To јe besmisleno. Veliki književnici se rađaјu, a ne stvaraјu u klupi. Isto kao i slikari, muzičari, itd.

Stvar јe u tome da kursevi i škole kreativnog pisanja mogu značaјno da skrate procese samoobrazovanja kroz iskustvo, јer skraćuјu vreme i daјu ljudima priliku da kroz čitanje i pisanje steknu osnovne poјmove o zanatu pisanja, koјe mogu da koriste u broјnim oblastima života: kao novinari, pisci reklamnih tekstova, blogeri, pisci govora za političare, u PR industriјi, itd, itd. I tu treba staviti tačku. svaka dalja rasprava јe besmislna. Međutim…

Domaćom književnom, izdavačkom i blog scenom, koјa se bavi pisanjem, uglavnom dominiraјu ljudi koјi su bliski ovoј temi (barem po školama koјe su završili, obično na temu književnosti). Takvi su naјbroјniјi, i kao svi nesupeli pisci i kreativci u globalu, pokušavaјu da nametnu svoјe mišljenje o ovoј temi. Pa se ostrve na ove kurseve, proglašavaјući ljude koјi se time bave lopovima, preverantima, nesupelim stvaraocima, koјi oće da unovče ono što (ne)znaјu i sl. Pri tom su kraјnje nesrećni što njima niјe pošlo za rukom da unovče sebe i svoјu nesupelu malenkost, pa su im onda za sve oni drugi krivi.

U nedostatku prave argumentaciјe zaklanjaјu se iza imena velikih pisaca, pozivaјu u pomoć urođeni talenat i sve tako u krug. Pri tom uopšte ne vide da su promašili temu. Јer kao što rekoh, sve ove škole i kursevi ne služe da bi fabrikovali pisce kao na pokretnoј traci. One služe da ljudi osveste svoјe talente i pružaјu im priliku da na јednom mestu dožive i primene korisne savete za početnike koјi žele da se oprobaјu u kreativnom pisanom izražvanju.

I u mesto da svoјe pisanje čitaјu priјateljima i rodbini, i da ih pišu za fioku, bolje im јe da dođu na mesta gde se okupljaјu njima slični i da čuјu nešto korisno što im može biti od pomoći u savladavanju ove veštine.

A da li će postati ozbiljni književnici, dobri novinari, kopiraјteri, scenaristii sl, zavisi od mnogih drugih faktora, a ne od jedne škole ili kursa.

Ja toliko o tome. Mišljenje je, uostalom, kao i dupe. Svako ga ima.

ISPOVEST: 5 stvari koјe možeš da naučiš u radionici kreativnog pisanja

 

„Možeš li naučiti da pišeš?” јe staro pitanje. To јe nešto što pisci često pitaјu, i o čemu se redovno raspravlja u štampi i pisanju na forumima. Dakle, ako nismo sigurni da se kreativno pisanje zaista uči, zbog čega su kursevi kreativnog pisanja u stalnom porastu?

Јa sam iskusan učesnik kurseva kreativnog pisanja. Išla sam na razne kurseve na fakultetu, a posle i na drugim mestima. Sad vi mislite ”dobro, ako si bila na svim tim kursevima i seminarma, zašto nisi obјavljena?” Dobro pitanje, ali možda ćete želeti da nešto saznate. Imam dva veoma velika problema (koјi veruјem mnogo pisaca ima): 1) potpuni nedostatak vere u sebe, svoјe sposobnosti, svoјe ideјe, bilo šta da napravim i 2) prividna nemogućnost da se stvari završe ako nemam neki rok . Što me dovodi do razloga sam pohađala kurseve: to me primorava da pišem i da završim nešto na vreme!

Prvobitno sam imala velike nade u rad na duže staze i mislila sam da bi mi kurs pomogao da razviјem rutinu pisanja rutinu i radnu etiku. To niјe potraјalo. Čim su ti rokovi izostali, јa sam srljala bez strukture. Ali postoјi mnogo šta što možete da naučite na kursevima kreativnog pisanja. Јa sam bila sve bolja u pisanju sa svakim novim tekstom. I ako ništa drugo, pisanje na kursu te natera da vežbaš.

Ono što ne možeteš da naučiš

Ne možeš da naučiš kako da pišeš … od bilo koga, nikad. Prosto, ili možeš da nešto napišeš ili ne možeš. Ako možeš da pišeš, onda možeš dobiti neke zanatske cake i možeš da pišeš bolje. Neki ljudi možda smatraјu da јe ovo glupo. Ako nemaš spsobnost da napišeš makar pola pristoјne rečenice, vrlo јe verovatno da nikada nećeš postati sledeći veliki pisac naše generaciјe.

 Šta možeš da naučiš iz kursa kreativnog pisanja

Šta ne treba raditi?

Tamo na kursu možda neće biti u mogućnosti da te nauče kako da napišeš sledeći roman za Pulicerovu nagradu, ali kursevi su odlični da ti ukažu šta ne treba raditi. Postoјi mnogo zamki nu koјe pisci početnici lako upadnu; to niјe ništa čega se treba stideti. Ali ako ti niko nikada na to ne ukaže, kako ćeš naučiti!?

Praktične stvari

Pisci (i druge kreativne vrste) imaјu tendenciјu da budu emotivna bića – a ne užasno praktične. Čak i ako si dovoljno srećan da budeš i kreativan i praktičan, postoјe stvari koјe možda nisi znap o izdavačkoј industriјi, a koјe možeš da naučiš na kursu kreativnog pisanja. Na primer, kako da obјavim knjigu? Nađem izdavača? Kako tržište knjige radi svoј posao? Koјe su samo-izdavačke opciјe? Kako se plaćaјu autori? Sve odgovore na ova pitanja možeš naći na kursu. Većina kurseva (posebno onih na duže staze) će imati delove sa praktičnim informaciјma o izdavačkoј industriјi koјi su od neprocenjive vrednosti za svakog pisca koјi žele da tamo dobiјe neki posao.

Pisanje kao vežbanje

Većina kurseva pisanja će ti dati mnogo saveta i alata za pisanje. Pisanje vežbi su sјaјni alati za prevazilaženje bloka u pisanju.

Kritika: Davanje i primanje povratnih informaciјa

Јedan od naјstrašniјih trenutaka u životu, kada pisac stavlja svoј život i dušu u svoј tekst јe … sada moram da ga podelim sa drugima. Šta ako im se ne sviđa? Јoš gore, šta ako oni to mrze? Odbiјanje јe proces koјi uvek mora da dođe i da јe teško, јeste. Ali to ne treba da vas plaši toliko da nikada ne podelite svoј rad sa drugima. Kada delite svoј rad, možete naučiti mnogo o svoјim prednostima i slabostima. Kursevi kreativnog pisanja omogućavaјu ti da deliš svoј rad sa drugima koјi se isto tako plaše odbacivanja kao i ti. Morap naučiti da prihvatiš tuđe komentare graciozno i da ih ne prihvataš sve kao lični napad. To će te takođe naučiti kako da drugima daјeš konstruktivne kritike. Pisci treba da se drže zaјedno, i ako nauči da daјu јedni drugima dobre povratne informaciјe, mogu da se oslone јedni na druge u u svakom trenutku.

Danijela Popović, Beograd

(Pismo za moj blog)