Kako da postaneš (dobar) pisac?

 

Kad sam bio klinac, imao sam negde 7 godina, odveli su me u muzičku školu da učim da sviram violinu. Bile su to nimalo lake godine. Instrument je bio težak, zagonetan, više muka no zadovoljstvo za dečaka koga su klikeri i fudbal zanimali više nego note.

Moj profesor je bio star čovek, tih, miran, morao si da se napneš da ga čuješ kada govori. I blag, sa dubokim plavim očima koje su sve znale. I sada znam da me nije učio samo muzici, jer pre toga moraš da saznaš još nešto. I gledao me dok se poluzainteresovano mučim, nabadam gudalo i note, a glava mi na nekom drugom mestu. I onda mi je rekao:

“Moraš da se boriš sa violinom”. Odjednom je u učionici postalo tesno, zagušljivo, hteo sam vrisnem od muke i besa. Nešto čudno se uselilo u moju dušu. I onda je dodao: “I moraš da pobediš”.

Čudan savet za dečaka sa violinom. Ali mi je tek mnogo kasnije postalo jasno. I to kada sam violinu zamenio olovkom i slovima.

Moraš da se boriš. I da pobediš.

Pa ipak, za svakog pisca, to je tek početak. I ne samo za pisanje. Jer, prosto to je život. Ali, za jednog pisca, kome u venama teče mastilo umesto krvi, mora da postoji još nešto, što će da ovoj borbi dati meso i smisao. Zar ne?

Evo nešto iz mog iskustva.

Četiri načina da uđeš u legendu

Ne možeš da postaneš dobar pisac, a još manje izuzetan, bez malo strategije, tehnike, znanja i talenta. Ovakav pristup je mnoge pisce zaista učinio slavnim. Ovi sastojci su često ključevi pravog uspeha.

1. Strategija

Uvek započni sa onim – zašto? Zašto želiš da postaneš pisac? Da li imaš ono što je potrebno? Šta je to i šta to zapravo znači?

  • Želja da budeš vrhunski. Dobri pisci veruju da moraju da budu najbolji. Oni imaju osećaj sudbine. Oni će ostaviti otisak u univerzumu. Oni će biti pinoiri, šampioni, majstori. Oni će nacrtati velike vizije i sprovesti rizične poduhvate. Stremiće velikim pobedama i neće se zadovoljiti pažnjom hiljada ljudi. Želeće milione i milijarde duša. I mnogo će češće imati koristi nego štete od tih snova.
  • Kapacitet za samoću.Izuzetni pisci se osećaju vrlo udobno u svojoj samoći. Više vole biblioteku od kafića, radnu sobu od bazena za plivanje. Slabo ih zanima politika, razne društvene ili religijske zajednice. I sve ono što ih odvlači od pisanja. Rad je na prvom mestu.
  • Poseban talenat. Pravi pisci umeju da pišu. Obično je to što i najbolje umeju da rade. Potpuno je prirodno da su oni sluge svog talenta, u stalnom traganju da ga ispolje na najbolji mogući način. Uvek su spremni da uče od boljih od sebe. Čitanje i pisanje im je životna opsesija.

I da se razumemo: činjenica je da mnogo ljudi na ovoj planeti piše. Međutim, to ne znači da to i dobro rade. Jer postoje dobri razlozi zašto ne treba da budeš pisac.

U svakom slučaju, možda ti i ne znaš da treba da budeš pisac. Možda nisi siguran da tome treba da posvetiš ceo svoj život. Zato je najbolje da sebi odrediš neki rok kada ćeš sesti i pisati, pisati i samo pisati. Pa kad prođe rok, opet sedi i razmisli o svojim osećanjima. Možda dođeš do interesantnih zaključaka. Koji mogu da ti spasu život.

3. Tehnika i zanat

Mehaničar za slova ima svoj jedinstveni alat – kucanje po tastaturi.

Ova aktivnost je nešto na šta ćeš potrošiti najviše vremena sve dok ne usavršiš svoju tehniku koja će te učiniti slavnim.

To je težak posao. Svkodnevni. Igranka bez prestanka.

Ako si neki luftiguz ili princeza, onda ovaj način života nije za tebe. Rvanje sa tekstom za blog, esejem, pesmom, poglavljima priče ili romana, ne razlikuje se mnogo od porođaja jednog teleta, na primer. Ovde je život pravi ulog. Tvoj posao je da se preživi.

  • Zagrej stolicu ispred kompjutera.
  • Vežbaj. Čak i kada ne piše, dobar pisac uvek nađe vreme da vežba. Piše skice, beleške, postove na blogu, na tviteru, Fejsu, pa čak i mejlove. Stalno nešto piše i briše u…glavi. Često, ove vežbe imaju sasvim jasnu svrhu: pokušava da poboljša neki od elemenata svog pisanja. To može da bude prvi pasus teksta, ili poziv na akciju u postu na blogu, ili razvoj priče u reklamnom tekstu. I to se stalno ponavlja. Štos je u tome da razne zanatske tehnike vremenom postanu tvoj instinkt.
  • Doterivanje i brušenje. Dobri pisci su najbolji i najgori kritičari sopstvenog pisanja. Stalno izvlače i razvlače neka stara slova ili tekstove na blogu. Večito nešto prepravljaju i poboljšavaju. I stalno se zapitkuju: kako bi ovo mogao još bolje da napišem?
  • Osluškivanje. Vrsni pisci imaju svoje šeme sa kolegama piscima i onima od poverenja, koje mogu da pitaju i dobiju pošteno mišljenje o njihovom pisanju. To je vrlo važno. I uvek su voljni da razumne primedbe usvoje i poboljšaju svoja dela.
  • Eksperiment. Izuzetni pisci uvek tragaju za novim uglom gledanja na stvari i svet oko sebe. Stalno proučavaju liste za najbolje prve i poslednje rečenice. Razmatraju da li bi tekst bio bolji ako se negde ubaci humor, dobra ilustracija za blog, ili neki zanimljivi citat. Bilo šta što će biti sveže i drugačije od uobičajenog.

Postoje brojni načini za vežbanje i usavršavanje tehnike i zanata pisanja. Mašt je jednio ograničenje. Ako si zaista dobar pisac, tvoja mašta će biti tvoje besrkajno, duboko, plavo more.

3. Znanje

Postoje dve vrste znanja: opšte i posebno. Opšte znanje je 5 kilometara široko, i pet santimetara duboko. Posebno znanje je pet santimentara široko, i pet kilometara duboko.

Kao profesor komunikacija i pisanja, predavač, kopirajter i autor više udžbenika i publikacija, moje dubinsko znanje odnosi se na svet pisanja, komuniciranja, izdavaštva, reklamne i PR industrije…

A opet, opšte znanje ima opseg od sitnih popravki po kući, pa sve do opšte psihologije, istorije, politike, alternativne medicine, filozofije, muzike. Ne postoji kraj mojoj radoznalosti. I sve predstavlja dobru duhovnu hrana i uklapanje.

Poenta je u tome kako ti gradiš svoje znanje? Evo kako bih nešto preporučio:

  • Izgradi široki i sadržajan rečnik. Reči su tvoja valuta. Kako se pametno investira u reči? Čitaj knjige, blogove, štampane medije…Čitaj čiroko i nadugačko. I čitaj ne samo klasike već razne stvari, čak i neobične i uvrnute, i gradi svoj stil pisanja i govorenja.
  • Pamti. Kada je pisanje u pitanju, pamćenje je od ključne važnosti. Ja mogu da se pohvalim sa prilično dobrom memorijom. Nije baš fotografska, ali mogu da se setim mnogih sećanja baš u detalje. To je i razlog zašto se trudim da zapamtim delove teksta, rukopisa nekih sjajnih stranica, ili da više puta slušam i prelsušavam razne razgovore.Želim da utisnem kadencu, rečnik i stil u svoj um. Zato, odaberi svog omiljenog pisca i počni.
  • Vrati se u učionicu. Za razliku od nekih prošlih vremena, danas imaš brojne prilike za učenje, uključujući i online radionice kreativnog pisanja. U svetu, brojni univerziteti imaju odseke za kreativno pisanje pri katedrama za studije jezika i književnosti, pa čak i potpuno samostalne škole koje se bave ofline i online učenjem tehnika i zanata pisanja. Više ne moraš da odlaziš na časove u daleke škole, pogotovo ako nisi iz mesta gde škola postoji. Sve je sada na dohvat ruke, digitalno, uz brojne prednosti koju ova vrsta učenja nudi. Da ne govorimo o internetu kao svetskoj riznici informacija.

Kao i kod tehnika pisanja, način na koji možeš da usvajaš znanje ograničen je samo tvojom maštom. Koji ti metod koristiš da izgradiš opšta i posebna znanja?

4. Talenat

“Talenat je dar prirode, prokletstvo univerzuma i umetnikova fatalna ljubavnica. Ta ljubavnica je prelepa, zanosna, prevrtljiva. Kada si sa njom ljudi te gledaju, dive ti se. Ali ona ume da bude i gadna, nezgodna, lupa ti na vrata u gluvo doba noći, i ostavlja te kad to najmanje očekuješ. I uopšte nema strpjenja za ostatak tvog života: tvoju ženu, decu prijatelje, poslove….Kada je sa tobom tada si najveći bog na svetu. Ali jednog dana će te ostaviti…zauvek.Jednog dana, posle mnogo godina, videćeš je u zagrljaju drugog ljubavnika, a ona će se pretvarati da te ne poznaje”.

Da, ovo sam svojevremeno napisao. Samo bih dodao da je jedna od najtežih stvari za pisca da otkrije svoj sopstveni glas, stil i…talenat. Zašto? Nedostatak samopouzdanja, koji nastaje usled manjka iskustva. A najbolji način da se ovo izleči jeste praksa.

Uporno pisanje, stranica za stranicom, svaki dan, vremenom će otkriti ko si ti ustvari.

Najbolje dolazi na kraju…

Imam potrebu da bude otvoren sa tobom. Nakon čitanja ovog teksta, možda ćeš pomisliti da sam ja neki baksuz. Da na pisanje gledam kao na neku vrstu sprtanskog načina života, punog bola i patnje.

Daleko od toga.

Ja volim da pišem. Misim da je to zabavno. Radost. Da, i borba. Ali to nije posao. Volim da pišem svaki dan i igram se sa rečima. Nekad može da bude i mučno, ali nikad ne osećam da patim zbog toga.

Entoni Burdžis (Paklena pomorandža) je svojevremeno rekao:

Onog trentka kad pisanje osetiš kao posao, stani i počni da radiš nešto drugo.

Kako ti stojiš sa tim?

Da li su ti ukrali reč na interentu?

 

Kako da se zašitiš od ove pošasti? Krađa i prepisivanje ideja, tekstova, pesama, priča, postova pa i celih romana na internetu je postala prava epidemija. Kopira se, plagira se, otima i pljačka autorstvo na veliko. I malo. Skoro sam dobio sledeće pismo jednog mog polaznika online radionica za pisanje i pratioca sajta:

“Poštovani prof. Tadiću, intenzivno radim na mom novom romanu, (do sada sam napisala pet poglavlja), i mislim da imam temu i ideju baš originalnu. Glavni likovi su mi jaki, i mislim da ovakva priča zaista nije napisana ranije. To me raduje i vrlo sam uzbuđena pisanjem. Skoro sam pročitala vaš tekst o originalnim i svežim idejama za pisanje, i sviđaju mi se saveti ali me interesuje sledeće:

Moja knjiga još nije završena, ja sam pisac početnik i to mi je prvi roman, ali sam neke delove objavila na mom blogu i bojim se da mi neko ne ukrade ideju, što mi se inače već dešavalo ranije. Interesuje me kako mogu da objavim i zaštitim neke delove romana od krađe, ali i druge tekstove na mom blogu? Za sada je samo dvoje ljudi čitalo rukopis, i nisam ga pokazivala nikom drugom, osim par inserata koje sam objavila. Roman nije završen, a ne bih htela da se neko drugi služi i zakiti mojom idejom. Imate li neki savet u vezi toga?”

I ovo nije prvo pismo slične sadržine koje sam dobio u poslednje vreme. Dakle, pitanje je pravo: može li se autor zaštiti od krađe njegovog dela i na koji način?

Objava o autorstvu je na prvoj liniji odbrane

Nisam advokat, niti imam neka specijalna znanja u zaštiti intelektualne svojine. Verovatno bi pravni savetnici imali drugačiji pgoled na celu ovu stvar. Pored toga, uplitanje advokata u celu priču bi verovatno prilično zakomplikovalo stvari, imajući u vidu domaće zakone o autorskim pravima (koji uopšte nisu loši, ali se teško sprovode u praksi).

Suviše panike i paranoje, opet, mogu biti i prilično kontraproduktvini i zakočiti pisca u stvaranju. Zato mi je cilj da stvar pojednostavim, i podelim informaciju šta možete da uradite ukoliko vas zadesi intelektualni lopovluk, a da vas neko ne premlati u mraku i otme vam novčanik.

Zaštitu svog pisanja i intelektualne svojine (autorsko pravo) možete napraviti na 3 načina:

  1. zaštita vaše ideje
  2. zaštita neobjavljenog dela
  3. zaštita objavljenog dela

Sve ovo možete uraditi zvanično u agenciji za zštitu autorskih prava Republike Srbije. I to je jedini i najbolji način u legalnoj pravnoj proceduri koju je propisao zakonodavac u ovoj oblasti.

Dakle, u autorskoj agenciji možete zaštiti svoju ideju od svake neovlašćene upotrebe i možete lopove goniti sudskim postupkom. Kako će se to na kraju i kada završiti je sasvim druga priča.

Međutim…

Zaštita ideja

Ali morate znati da zaštita ideja kao ideja ide vrlo teško u praksi i teško se dokazuje krađa. Pa čak ni zaštita naslova dela. Zašto?

Zato što sasvim sigurno postoji gomila drugih ljudi koji imaju slične ideje; kada malo bolje pogledate oko sebe to se stalno dešava. Ne kažem da treba da reklamirate svoje ideje na blogu, društvenim mrežama, ali uvek postoje velike šanse da neki vaš pratilac na mrežama, neki pisac, izdavač, urednik ili potpuni stranaca može da…

  1. ukrade vašu ideju
  2. promoviše i realizuje vašu ideju bolje od vas
  3. da je uspešno proda

… I to će verovatno i da se desi. I nije vredno da se o tome mnogo brinete . Ne možete se zaključati u kutiju. Podelite ideje sa svoim prijatlejima, šaljite izdavačima rukopise, promovišite vaš rad na blogu i društvenim mrežama. Sve dok ne postanete poznat i dobro plaćen pisac, male su šanske da ćete postati meta lopova.

Zaštita neobjavljenih rukopisa

Vaš rad ne mora da bude formalno zaštićen da bi bio objavljen, i ne morate da stavljate zaštitni znak za kopirajt na vaš rad (to je jedna zastarela funkcija u međunarodnom autorskom pravu još iz 70tih godina).

S obzirom da je vaš rad već zaštićen od trenutka kada je napisan, po univerzalnom međunarodnom i domaćem autorskom pravu, samo stavljanje pisanih upozorenja i copywright oznaka na rad vas sigurno neće zaštiti od krađe celine ili delova. Čak i kada pronađete da je neko ukrao vaš rukopis ili njegove delove, uvek možete naknado formalno zaštiti rad u autorskoj agenciji.

U svakom slučaju, da bi ste pokrenuli formalne pravne procedure za zaštitu vaših autorskih prava, evo šta sve mora da se desi:

  • Nekom mora da ukrade vaš rad
  • Neko mora da ga pripremi spakuje u formi pogodnoj za prodaju (tako da neko treba da plati za taj rad)
  • Publika mora da ima način da može da plati za to
  • u međuvremenu lopov mora da se potrudi da bude dovoljno nevidiljiv a da ipak napravi novac na osnovu onog što je ukrao

Većina ljudi ne gleda na neobjavljene radove kao ne neki profitabilan zlatni rudnik. Potrebno je prilično truda da bi neko profitirao na nekom rukopisu (naročiro ako je napisan od strane neobjavljenog autora ili pisca početnika), zar ne?

Zaštita objavljenih radova

Ovde stvari često mogu da skliznu u filozofsku debatu. Mnogi veruju da je pokvarensot u kraduckanju tesktova i rukopisa na malo mnogo veća nego klasična piraterija – krađa celih rukopisa, romana, zbirki….Zašto? Zato što klasična piraterija mnogo vše pogađa poznate i popularne autore, nego one koji nisu poznati. Tako da se od ovih prvih kradu cela dela, dok kod manje poznatih poneka ideja, pasusu, pesma, u mraku, tiho, sa nadom da niko neće da prepozna lopova.

Očigledno je da se ovo kraduckanje, plagijatorstvo i klasična piraterija nikada neće iskoreniti. Tako je bilo, a po svemu sudeći i biće dok je sveta i veka. I tu nikakvi zakoni, softveri za plagijate i komisije ne pomažu.

Da bi doskočili ovoj široko rasprostranjenoj praksi, mnogi poznati, ali i manje poznati autori, probali su da doskoče davajući neke svoje tesktove publici – za džabe, potpuno besplatno! Paolo Koeljo je jedan od njih, ili Dmitrij Gluhovski, čiji je prvi roman “Metro 2033” potpuno besplatno objavljen na interentu! Autori ovakvih poduhvata čak tvrde da im ovakvim potezima makreting i publicitet nikada nisu bili bolji!

Kreativno zajedništvo

Dakle, svi mi koji pišemo i objavljujemo svoja dela, priče, romane, pesme, eseje, smo uvek i na prvom mestu autori svojih dela, i nesumnjivo je da nas dosta dobro štite lokakni i međunarodni zakoni u autorskim pravima i intelektualnoj svojini.

Ući u trag krađama i kraduckanjima, a zatim to svoje pravo isterati na sudu, kazniti počinioca i dobiti odštetu je često dug i nezivestan proces. I zato mnogi, naročito nepoznati autori, često odustaje od ove borbe.

Ja, sa druge strane, sve više prihvatam ideju o “Zajedničkoj kreativnosti”. Šta to znači? Evo, ukratko:

Ideja o univerzalnom pristupu istraživanjima, obrazovanju i kulturi je postala moguća pronalaskom Interneta, ali naši pravni i društveni sistemi ne dozvoljavaju uvek ovakvu ideju. Autorsko pravo stvoreno je mnogo ranije, pre pojave Interneta, i jako je teško uzimati zdravo za gotovo i legalno izvoditi akcije koje nam se čine sasvim prihvatljive na Mreži: kopiranje, preuzimanje, uređivanje i objavljivanje na Internetu. Trenutna postavka autorskih prava zahteva izričito odobrenje, dobijeno unapred, bez obzira da li ste učenik, nastavnik, naučnik, bibliotekar, istraživač, političar ili običan korisnik. Da bi se ostvarila ova vizija o univerzalnom pristupu i zajedničkoj kreativnosti, pontrebno je da neko omogući besplatnu, javnu i standardizovanu infrastrukturu, koja će omogućiti ravnotežu između realnosti Interenta i realnosti zakona o autorskim pravima. Taj neko je “Zajednička kreativnost”.

Ja na svom blogu objavljujem besplatno stručne tesktove, bez obzira što vodim plaćenu školu pisanja. Mislim da sam nekako postigao ovu ravnotežu, barem u minijaturi.

A vi?

750 reči da probudiš svoju kreativnost

 

Ako si kreativna osoba, sigurno si se, pre ili kasnije, susreo sa nečim što se zove “trenutak gluposti”, ili kreativna blokada u pisanju. Ne moraš da budeš baš pisac da bi ovo iskusio. Zato što se ovo događa svim kreativnom ljudima – slikarima, muzičarima, glumcima, programerima…Odnosno svim onima koji kreativno žive i stvaraju. I svi su oni podložni ovim zastrašujućim trenucima, kada misle da im je mozak zauvek umro.

I, ako izađeš na Mrežu, sigurno ćeš naći gomilu ideja kako prevaziđeš ovu kreativnu blokadu. Ključ da ovo stanje prevaziđeš se zato može svesni na nekoliko osnovnih stvari. I sreća da je tako. Zato – nemoj da ih zaboraviš. I pročitaj. Vredi.

[Tweet “Ceo svet stane u kutiju šibica.”]

Rad

Krativnost je rad, bez obzira što je za nekog to lenčarenje, ili gubitak vremena na nešto što se zove “razmišljanje”, sedenje za kompjuterom sa kapom dvorske lude na glavi, ili meditacija u pozi rakuna na steni.

Neko je jednom rekao da ti ne treba “beretka na glavi da bi bio kreativan”.

I to je tačno. Ne moraš da izgledaš kao dvorska luda da bi bio umetnička duša, ili kao Sandokan iz teretane, sa kosom do dupeta, da bi dokazao da si muško.

Tvoja dela govore za tebe. I to je sasvim dovoljno. A ona ili jesu, ili nisu. I nema između, nema laži, nema prevare. I to svi koji nešto stvaraju znaju najbolje na svetu.

Kreativnost je mukotrpan posao. On zahteva strast, duge časove dirinčenja, samoće, lupanje glavom o zid. Zahteva da praviš gomilu grešaka, sve dok ne napraviš nešto dobro. Kreativnost nije biti perfektan; to je težak rad, i pravljenje stvari, posedovanje ideja, mašte, osmišljavanje projekata, i konačno stizanje do tačke kad zaista možeš da napraviš nešto izuzetno.

Dugo godina radio sam kao kopirajter i napisao stotine reklama i još više drugih tekstova za slične svrhe….Pisao sam stručne knjige, i priručnike, i tekstove za medije…I sve je to bio jedan uzbudljiv, zanosan i težak rad, uz mnogo gorčine i malo meda. Ali je vredelo. I svako ko piše, ili radi nešto slično, zna da je vredelo. I sve se računa.

750 reči

Dok sam pisao, često sam bio pritisnut rokovima, nervozom, ličnim obavezama, zarađivanjem za hleb, dok sam radio razne glupe poslove. I onda, obično baš kad ne treba, u posetu ti stigne prazan mozak,  tupo ništavilo, prazan papir…Kreativna blokada. Ni slovo, ni reč. Imaš osećaj da si sam sebe izdao, da te tvoj pisanje glupo i besmisleno, da ništa ne vredi. Korak od očaja i glupih ideja da jednostavno batališ pisanje i počneš da se baviš nečim drugim.

Zvuči poznato, zar ne?

I tu mi je negde ova ideja pala na pamet. 750 reči. Sam sam sebi dao zadatak da ih napišem svakog dana. To sam radio uporno, kao mazga, danima, nedeljama, mesecima. Već sam znao da je podsvest moćna stvar. Ali ne i kako to funkcioniše kod pisanja?

To zapravo predstavlja moju varijaciju tehnike asocijativnog pisanja. Naterao sam sebe da se disciplinujem i odredio rok od 3 meseca za ovo svakodnevno pisanje. I postalo je stvarno oslobađajuće! Ono što ovakva vežba omogućava jeste da mogu sasvmim slobodno da pravim greške i svakojake gluposti trpam na papir. I to potpuno bez ikakve kritičke distance. Dovoljno je samo 15 minuta ovakve vežbe svakodnevno i…rezultati su fantastični!

Pisanje 750 reči dnevno na ovakav slobodan način, puštajući podsvest da “piše umesto tebe”, budi kreativne sokove, i pomaže da se “otključaš”, i usredsrediš na važne zadatke pisanja.

Vežba

Najbolje je da svako jutro odvojiš 15 minuta, sedneš za radni sto i i napišeš svojih 750 reči. Nije važno šta i o čemu pišeš. Samo napiši. I što je još važno – nemoj da pokušavaš da kritički posmatraš i da uređuješ to što si napisao. Još bolje, nemoj ni da čitaš napisano. Samo pusti da to iscuri iz tebe. I to je to. Sve do narednog dana i naredne vežbe. To će ti pomoći da kreativno pišeš i stvoriti naviku da bez uutrašnjeg kritičkog oka posmatraš svoj rad.

Ova tehnika asocijativnog pisanja funkcioniše garantovano, bez greške. Videćeš kako, vremenom, tvoje pisanje postaje sve tečnije i bolje.

Naša podsvest je carstvo naše kreativnosti u kojoj stanuju naše muze. U radionicama kreativnog pisanja, uvek govorim polaznicima da moraju svakodnevno da pišu. Ne da se oni bave pisanjem, već da dopuste da se pisanje bavi njima.

I onda si na pravom putu. Probaj. Iznenadićeš se. Jer, kako stara kineska poslovica kaže, “ceo svet stane u kutiju šibica”. Otvori kutiju. I zapali jednu šibicu.

Ako nastane požar, ti si kriv.

I da: koliko ovaj post ima reči? Prebroj!

7 stvari koje ti trebaju da bi živeo od pisanja

 

Ako si pisac, ili si tek počeo da pišeš, verovatno si milion puta do sada čuo sledeću izjavu:

Ljudi ne žive od pisanja. Trebalo bi da nađeš nešto praktično da radiš u svom životu.

Mnogi ljudi koji imaju dara za pisanje, pišu sjajne tekstove za džabe po Fejsu i sličnim društvenim mrežama. Ili su angažovani za bednu siću za razne tekstove koji su im plaćeni nekoliko para po reči. Ili im klijenti nikada ne plate za trud. I suočavaju se sa prezirom i nerazumevanjem profesije pisanja.

A ipak.

Kad pogledaš oko sebe, informativna i digitalna revolucija su za kratko vreme promenile svet. Naopačke. I taj svet je sačinjen od jedinica i nula. Ali i od – reči.

[section title=””]

13SEMINAR: KAKO DA ZARADIŠ NOVAC NA INTERNETU?

Internet može da bude sjajan medij za zarađivanje novca online. Kako da živiš od svog pisanja? Tehnike copywriting-a, pisanje sadržaja, frilens pisanje, online marketing i promocija tvog pisanja.

Jednodnevni seminar, 29.oktobar 2016. Prijavi se i počni! Detalje o seminaru pogledaj OVDE [/section]

 

Tehnologija postoji zato što mi stvaramo reči koje zaslužuju da ih delimo sa drugim ljudima

Tekstovi, video materijali, zvučni zapisi. Sve to zahteva dobro pisanje kako bi se iskazao kvalitet sadržaja i uloženog truda i vremena u stvaranje.

Ako je pisanje tvoja profesija i tvoja strast, možeš da prihvataš bedne poslove, za bedne pare, i bedni tretman.

Ili možeš da izabereš nešto bolje. Zato ŠTO POSTOJI nešto bolje.

U vreme kada sam počeo profesionalno da pišem, primetio sam izvesne važne crte, sposobnosti, znanje i snagu koja postoji između onih dobro plaćenih pisaca, i onih koji vole da pišu, ali nikada nisu dobro plaćeni za to.

Ovih 7 su najvažniji.

#1 Ljubav

Ovo možda izgleda bezveze, kao davno izlizani kliše, ali ako hoćeš da budeš pisac, onda znaš na šta mislim.

Ne postoji zamena za ljubav prema pisanju. Za strast prema oblikovanju reči, mučenju u smišljanju tema i naslova, ushićenju za vreme provedeno u svetu mašte i stvaranja, tumaranju po kući, samoće, i u beskrajnom pisanju i brisanju, jer to još nije onako kako treba.

Ako ne voliš jezik, tvoje teme i sastavljanje reči u neku smislenu celinu, nema smisla dalje da čitaš ovo.

Jer svi bi navedeno moglo da se podvede pod Ludost, Opsesiju i Tvrdoglavost. Što god da izabereš od toga, sve se svodi na zavisnost i žrtve, samo da bi reči tekle. Jer su jedino reči važne.

#2 Stav služenja

Pisati da bi se izrazio kao ličnost, ili pisanje kao rad na sebi i kao vrsta psihoterapije za lične potrebe, može biti izuzetno kreativno i vrhunska umetnost, zarad sopostvenog traganja za istinom i lepotom.

Međutim, čim novac umeša svoje prste, onda publika – čitaoci, slušaoci ili gledaoci – postanu fokus.

Profesionalni pisci imaju stav da oni služe svojoj publici. Služe im istinitim i predivnim rečima. Svakako. Ali i sa jezikom koji ispunjava njihove potrebe, pročišćava i nadahnjuje.

Pisci romana, priča, pesnici, novinari, kopirajteri, svi oni služe svojoj publici. I, bez obzira kako neka rečenica, ili pesma, fantastično zvuče, ako ne služe publici – odlaze u neprovrat.

#3 Samopouzdanje

Uvek me neugodno iznenadi kako su neki dobri pisci jedni od najnesigurnijih ljudi na svetu.

To ne mora da bude tako. Samopouzdanje dolazi kroz rad, vreme i iskustvo, kada postaneš istinski ekspert u svojoj oblasti. Ono dolazi kroz usavršavanje zanata, istraživanjem, i uočavanjem razlike u doživljaju tvoje publike.

Dobar zanatlija je istovremeno ponizan i ponosan.

Ponos i samopuzdanje dolazi tek nakon mnogo mukotrpne prakse – one vrste rada koja te stavlja pred izazove razvoja, rasta i stalnog širenja sopstvenih mogućnosti. A poniznost se sastoji u tome što dobar profesionalnac uvek unapređuje, proširuje, i doteruje svoje – ne znanje. Kao i uvek, uvek je ključ znati koliko ne znaš.

#4 Obuka

Mmogi pisci misle da ako imaju razvijen stil, sopstveni “glas”, čvrst stav o tome gde dođu zarezi i tačke, da mogu biti profesionalni pisci, kopirajteri, blogeri, novinari ili publicisti.

Neće biti tako.

Profesionalni pisci i kopirajteri su istančani kovači reči, ali si u isto vreme i dobri stratezi. Oni vrlo dobro razumeju koja vrsta sadržaja privlači pažnju, kako da se izdvoje od drugih sličnih sadržaja, kako da motivišu čitaoce i kupce (ako pišu za PR,marketing ili reklamnu industriju), i kako da zainteresovanog posmatrača pretvore u kupca, ili čitaoca poslovnih i popularnih sadržaja.

Ova vrsta znanja stiče se samo posebnom obukom, kao što ja radim sa mojim polaznicima online radionica kreativnog pisanja.

#5 Disciplina

Možeš da budeš talentovani pripovedač, kovač reči i strateg, ali ako ne nateraš sebe da provodiš vreme u stolici za pisaćim astalom, i ne proizvedeš neko smisleno pisanje, nikada nećeš stići tamo gde si namerio.

U izvesnoj meri, disciplina je skup navika koje moraju da se neguju. Kao pisac, vrlo je korisno da se držiš nekih svojih rituala, određene radne atmosfere koju voliš (pisanje u određeno doba dana, muzika, kafa, burbon…), kao i da usvojiš naviku da budeš produktivan pisac (dnevna doza pisanja, plan).

Ako želiš da budeš pisac-udarnik, profesionalac sa visokim standardima i profesionilanom etikom, moraš da usvojiš i navike koje se odnose na poštovanje rokova, redovnu poslovnu prepisku, održavanje kontakta sa klijentima, i slične dobre poslovne običaje.

Ako ti je do toga stalo, ne sumnjam da ćeš u tome uspeti.U početku je najteže formirati navike, ali jednom kada sve postaviš kako treba, one će ti pomoći da ostaneš na pravom putu uspeha. I u tome je razlika između navika i snage volje.

#6 Želja za sopstvenim marketingom

Da. Od pisanja romana možda i neki srećnici zarade veliki novac (naglasak je na neki).

Moguće ja de se i u novinarstvu i publicistici takođe napabirči neka pristojna kinta. Naročito ako imaš dobre veze u tim krugovima.

Međutim, najvže šanse da se nešto zaradi još uvek postoje u kopirajtingu, odnosno marketingu, reklami i odnosima sa javnošću. I u poslu profesionalnog blogera. Kao i za pisanje poslovnih tekstova za Internet. Naročito ako dobro poznaješ neki strani jezik (najčešće engleski).

To je veoma interesantan posao pisanja. Može da se dobro zaradi, vrlo je zahtevan, traži dobre istraživačke i komunikacijske sposobnosti, ali pruža veliko zadovoljstvo i bogatstvo raznih tema o kojima je zanimljivo pisati.

Neki pisci misli da je to dosadno. Daleko od toga. Stvaranje dobrog sadržaja (content marketing, na primer), za razliku od 95% gluposti koje se pišu na Netu, može da ti pruži sjajnu priliku da iskažeš svoje sposobnosti i veštine u pisanju priča, istraživanju, kovanju reči, kao putopisac ili istoričar.

Dobar pisac ove vrste, kopirajter, putopisac, istraživač, mora da ima sve ove osobine u kombinaciji sa solidnim poznavanjem marketinga.

Takođe, moraš da imaš i dobru sposobnost da reklamiraš samog sebe. A ovo može biti prilično teško, čak i za one pisce koji uspešno reklamiraju svoje klijente.

Ako ti sve ovo pobrojano prirodno ne leži, nemoj mnogo da se brineš. To nijednom dobrom piscu ne dolazi samo od sebe. Ali može itekako dobro da se nauči. Ja upravo to radim sa mojim polaznicima u radionici za copywriting. Jer, ta znanja se ne uče u klasičnoj školi. Pogotovu ne tako da od tebe naprave dobrog profesionalnog pisca u ovoj oblasti.

#7 Podrška

Jedna od težih stvati života kao profesionalni pisac, je sam put kojim ideš kako bi razvio i unapredio samog sebe.

Ne postoji niko da ti kaže kuda treba da ideš. Nikog nema da ti postavi znake za orijentaciju i opasnosti na putu, nikog da ti isplanira dan i organizuje posao.

Ovo je san mnogih ljudi – da žive od svog kreativnog rada, da rade kada hoće, koliko i kako hoće. To je i najlepša strana života profesionalnog pisca. Ali, istovremeno i – najteža.

Pisanje je usamljenički posao. A može da bude i nepodnošljivo samotan ako nemaš koelge sa kojim će da razmeniš ideje, pitanja, iskustva. Ili da podeliš časove očaja, ali i uzbudljivih pobeda.

Kada nađeš svoje pleme pisaca, to je sjajna stvar. Oni su, veruje mi, jedni od najzabavnijih, smešnih, otkačenih, ljudi koje ćeš ikada imati priliku da upoznaš. I sjajna je stvar biti sa ljudima koji te razumeju i prihvataju. Čak i čudnu kapu na glavi koju voliš da nosiš dok pišeš.

Odakle da počneš?

Gde možeš da dobiješ znanje, veštine, da razgovaraš i razmeniš svoja iskustva i ideje?

Pa, za početak, priključi se nama na sajtu Kreativnog pisanja. Poveži sa onima što slično misle, razgledaj malo razne besplatne stvari na sajtu, demo i besplatne radionice, seminare i predavanja, prouči neke besplatne priručnike i mnoge stručne tekstove na blogu o pisanju i za pisanje. Ako ti se sve to dopadne, uvek možeš da upišeš neku od online radionica i naučiš mnogo zanimljivih i korisnih stvari za tvoje pisanje.

Bilo bi mi drago da budeš sa nama.

Jer, ko zna? Čudni su putevi kojima idemo. Pisanje i pisci postoje za ljude i zbog njih. Ljudi su uvek ključ života. Uloži uvek u sebe i druge, i to će ti se stostruko vratiti.

Dovoljna je samo ljubav. Sve ostalo dođe samo po sebi.

 

Kreacija zvana želja

 

Piše: Ivana Živanić

“ Genijalnost se ne može naučiti.”

Kratka, svedena forma a opet tako sveobuhvatna. U jednoj jedinoj rečenici može da stane čitav Univerzum jednog pisca. Nekada prođe čitav jedan vek u potrazi za onim originalnim, osvežavajućim dahom luksuza koju nazivamo genijalnost, a koja je imperativ svakog pisca koji bar malo za ozbiljno shvata svoje delo i svoj rad. Nekada prođe čitav jedan vek, a da mnogi ostanu blago nesvesni da je sve samo bledi pokušaj da se dosegnu visine beskrajnog obilja mogućnosti i inspiracija i da u stvari nisu bili ni blizu genijalnosti. Na kraju, uvek se gasi svetlucanje njihove nade.

A odgovor je tako jednostavan. U stvari, sve velike stvari su tako jednostavne. Imaginativna moć ljudskog uma je savršena, neiscrpna, veličanstvena. Skoro pa nedostojna čoveka koji je tako lako shvata, kao nešto što se podrazumeva.

Prava magija nastaje kada se dođe u dodir sa samim sobom. Sa onim najtananijim delom bića koji zna sve odgovore. Koji je uvek tu da pokaže gde leži naša genijalnost, naša staza koja je tu samo radi nas. To je istovremeno i najlakši i najteži put koji može da se sledi.

[section title=””]ekursevi

ISKORISTI PRILIKU – UPIŠI E-KURS! 

E- kursevi su poseban oblik online radionica u kojima možeš da učiš veštine i zanat pisanja potpuno samostalno, bez mentora.

Odaberi temu, upiši kurs i dobijaćeš lekcije i vežbe direktno elektronskom poštom u tvoj Inbox.

[button color=”primary” size=”small” url=”https://www.kreativnopisanje.org/besplatni-sadrzaj/” target=”self”]SAZNAJ VIŠE OVDE[/button]

[/section]

 

ODRAZ U OGLEDALU BESKRAJA

Najlakši je jer samo treba pustiti iskru mudrosti da nađe put do nas. Ona će to znati. Uvek zna. I onda se dešava čudo, inspiracija moći i znanja. Najhrabriji i najuproniji to najbolje znaju. A zašto bi onda to predstavljalo paralelno i najteži put ?!

Pa uvek je najteži deo posla bio prepustiti kontrolu, odložiti je na neko udaljeno mesto i zaboraviti je, makar privremeno. Pri tom se uvek nekako smetne sa uma da se ono uzvišeno ne može kontrolisati. Jednostavno to ne ide tako.

Prirodni poredak stvari uvek je pametniji od onog ljudskog. Inspiracija i čista želja moćna su sinergija koja zapale onu iskricu genijalnosti u umu i to je onda prava stvar. Dobitna kombinacija. Ali treba biti pametan i dostojan tog procesa. Zato je tako teško održavati bljesak originalnog uma tako živim.

[Tweet “Prava magija nastaje kada se dođe u dodir sa samim sobom.”]

IZA BRAVE VREMENA

Jedan priznati pisac verno je prikazao suštinu i značaj pisanja u modernom društvu. ‘Svet se, hteli mi to ili ne, kreće linerano. Budućnost je u nelinearnoj komunikaciji, koja se grana kao što to čine naše misli pre nego što ih zarobimo rečju ili ih fiksiramo na papir. Tada moraju suzbiti svoju prirodu i sabiti se u red jednog linearnog sistema.‘

I sudeći po njemu, budućnost je već počela. Pred čitaocima se otvaraju vrata novog veka. Ukazuje nam na mogućnosti razvijanja jedne pragmatične veštine, uz pomoću koje se sa lakoćom ostvaruje efikasna i razgranata komunikacija sa čitalačkom publikom, ali i sa beskrajnim svetom sopstvenih misli i emocija.

Dobrodošao u svet gde je sve moguće…

 

[section title=””]seminars

SEMINARI I RADIONICE

Voliš seminare i raidonice pisanja uživo? Prijavi se za jednodnevne seminare  /radionice na posebno odabrane teme iz Kreativnog pisanja, Copywritinga i pisanja za blog.

[button color=”primary” size=”small” url=”https://www.kreativnopisanje.org/seminari/” target=”self”]POGLEDAJ SEMINARE[/button]

[/section]

 

10 afirmacija za uspešne pisce

 

“Svakog dana, u svakom pogledu, sve više napredujem”.

Emil Kue

Ova čuvena rečenica, francuskog psihologa Emila Kue-a, postala je temelj za mnoge moderne gurue Novog Doba, a povezana je sa praktikovanjem pozitivnih afirmacija zarad uspeha i boljeg života.

Iako nisam ljubitelj ovih New Age filozofija, pozitivne afirmacije predstavljaju dobar model za razmišljanje, naročito za sve one koji se bave pisanjem. Zašto?

Kreativni pisci žive i rade u sredini koja je često neprijateljska, ili u najboljem slučaju ravnodušna u priličnoj meri, prema ljudima koji pišu, i uopšte kreativno žive i stvaraju. U takvom okruženju, malo pozitivnog unutrašnjeg razgovora, može biti dragocen alat za opstanak, ublažavanje sumnji i nesigurnosti, kao i efikasna zaštita od straha od neuspeha.

[Tweet “Svakog dana, u svakom pogledu, sve više napredujem”]

Šta je to afirmacija?

Afirmacija je neka pozitivna fraza (napisana u prvom licu, u sadašnjem vremenu), koja postavlja cilj, ili neku istinu, koju želiš da utisneš u svoj um. Na primer, ako želiš da živiš u sadašnjosti, svesno, a ne da se vrtiš između prošlosti i budućnosti, možeš da koristiš afirmaciju koja glasi “Budi ovde, sada”.

Ideja je da pročišćenjem svojih misli, ponavljanjem ove fraze naglas, možeš da kreiraš ovo uverenje u svom svesnom delu uma. Pisac može da koristi neku afirmaciju, kao na primer “Ja sam kreativan i talentovan”, ili “šaljem ovaj rukopis sve dok ne bude objavljen”, i na taj način može da učvrsti svoju volju i podnese mnogo veće napore, a da izbegne često padanje u depresiju i malodušnost, što može značajno da uspori, ili onemogući njegovo pisanje.

Neki pisci umesto svojih afirmacije često koriste kratke citate, ili izjave drugih pisaca, dok drugi prave posebne lične mantre tipa “klišeima nema mesta u mom pisanju”, i sl.

 

Kako pisac može da koristi afirmacije?

1. Neka budu kratke i jednostavne. Koncentriši se na jednu, ili dve fraze, sve dok ne osetiš da su postale deo tvoje psihe. Onda kreni dalje sa drugim afirmacijama.

2. Koristi sadašnje vreme. Umesto “najkasnije do sledeće godine biću popularniji od Ernesta Hemingveja”, fokusiraj se na sadašnjost. “Imam poseban dar za reči”, ili “napredujem kao pisac svaki dan”.

3. Nemoj da lažeš. Tvoja podsvest vrlo lako prepoznaje ogoljene laži. Ako nisi na Laguninoj top listi bestselera, afirmacije kao što su “ja sam najprodavaniji srpski autor”, neće funkcionisati. Bolje pokušaj sa nečim kao što je “moj cilj je da napišem dobar roman”.

4. Vežbaj svoje afirmacije redovno. To bi trebalo da bude prva stvar ujutro kad se probudiš, i obavezan ritual pred spavanje. Neki vole da mantraju dok se posmatraju u ogledalu; drugi vole da se povuku u osamu i umire svoj um; dok opet treći praktikuju afirmacije kao deo svakodnevne rutine, dok šetaju ili se voze prevozom.

5. Ako vežbaš jogu, ili meditiraš, to je idealan trenutak za praktikovanje afirmacija.

6. Zapiši svoje afirmacije. Možeš da ih kačiš stikerima za kompjuter, ogledalo u kupatilu, ili ih nosi svuda sa sobom. Sam čin zapisivanja i čitanja onoga što piše, pomoći će da se afirmacije učvrste u tvom umu.

7. Ovo nemoj da shvatiš kao neku tajanstvenu mantru, već kao savete za pozitivno življenje. Odaberi pozitivne reči kada razmišlaš o svakodnevnim stvarima.

 

Pozitivne afirmacije samo za pisce

1. Ja sam pisac. Pisanje je moja umetnost.

2. Moje pisanje postaje sve bolje kad dobijam konstruktivne kritike od drugih i od samog sebe.

3. Nesviđanje je normalan proces svakog rada.

4. Ja sam kreativan. Reči mi teku glatko i lepo.

5. Pišem svaki dan sa poverenjem i entuzijazmom.

6. Mogu da vizuelizujem uspeh i imam strpljenja i talenta da ga postignem.

7. Mogu da stvorim blistave slike i da ih stavim na papir.

8. Mogu da budem uspešan pisac i roditelj.

9. Odgovoran sam za sopstvenu sudbinu.

10. Nisam u milosti svojih muza. U svakom trenutku mogu da nađem insipiraciju.

Šta je ovde najvažnije?

Kada veruješ da što god ti se događa jeste u službi tvog razvoja i uspeha, ništa ne može da te sruši, i uopšte ne moraš da živiš u nekakvom hramu kako bi koristio pozitivne afirmacije.

Stvaranje pozitivnog načina mišljenja, ne samo što će ti pomoći da postigneš svoje ciljeve kao pisac, već je to moćna strategija u svim oblastima života. Zašto da ne koristiš sve ove alate kad su ti već na raspolaganju? Tvoje pisanje će ti biti zahvalno.

Uostalom, uvek možeš da probaš. Ne košta ništa.

 

Zašto NE treba da budeš pisac!

 

Bio sam pre neko veče na jednoj književnoj večeri u jednoj od gradskih biblioteka. Pozvan od strane prijatelja, pa njegovog prjatelja. Čuli da imam neke veze sa pisanjem. I tako. Skupilo se neko šareno društvo, uglavnom pisaca u pokušaju i rodbina i prijatelji autora.

– Vi ste onaj što ima sajt za kreativno pisanje?

– Taj sam. A vi? Pišete?

– Poezija. Imam knjigu. I blog…I ja imam zbirku, ali nije objavljena…Autoru je ovo druga knjiga, sjajan pesnik, piše i prozu, šteta što je kasno počela da piše…pre par godina su joj objavili jednu u “Politici”, priču…Pa jeste, kad je razvedena, bez dece, pa ima kad da piše…

Uglavnom, bilo je lepo i tužno. Zbog svih tih pesničlih duša. Čija je zajednička mana to što vole pisanje. U plamenu strasti i gluvoći tišine. Zbog svih neprospavanih noći u potrazi za sopstvenim snom koji ne dolazi na oči.

Otišao sam kući, izveo kuče, seo za mašinu i slušao eho njihovih snova što su još uvek zvonili u glavi. Sipam ćilibar u čašu. Hteo bih da nešto reknem. Vrištim. Ćutim. Al me ipak zasvrbe prsti i počeh manifesto. Ili epitaf. Kako ko voli.

I tako, rešio si da budeš pisac. Ili da se “baviš” pisanjem, ne razumevajući da se pisanje bavi tobom. Ili ne bavi, ali ti krivo da kažeš. Misliš da si uvek u tome bio dobar. Video si da neko pravi pare od pisanja, pa to i nije neka nauka, misli tvoja siva masa, ne moraš da budeš astronaut da bi nešto škrabao po papiru. Ili blogerisao i postao “uticajan”, čitan, plaćen za sopstvene gluposti.

Trice i kučine.

U osnovnoj si naučio gramatiku. I osvojio drugu nagradu iz srpskog na opštinskom. U srednjoj ti je srpkinja rekla da mnogo lepo vajaš rečenice, i čitao si Dostojevskog i Andrića po celu noć.

Onda si jednog dana, razmišljajući šta bi sa svojim životom, rešio da postaneš pisac. Da budeš kreativan i pronađeš smisao svog kratkog postojanja. Upravo si dobio otkaz, šef ti ja zadigao suknju na radničkim sportskim u Požarevcu, ili si postao beli udovac jer više nije hteo da ti se digne na ženu s kojom si proveo više od decenije u braku. I saznao da ste dva različita sveta. Super. Odlično. Patiš kao magarac. Pisanje je spas.

Međutim, to i jeste problem. Suština tvog problema i tvog pisanja. Sve to, i još štošta slično, a ovde nije pobrojano jer je beskrajno, nije dovoljno da bi trebao da budeš pisac. A evo i zašto.

JEDAN. Nisi dovoljno dobar.

Samo zato što *možeš* da pišeš ne znači *da bi trebalo*. To što umeš da pišeš ne znači da si dobar pisac. Sam sebe možeš da nazoveš olimpijskim maratoncem, ali to ne znači da to i jesi.

Lepo je što povremeno, kad ti dođe, sklepaš po neku pesmu, napišeš post o ženama i muškarcima na blogu, hiljadu puta započinješ novi rukopis, sam izdaš sopstveni roman, mučiš po neki dosadni esej na papiru, hard disku, internetu.

Umesto toga, bolje se zapitaj: Mogu li ja da pišem? Ne doslovno. Ne fizički. Ne tehnički. Jer, svako to može. Da li umeš da napraviš da reči pevaju? Da li tvoja proza ima *to nešto*? Da li imaš dar da pokažeš umesto da prepričavaš, ili da govoriš a ne pokazuješ, ili da kreiraš čitav svet iz ništa, a koji se rodi iznova kada ga neko čita?

Verovatno NE. Većina ljudi ne ume da piše dobro. To je činjenica. I to je vrlo teško da se prihvati.

DVA. Mnogo je teško.

Verovatno misliš da je kopanje kanala teška rabota. I jeste. Al tamo bar znaš kad je kanal iskopan. Zidarski posao takođe je gorak leba. Pa ipak, posle grdne muke, vidiš kada je kuća sazidana, pa ti milo. Verovatno bi pao u bedak da moraš da vrtiš pljeske po celu noć u kiosku, u nekoj nedođiji, ceo život. Ali čak i tamo bi na kraju meseca dobio platu. Kakvu takvu.

Pisanje je nezahvalan posao. Kao kućni poslovi (sad znaš kako je biti domaćica). Kao pranje veša. Sapunska opera. Nema kraja i konca. Priča bez završetka. Uvek ima još nešto da se uradi. Ljudi mogu da ti govore da si dobar, a ti da im veruješ na reč. Ili ne znaš više kome da veruješ. Sebi najmanje. MIsliš da ono što si stvorio je obična gomila slova koja ništa ne valja. Poslednje đubre. Slabašan pokušaj davanja smisla životu, smrti, i svemu onome što se dešava između.

Niko ti ne može pomoći.

TRI. Ne može da se unovči.

A, ne, kažeš. NE ja. Ja ću biti iuzetak od pravila. Biću na vrhu piramide. Lanca ishrane. Napravićeš seriju bestselera, po kojima će se snimati filmovi. Dobićeš NINovu nagradu. Potpisivaćeš knjige obožavaocima koji padaju u nesvest kad te vide. Zaradićeš milione, imaćeš kuću na plaži za pisanje, i jednu u brdima, takođe za pisanje. Inspirisaćeš druge koji će ti pisati biografije. Smeškaćeš se sa naslovnih strana, preveden na pedeset jezika.

Na žalost, to neće da se desi. Jer tvoj život pisca je nalik točku ruleta koji nikada ne izvuče tvoj broj. I shvatićeš da nakon godina rada i pisanja, nisi napravio ništa. Škrabaš po interentu za rođake i prijatelje, i nešto malo onih koji su slični tebi. Sa istog ruleta. Možda si izdao neku knjižicu, podelio familiji, skupio koju hiljadu lajkova i misliš da si uhvatio boga za bradu.

Zašto? Zato što nisi imao “to”. I nisi dovoljno teško radio da bi postao “to”. I shvatićeš da si u životu trebao da odabereš nešto drugo: nešto lakše, manje komplikovano, nešto što nije…pisanje.

 

[section title=””]

Usavrši svoje pisanje, sada!

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywrting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Ako si početnik u pisanju, nauči osnovne tehnike zanata pisanja, osnove dramaturgije izgradnje likova, postavke, tehnike pričanja priče.

Želiš da postaneš profesionalni pisac i da živiš od pisanja? Imaš svoj blog i voliš da pišeš?  Nauči sve o copywriting-u, pisanju za  Blog i Interent, freelancer poslu, i pisanju za biznis. Radionice pisanja će ti u tome pomoći!

[button color=”primary” size=”small” url=”https://www.kreativnopisanje.org/” target=”self”]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

 

5 sigurnih znakova da ti je kreativnost jača strana

5 sigurnih znakova da ti je kreativnost jača stranaPiše: Maja Žikić

Od svih naših aktivnosti, samo one koje su prožete kreativnošću mogu da pruže ispunjenje kojem mi težimo, a koje tek nekolicina zaista i oseti. Sve što nam je zanimljivo, važno, ali i ljudsko, nastalo je kao posledica kreativnog delovanja. Kada smo kreativni, možemo osetiti da živimo punim plućima. Ova osobina nesumnjvo obogaćuje našu sadašnjost, a unosi i dozu nepredvidljivosti u našu budućnost. Ko još može da planira budućnost, kada sadašnjošću vlada ova pokretačka sila?

Nije iznenađenje da kreativni ljudi dele slične karakterne osobine ili radne navike.

Ne plašiš se da prigrliš poraz

Ikada pokušao. Ikada pao. Nema veze, pokušaj ponovo. Padni opet. Padni bolje.

Semjuel Beket

 Ideja da teški trenuci i krizne situacije mogu da posluže kao okidač za pozitivne promene nije se nedavno rodila. Vekovima je ova tema prisutna u religiji, filozofiji, književnosti, a poslednjih decenija ovaj fenomen predmet je sistematskog proučavanja od strane brojnih kliničara i naučnika.

Istraživanja pokazuju da nakon suočavanja sa životom u njegovom najgorem izdanju često sledi nešto što se na polju pozitivne psihologije koje postaje sve značajnije naziva posttraumatski rast. Naime, kada se usled kakvog brodoloma nađemo izvan naših sigurnih zona naše viđenje sveta iz korena se menja. Tom iznenadnom promenom perspektive pruža nam se veličanstvena prilika da sa svežim pogledom u očima sagledamo mogućnosti koje ranije nismo primećivali, a što je od nesumnjivog značaja kako za našu kreativnost, tako i za naš lični razvoj.

Ne čekaš prilike, stvaraš ih

Čuvena krilatica kaže da ko čeka taj i dočeka. Ukoliko na trenutak ostavimo narodnu mudrost po strani,   uviđamo da čitav život može proći u čekanju, a da se idealna prilika, bilo na ličnom, bilo na profesionalnom planu, nikada ne ukaže. Jedna od odlika kreativnih ljudi upravo je sposobnost da karte okrenu u svoju korist i stvore priliku tamo gde ona naizgled ne postoji.

Ipak, visok kreativni naboj u kombinaciji sa nepresušnim optimizmom lako se može pretvoriti u mač sa dve oštrice. Pre upuštanja u nove kreativne podvige, izrazito je neophodno da poznajemo sopstvene granice. Gorka je istina da nismo savršeni. Što se pre potrudimo da uvidimo naše slabosti lako ćemo ih nadograditi tuđim snagama.

Postoji li nešto bolje od kreativne razmene dobrih ideja?

Radoznalost je tvoj najveći pokretač

Nemam neki poseban talenat. Samo sam strastveno radoznao.

 Albert Ajnštajn

 Radoznalost je definitivno karakteristika koja odvaja pisce od običnih smrtnika. Najveći kreativni umovi sa radoznalošću osmatraju svet koji ih okružuje. Izrazito ih zanima način na koji stvari funkcionišu. Radoznalost ih motiviše da uče, istražuju i neprestano tragaju za novim idejama koje će pokrenuti kreativnu varnicu u njihovim umovima.

Kada je u pitanju kreativno pisanje, podsticanje radoznalosti je ključno. Potrebno je samo da postaviš pravo pitanje da te preplavi more ideja. Evo nekoliko primera:

Ko sam ja?

Kome veruje moj protagonista, a ko mu je neprijatelj?

Čemu teže moji likovi? Gde žele da budu?

Šta motiviše moje protagoniste da preduzmu drastične mere?

Kada bi sve trebalo da se završi?

Zašto je moja priča važna?

Koja će se osećanja probuditi u čitaocima dok čitaju moje delo?

A ti, pišče? Koja pitanja bude tvoju maštu i podstiču tvoju kreativnost?

Veruješ u moć sopstvene intuicije

Briljantni govor koji je Stiv Džobs održao 2005. godine na Stanfordu pravo je malo blago. Ovaj kreativni vizionar kristalizovao je najvažnije lekcije kojima ga je život naučio, a između ostalog ukazao je na to koliko je važna upornost ali i insistiranje na moći intuicije prilikom traženja istinskog poziva:

Morate pronaći ono što volite. To podjednako važi i za posao i za vaše partnere. Vaš rad zauzeće veliki deo vašeg života i jedini način da budete istinski zadovoljni jeste da radite ono što smatrate da je sjajan posao. Jedini način da se bavite sjajnim poslom jeste da volite to što radite. Ako to još uvek niste pronašli, tražite dalje. Ne odustajte. Kao što je to slučaj sa svim pitanjima srca, znaćete kad to pronađete, a kao u svim sjajnim vezama, kako godine prolaze, biće sve bolje i bolje. Dakle, nastavite da tražite dok to ne pronađete. Ne odustajte!

Stvaraš samo u trenucima kada ti to odgovara

 Vladimir Nabokov pisanja bi se latio rano izjutra, neposredno nakon što bi se probudio. Prvi odmor pravio bi oko 9.30 i to da bi doručkovao sa suprugom Verom. Francuska književnica i filozof Simon de Bovoar priznala je jednom prilikom da ne funkcioniše najbolje ujutru, te da svoj kreativni dan započinje šoljicom čaja oko 10 časova. Sa druge strane, idealni uslovi za kreativno stvaranje poprimaju sasvim drugo značenje kada je u pitanju Čarls Bukovski. Njegov prosečan dan nije počinjao pre podneva, a sa pisanjem bi kretao tek oko 21.30.

Nije li očigledno da osobama sa jakim nagonom za kreativnim stvaranjem nije teško da pronađu idealno vreme kada se kreativne varnice u njihovim umovima lako rasplamsaju?

 


Maja Žikić – neopisivo zaljubljena u jezik, reči, kao i kreativne industrije. Uverena da su kreativnost i inovativnost ključevi koji otvaraju vrata uspeha. Trenutno gradi mrežu kreativnih ljudi, te joj se pridružite na portalu Rumsterdam.


 

[section title=””]

Usavrši svoje pisanje, sada!

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywriting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Ako si početnik u pisanju, nauči osnovne tehnike zanata pisanja, osnove dramaturgije izgradnje likova, postavke, tehnike pričanja priče. Možda  želiš da postaneš profesionalni pisac i da živiš od pisanja? Imaš svoj blog i voliš da pišeš?  Nauči sve o copywriting-u, pisanju za  Blog i Interent, freelancer poslu, i pisanju za biznis.

Radionice pisanja će ti u tome pomoći! Sve je u komunikaciji, zar ne?

[button color=”primary” size=”small” url=”https://www.kreativnopisanje.org/” target=”self”]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

 

Peto čulo: da li ga koristiš u pisanju?

Svi znamo koliko je važno koristiti čula u kreativnom pisanju. To je i jedna od obaveznih tema u svim priručnicima, radionicama, seminarima…Međutim, da li čula stvarno koristiš u opisima događaja, likova i radnje u tesktovima. I to SVA čula, a naročito ono PETO čulo, tj. UKUS? Ukoliko ne pišeš tekstove za Rudolfovu emisiju, razmisli, i verovatan odgovor će biti NE, ili jako retko!

Primetio sam da jako mali broj pisaca-početnika shvata i obraća pažnju na koje se čulo najviše oslanja dok piše. Kada piše, svako od nas uglavnom se oslanja najviše na jedno, ili dva čula. Krunsko pitanje ovde je da li poznajete svoje pisanje dovoljno dobro da bi jasno uočili prednosti i slabosti vašeg rada kada je korišćenje čula u pitanju?

Pet čula u opisnom pisanju

Vid je prvo i najčešće čulo putem koga likovi i narator tumače svet. Oni gledaju oko sebe – zalaske sunca, druge ljude, razne događaje pa čak i sami sebe u ogledalu. I tog razloga (a znamo da čulo vida čini oko 75% svih naših doživljaja), to je i najčešće čulo koje se koristi u pisanju.

Dodir je takođe vrlo često na repertoaru: likovi obično primećuju kada je hladno, vruće, ili duva neki neprijatan vetar. A ruka ljubavnika je uvek topla (i oko srca naravno).

Zvuk sledi odmah iza vida i dodira. Nakon što junak priče vidi zalazak sunca i oseti miris mora, odmah zatim slede i krici galebova u daljini.

Mirisi su ipak nešto ređi, mada ne zaostaju baš mnogo. Obično se koriste u kombinaciji sa vidom i dodirom, kao neka dopuna za pržene žute kromiriće,, vrele iz ulja,, koje prepoznaš tri ulice dalje dok hodaš ka omiljenom restoranu.

I sad nam ostaje ono peto čulo, tako podcenjeno i nepravedno zapostavljeno. A to je čulo ukusa.

Kako koristiti ukus u pisanju?

Jeste li primetili kako likovi u romanima, pričama (o poeziji, osim onoj kulinarskoj da i ne govorimo), vrlo malo JEDU? A i kad jedu, to se nekako samo onako usput pomene, skrajnuto, ispada da ti ljudi iz mašte uopšte ne jedu i neidu u WC! Ok, za WC i razumem, ali JELO? Pa posle sexa, to je druga glavna aktivnost čime se većina neumorno bavi. A u pisanjima gotovo da i ne postoji. Apsurd, zar ne?!

Kao ljudska bića, mi imamo vrlo intenzivan i često suptilan odnos prema hrani. Bezbrojni kuvari, TV kuvari, recept blogovi, diskusije, kafane, su više nego dovoljan prilog tome. Zato, nemojte podceniti moć pisanja o hrani u vašem pisanju. Hrana je primarna. Hrana je vrh. Hrana je život. Kada opišete ukus hrane u vašim tekstovima, dodajete jednu bitnu dimenziju doživljaja publike onoga o čemu pišete.

Evo nekoliko sugestija:

Ljudi mogu biti lepi i ružni, ali i gorki i slatki. Podsetite publiku na omiljeni kolač ili supu od žabe, odmah će znati na čemu su.

Ne vole svi egzotiku, ali su se često gadili nečega u životu. U prelomnim klimaks trenucima priče, poslužite glavnog junaka nečim vthunski odvratnim, pašće u bedak sigurno.

Ako vaš junak odluči da ždere sladoled, umesto da se suoči sa ključnim problemom njegovog života, to mnogo govori o njemu.

Svi imamo sećanja na razne ukuse, naročito iz detinjstva. Iskoristite to da vam se junak priseti nekog važnog događaja, koji može biti ključ za razrešenje, ili početak, odnosno kraj priče.

A sad pravac na svinjska rebarca, domaći krompir, ren i pivo. I to je neki početak, zar ne?

Pisanje nevidiljivog

 

Kod pisca je važno samo ono na papiru. Sve ostalo je besmisleno.

Svakome ko se iole bavio kreativnim pisanjem, već na samom početku brzo postaje jasno da pisanje samo po sebi (čak i kada pišemo poslovne ili reporterske tekstove), ili bavljenje samo spoljnim pojavama, ljudima ili događajima jednostavno – nije dovoljno. Potrebno je nešto više, a to više je zapravo lična priča, duboko unutrašnji uvid koji pisanje svakog pisca čini tako jedinstvenim.

Dakle, obraćanje pažnje samo na ono što je očigledno, nije dovoljno za kreativno pisanje. Moraš da pokušaš da iskažeš tvoj unutrašnji lični svet tvom čitaocu. Evo nekoliko saveta koji ti mogu pomoći u tome:

  1. Nemoj da tvrdiš nešto što je očigledno. Svako zna da je trava zelena, i da je sneg hladan. Ako pominješ travu, svako će znati da je zelena, sve dok im ne kažeš suprotno. Nije potrebno da pominješ boju trave sve dok budetš imao nešto da kažeš što publika ne zna.
  2. Ne forsiraj originalnost po svaku cenu. Ako je trava zelena, ne moraš da “cediš” mozak kako bi pronašao neki drugi način da izraziš ovu boju samo da bi bio “drugačiji”. Posmatraj, koncentriši se na temu, kako bi pronašao prave detalje koje je čine jedinstvenom, otkrij i pokaži skrivena značenja.
  3. Biraj prave reči. Pri tom ne mislim na “poetične” ili “impresivne” reči, već one koje će iskazati tvoju temu pisanja. Kada pišeš, recimo, pesmu o omiljenoj životinji, koristi reči koje opisuju i definišu živu životinju: reči koje poseduju akciju, izgled, zvukove i način kretanja životinje i tome slično.

Razmisli o rečima kao što su “sjaj” i “blistavo”.

Obe opisuju svetlo, ali različite vrste svetla. Kada vidiš reč “sjaj”, obično pomisliš na nežno, toplo svetlo koje dolazi iz unutrašnjosti nečega. Reč “blistavo” daje ideju pokreta. Tako da zvučanje reči može kreirati i različita osećanja. “Sjaj” je mekana i obla po zvučanju; “blistavo” ima tvrđi zvuk i prelomljena je na dva dela, kao svetlo koje je isprekidano ili u pokretu.

[Tweet “Najgora stvar koju si napisao je još uvek bolja od najbolje stvari koju nisi napisao.”]

Izražavanje nevidljivog

U online radionici za pisanje u prozi, često gnjavim polaznike kako pisati o nečemu što možemo pažljivo da posmatramo. Međutim, šta kada je tema pisanja neko osećanje, ili neki apstraktni koncept kao što je ljubav, smrt, ili emocija Univerzuma? Kako posmatrati i opisati nešto što nije materijalno, opipljivo, dostupno čulima? Evo nekoliko sugestija:

  1. Seti se kako ponekad posmatraš kroz prozor vetar koji duva napolju. Vetar je nevidljiv i mi ga ne možemo videti, zar ne? Međutim, ono što možemo da vidimo jeste njegov uticaj na stvari koje nas okružuju. Razigrani peševi kaputa prolaznika, dugačka kosa usamljene devojke na stanici, ili nestašna ćuba dvogodišnjaka koja se vijori na pešačkom prelazu, grane drveća koje se njišu… Apstrakcije kao što su Ljubav ili Smrt, ne izgledaju, ne mirišu i ne čuju se uopšte. Ali utiču na sve oko njih. A ti možeš…opisati mesta koja dotaknu!
  2. Piši određeno. Umesto o Ljubavi, možeš da pisati o “ljubavi između mojih roditelja”. A onda budi još određeniji: “ljubav između mojih roditelja i tihi način kako se ona iskazivala prilikom zajedničkih porodičnih obeda”. Stvar je u tome da povežeš apstrakcije, emocije i koncepte sa određenim osobama, mestima, događajima. Ljubav, Smrt, Lepota, Bes – svi ovi koncepti se ne događaju u nekom vakumu. Oni se uvek iskuse od strane ljudi u određenim situacijama. Naše duboko razumevanje ovih koncepata je uvek na ljudskom nivou, kroz načine kako nas oni lično dotiču, kao i ljude oko nas. Kreiranje ove ljudske veze daće tvojoj prozi ili poeziji snažniji emotivni uticaj na čitaoca. I daće tvojoj ideji oblik koji možeš pažljivo da posmatraš i otkriješ aspekte koji do tada nisu bili viđeni i opisani.

Kada pišeš počni od sebe. A onda podeli nešto od toga i sa nama. To je sasvim dovoljno.

Za pisanje ti i ne treba ništa više 🙂