fbpx

Pisanjem do samospoznaje

Naučnici kažu da u svakodnevnom životu koristimo samo 10% svesti, time dolazimo do zaključka da je ostalih 90% podsvest ukorenjena u našem mozgu, skirveno netaknuta, pod senkom onoga što nazivamo svešću i svesnim življenjem. Kada bi se samoposmatrali u uobičajenim aktivnostima, uvideli bi obrasce po kojima nepogrešivo funkcionišemo…

Kakve veze ima pisanje sa samozpoznajom?

Recimo da sve počinje od pisanja dnevnika, obično u burnim tinejdžerskim godinama kada misli izbacujemo na papir poput rafala, pa ih posle čitamo i pitamo se “gde nam je bila pamet”, često bivamo začuđeni mislima koje smo imali u tom času.

“Pametan piše glup pamti”, poslovica koja za cilj ima da istakne važnost beleženja, radije nego pamćenja korisnih informacija, u ovom slučaju nam omogućuje korak bliže saznanju zašto je korisno pisati refleksije, čak i s vremena na vreme, kako bismo se u nekom trenutku osvrnuli na njih i bolje razumeli kroz šta prolazimo, te možda i došli do rešenja za izazove kroz koje prolazimo.

Čuveni “brainstorming”, (u bukvalnom značenju “oluja u mozgu“), samo je jedna od tehnika izvlačenja netaknutog potencijala i kreativnih ideja. Ova tehnika se obično primenjuje u poslovnim timovima kada pojedinci imaju za cilj da prodrmaju svoje nivoe svesti i time iz nje izvuku što inovativniju ideju i da na zadate pojmove zapisuju prvo što im padne na pamet.

U primeni kod samospoznaje predlaže se odgovaranje na pojmove koje sami sebi zadamo, osvrćući se na one oblasti u kojima imamo “kamen spoticanja” . Da bi nam pisanje dodatno olakšalo proces samospoznaje i brže nas dovelo do rezultata, u radionici terapijskog pisanja učimo brojne načine za postizanje samospoznaje i ličnog razvoja i rasta.

Samospoznaja je od ključnog značaja za kvalitetan život, ispod velova nesvesti leži nepregledna dubina naše svesti, sve patnje dolaze upravo sa tog mesta koje smo, obično na taj način naučeni-gurali “pod tepih” pažnjom usmerenom na trivijalnosti modernog života.

Olovke, papiri, laptopovi, imamo sve što nam je potrebno da u sebi nađemo ključ za srećan život. Poput oluje, reči će se nizati i sve blokade, uverenja, skriveni blagoslovi naći će svoj put do svetla dana. U pisanju je spas, a ono može da bude od krucijalne važnosti za samospoznaju.. Nije teško probajte i vi!

 

VEŽBE IZ RADIONICE: Kada pero slika – OPIS ŽIVOTINJE

Od Dragan Stijelja Jovanović

Jedna od standarnih vežbi u radionicama kreativnog pisanja jese vežba pisanja čulima. U sklopu ove vežbe radi se i vežba „opiši omiljenu životinju“. Važna zanatska tehnika pisanja emocijama, dobro odabranim opisima, jeste ono što udahnjuje život pisanju. 

 

Noć je vreme kada ti loviš, kada hitrim pokretima hitaš prostorima u kojima naizgled nema života. Noć prati tvoje nokturno telo, obavijeno oklopom, nad kojim pretiš svojom žaokom, prkosno noseći smrt, duboku kao ta ista noć, koja ti je sadrug. Jer ti jesi vesnik smrti koji u svojim kleštima nosiš milovanja i beskrajnu bolnu agoniju onima koji ti se ne mogu suprotstaviti. Jer smrću menjaš… jer je tvoja žaoka plamen koji opominje na prolaznost. U tebi je moć da prevedeš iz života u smrt jednim dodirom, dok svojim sitnim očima posmatraš kako poslednji zraci života blede iz žrtve, koju zaljubljeno držiš u svojim kleštima, a njeno se telo opušta u plesu smrti koji prvi i poslednji put igrate. I znaš da ćeš, ako upadneš u klopku, ponosno izdignuti svoju žaoku i bez ustezanja je zabiti pod svoj oklop, da se neprijatelj ne bi radovao tvom bolu, kao što se ti raduješ njegovom. Jer smrt za tebe nije nepoznanica… ona je tvoja verna saputnica od postanja. Da, u vrtlogu peska i vetra uzdići ćeš se na južno nebo, na kojem su rasute zvezde tebi u spomen.