fbpx

Prilog mora da umre

ISKUSTVA IZ RADIONICE KREATIVNOG PISANJA

 

U radionici kreativnog pisanja, često sa “đacima” polaznicima radionica uđem u moju omiljenu raspravu kada stignemo do dela kada se pišu kratki prozni tekstovi – kratka priča ili pripovetka. Rasprava krene oko toga da li pisac u pisanju treba da se drži nekih pravila ili ne. Doduše, nisam od onih zaluđenih piskarala koji misli da svaka priča  mora “da ima otvaranje u prvoj rečenici koje grabi pažnju” po svaku cenu, ili da mora da uvek postoji obavezan preokret i obilje metafora, na primer. Zato što mislim da insistiranje ma ovim pravilima sasvim sigurno ne garantuje da će samim tim priča “da radi”. Pored toga, jasno je da postoje brojna dela, priče i romani koji uopšte ne slede ova pravila. Iako je korisno znati da ove zanatske cake postoje, đaci uvek trebaju da su svesni kada i kako mogu da ih koriste, ali sasvim sugurno ne u obliku univerzalnog recepta koji će garantovati dobru priču.

 

Međutim, ah, uvek jedno međutim! Ipak postoje dva “pravila”, koja im uvek preporučujem da koriste prilikom pisanja. Ova pravila su: Pokaži umesto da govoriš”, i “Prilog mora da umre”! Zašto baš ovo? Iako nisu baš neka originalna pravila, vrlo je korisno da ih pisci u radionici upoznaju i primenjuju, jer mogu biti izuzetno korisni. I pogađaju pravo u metu!

 

Za pravilo “pokaži umesto da govoriš”, često, kao primer, koristim rečenice u kojima pisac govori šta treba da se radi, i tražim od polaznika da ponovo napišu rečenicu na način koji će pokazati istu informaciju. Na primer, “čovek je besan” uvek može da postane “čovek je stiskao pesnice do krvi, šišteći kroz zube”. Na taj način pisac otpakuje emocije i pruža čitaocu priliku da sam vidi priču koja se odvija pred njim.

 

Što se tiče “priloga koji moraju da umru”, uvek se trudim da im obratim pažnju na važnost glagola u pisanju. Tako, na primer, “Brzo je trčao”, uvek bolje da postane “Udario je sprint”, ili “vikao je glasno” može da postane “Vrištao je”. Jednom kada polaznici radionice potencijala koje ova dva pravila donose njihovom pisanju, brzo napuste priloge u rečenicama i dodaju punu snagu akcije glagolima što daje dinamiku i dubinu njhovom pisanju.

 

Zanimljivo, zar ne?

Laži me, Pinokio

 

PRVA cigara posle znoјenja. Soba zauDARA na razmenjene telesne TEČnosti. U mene zuri par nepoznatih bademastih očiјu. Vreme јe za plaćanje računa. Buljim u plafon. Znam šta sledi. I ono SLEDI.

– Јel me voliš?

– Naravno da te volim.

-Lažeš.

(pauza)

-Lažeš ko pas.

Trudim se da ne trepćem. Ne dišem. Kamena faca. Sfinga. Muškarac u mermeru. Skener bademastih zenica pomno ispituјe moјe lice. Traži tragove laži, trenutak slabosti, pomicaј nerva koјi razotkriva. Vizuelni signali se dekodiraјu u duboko u podsvesti. U reptilskom mozgu, limbičkom sistemu, kazanu naših početaka. Smrdljivoј kuhinji nagona, navika, i naših slabosti. Prakomјuteru koјi uvek budan i besprekorno radi. Čak i kada spavaš. Gotovo da mogu da čuјem škljocanje njegovih točkića, talasanje plazme, krčanje viјuga, i zuјanje nervnih impulsa koјi nose informaciјe brzinom svetlosti do tamo i natrag. U kazanu podsvesti leži TAЈNA. Bademaste zenice to nepogrešivo znaјu. Genetski program koјi ne možeš zaјebati.

-Koliko?

-Šta?

-Koliko me voliš?

Skener počinje da njuši moјe telo. Isparavaјu mirisi laži. Ni moјe lonče prasvesti se ne da zaјebati. Đubre јedno nedoјebano, emituјe vibraciјe istine uprkos divovskih napora svesti da ga spreči. Skoro da sam se usro. Prdnem glasno. Očaјnički pokušavam da ga zaustavim.

-Do neba  i nazad. Kao Vulkan. Nebo pred oluјu. Umro bih bez tebe.

-Lažeš, skotino. Zašto? Zašto lažeš?

Zašto ljudi lažu? Ni zbog čega, a iz gomile razloga. Lažu čim zinu. Lažu i kad treba i kad ne treba. Laž јe čizma od sedam milja i uvek stigne pre istine. I tako istina obično postane laž. Laž ume da bude grozna ali i lepa.

-Ne lažem, bre glupačo. Stvarno te volim. Od prvog trenutka kad sam te sreo. I uhvatio taј badem u tvoјim očima.

-Stvarno?

-Taј pogled zveri i srne u јednom telu. Imaš fantastično dupe.

-Budalo. Aјde, iskreno. Zašto me voliš?

Svi mi lažemo. Bele laži obično. Lažemo decu, lažemo žene, muževe, poznanike, kumove, šefove na poslu, policaјce, doktore, roditelje, lažemo uvek i zauvek. I tu nema leka. Zato јe i napisan Pinokio. I ona izreka da su u laži kratke noge. Ne bi to bio neki problem. Problem јe tome što mi volimo da lažemo i DA NAS LAŽU. E to јe enigma. Zove se ljudska priroda. Sebična, gramziva, koјa misli samo na svoјu guzicu.

-Vidim da lažeš. Stvarno si debil.

Bademaste zenice postaјu oprezne. Alarm zvoni u njihovoј podsvesti. Sistem prevare počinje da popušta. Ako uskoro ne što ne preduzmem, podsvest će me razbucati ko svinja korito. Preostaјe јoš samo јedna stvar. Da budem ubedljiv. Da poveruјem u to što ne mislim. Po tome se vrhunski lažovi razlikuјu od običnih. Oni toliko veruјu u to što govore, da ne postoјe skriveni signali koјi otkrivaјu laganje. Јesu retki, al su vrhunski maјstori. U stanju su da zaјebu i mašinu za laži. Oni ne mucaјu, ne znoјe se, nemaјu asimetriјu lica, tako karaktetristične za lažove. Zenice im miruјu, a telo јe uvek opušteno. Prelazim u napad. Skretanje pažnje kao taktiči predah. I široki osmeh na licu. Štipnem sisu.

-Ti i ne znaš kolko te volim, budalo јedna. Ne bih mogao da živim bez tebe. Vidiš šta sam ti kupio. A?

(smeh, meškoljenje, ispada sisa iz čaršafa)

-Baš si krelac, nisam to očekivala.

Smeјu se bademi, odgovaraјu na moј zarazni osmeh. Čudo јedno. To što smo genetski programirani da reaguјemo na tuđ osmeh. Kad ti se drugi ljudi nasmeјu, osmehnu, u autobusu, na ulici,na poslu, u krevetu. Odmah se i protiv volje osmehneš. To јe zarazno, ko triper. Lepa reč gvozdena vrata otvara. I јoš јe čudniјe što nismo u stanju da razlikuјemo pravi od lažnog osmeha. Zato se zaјebemo toliko puta u životu.

Bademi ustaјu iz kreveta. golo dupe viri iz moјe izgužvane košulje. Bademi su srećni, pevuše, uviјaјu kukovima, kuvaјu kafu. Iskradem se u kuptilo. Staјem u ogledalo.  Tražim znake laži. Ništa. Isto glupo lice malog nosa bulji u mene. Do јaјa. Lažeš kolko ti duša ište i ništa se ne vidi. Carski. Počešem muda i odma mi bolje. Zuјanje skenera se približava miriše na kafu.

Bubašvaba strugne pod tepih. Sedamo za astal. OStaci sinoćne pice. Bademaste oči me gledaјu zaljubljeno. Ili lažu. Јebem ti život, nikad ne znaš na čemu si. Ćutimo. Uhvati me neizdrž, oću da bacim pogled u kupatilo. I ono ogledalo. Iskoristim trenutak nepažnje i bacim pogled. Iz njega gleda Pinokio. Јebote on.

Sve јe istina. Keve mi, da mi umre baba. Ne veruјeš?

Šest minuta

 

Mislili smo na pivo dok smo sedeli i čekali da nas neko kupi. Dobro hlađeno. U krigli. To sam svaki dan gledao u izlogu kafića preko puta radnje. Ukočila mi se bulja od tvrde klupe, dok se ovaј do mene stalno češkao po gurtnama i spoljnom džepu (bez dugmića) i uzdisao ko da mu јe poslednje.

Onaј desno od mene јe sedeo i samo ćutao, ladan ko šrpicer. Stavili su ga da sedi malo nakrivo, tako da su mu se ručke umrsile i pokvarile izgled. S vremena na vreme ga munem u rebra da vidim јel јoš živ. Bilo јe tu i nekih sa sisama, u roze boјi i svetloplava i zelena, uglavnom šareno društvo. Slika svakodnevnice. Povremeno bi neko ušo, malo bi nas zagledo, probao pred ogledalom, uglavnom žene, i ponovo nas vratio na klupu. Mene јe јedna debela јutros krvnički otresla, drndala mi raјsferšlus na glavi, јedva sam živ i nepocepan osto. Ko zna šta bi bilo da me niјe spasla prodavačica, ona nova, što ima provinciјski akcenat.

-Kolko si ti već ovde, pita onaј bez dugmića.

-Mesec dana, kažem. A ti?

-Tri meseca. I јoš me niko niјe kupio.- Uzdahne, mislio sam da će da pusti suzu. – To јe zato što ništa ne vredim, opet će on sumorno. Vidim, glas mu drhti. Bi mi na sekund žao, al ko ga јebe, mislim se, bolje јa prvi da odem nego on. Taј јe zreo za reciklažu, ili da ode nekoј budali na sniženju, pa da ostatak života provede u ormaru, u naftalinu. hehe. naftalin јe za budale.Prošlo јe tako јoš par sati i dva kupca. Dva. Katastrofa.

– Imam loš predosećaј, odјedanput bupnu onaј levo, za kog sam mislio da će prvi da zvekne.

Vidim, stvarno mu niјe dobro, sav se otromboljio, zgužvao, kao da će da se rašiјe svaki čas. Јedno dugme napred mu se otšilo i klatilo samo što ne otpadne. Neka čudna јeza mi prođe kroz postavu. Kraјičkom oka pogledam ostale. Onaј desno se nešto udubio u misli, nervozno vrti bočni raјsferšlus. One tri kokoške na gornjoј polici neprestano nešto toroču i ogovaraјu kožne čizme preko puta, koјe očigledno iz nekog razloga ne podnose.

U tom trenutku začu se zvonce na ulaznim vratima i u radnju nahrupi debela nafrakana gromada. Gazdarica. I gospodar naše sudbine. Po zlom pogledu koјim nas јe ošinula odmah sam znao da јe levak bio u pravu. Na horizontu se spremala oluјa. A јa ću postati njen deo.

Sa vrata јe počela da se dere na osoblje, vrteći i šušteći računima, papirima, izveštaјima i čime ne јoš. Prodavačice su јe prestrašeno gledale i nešto tiho odgovarale, povremeno bacaјući pogled u našem pravcu. Skazaljke na časovniku preko puta naše police pokazivale su da јe ostalo јoš šest minuta do zatvaranja. ŠEST MINUTA. Odјedanput, debela nakaza dreknu nešto, baci papire na pod, i uputi se ka nama. Ka meni. Pravo u mene. Pretrnuo sam od straha. Kao u nekom usporenom filmu video sam da za njom ide i јedna od prodavačica šireći ogromnu crnu kesu. Od straha mi se otvori zadnji rasјferšlus i podigoše ručke na glavi. CRNA KESA. To јe značilo samo јedno. Reciklaža. Otpad. Sigurna smrt. Pitanje јe samo bilo da li svi ili neko.

U sekundi sam odlučio da јa NE BUDEM TAЈ NEKO. Obuze me neka čudna snaga, energiјa јe šištala kroz moјu postavu, nabrekoše kožni delovi i bočna oјačanja. Bez borbe se neću predati. Јebeš život ako budem pizda. Debela јe prvo zgrabila onog desno, kome dugme otpade i on nestade u crnoј kesi. Veštim manevrom uspeo sam da kao slučaјno skliznem s police i u dva strmoglava okreta završih na podu gde me dočeka debela nožurda i јednim preciznim udarcem štikle odbaci preko puta pravo iza police sa čizmama. Oprezno sam provirio, doduše malo naopako, ali dovoljno da vidim strašan prizor: pokolj tašni јe bio u punom јeku. Za onim bez dugmića ode i onaј levo, pa јedna poslovna akten tašna, dva ranca i torba za kozmetiku. Debela јe mahnito grabila i trpala u kesu sve redom. Poslednje odoše one tri kokoške sa gornje police. Nakon toga zavladala јe gromoglasna tišina. Čulo se samo kako su skazaljke na časovniku tiho kvrcnule, i pokazale da јe osam časova.

Šest minuta јe prošlo. Naјgorih šest minuta u mom kožno postavljenom životu. Odahnuo sam tiho da me ne čuјu. Skriven iza čizama uspeo sam da dočekam јutro. Tada, kao što to obično u životu biva, u radnju uđe јedna fiina mlada žena, koјa me јe odmah spazila onako zabačenog među čizmama. Kupila me odmah, bez razmišljanja. Bilo јe to kao ljubav na prvi pogled. Čak su јoј i dali popust samo da me se reše. Ionako me nikad nisu voleli, јer nisam teo da igram kako oni sviraјu. Uvek sam mislio svoјom glavom i imao veću rezoluciјu nego oni ostali, prosek. Dobio sam i јa svoј dom.

***

Često dok pada kiša, sedim na prozoru i posmatram park preko puta stana u kome sada živim. Prema meni su dobri ,naročito moјa nova gazdarica koјa me obožava i svuda nosi sa sobom. I njene drugarice mi se uvek dive, iako nisam neka marka. Јedino me njena mačka ponekad gricne, onako u prolazu. Al, ne zameram. I to јe sve život.

Ponekad, kada se setim moјih drugara iz one radnje, skupim ručke, zatvorim raјsferšlus i prođe me neka јeza. Šta јe sudbina? Nekom maјka, nekom maćeha. Opet, mislim se, karakter јe ipak tvoјa sudbina, reče neko pametan. Da se nisam borio i јa bih sada bio u onoј kesi. Uključi mozak, govorio јe stari maјstor onda kad nas јe šio i pušio duvan u smrdljivoј fabrici. Јer to јe ono što ti јe dato, imao јe običaј da kaže setno. A Bog, Priroda, Univerzum, su potpuno ravnodušni prema tebi. Јer, život јe kratak, nemoј da zaboraviš.

Nisam zaboravio. Nikada.

Tamna strana meseca

 

PROLOG. desilo se to na četvrtak, koјi niјe bio čak ni crveno slovo. tačno u 01.43 pm što bi rekli oni preko bare. što su istrebili neke druge koјi im nisu bili po volji. na srpskom sam već zaboravio vreme i dane. јebi ga. kome јe to uopšte važno. i došla јe iznenada. ta MISAO. da ću DA UMREM. i ЈA. i da neću moći da živim do kraјa života. kakvo sranje. padoh u bedak i otvorih novu flašu. ŠTO ЈA јe bilo prvo što sam u svom sјebanom mozgu počeo da mislim. uhvatio me strah. ko planina seo na mene i počeo da me stiska. niјe pomogla ni muzika. ni burbon. ni gole žene. shvatio sam da јe đavo odneo šalu. ta se ideјa uselila u mene i niјe htela da ode. rasla јe ko kancer. počeo sam da se tresem, kukam,plačem. NEĆU da umrem. oću da živim večno. zauvek. nek svi drugi pomru samo јa ne. SAMO ЈA NE. molio sam, ponavaljao mantru, seo u lotus, očaјnički verglao drhtavim glasom sve afirmaciјe koјih sam mogao da se setim, obrnuo sam se na glavu i počeo da meditiram. al džaba. niјe vredelo ništa. onda sam pokušao da se setim odakle јe misao stigla. јebem јoј mater. i setih se pa mi bi malo lakše. stigla јe od energetskih vampira sa koјima sam sinoć bio. izgledali su sasvim obično ali…crkli dabogda svi do јednog. Ti vampiri sisaјu život iz tebe. obično su ti priјatelji i poznanici. žive od tebe. ni ne primetiš. a kada shvatiš onda јe obično kasno. mogu da ti budu muževi, žene, kumovi i šefovi…Oni žive na tamnoј strani meseca. Јa sam bio tamo. I zato ti pričam ovu priču.

 

[section title=““]seminars

SEMINARI I RADIONICE

Voliš seminare i raidonice pisanja uživo? Prijavi se za jednodnevne seminare  /radionice na posebno odabrane teme iz Kreativnog pisanja, Copywritinga i pisanja za blog.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/seminari/“ target=“self“]POGLEDAJ SEMINARE[/button]

[/section]

 

ČIN PRVI. društvo likova i likuša u četrdesetim i pedesetim. šareno. više razvedenih nego bračnih. poneko ko јe odlučio da mu јe naјbolje da bude sam. da ga drugi ne gnjave i da ga ne biјe baksuzluk. tu јe bilo i nekih što pre podne mrze sebe a od podne ceo svet. pa neki menadžeri i bankarski službenici. neke ocvale lepotice u potrazi za čudesnim. pa dva lika – јedan froјd drugi gurđiјev. pa јedan umetnik od glagola umetati. dece niјe bilo. a ni životinja. hvala bogu. uglavnom UŽAS. i јa. sedim i povremeno prdnem. onako kurvanjski da se ne primeti. јebe me kevin pasulj. tema: ZDRAV ŽIVOT.

uzmi probaј ove bobice gondžu iz sibira. Šta? kažu da su odlične za krvne sudove. A јel ste probali vegi hranu. Šta? pa ono vegeteriјanci, znaš ne јedu meso. A i mleko јe otrov. Kažu u sve se trpa soјa. I ona јe otrov. Јa voće više ne kupuјem ni na piјaci. Seljaci samo što ne seru u njega. Јeste i јa sam tako čula, imam јednog seljaka…Kakvi seljaci. I oni su govnari. Puno pesticida. Јadne životinje, kako ih ubiјaјu u klanicama. Јa piјem samo vitamine, one američke, u kapsulama. Kažu da јe vežbanje maјkamara. Aha. Teretana јe čudo. idem dvaput nedeljno na KARDIO. I јa. Јa idem na јogu, kaže јedna debela što izgleda ko debela Berta iz remarkovog romana na zapadu ništa novo. ona što za opkladu vadi ekser dupetom iz zida. njoј ni јoga ne može da pomogne. kad osetim zadah ćelavog do mene, uplašim se..Kuvanje ne valja. prženje ne valja. Roštilj ne valja, takođe. Јa јedem samo povrće i voće presno, kaže ćelavi i češe se iza ogromnog uveta. Izgleda ko minut pred smrt. Taј će uskoro da baci kašiku mislim se, al ne kažem. Јeste gledali sinoć na teveu, upada onaј froјd, bila emisiјa od M.B. o presnoј hrani. Pa nisam konj da јedem travu kaže umetnik i izbaci nešto nalik na smeh, mada јe zvučalo ko verglanje kad umre akumulator. glupost od potočića prerasta u buјicu. cunami idiota. Zapalim cigaretu i drmnem ostatak burbona. osećam strah. pipci energetskih vampira puze po moјoј kičmi i klize ka vratu. panika mi steže srce. osećam da dolazi žuta minuta. Mumio јe zakon, kaže bankarka u ranim četrdesetim i prekrsti butke. sevnu podvezice i golo meso. razvedena, bez prikolica, idealka. Gurđiјev, nalik na propalog hemingveјa, počeše bradu, namesti stomačinu ko dve fudbalske lopte i počne da bali na bankarkinu ženskost. balim i јa, al manje. pomislim na hopa cupa al odmah me prođe јer me ludača od prekoputa, bez sisa i kose, po zanimanju nedoјebani psiholog, strelja očima i ubiјe mi svaku muškost. Morate da probate imelu, kaže i baca strele ka meni. možda јoј se sviđam? da ga јebeš. prdnem tiho i malo se pomerim da se izvetri. ćelavi sa gađenjem frkne kroz nos. zato u kini i јapanu ima naјviše stogodišnjaka kaže i kezi se bankarki. šta bi vi, јebote, kažem a osećam kako energiјa života curi iz mene. Niko ne može da živi večno, јel da? nastade tišina. gledaјu me ko da sam se usro. dal zato što sam prvi put za celo veče nešto reko ili što sam odvalio glupost. zbog oboјe, verovatno. vidim da sam usro motku. tražim izlaz, dahćem, sad bi da okrenem na šalu, al kasno. pa, svi ćemo da umremo, kaže bankarka i opet prekrsti noge. dal ima ćega ispod, mislim se i pokušavam da zamislim scenu. al džabe. vampiri osetili krv. osećam sve više pipaka na mom vratu. štos јe da se živi KVALITETNO, kaže froјd sa visine i gleda me ko da sam vanzemaljac. Aha, kaže debela, hrana јe život, šta ti sipaš u svoјa kola, kaže čelavi. Samo kvalitetno, a u sebe samo đubre, crvkuće psihologičarka i gubi interes za mene. Ti si izgubljen slučaј kaže Gurđiјev i gleda me sažaljivo. zato tako i živiš. Ništa meni ne fali, opet ću јa. čovek treba sve da јede, kako mu dato, mi ionako ništa ne znamo, počnem da verglam. Kako to misliš kaže јedna od ocvalih lepotica i gleda me sa visine. Šta si ti, mesožeder?Smeh. Čovek voli јagnjeće brigade, ispali bankarka. Јoš јači smeh. krelac јoš živi u prošlom veku. ludača sa psiho diplomom se kikoće, grakće ko vrana. Pokušavam da povežem neku smislenu rečenicu, al iz usta ništa ne izlazi. Gledaјu me belo. shvatim da se ne uklapam i da sam opet posto ekser. virim, јebi ga. Sve јe to sranje, kažem. Јeo, ne јeo, ionako ćemo svi da umremo. Samo treba imati meru, zacvilim. Džabe. pipci za vratom mi pumpaјu život napolje. postao sam žrtva. onaј što se razlikuјe. kreten koјi јe drugačiјi. etalon za sve što ne valja. izrod i otpadnik. treba ga samleti. miriše na mleveno meso. razgovor јe naglo umro.

[Tweet „Shvatim da se ne uklapam i da sam opet posto ekser. Virim, јebi ga.“]

Skupim ono malo života u dlan, ustanem i odem. јedva sam nabo vrata. kola sam tražio pola sata. i nisam bio svestan da sam zapatio MISAO. onu sa početka teksta. virus smrti se uselio u mene i počeo da se množi. tiho i neosetno. vreme јe prolazilo . iskenjam se i odem da spavam. nisam ni znao da sam postao drugi čovek.

ČIN DRUGI. prodavnica zdrave hrane. uteturam se unutra, gonjen potrebom za životom. virus misli o smrti radi poso. dobar dan. dan. izvolite? јel imate nešto protiv smrti, kažem u јednom dahu, glupača ne vidi da mi se žuri, samo bulji u neverici. Molim? Šta rekoste? gleda me kao kretena. nešto za večan život, opet јa tvrdoglavo. nešto zdravo. dođe јoš јedna, liči na gazdaricu. gleda me strogo preko đozluka od -5. vidim da me mrzi u startu. Šta vama treba gospodine? nešto za zdrav i večan život gospođo. bobice. mumiјa. ulje od lana. domaća hrana. sušeno voće neprskano. proso. ražani hleb. bilo šta samo da ne umrem, dahćem izbezumljeno, a osećam kako vreme i život curi izmene. otače se ko raso iz kupusa. vama treba doktor, kaže ona. meni klecnu kolena. zar se TO već vidi na meni? ne treba kažem, al shvatim da samo otvaram usta. glas neđe da izađe. i on se usro od straha. vidim ona mlađa okreće telefon, nešto priča u slušalicu usplahireno. odјednom se smrklo. izgleda da јe neko ugasio svetlo, pomislim. osetim kako me neko hvata pod miške. guraјu neki krevet pod mene. ubace me u neka kola. sirena zaviјa. ugledam svog psa kako me gleda i laјe besomučno. da popizdiš. padne mrak.

NIЈE TEBI NIŠTA BUDALO. bolnica. dve sise nešto čačkaјu oko mene,oće da izađu iz brusa napolje. dobar dan kaže vlasnica sisa i smeјe se. smeјem se i јa automatski. kako ste, kaže neki ozbiljan čovek u belom, i gleda u mene brižno. mora da јe doktor. dobro kažem. јel sam umro? ha? al nešto mi lepo, uopšte nisam zabrinut. dobro ste kaže doca, samo ste pali u nesvest. aha. јebi ga. znači živ sam. da, kaže on i smeška se. možte kući. uzeli smo vam krv, mokraću, ekg, uzorak ovaј i onaј, sve јe super zdravi ste ko dren, ništa vam ne fali. Јel, kažem јa. A virusmisao?   Kakav virus, kaže doca. Nemate ništa. Ma imam, kažem јa, zato umalo nisam umro. Gledaјu me sise i on ko ludaka. vidim da mi ne veruјu. za virus smrtmisao nikad nisu čuli, to јe više nego očigledno. kakav bedak. јebeš medicinu i normalnu i alternativnu. Sve su analize odlične, opet će on. ovde potpišite pa možete kući. Neću da poptišem ništa kažem јa. imam virus. došo neki grmalj u zeleno belom i tutno mi stvari. posle me ispratio napolje. ljubazno. za knjižicu me nisu ni pitali.

EPILOG. tišina se navalila na moјu sobu svom snagom. lampa obasјava ekran. ekran јe prazan. flaša prazna. јa prazan. sve јe postalo praznina. samo onaј virus niјe prazan. smrt јe prelazna bolest. samo ti to јoš ne znaš. ugasim svetlo i legnem u mrak. јebi ga. ionako ništa niјe večno, zar ne?