Kako da promovišeš svoje pisanje?

Ako ste pisac, apsolutno morate da vodite blog. Zašto? Zato što su blogovi odličan način da agenti i / ili urednici vide informativno kako pišete i, naravno, vaši fanovi će uživati u čitanju vaših postova na blogu. I što je najvažnije imate priliku da svakondnvnim postovanjem održavata kondiciju za pisanje.

Problem s kojim se suočavaju blogeri je isti s kojim se suočavaju pisci koji dolaze. Kako će vas ljudi naći? Ako još niste objavili knjigu (pa čak i ako imate), teško je postati poznat u ogromnoj Blogosferi.

Srećom, postoji mnogo načina da promovišete svoje postove. Možete  objaviti svoje postove na drugim dobro poznatim stranicama/portalima, na Fejsbuku i drugim društvneim mrežama, možete gostovati sa svojim postovima kod drugih blogera, možete postavljati linkove na vaše postove na različitim platformama.

Nekoliko sajtova vam takođe dozvoljava da reciklirate svoje postove. To znači da možete ponovo objaviti svoje postove na drugoj, većoj platformi.

Kada ponovo postavite poruku, ne zaboravite da uključite poziv na akciju na kraju. Poziv na akciju je jednostavna izjava o tome ko ste i o čemu se radi, zajedno sa linkom. To bi trebalo da inspiriše ljude da provere vaš blog.

Provera stvarnosti?

Jedna od najpoželjnijih emotivnih realnosti sa kojom sam se morao da suočim je da ako želim da ljudi otkriju i pročitaju moj rad, onda je na meni da pronađem načine da se obezbedim da oni čuju o mom pisanju.

Na teži način sam saznao da ako ne želite da sami promovišete svoj rad, onda to čak ne možete ni napisati za javnu potrošnju.

Mislim, ako napišete knjigu koju nameravate da je drugi pročitaju. Jel tako?

Rekao bih da je to obično način na koji to funkcioniše, osim ako naravno ne pokušavamo da spasemo svoja osećanja od povrede, i u tom slučaju verovatno ćemo reći nešto kao da samo pišemo za sebe.

Kako će iko uspeti da pročita vašu knjigu ako je držite u fijoci zato što ste previše posramljeni ili se stidite da je sami promovišete?

Samo-promocija je neophodna

Zanemarite skeptike, mrzitelje i sve neuspele ili kvazi pisce koji ne bi nikad sami promovisali svoje radove (ili bilo koga drugog). Kažem da je to verovatnije zato što oni nikada u stvari ne bi stvorili ništa što bi bilo vredno promovisati.

Samopromocija nije zlo.

Međutim, s tim u vezi, slažem se, postoje pravi načini i pogrešni načini samopromocije vašeg pisanja, ali ja nisam ovde da raspravljam ko to radi na ispravan ili pogrešan način.

Ovde sam da vam kažem dato mora da se uradi i da vam da nekoliko saveta o tome kako da to uradite a da ne budete kreteni u vezi toga. Ako ipak pišete samo za sebe, u tom slučaju, privatna mala (tajna) džepna bilježnica će vam dobro odgovarati i ne morate čitati ništa od ovoga što sam napisao.

I budimo iskreni, vredi raditi. Dakle, molim vas, šta god da radite, nemojte to kriti. Ali, u isto vreme, nemojte se truditi objavljivati svoj rad ako ne želite da ga promovišete.

I naravno, možete upisati radionicu pisanja za blog i videti kako sve to izgleda u stvarnosti. Vreme ne možeš da vratiš unazad, dakle samo napred 🙂

5 sigurnih znakova zašto treba da sedneš i napišeš knjigu

 

Da li je ova godina konačno vreme da sedneš i napišeš svoje kratke priče ili objaviš lične dnevnike?

Zbirku pesama?

Knjigu o duhovnom samorazvoju?

Memoare?

Roman?

Da li postoji način da znaš kada je pravo vreme – ili prava godina – da sedneš i počneš da pišeš?

Postoje znakovi – u stvari njih pet, koje sam stalno viđao u ovih desetina godina koliko se bavim pisanjem. I sve više ih viđam kod polaznika mojih online radionca kreativnog pisanja.

Sigurni znaci da je vreme da konačno zagreješ stolicu, duboko udahneš vazduh, u usudiš se da se konačno otisneš u svet pisane mašte i konačno postaneš – pisac.

[Tweet “Ono u čemu si najbolji nalazi se u u suštini tvoje strasti.”]

Pa da krenemo redom:

Tvoja ideja ili priča odbija da te napusti

Svoju knjigu si počeo da srećeš svuda i u svakoj prilici: u razgovoru sa prijateljima, u filmovima koje gledaš, na stranicama knjiga koje čitaš.

To je kao kad si zaljubljen – ljubavnica ti se uselila u srce.

Imaš osećaj da ne možeš da nastaviš sa životom…

…sve dok ne ostvariš svoj životni cilj. Tvoja knjiga ti je postala prioritet broj jedan u životu. Osećaš sveže uzbuđenje i unutrašnji imperativ.

Ljudi koji te znaju stalno te zapitukuju kada ćeš početi da pišeš (iil završiš) knjigu

Tvoja lična ili profesionalna priča ima izvesno značenje za druge ljude.

Možda im je tvoj talenat, kreativnost ili stručnost potrebna i mnogo im znači.

Rukopis u tvojoj fioci se povratio iz kome

Stranice koje ispisao u poslednjih pet godina su se probudile i počele da te dozivaju. Ponovo si ih pročitao i shvatio da i nisu tako loše. U stvari, prilično su dobre. Sa ovom novom i svežom perspektivom možeš konačno da prioneš na pisanje završne verzije rukopisa.

Vreme je da konačno ostaviš nešto za sobom

Osećaš da je vreme da ostaviš tragove, nasleđe, i želiš da preuzmeš život i karijeru u svoje ruke, kao i pogled na vrednost svoje zaostavštine, umesto da to prepustiš drugima.

Ako su tri ili više ovih znakova prisutni, onda si spreman i vreme je da napraviš konačni skok.

Istog trenutka kada odlučiš “Dobro, vreme je. Krećem”, dogodiće se nekoliko stvari.

Osećaćeš se kao da si ušao u Alibabinu pećinu, gde si oterao razbojnike i zatekao neverovatano blago, svuda oko sebe. Plus Duha i Čarobnu lampu. I da će se knjiga koju si zamislio napisati sama od sebe.

Ili, bićeš toliko šokiran i zamrznut  sa idejom – “Šta ako to ne mogu da uradim”?

Viđao sam pisce i autore koji potpuno neočekivano reaguju na ovu spoznaju: od ushićenja, do straha i užasa.

Prvi tip: entuzijasta

Ako si ovakav tip pisca, skoči i zgrabi čovek, verovatno ćeš sesti mahnito da pišeš, gomilaš stranice, govoreći sebi “Pišem knjigu – hajde da je već jednom završim!”.

Tip dva: oprezan

Ako si sporovozan, promišljen, oprezan i voliš da ideš na sigurno, verovatno ćeš početi sa skicama, istraživanjem i prikupljanjem građe za knjigu. Tu, skoro, radio sam kao urednik sa jednim piscem koji je kreirao čitavu bibliografiju za svoje delo, studiozno je iščitavao, i kategorizovao u odnosu na njegovu temu romana.

Na taj način je terao strah da neće biti jasan, sređivao je haos u glavi i osigurao sopstvenu originalnost u odnosu na druge autore njegovog žanra.

Sve ovo te, naravno, neće spasiti od demona unutrašnje kritike, očaja, nedoumice, straha od neuspeha. Ali to ne znači da ovi znaci, ili unutrašnji glasovi, imaju snagu da uguše tvoju kreativnost. Uvek shvati da si snažno povezan sa svojom svrhom i vizijom.

I to je sasvim dovoljno.

Da li si spreman da započneš pisanje? Šta te zadržava da kreneš?

Podeli sa nama tvoje misli i iskustva! To će nam svakako pomoći.

Gde i kako da objaviš kratku priču?

 

Često dobijam pisma i pitanja polaznika radionica i pratilaca sajta o tome gde i kako da objave svoje kratke priče. Obično su pitanja formulisana ovako:

“Kakav savet možete dati nekome ko voli ljubav i život, voli da čita i piše, i ima brdo napisanih priča koje želi da objavi…Kome da se obratim i gde mogu da objavljujem svoje priče?”

Uvek mi je mnogo drago što ljudi pišu iz srca. Kratka priča ovakvim piscima mnogo znači, i kada se piše i ljubavi, sa puno duše i emocija, tada priča ima mnogo veće šanse za uspeh, nego priče koje su zanatski perfektne, ali im nedostaje strast i duša, pa nemaju značaj ni za pisca ni za njegovu publiku.

Iz tog razloga, uvek je najbolje kada se piše zbog sopstvenog zadovoljstva. Ako i ti pišeš tako, razmisli o tome da svoje pisanje podeliš ne samo samo sa prijateljima, već i sa širom publikom.

Postoji mnoštvo način da se to uradi, od slanja tvojih priča na razne književne konkurse, pa sve do samostalnog objavljivanja radova. Evo nekoliko ideja.

Pitanja koja sebi treba da postaviš pre nego što objaviš priču

Da li je tvoja priča kompletna?

Čak i kada pišeš iz pravog životnog iskustva (kao mnogi autori koji postavljaju pitanje sa početka teksta), potrebno je da je tvoja priča dobro oblikovana – sa početkom, sredinom i krajem. Takođe je poželjno da priča ima nekakv sukob – između likova u priči, ili barem samo u glavi glavnog junaka, koji se desi na početku priče, a razreši na kraju. Bez toga, tvoje delo će se čitati kao neka anegdota: možda neobična i interesantna, ali ne i pogodna za kratku priču.

Kom žanru pripada tvoja priča?

Ako nameravaš da objaviš priču u nekom časopisu ili novinama, ili želiš da je samostalno objaviš u nekom obliku, bilo bi poželjno da imaš jasnu ideju u koji žanr spada tvoja priča. Ako pišeš naučnu fantastiku, verovatno ćeš imati malo sreće za objavljivanje u klasičnim književnim časopisima, ili nekim mesečnicima koji se bave kulturom i umetnošću. Pa čak i u dnevnim novinama koje povremeno objavljuju kratke priče.

Gde da objaviš priču?

Ovo oduvek predstavlja priličnu dilemu i muku za svakog autora, pogotovu početnika. Da li da voje radove šalješ časopisima, novinama, na konkurse ili da ih objaviš samostalno, najčešće na nekom blogu na interentu? U principu, savet je da korisitš obe metode.

Časopisi i novine?

U Srbiji postoji desetak časopisa koji neredovno izlaze i objavljuju radove domaćih autora (“Književne novine”, “Gradina”…), spiskove i adrese možeš lako naći uz malo guglanja na interentu. Još ako poznaješ urednike ili saradnike, pa uz njihovu preporuku stigneš do objavljivanja, tim bolje.

Pored ovih klasičnih načina za objavljivanje tvojih priča, možeš pokušati i sa učešćem na raznim književnim konkursima koji s epovremeno pojavljuju u organizaciji raznih udruženja pisaca, književnika, pa čak i kada se državne institucije sete da bi mogle da podele neku novčanu crkavicu i trunku prestiža nagrađenim autorima.

Za sve njih je karakteristično da uglavnom autorima ne plaćaju ništa,ali zato nude 5 minuta slave u vidu štampanja priče u zbornicima, eventualno pominjanje autora na promociji zbirke i to je uglavnom to.

Nagrade se ne jedu, a od sujete se ne živi, kako neko reče, pa sad ti…proceni.

Samizdat i online pisanje

Meni lično je ovo najdraži metod. Jeste naizgled možda težak i zahtevan, ali tu si sam svoj majstor, od početka do kraja. Doduše, moraš malo da uložiš napora i vremena da savladaš veštine online pisanja, promocije, itd., ali se po mom mišljenju na kraju dobro isplati. Nema razloga da ne koristiš blagodeti digitalne revolucije i Interneta, kad je od velike pomoći piscima. Otvori svoj Blog, ili Autorsku stranicu, piši, objavljuj, druži se i razmenjuj iskustva sa onima koji su slični tebi. Ionako se većina sveta preselila u virtuelni svet binarnih brojeva. I ta budućnost tek dolazi.

Cela procedura je prilično jednostavna: osmisliš ime svog bloga, zakupiš domen (internet adresa tvog bloga, ime bloga + neka skracenica com, org, info, rs…), zakupiš prostr za tvoj blog na nekom hostng serveru ovde ili u inostranstvu, i sve to za 50tak evra godišnje, što i nije neka cifra. I onda kreneš da objavljuješ svoje kratke priče, družiš se sa sličnima tebi, razmenjuješ ideje i sl. Čak možeš zajedno sa tvojim čitaocima da pišeš knjigu online, što je tek hit koji dolazi!

Osim toga, uvek možeš da izdaš elektronsko izdanje tvojih priča u obliku PDF knjige, elektronske knjige u formatu za čitanje na popularnim čitačima knjiga (Kindle, mobilni telefoni, IPad). I što je još važnije: ne zavisiš od ćudi i finansijske moći izdavača i distributera. Na kraju krajeva, ako si stvarno tako dobar pisac, uvek možeš da odštampaš knjigu u digitalnoj ili klasičnoj štampi, i sklopiš neki povoljan ugovor sa distributerima i knjižarama.

Čak mogu da se i zarade pristojni novci od pisanja, ako dovoljno ulažeš u sebe, ako si vredan, radan i imaš viziju šta hoćeš od sebe i svog pisanja.

Ja se zato uvek držim one izreke: Nemoj da proklinješ mrak, već upali sveću. Uvek se isplati.

Nadam se da sam uspeo da kažem nešto korisno. Moj savet je dakle da probaš sve ove metode, sa akcentom na ovu poslednju – samostalno izdavaštvo i kompletno autorstvo.

Znaš ono: nikad nemoj da staviš sva jaja u jednu korpu. To si do sada valjda naučio, zar ne?

 

[section title=””]

naslova-mali-savetiBesplatna E-Knjiga “Kratki saveti za kratke priče”!

E-Knjiga je mali praktični priručnik za pisanje kratkih priča i predstavlja zbirku odabranih iskustava iz online radionica kreativnog pisanja i koristan vodič kroz neke od najvažnijih tehnika pisanja.

Preuzmi svoj primerak i pridruži se maloj zajednici od preko 2,000 ljudi koja prati Kreativno pisanje!

[button color=”primary” size=”small” url=”https://www.kreativnopisanje.org/besplatne-knjige/” target=”self”]PREUZMI KNJIGU OVDE[/button]

[/section]

 

Kako da postaneš (dobar) pisac?

 

Kad sam bio klinac, imao sam negde 7 godina, odveli su me u muzičku školu da učim da sviram violinu. Bile su to nimalo lake godine. Instrument je bio težak, zagonetan, više muka no zadovoljstvo za dečaka koga su klikeri i fudbal zanimali više nego note.

Moj profesor je bio star čovek, tih, miran, morao si da se napneš da ga čuješ kada govori. I blag, sa dubokim plavim očima koje su sve znale. I sada znam da me nije učio samo muzici, jer pre toga moraš da saznaš još nešto. I gledao me dok se poluzainteresovano mučim, nabadam gudalo i note, a glava mi na nekom drugom mestu. I onda mi je rekao:

“Moraš da se boriš sa violinom”. Odjednom je u učionici postalo tesno, zagušljivo, hteo sam vrisnem od muke i besa. Nešto čudno se uselilo u moju dušu. I onda je dodao: “I moraš da pobediš”.

Čudan savet za dečaka sa violinom. Ali mi je tek mnogo kasnije postalo jasno. I to kada sam violinu zamenio olovkom i slovima.

Moraš da se boriš. I da pobediš.

Pa ipak, za svakog pisca, to je tek početak. I ne samo za pisanje. Jer, prosto to je život. Ali, za jednog pisca, kome u venama teče mastilo umesto krvi, mora da postoji još nešto, što će da ovoj borbi dati meso i smisao. Zar ne?

Evo nešto iz mog iskustva.

Četiri načina da uđeš u legendu

Ne možeš da postaneš dobar pisac, a još manje izuzetan, bez malo strategije, tehnike, znanja i talenta. Ovakav pristup je mnoge pisce zaista učinio slavnim. Ovi sastojci su često ključevi pravog uspeha.

1. Strategija

Uvek započni sa onim – zašto? Zašto želiš da postaneš pisac? Da li imaš ono što je potrebno? Šta je to i šta to zapravo znači?

  • Želja da budeš vrhunski. Dobri pisci veruju da moraju da budu najbolji. Oni imaju osećaj sudbine. Oni će ostaviti otisak u univerzumu. Oni će biti pinoiri, šampioni, majstori. Oni će nacrtati velike vizije i sprovesti rizične poduhvate. Stremiće velikim pobedama i neće se zadovoljiti pažnjom hiljada ljudi. Želeće milione i milijarde duša. I mnogo će češće imati koristi nego štete od tih snova.
  • Kapacitet za samoću.Izuzetni pisci se osećaju vrlo udobno u svojoj samoći. Više vole biblioteku od kafića, radnu sobu od bazena za plivanje. Slabo ih zanima politika, razne društvene ili religijske zajednice. I sve ono što ih odvlači od pisanja. Rad je na prvom mestu.
  • Poseban talenat. Pravi pisci umeju da pišu. Obično je to što i najbolje umeju da rade. Potpuno je prirodno da su oni sluge svog talenta, u stalnom traganju da ga ispolje na najbolji mogući način. Uvek su spremni da uče od boljih od sebe. Čitanje i pisanje im je životna opsesija.

I da se razumemo: činjenica je da mnogo ljudi na ovoj planeti piše. Međutim, to ne znači da to i dobro rade. Jer postoje dobri razlozi zašto ne treba da budeš pisac.

U svakom slučaju, možda ti i ne znaš da treba da budeš pisac. Možda nisi siguran da tome treba da posvetiš ceo svoj život. Zato je najbolje da sebi odrediš neki rok kada ćeš sesti i pisati, pisati i samo pisati. Pa kad prođe rok, opet sedi i razmisli o svojim osećanjima. Možda dođeš do interesantnih zaključaka. Koji mogu da ti spasu život.

3. Tehnika i zanat

Mehaničar za slova ima svoj jedinstveni alat – kucanje po tastaturi.

Ova aktivnost je nešto na šta ćeš potrošiti najviše vremena sve dok ne usavršiš svoju tehniku koja će te učiniti slavnim.

To je težak posao. Svkodnevni. Igranka bez prestanka.

Ako si neki luftiguz ili princeza, onda ovaj način života nije za tebe. Rvanje sa tekstom za blog, esejem, pesmom, poglavljima priče ili romana, ne razlikuje se mnogo od porođaja jednog teleta, na primer. Ovde je život pravi ulog. Tvoj posao je da se preživi.

  • Zagrej stolicu ispred kompjutera.
  • Vežbaj. Čak i kada ne piše, dobar pisac uvek nađe vreme da vežba. Piše skice, beleške, postove na blogu, na tviteru, Fejsu, pa čak i mejlove. Stalno nešto piše i briše u…glavi. Često, ove vežbe imaju sasvim jasnu svrhu: pokušava da poboljša neki od elemenata svog pisanja. To može da bude prvi pasus teksta, ili poziv na akciju u postu na blogu, ili razvoj priče u reklamnom tekstu. I to se stalno ponavlja. Štos je u tome da razne zanatske tehnike vremenom postanu tvoj instinkt.
  • Doterivanje i brušenje. Dobri pisci su najbolji i najgori kritičari sopstvenog pisanja. Stalno izvlače i razvlače neka stara slova ili tekstove na blogu. Večito nešto prepravljaju i poboljšavaju. I stalno se zapitkuju: kako bi ovo mogao još bolje da napišem?
  • Osluškivanje. Vrsni pisci imaju svoje šeme sa kolegama piscima i onima od poverenja, koje mogu da pitaju i dobiju pošteno mišljenje o njihovom pisanju. To je vrlo važno. I uvek su voljni da razumne primedbe usvoje i poboljšaju svoja dela.
  • Eksperiment. Izuzetni pisci uvek tragaju za novim uglom gledanja na stvari i svet oko sebe. Stalno proučavaju liste za najbolje prve i poslednje rečenice. Razmatraju da li bi tekst bio bolji ako se negde ubaci humor, dobra ilustracija za blog, ili neki zanimljivi citat. Bilo šta što će biti sveže i drugačije od uobičajenog.

Postoje brojni načini za vežbanje i usavršavanje tehnike i zanata pisanja. Mašt je jednio ograničenje. Ako si zaista dobar pisac, tvoja mašta će biti tvoje besrkajno, duboko, plavo more.

3. Znanje

Postoje dve vrste znanja: opšte i posebno. Opšte znanje je 5 kilometara široko, i pet santimetara duboko. Posebno znanje je pet santimentara široko, i pet kilometara duboko.

Kao profesor komunikacija i pisanja, predavač, kopirajter i autor više udžbenika i publikacija, moje dubinsko znanje odnosi se na svet pisanja, komuniciranja, izdavaštva, reklamne i PR industrije…

A opet, opšte znanje ima opseg od sitnih popravki po kući, pa sve do opšte psihologije, istorije, politike, alternativne medicine, filozofije, muzike. Ne postoji kraj mojoj radoznalosti. I sve predstavlja dobru duhovnu hrana i uklapanje.

Poenta je u tome kako ti gradiš svoje znanje? Evo kako bih nešto preporučio:

  • Izgradi široki i sadržajan rečnik. Reči su tvoja valuta. Kako se pametno investira u reči? Čitaj knjige, blogove, štampane medije…Čitaj čiroko i nadugačko. I čitaj ne samo klasike već razne stvari, čak i neobične i uvrnute, i gradi svoj stil pisanja i govorenja.
  • Pamti. Kada je pisanje u pitanju, pamćenje je od ključne važnosti. Ja mogu da se pohvalim sa prilično dobrom memorijom. Nije baš fotografska, ali mogu da se setim mnogih sećanja baš u detalje. To je i razlog zašto se trudim da zapamtim delove teksta, rukopisa nekih sjajnih stranica, ili da više puta slušam i prelsušavam razne razgovore.Želim da utisnem kadencu, rečnik i stil u svoj um. Zato, odaberi svog omiljenog pisca i počni.
  • Vrati se u učionicu. Za razliku od nekih prošlih vremena, danas imaš brojne prilike za učenje, uključujući i online radionice kreativnog pisanja. U svetu, brojni univerziteti imaju odseke za kreativno pisanje pri katedrama za studije jezika i književnosti, pa čak i potpuno samostalne škole koje se bave ofline i online učenjem tehnika i zanata pisanja. Više ne moraš da odlaziš na časove u daleke škole, pogotovo ako nisi iz mesta gde škola postoji. Sve je sada na dohvat ruke, digitalno, uz brojne prednosti koju ova vrsta učenja nudi. Da ne govorimo o internetu kao svetskoj riznici informacija.

Kao i kod tehnika pisanja, način na koji možeš da usvajaš znanje ograničen je samo tvojom maštom. Koji ti metod koristiš da izgradiš opšta i posebna znanja?

4. Talenat

“Talenat je dar prirode, prokletstvo univerzuma i umetnikova fatalna ljubavnica. Ta ljubavnica je prelepa, zanosna, prevrtljiva. Kada si sa njom ljudi te gledaju, dive ti se. Ali ona ume da bude i gadna, nezgodna, lupa ti na vrata u gluvo doba noći, i ostavlja te kad to najmanje očekuješ. I uopšte nema strpjenja za ostatak tvog života: tvoju ženu, decu prijatelje, poslove….Kada je sa tobom tada si najveći bog na svetu. Ali jednog dana će te ostaviti…zauvek.Jednog dana, posle mnogo godina, videćeš je u zagrljaju drugog ljubavnika, a ona će se pretvarati da te ne poznaje”.

Da, ovo sam svojevremeno napisao. Samo bih dodao da je jedna od najtežih stvari za pisca da otkrije svoj sopstveni glas, stil i…talenat. Zašto? Nedostatak samopouzdanja, koji nastaje usled manjka iskustva. A najbolji način da se ovo izleči jeste praksa.

Uporno pisanje, stranica za stranicom, svaki dan, vremenom će otkriti ko si ti ustvari.

Najbolje dolazi na kraju…

Imam potrebu da bude otvoren sa tobom. Nakon čitanja ovog teksta, možda ćeš pomisliti da sam ja neki baksuz. Da na pisanje gledam kao na neku vrstu sprtanskog načina života, punog bola i patnje.

Daleko od toga.

Ja volim da pišem. Misim da je to zabavno. Radost. Da, i borba. Ali to nije posao. Volim da pišem svaki dan i igram se sa rečima. Nekad može da bude i mučno, ali nikad ne osećam da patim zbog toga.

Entoni Burdžis (Paklena pomorandža) je svojevremeno rekao:

Onog trentka kad pisanje osetiš kao posao, stani i počni da radiš nešto drugo.

Kako ti stojiš sa tim?

Šta јe ČIPI tehnika pisanja i zašto јe važna

 

Piše: Radovan Treći Jovičić

Često mi јe postavljano sledeće pitanje: ako se sportista usavršava treniraјući, student učeći, kako da se usavršava pisac?

Imao sam prilike da čuјem razne odgovore što od pisaca, što od profesora književnosti ili kreativnog pisanja. Iz svega što sam čuo, razvio sam svoјe mišljenje na tu temu. Tehniku spisateljskog treninga nazvao sam „ČIPI tehnika“.

U pitanju јe јednostavna igra reči: ČIPI = čitaј + piši. Uglavnom se preporučuјe dva sata čitanja i јedan sat pisanja. Naravno, ukoliko vam јe potrebno više vremena, niko vas neće ograničavati.

Pođimo od toga da nemate nikakvog talenta za pisanje. To јe malo verovatno, a pored toga, јa u talenat mnogo ne veruјem. Samim tim što čitate ovo, volite književnost, tako da јe ovo suvišno i pominjati.

Važno јe da čitate svakodnevno, koliko ste u mogućnosti. Ne možete da se žalite da nemate vremena; za ono što zaista želite, uvek se nađe vremena. Umesto da dangubite pretražuјući internet (uz to nemaјući nikakav cilj pretrage), bolje јe pročitati nešto, makar i novine. Naučno јe dokazano da osobe koјe redovno čitaјu ređe imaјu košmare, lakše se bore sa stresom, ne padaјu u depresiјu, prave manje grešaka zbog će se pokaјati. Dakle, bitno јe što više čitati, ukoliko uopšte planirate o nečemu da pišete (makar i samo za sebe).

Navodimo nekoliko variјanti ČIPI tehnike:

  1. Nemate talenat za pisanje, a voleli biste da pišete. Ukoliko јe ovo vaša izјava, zaključuјem da ste velika lenčuga. Rekao sam da u talente ne veruјem. Ako hoćete da budete geniјe kosmičkih razmera koјi јe pomerio granice svoјe oblasti, tu vam treba malo talenta, ali čak i u tom slučaјu, talenat јe 1%, sve ostalo јe rad. Već geniјu broј 2, talenat niјe potreban uopšte. Vaš rad treba da izgleda ovako:

Dva sata čitaјte. Onda uzmite papir i olovku. Napišite priču koјu ste pročitali onako kako biste јe vi napisali. Dakle, ne citiraјte, ne prepisuјte rečenice,već samo na osnovu onoga što ste zapamtili napišite što kraću priču. Kad dostignete neki nivo, ili u naјmanju ruku – rutinu,možete preći na drugu variјantu. Pisanje tuđe priče se preporučuјe samo onima koјi raniјe nisu ništa samostalno pisali, to će im biti vid „zagrevanja.“

  1. Egotren. Predstavlja nešto što јe tiše čak i od tišine. Zamislite јednu pesničku situaciјu: ono što mesečina osvetljava, ne može da se sakriјe od noćnog mraka. To јe egotren u životu. To јe trenutak kad imate јedino sami sebe, kada vas mesečina osvetljava iznutra. Nema skrivanja, nema laganja, morate se sami suočiti sa sobom. Kada budete potpuno sami (ali ne da tražite samoću, јer ćete biti opterećeni mogućnošću da neko naiđe), uzmite papir i olovku, diktafon, računar, kako vam volja… i pišite. Izoluјte se od dnevnih obaveza i sitnih, beznačaјnih, svakodnevnih stvari. Ne treba vam stvarna samoća. Izdvoјte se na par trenutaka i posmatraјte. Prepustite se „struјi.“ Zapisuјte svaku misao i svako osećanje koјe prođe kroz vas. Nemoјte bežati ni od priјatnih ni od nepriјatnih emociјa. Sve za šta možete naći reči, napišite na papir. Ako ne možete da obјasnite ono što osećate, probaјte alternativnim rečima, ako ni to ne pali – izmislite reč. Na kraјu kraјeva, јa sam izmislio reč egotren.
  1. Plus-minus utisci. Tehnika koјu valja primenjivati prilikom čitanja. U trenutku u kom opazite nešto (tokom čitanja, ne kad pročitate knjigu) odmah zapišite svoј utisak. Ukoliko vam se svidelo to što ste upravo pročitali, tezu označite znakom +, a ukoliko niјe, znakom –. Neka vam ti utisci budu dobri i loši primeri u pisanju.
  1. Ideјa i konkretizaciјa ideјe. Kada dostignete određeni nivo, hvataćete sebe da govorite sami sa sobom. To ne znači da ste ludi, nego da napreduјete – da јe vaše srce sposobno da razmišlja naglas. Već sam u poglavlju Pismo umetniku pomenuo da se trenutak kada srce razmišlja naglas naziva ideјa. Verovatno i bez svega ovoga pričate sami sa sobom. To јe dobro. Ko samom sebi nema šta da kaže, nema ni drugima; a da bi pisac bio pisac, mora imati šta da kaže. Proći će dosta vremena dok dela nastala iz vaših ideјa ne počnu „ličiti na nešto“. Ono što vam savetuјem, i što vas molim, јeste da nikada ne brišete i ne bacate ono što napišete koliko god da ste nezadovoljni. Prvi roman koјi ću obјaviti možda јe petnaesti roman koјi sam pokušao napisati, a šesti roman koјi sam napisao do poslednje rečenice. Koјim god nisam bio zadovoljan, rasparčavao sam ga na ono što јe dobro i ono što јe loše. Sve što smatram da јe dobro, iskoristiću u nekom od narednih dela. Neki moјi radovi su bili čak sedmi ili osmi pokušaј da realizuјem ideјu koјu sam dugo nosio u sebi.

Pisanje јe naporan posao. Primetićete da što bolje pišete, da vam više vremena treba za pisanje, a proces stvaranja јe znatno sporiјi. To ne treba da vas brine, јer napisati dobro delo niјe ni izbliza lako. A vrednost dela će se meriti po ljubavi, vremenu i znoјu koјi uložimo u njega.

Ideјe su besmrtne dok mi ne odlučimo suprotno. Zato ih čuvaјmo!

Ideјe se naјčešće јavljaјu za vreme čitanja ili za vreme egotrena. Treba ih zapisivati, јer sve što odlučimo da ne zapišemo (iz lenjosti), pa kažemo da ćemo zapamtiti, po pravilu – uvek zaboravimo. Ideјe se јavljaјu svaki dan, dozvolite svom srcu da razmišlja naglas i imaјte sluha da čuјete njegove reči i njegove misli. Ta vrsta sluha neophodna јe za svaku umetnost.

Nisam ni izbliza naveo sve mogućnosti. Naveo sam samo neke koјe su mi u trenutku pale na pamet. Sve i da vam padne na pamet duplo više variјanti nego što sam naveo, suština ostaјe ista – ako želite da budete umetnik pisane reči, morate biti posvećeni kako čitanju, tako i pisanju.

 

Šta je zajedničko svim velikim ljubavnim pričama?

Kako napisati ljubav? Jedan od načina na koji ćete biti sigurni da će vaša ljubavna priča osvojiti srca publike, jeste da dobro proučite čuvene ljubavne parove iz literature. Evo kako su neki pisci velikih ljubavnih priča vredno radili kako bi njihovi junaci postali nezaboravni likovi najvećih ljubavnih romana!

Ali, šta je to što je zajedničko svima njima? Kada dođemo do dobrih ljubavnih priča, odmah se vidi da tu nema mesta polovičnim emocijama i pisanju reda radi. Po šablonu, ili dobro proučenom i predvidljivom zapletu. Čak ni neki interes nije važna stvar. Ono što jeste važno je da je jedinstveno i nezaboravno, pod punim gasom, do kraja bez obzira na posledice. Likovi kada padaju, padaju tvrdo, do kraja.

Strast je ključni sastojak svake ljubavne veze, i mora da bude vrela kao lava i moćna kao vulkan. Nije dovoljno da tvoji junaci samo žele ljubav. Mora da postoji neka vrsta emotivnog ludila, opsesije, koja likove goni na neviđen dela, podvige ili…zločine. To je ono što velike ljubavne priče čini nezaboravnim. Strast mora biti toliko važna za vaše likove, kao što je vazduh koji udišu.

Ljubav je  priča bez kraja

Iako ne postoje tvrda pravila za strasne priče, evo kako su neke velike ljubavne priče ispričane i zašto:

Džejn i Ročester, u romanu “Džejn Er”, Šarlote Bronte. Ove besmrtna romansa za sva vremena nudi zanimljiv obrazac za sve buduće pisce ljubavnih priča: čovek i žena dolaze iz različitih društvenih i ekonomskih miljea, i moraju da prebrode ogromne prepreke kako bi živeli srećno i zadovoljno do kraja života. Strast je pojačana samom činjenicom da postoje ove klasne razlike (između ostalih stvari). Situacija da junaci moraju da prevaziđu sve ove razlike samo govori snazi njihovih osećanja i dubini emocija. Osim toga, Bronte priča priču iz ugla jednog od junaka (setimo se prednosti pričanja u prvom licu), umesto da koristi treće lice sve prisutnog naratora, što pitanje “Šta to Ročester krije”, čini još dubljim, interesatnijim i značajnijim.

Njuland Arčer i Elen Olenski u “Doba nevinosti”, Edit Vorton. Zaljubljeni par može očigledno biti “stvoreni jedno za drugo”, ali to ne znači da će stvari u životu funkcionisati na taj način. Jedno od ljubavnika može imati drugu vezu i obavezu, ili ljubavni par može biti izložen snažom negativnom pritisku sredine.Važna lekciju koju Vorton kazuje je da pisac može slomiti srca čitalaca a da ih ipak ostvavi zadovoljne što čitaju jednu ovakvu srceparajuću priču. U ovoj priči, dugotrajna strast (koja traje celog života), nije nikada ostvarena, ali ipak ne umire. To je ono što ovu ljubavnu priču čini tako moćnom.

Adam i Keti Trask u “Istočno od raja”, Džona Štajnbeka. Naravno, ljubavne priče ne bi bile ljubavne kada se nešto što je idealno vremenom ne pokvari i pretvori u katastrofu. Tako je i čuveni rimski pesnik Katul, pisao svom prijateju Tibulu: “Dragi moj Tibule, kada nešto jednom počne da propada, propašće sigurno!”. Traskov brak je primer primer katastrofe kada su ljubav pretvori u jednostranu priču. Ovde odani i posvećeni Adam voli Keti (barem u početku), ali zla Keti nije sposobna nikoga da voli. Ovo je odlična tema i materijal za velikog Štajnbeka, ali i svakog pisca koji voli da piše ovakve priče. Tema je nezaboravna jer nas upoznaje sa svim opasnostima od zaljubljivanja sa ovakvim osobama.

O Ani Karenjinoj nećemo ovog puta. Dakle, čak i iz ovih nasumice odabranih romana (mojih omiljenih, al šta ću ja sam pisao ovaj tekst), šta je to što je zajedničko svim velikim ljubavnim pričama? Strast. Moćna, velka strast koja pokreće planine i svetove! Bez strasti, sve je mlako, obično, dosadno. Strast je jača od para, seksa, brda i dolina, aviona i kamiona. Naročito onda kada je nedostižna, tu na dohvat ruke, ali nikada tvoja. Neko je nekad rekao da su prave ljubavi uvek one neostvarene.

Možda je bio u pravu. Iluzije i neostvareni snovi uvek umiru poslednji. Setite se toga kad pišete SVOJU ljubavnu priču!

Kreativno pisanje i “Romantični mit”

Šta sve tebi ovo treba?

Da li se pisac može „napraviti“ u školi,  ili se talentovani pisci rađaјu, takvi kakvi јesu, bez obzira na obrazovanje, školsko znanje o tehnikama pisanja, dramaturgiјi, žanrovima? Da li јe sve to pitanje isključivo talenta, ili se kreativnost može naučiti? Ako јe tako, da li onda kreativno pisanje može biti predmet akademskog izučavanja, predavanja, vežbi? Ove i slične kontroverze su od početka pratile kreativno pisanje kao akademske veštine.

Kao i uvek, u stručnoј zaјednici, ali i u široј populaciјi, mišljenja su bila i ostala podeljena: od potpunog negiranja koncepta izučavanja kreativnog pisanja, kao јednog potpuno uzaludnog i neefikasnog posla, pa do vrhunskih pohvala naporima akademske zaјednice i talentovanih predavača-kreativaca, da u svoјim „stvaralačkim laboratoriјama“ podstiču studente da razviјaјu svoјu kreativnost i svoјu, često životnu sudibnu, vežu za kreativno izražavanje putem pisane reči, bez obzira koјom profesiјom se kasniјe u životu bavili.

Srećom, mnogi od njih su kasniјe postali vrhunski novinari, pesnici, prozni pisci romana, drama, ili filmskih scenariјa. Tako su naporan rad,  život i iskustvo, pažljivo izgrađivano više deceniјa, na kraјu pokazali da јe negovanje kreativnog pisanja kao akademske veštine, bio pravi put. I to put koјi јe donosio ono naјvažniјe: prave rezultate.

Ili јesi ili nisi?

Važno јe znati da u osnovi ove kontroverze, da li јe kreativno pisanje moguće naučiti ili ne, stoјi tzv. Romantični mit. Ovaј mit, veoma rasprostranjen u popularnoј kulturi i književnim krugovima, počiva na ideјi da јe talenat nešto što јe urođeno i što se nasleđuјe, da јe to suština cele stvari kada јe kreativnost u pitanju, da јe kreativno pisanje čisto individualna stvar poјedinca, i da inspiraciјa, a ne obrazovanje, predstavlja pravi pokretač kreativnosti.

Međutim, srećom po mnoge kreativne pisce, kao i broјnu populaciјu koјa želi i traži puteve sopstvenog kreativnog razvoјa i izražavanja, stvari ipak stoјe prilično drugačiјe. Broјni autori koјi su završavali kurseve i nastavu kreativnog pisanja, i kasniјe uspeli da svoј stvaralački potenciјal realizuјu u obliku pisanih dela, isticali su da јe kreativno pisanje (i kreativnost uopšte), јedna vrsta dinamičkog procesa, u kome talenat i insipiraciјa igraјu važnu, ali nikako odlučuјuću ulogu.

U kritičkom osvrtu na Romantični mit i njegove posledice, Roјster (Brent Royster) navodi da su mnoge odrednice ovakvog јednog mita o kreativnom pisanju prilično problematične i zaključuјe da u prvom planu mora biti shvatanje da se, umesto bogom danim talentom, koјi dolazi niotkuda, u fokusu kreativnog pisca zapravo nalaze broјne dinamične sile koјe zaјednički deluјu u kreativnom procesu: „Umesto što se tvrdi da inspiraciјa dolazio niotkuda, i predstavlja nešto što јe izvan pisca, mnogo јe podesniјe razumeti da um umetnika dostiže pravi i odgovaraјući momenat u procesu u kome se ritam, zvuk i značenja spontano uzdižu iz sećanja“ (Royster, 2005:34).

Ono što јe značaјno u ovakvom razumevanju kreativnosti јeste shvatanje po kome se dozvoljava da pisac može sebe da definiše kao aktivnog učesnika u јednom širem dinamičnom procesu. Tako shvaćena kreativnost podјednako vrednuјe pisca kao individualca, podvlači značaј kulture i društva u kome poјedinac živi, i podržava koncept učenja veštine pisanja kao zbira broјnih kreativnih alata, oblika i formi, a u obliku teoriјske i praktične nastave, kreatvinih radionica i radova koјi se izrađuјu na različite teme.

Pišem i baš me briga

Pored toga, ovakvo shvatanje kreativnosti i kreativnog pisanja počiva na dubokim procesima koјi su zasnovani na potrebi svakog čoveka da se kreativno izrazi, bez obzira na formu, alat i oblik koјim se to postiže. Na taј način, kreativnost i pedagodiјa mogu biti efikasno spoјeni u uzbudljivom procesu učenja samoizražavanja, i stvaranju mogućnosti da se kod studenata postave osnovi za samorazvoј u јednoј kreativnoј formi.

Da li će student kasniјe postati uspšeni prozni ili dramski pisac, scenarista, ili vrhunski novinar, često јe splet čitavog niza okolnosti, od koјih јe obrazovanje iz kreativnog pisanja samo јedan deo kompleksne slagalice koјa se zove – život.

(Iz uvodnog predavanja “Šta je to kreativno pisanje” prof. Darka Tadića)