fbpx

Kaput

 

Polovni ljudi u polovnim vremenima. Počelo je sa polovnim automobilima. Pa polovnim ratovima. Za njima su došli i polovni ljudi. I pisci su postali polovni. Najamno roblje mastila i reči.Prodavci besmislica zaogrnutih u visokoparnu umetnost. Narkomani iluzija na društvenim mrežama. Vašar taštine, polupismenih arbajtera koji umesto lekova za mozak konzumiraju iluzije. Tako je počelo… I na kraju se završilo sa mojim kaputom. Naravno, polovnim.

Kao nov je, kaže mi blajhana prodavčica. I dobro vam stoji. Gledam sebe u ogledalu. Neki polovni čovek zuri u mene odande.Liči na mene, samo kao da je malo drugačiji. Uozbiljio se. Vrti se, zagleda, isprobava onaj kaput. Dobar je, skoro potaman, malo duži rukavi…Jel imate i kompas, da ide uz kaput, pitam. Plavuša sa veštačkom inteligencijom, malim sisama i velikim podočnjacima na polovnom licu, postaje ljuta. Jel kupujete ili ne, pita nervozno, drugim okom motreći na ostale isto tako polovne mušterije. Koje su valjda sklone krađi polovnih stvari u radnji s polovnom garderobom. Život bez smisla i moralnog kompasa nije dostojan čoveka, kažem onom u ogledalu koji je, čini mi se, zadovoljan kaputom. Okreće mi guzicu da vidi da li mu dobro stoji i odpozadi. Vidim, ignoriše me, sviđa mu se, srećan zbog prilike dobre i jetine kupovine. Sigurno misli, kad ga jednom kupi, da će biti kao nov u ovom polovnom svetu. U svakom slučaju nov za njega. Glup je, pomislim i dođe mi da ga pljunem, tako samozadovljnog i tupavog.

Hej, kažem malo glasnije. Njih nekoliko u radnji okrenu glave, motre me ispod oka. Ličim na ludaka. Pričam sa ogledalom. Imam hekler u rukavu. Tišina u radnji može da se sečena kocke. I onaj iz ogledala zastane za trenutak i zapilji se u mene, izgleda kao da mu je neprijatno. Kad si polovan, onda prestaneš da živiš i počneš samo da postojiš, lanem mu pravo u lice, trijumfalno se cerim. Kad si već pola čoveka, onda ti je i taj kaput po meri, izazivam i namignem prodavčici da i ona potvrdi moju duboku misao. Ignoriše me i smeška se liku u ogledalu, koji je već zakopčao svu dugmad i maše rukama da proveri da li ga negde steže.

Kao krojen za vas, kaže polovnjača i dodaje mu 20% sniženja na cenu. Polovno i to sa popustom. Zemljo, otvori se.
Ogledalko je neodlučan, trepće, pokušava sebe da zamisli u polovnom kaputu, na nekoj polovnoj književnoj promociji nekog osrednje polovičnog pisca. Ili stihoklepca, što vole sebe da nazivaju pesnicima. Čudo jedno, kako svi svoje polovne živote vole da objavljuju kroz s mukom ceđene kapi polovne poetike…Jedino mora da smisli kako da ostane u kaputu, kad je tako lepog štofa, ili možda…

…Rukave možete da skratite kaže prodavčica, žurna da zaključi ovu mučnu polovičnu kupovinu i da se vrati svom polovnom životu. Onaj iz ogledala zadovoljno uzdahne, baci poslednji pogled na sebe, podigne kragnu zamišljajući vetar i sneg i sopstvenu veličinu u književnoj izmaglici, koja onako polovna, nije ni prava magla.Kupujem, kaže, srećno što se dočepao dobre polovne robe koji će predstavljati pravi dodatak za njegovu polovnu ličnost.

Uđem u kabinu, spakujem moj polovan kao nov kaput i odem na kasu. Dobio sam i pravi umesto polovni popust.Napolju je počeo da duva vetar. Kupio sam kaput na vreme. Zima će biti duga i hladna. To sam negde već čuo, ali ne mogu da se setim…gde. Nije ni važno.

Sigurno će i zima, nadam se, biti…polovna.

Gde i kako da objaviš kratku priču?

 

Često dobijam pisma i pitanja polaznika radionica i pratilaca sajta o tome gde i kako da objave svoje kratke priče. Obično su pitanja formulisana ovako:

“Kakav savet možete dati nekome ko voli ljubav i život, voli da čita i piše, i ima brdo napisanih priča koje želi da objavi…Kome da se obratim i gde mogu da objavljujem svoje priče?”

Uvek mi je mnogo drago što ljudi pišu iz srca. Kratka priča ovakvim piscima mnogo znači, i kada se piše i ljubavi, sa puno duše i emocija, tada priča ima mnogo veće šanse za uspeh, nego priče koje su zanatski perfektne, ali im nedostaje strast i duša, pa nemaju značaj ni za pisca ni za njegovu publiku.

Iz tog razloga, uvek je najbolje kada se piše zbog sopstvenog zadovoljstva. Ako i ti pišeš tako, razmisli o tome da svoje pisanje podeliš ne samo samo sa prijateljima, već i sa širom publikom.

Postoji mnoštvo način da se to uradi, od slanja tvojih priča na razne književne konkurse, pa sve do samostalnog objavljivanja radova. Evo nekoliko ideja.

Pitanja koja sebi treba da postaviš pre nego što objaviš priču

Da li je tvoja priča kompletna?

Čak i kada pišeš iz pravog životnog iskustva (kao mnogi autori koji postavljaju pitanje sa početka teksta), potrebno je da je tvoja priča dobro oblikovana – sa početkom, sredinom i krajem. Takođe je poželjno da priča ima nekakv sukob – između likova u priči, ili barem samo u glavi glavnog junaka, koji se desi na početku priče, a razreši na kraju. Bez toga, tvoje delo će se čitati kao neka anegdota: možda neobična i interesantna, ali ne i pogodna za kratku priču.

Kom žanru pripada tvoja priča?

Ako nameravaš da objaviš priču u nekom časopisu ili novinama, ili želiš da je samostalno objaviš u nekom obliku, bilo bi poželjno da imaš jasnu ideju u koji žanr spada tvoja priča. Ako pišeš naučnu fantastiku, verovatno ćeš imati malo sreće za objavljivanje u klasičnim književnim časopisima, ili nekim mesečnicima koji se bave kulturom i umetnošću. Pa čak i u dnevnim novinama koje povremeno objavljuju kratke priče.

Gde da objaviš priču?

Ovo oduvek predstavlja priličnu dilemu i muku za svakog autora, pogotovu početnika. Da li da voje radove šalješ časopisima, novinama, na konkurse ili da ih objaviš samostalno, najčešće na nekom blogu na interentu? U principu, savet je da korisitš obe metode.

Časopisi i novine?

U Srbiji postoji desetak časopisa koji neredovno izlaze i objavljuju radove domaćih autora (“Književne novine”, “Gradina”…), spiskove i adrese možeš lako naći uz malo guglanja na interentu. Još ako poznaješ urednike ili saradnike, pa uz njihovu preporuku stigneš do objavljivanja, tim bolje.

Pored ovih klasičnih načina za objavljivanje tvojih priča, možeš pokušati i sa učešćem na raznim književnim konkursima koji s epovremeno pojavljuju u organizaciji raznih udruženja pisaca, književnika, pa čak i kada se državne institucije sete da bi mogle da podele neku novčanu crkavicu i trunku prestiža nagrađenim autorima.

Za sve njih je karakteristično da uglavnom autorima ne plaćaju ništa,ali zato nude 5 minuta slave u vidu štampanja priče u zbornicima, eventualno pominjanje autora na promociji zbirke i to je uglavnom to.

Nagrade se ne jedu, a od sujete se ne živi, kako neko reče, pa sad ti…proceni.

Samizdat i online pisanje

Meni lično je ovo najdraži metod. Jeste naizgled možda težak i zahtevan, ali tu si sam svoj majstor, od početka do kraja. Doduše, moraš malo da uložiš napora i vremena da savladaš veštine online pisanja, promocije, itd., ali se po mom mišljenju na kraju dobro isplati. Nema razloga da ne koristiš blagodeti digitalne revolucije i Interneta, kad je od velike pomoći piscima. Otvori svoj Blog, ili Autorsku stranicu, piši, objavljuj, druži se i razmenjuj iskustva sa onima koji su slični tebi. Ionako se većina sveta preselila u virtuelni svet binarnih brojeva. I ta budućnost tek dolazi.

Cela procedura je prilično jednostavna: osmisliš ime svog bloga, zakupiš domen (internet adresa tvog bloga, ime bloga + neka skracenica com, org, info, rs…), zakupiš prostr za tvoj blog na nekom hostng serveru ovde ili u inostranstvu, i sve to za 50tak evra godišnje, što i nije neka cifra. I onda kreneš da objavljuješ svoje kratke priče, družiš se sa sličnima tebi, razmenjuješ ideje i sl. Čak možeš zajedno sa tvojim čitaocima da pišeš knjigu online, što je tek hit koji dolazi!

Osim toga, uvek možeš da izdaš elektronsko izdanje tvojih priča u obliku PDF knjige, elektronske knjige u formatu za čitanje na popularnim čitačima knjiga (Kindle, mobilni telefoni, IPad). I što je još važnije: ne zavisiš od ćudi i finansijske moći izdavača i distributera. Na kraju krajeva, ako si stvarno tako dobar pisac, uvek možeš da odštampaš knjigu u digitalnoj ili klasičnoj štampi, i sklopiš neki povoljan ugovor sa distributerima i knjižarama.

Čak mogu da se i zarade pristojni novci od pisanja, ako dovoljno ulažeš u sebe, ako si vredan, radan i imaš viziju šta hoćeš od sebe i svog pisanja.

Ja se zato uvek držim one izreke: Nemoj da proklinješ mrak, već upali sveću. Uvek se isplati.

Nadam se da sam uspeo da kažem nešto korisno. Moj savet je dakle da probaš sve ove metode, sa akcentom na ovu poslednju – samostalno izdavaštvo i kompletno autorstvo.

Znaš ono: nikad nemoj da staviš sva jaja u jednu korpu. To si do sada valjda naučio, zar ne?

 

[section title=““]

naslova-mali-savetiBesplatna E-Knjiga „Kratki saveti za kratke priče“!

E-Knjiga je mali praktični priručnik za pisanje kratkih priča i predstavlja zbirku odabranih iskustava iz online radionica kreativnog pisanja i koristan vodič kroz neke od najvažnijih tehnika pisanja.

Preuzmi svoj primerak i pridruži se maloj zajednici od preko 2,000 ljudi koja prati Kreativno pisanje!

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/besplatne-knjige/“ target=“self“]PREUZMI KNJIGU OVDE[/button]

[/section]

 

5 načina da kratku priču razviješ u roman

 

Odlučio si da se baviš pisanjem. Ili se pisanje već bavi tobom, što je ista katastrofa. Ok. Pišeš svoj dnevnik, blog, kratke priče. I onda jednog dana rešiš da napišeš svoj prvi roman. I pomisliš: šta je bolje nego da već gotovu priču razvijem u pravi roman? Hit. Bestseler. Kako da to uradiš? I da li to uopšte treba da radiš?

Odgovor je: možda.

Zašto možda? Zato što je kratka priča već gotova priča, i vrlo je teško da od gotovog sada praviš veresiju. Ali, nije i nemoguće. Možda čak i stvarno bude dobar roman. Evo pet zanimljivih načina kako da to i izvedeš.

[Tweet „Najgora stvar koju si napisao je bolja od najbolje koju nisi napisao.“]

#1 Istraži glavni zaplet kako bi otvorio nove priče

Pretresi glavni zaplet tvoje kratke priče, i vidi dali se tu može napraviti još neki interesantan razvoj. Svaki dodatak već postojećoj razivjenoj priči mora biti prirodan. Potraži neke logične elemente, iz postojećih događaja koji se odnose na glanvi zaplet kratke priče, koji se možda mogu promeniti i razviti.

Pogledaj da li neki od tvojih likova mogu da preuzmu ili nastave da nose priču u drugom pravcu? Šta mogu da otkriju što bi dalje vodilo radnju pravo u roman?

#2 Istraži postavku

Prošetaj po svetu koji si stvorio. Obrati pažnju i na najmanji mogući detalj. Saznaj sve što možeš u vezi postavke u kojoj tvoji junaci žive, i probaj da svemu tome udahneš život.

Dobri romani uvek koriste dinamičnu postavku koja se menja onako kako priča napreduje (ili prisiljava junaka da preduzmu akciju), kako bi glavni sukob i likovi dobili na dubini. Primetićeš da takva postavka postaje lik sama po sebi.

#3 Dodaj nove likove

Ovo može da bude prilično varljivo, zato budi oprezan. Dodaj samo one karaktere koji prirodno pripadaju priči. Svrha ovog dodavanja jeste da novi likovi doprinesu priči, a ne da odvoje čitaoca od nje, ili ga sasvim zbune. Ako novi lik samo podgreje delovanje i borbu tvog junaka, ili prosto funkcioniše kao narator iz “realnog sveta”, to može biti znak da treba da pođeš u nekom sasvim novom pravcu.

#4 Uključi dodatne zaplete

Nekada je više bolje, ali nekada može biti i zaista previše…Što je mnogo,mnogo je. Dodavanje više sporednih zapleta može beznadežno da zamrsi tvoju priču. Pa ipak, ako ti već treba neka dodatna komplikacija kako bi produžio kratku priču u roman, onda je bolje da pogledaš u životnu priču/biografiju svog glavnog junaka, na primer, i da vidiš da li nešto iz njegove prošlosti može da posluži za razvoj novog zapleta. A onda se potrudi da istražiš skrivenu motivaciju tokom razvoja priče i sazrevanja tvog junaka kako bi ga bolje razumeo. Ili samog sebe.

#5 Šta ima posle kraja priče?

Ovo je možda neobičan savet, ali ume da bude vrlo efikasan. Počni da misliš o tvojoj kratkoj priči kao o uvodu u roman. I to kao neku pred radnju u sasvim novu priču, umesto da se samo u beskraj cedi i produžava postojeća priča. Na primer, šta se događa sa likovima, nakon što se tvoja mala priča završi? Da li je osnovni sukob stvarno razrešen? Odredi budući život tvojih junaka i iskoristi kao osnovu za tvoj roman.

Uobičajene greške kod pretvaranja kratke priče u roman

Preterivanje u opisivanju. Ovo je klasična greška kojom početnici pokušavaju da “produže” kratku priču u roman (ili su pisci plaćeni po broju strana). Pronađi prirodnu meru za deskripciju, i tu onda stani. Pretprani jezik i gust stil nateraće čitaoce da prestanu sa čitanjem tvog dela.

Beskrajni dijalog. Nemoj nikada da produžavaš konverzaciju preko onog što je neophodno. Kada jednom likovi kažu šta je potrebno, ideš dalje. Čitalac će brzo utonuti u dosadu kada primeti nepotreban dijalog, koji samo zbunjuje i razvlači čitavu stvar, a odnosi između likova se pretvore u isprazno blebetanje.

Suviše likova. Budi jako pažljiv i selektivan u ubacivanju novih likova. U suprotnom, veliki broj likova će zbuniti čitoca i nepotrebno zakomplikovati zaplet. Takođe, što više likova ubaciš to ćeš morati da kreiraš više razrešenja njihovih priča. Ne mogu svi da budu Džordž Martin (Igre prestola).

Neprirodni sporedni zapleti. Sporedni zapleti moraju da budu prirodni i maksimlano u funkciji glavne radnje. Ako ove sporedne radnje nemaju vezu sa glavnim sukobom, ili ne pomažu likovima da se razviju ne neki način, onda ih obavezno – izbaci.

Nisu sve kratke priče zgodne za roman

Kad se sve sabere i oduzme, jednostavna istina je – da nisu sve priče zgodne da se pretvore u romane. Kratka priča se piše sa jednom svrhom: da se priča ispriča koncizno i sa što manje reči. Roman takođe treba da bude koncizan (hvala Bogu), ali često koristi 25 puta više reči nego kratka priča.

Najlakši način da znaš da li tvoja mala priča može da postane roman je da iskoristiš neke od ovih saveta gore napisanih, kako bi odredio potencijal tvoje priče.

Ako nisi zadovoljan onim što otkriješ, jedina reč koju možeš da dodaš svojoj kratkoj priči je – Kraj.

 

Početničke greške u kratkoj priči

 

Iako se reč greška u kreativnom pisanju uvek može dvosmisleno tumačiti, naročito iz ugla pisca, postoje neke uobičajene slabosti koje često viđam u u kratkim pričama. Mnogi su skloni da ove slabosti odmah proglase kreativnom inovacijom, muzom, nadahnućem, a one koji na slabosti, ili greške ukazuju, zlobnim kritičarima, impotentnim škrabalima, duhovnom bedom, i tome slično. Jer, zaboga pisanje se ne uči, već se pisac rodi, ili ne rodi.

Možda. Ja ipak spadam u one koji misle da se zanat pisanja može naučiti, i da uz prirođeni talenat daje prave rezultate. Pisanje je ogromni rad i podrazumeva mnoga znanja. Tamo, gde je neznanje sreća, glupo je biti pametan. Ali je ipak bolje upaliti sveću, nego proklinjati mrak.

Svi mi pravimo greške i one se, hvala bogu uvek događaju. To je prirodni deo svakog kreativnog procesa. Naročito kod pisanja. I naročito kada su u pitanju pisci-početnici. Da li ste skloni da pravite ovakve greške? Procenite sami.

[Tweet „Gde je neznanje sreća, glupo je biti pametan. Ali je bolje upaliti sveću, nego proklinjati mrak“]

Početničke greške koje se često prave

1. Pojava i delovanje nebitnog lika u priči.

Pisci su posmatrači. Možda se ne nalazimo uvek u sred neke akcije, ali smo uvek tu prilično upetaljni, na ovaj ili onaj način. Kao rezultat, mnogi pisci ubacuju u priču likove koji nisu centralni za priču, već sporedni karakteri. Nekad oni otmu priču glavnim likovima.

To loše utiču na radnju, smanjuje intenzitet emocija, razvlači priču nepotrebno na sporedne koloseke. Tako izgubiš fokus i razvodniš priču. U prevodu: postaneš dosadan.

REŠENJE: igraj se malo sa tačkom gledišta u tvojoj priči. Eksperimentiši kome ćeš dati centralnu priču. Možda te iznenadi rezultat, kad shvatiš da to nisi ti, pa čak ni tvoj glavni junak.

[section title=““]ekursevi

ISKORISTI PRILIKU – UPIŠI E-KURS! 

E- kursevi su poseban oblik online radionica u kojima možeš da učiš veštine i zanat pisanja potpuno samostalno, bez mentora.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/besplatni-sadrzaj/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE OVDE[/button]

[/section]

 

2. Suviše komplikovani zaplet.

Kratka priča koja hoće da liči na roman, prestaju da bude kratka priča. Onda postane suviše pretrpana, nerazvijena i podseća na nedonošče bez inkubatora. Srce priče (ili fokus) se izgubi u beskrajnim sporednim zapletima.

REŠENJE: udubi se malo u sebe i istraži sopstvene motivacije i ono što stvarno hoćeš. Šta želiš od svoje priče? Jednom kada utvrdiš srce priče, odbaci sve ono što je nebitno i dozvoli čitaocu da iskusi suštinu tvog pisanja.

3. Držiš se ideje ko pijan plota.

Ponekad pisac padne u napast da se uskogrudo i pošto-poto drži jedne jedine ideje u svom delu, da se prosto zaglavi do guše. Stalno ponavlja jedno te isto, kao pokvarena ploča i toj ideji podredi likove, dijalog, postavku…Pa u se priča pretvori u pamflet. Ili izraste u vrhunsko duboko osmišljeno delo. Hm.

Ipak, da bi bilo ovo poslednje, moraš da budeš strašno oprezan i da dozvoliš da tvoja priča “diše”. Da iznijansiraš stvari i da im daš dublja značenja. U suprotnom, priča će ostati plitka, ravna i nerazvijena.

REŠENJE: Ako primetiš da ti se priča vrti u krug, i samo jedno te isto pišeš, razmisli o opciji da uvedeš u priču “suprotnu stranu”, ili neke elemente i likove koji će da rade suprotno interesima glavnog junaka. One će mu postavljati brojne prepreke na putu do cilja. Ili, neka tvoja suštinska ideja priče dođe iz nekog sasvim novog i neočekivanog pravca.

4. Slab naslov priče.

Smišljanje dobrog naslova nikada nije lako. Da bi se izborili sa ovom mukom, mnogi pisci se trude da naslov bude što kraći, jedna ili dve reči najviše. Kao na primer “Travnička hronika”, “Tvrđava”, “Veliki rat” i sl.

Često se pisci trude da ovakve naslove namerno atraktivno “pakuju” (obično bez mnogo veze sa temom), kako bi njihov rukopis dobio dodatnu težinu kod urednika i izdavača, i delovao merketinški “podoban” za objavljivanje.

REŠENJE: Pozovi u pomoć pojačanje. Zamoli prijatelje da pročitaju rukopis. Čitaj im reči, fraze i rečenice naglas. Možda se idealan naslov upravo nalazi negde duboko skriven u tvojoj priči!

5. Suviše dugačko.

Suviše mnogo slova (nota, kako reče onaj kralj Mocartu. Izbaci nešto od toga i biće savršeno). Generalno gledano, pisanje dugačkih priča je mnogo lakše nego pisati kratke priče. U tome je sva muka i suština kada su kratke forme u pitanju.

Takođe, dužina same priče, kao što sam to ranije napisao u jednom tekstu o kratkoj priči, često može da bude veliki nesporazum sa izdavačima i urednicima književnih časopisa.

REŠENJE:Ako ti je cilj da svoju kratku priču zaista i objaviš, potrudi se da je napišeš ispod 3,500 reči. Naravno da ovo ne mora da bude gvozdeno pravilo, ali je praksa pokazala da književni časopisi i izdavači generalno ne vole kada su kratke priče duže od te mere.

Kada greška nije greška u kratkoj priči?

I sad, lako je biti pametan na kraju i reći (a pisci to obožavaju), da kada je kratka priča u pitanju, i to dobra priča, pravila ne postoje. Aha. Naravno. Kao i u umetnosti uopšte. Tako čak i oni bez imalo talenta, uvek imaju neki pojas za spasavanje pa vole da kažu kako je “sve relativno”.

Štos je u tome da oni nisu ukapirali da se Ajnšatjnova teorija može odnositi na fiziku, ali sa umetnošću nema nikakve veze. Zato ne može da bude relativno.

Nevolja je u tome da, ako si muzičar recimo, pa kreneš falš da sviraš ili ti je kompozcija lomljenje klavira na sceni, onda je to VELIKA umetnost. A kad naškrabaš neku glupost, to je izgleda još lakše da postane JOŠ VEĆA umetnost.

Kada je pisanje u pitanju, i kada se pozivaš na neka pravila, najbilje je da gledaš šta moderna publika voli, koja “pravila” sama prepoznaje u pisanju modernih autora. I koje “greške” uopšte ne voili. Pa onda ih i ti primeni u svom pisanju. Ili ih krši do mile volje.

Tako ne možeš da pogrešiš, barem ako imaš ambiciju da budeš štampan i čitan DANAS. Šta će biti za 100 godina ili večnost….ko zna?

 

 

IZ RADIONICE: Žanrovi kratke priče

 

Ima li kratka priča svoje žanrove? Ovo postade pitanje kao majka svih pitanja. I jedno od najčešćih koje mi postavljaju polaznici online radionica kreativnog pisanja, ali i svi koji vole da pišu. U čemu je razlika između ličnog eseja, dnevnika na blogu, i klasične kratke priče? A memoari? Društveni komentari?

Pojavom samostalnog izdavaštva, bloga na internetu, autorskih kolumni u dnevnoj i periodičnoj štampi, nestankom klaisičnih književnih časopisa, sve ovo oko kratke priče i formama i oblicima njenog pisanja postalo je još više zbunjujuće.

Na primer, neki pisci zovu svoje lične eseje pričom, a drugi isto to nazivaju memoarima. Da bi stvar bila još komplikovanija, neki književni časopisi počeli su da prihvataju i objavljuju tekstove pisane u mešanim žanrovima. Uh.

Da bi se ovo pitanje koliko toliko raščistilo, i postavili neki okviri za razumevanje ovih formi i žanrova pisanja, potrebno je znati razliku između raznih vrsta kratke proze, bez obzia da li pišeš esej, kratku priču, lični dnevnik, komentar ili mešoviti žanr.

[section title=““]ekursevi

ISKORISTI PRILIKU – UPIŠI E-KURS! 

E- kursevi su poseban oblik online radionica u kojima možeš da učiš veštine i zanat pisanja potpuno samostalno, bez mentora.

Odaberi temu, upiši kurs i dobijaćeš lekcije i vežbe direktno elektronskom poštom u tvoj Inbox.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/besplatni-sadrzaj/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE OVDE[/button]

[/section]

 

Šta je kratka priča?

Krakta priča, ili pripovetka, je pisano delo u prozi, najčešće fikcija, odnosno zamišljena priča. Poseduje zaplet, likove, narativnu strukturu, i obično je dužine od 1-5 kucanih stranica.Likovi i zaplet u priči mogu biti labavo zasnovani na stvarnim likovima i događajima iz života; u većini slučajeva su potpuno stvoreni u mašti pisca.

Kratke priče mogu imati svoj sopstveni dovršeni književni oblik, ili mogu biti pisane u nekom od standardnih žanrova (romantična kratka priča, naučna fantastika, trlier, horor, itd).

Primer 1: Pisac je inspirisan eskplozijom kola u njegovom gradu. Piše priču koja se događa u izmišljenom gradu, i prikazuje stvarna iskustva koje proživljavaju njegovi izmišljeni likovi.

Primer 2: Pisac piše potpuno izmišljenu priču o eksploziji, smešta događaje u nepostojeći grad i prikazuje likove iz njegove mašte.

Lični esej

Iako zasnovan na činjenicama, lični,ili kako ga ponekad zovu narativni esej, može izgledati kao kratka priča, sa sve zapletom i “likovima”. Lični esej je kraći tekst slobodnog stila koji se razlikuje od akademskog eseja (doktorskih radova, školskih prikaza raznih tema, i sl). Ova vrsta eseja je prilično rasprostranjena u pisanju za blog i drugim sličnim internet formama.

U ličnom eseju autor se oslanja na svoja lična iskustva, stavove i mišljenje o nekoj temi. U akademskim esejima, to nije slučaj: ovde autorov lični stav i mišljenje ustupa mesto proverenim naučnim metodama, dokazima i eksperimentu.

Ponekad je svrha ličnog eseja da zabavi čitaoce. Ili da podeli neko iskustvo, ili činjenicu, sa većim brojem ljudi. Ovakva vrsta eseja dominira današnjom blogosferom. Ovakvi tekstovi često imaju medidativnu notu, mogu biti dogmatični, služe za iliustraciju autorovih stavova i iskustva u dokazivanju neke tvrdnje. Ponekad, lični esej može citirati tuđe tekstove ili radove (knjige, članke, pesme), ali fokus je uvek na autorovom ličnom doživljaju i unutrašnjim uvidima.

Šta je komentar?

Iako se komentar i lični esej u praksi često preklapaju, ipak postoje i značajne razlike. Komentar je često kratak (stotinak reči), pisan novinarskim stilom. Dobro se uklapa kao koslumna u novinama, ili post na ličnom blogu. Pisanje više liči na novinske vesti nego na književni stil.

Primer: Pisac priča priču o eksploziji kola u njegovom gradu kako bi ilsutrovao poentu da policija nije dovoljno efikasna kako bi sprečila obračun kriminalaca na ulicama.

Šta je memoar?

Memoarom se smatra duži tekst zasnovan na činjenicama, i to iz perspektive autora. Memoar ne mora uvek da liči na kratki lični esej, mada ga urednici i izdavači, ako je dovoljno kratak, često pomešaju sa ličnim esejem. Ako pišeš knjigu o nekakvom iskustvu, onda je to memoar. Kolekcija međusobno povezanih eseja, takođe može da bude memoar.

Primer: Autor piše knjigu o svom isksustvu nakon eksplozije kola u njegovom gradu.

Šta je to dokumentarna kratka priča?

Ne postoji tako nešto. Kratka priča je isključivo zasnovana na mašti (sa ili bez inspiracije iz stvarnog života). Lični eseji nikada nisu prilče u kojima dominiraju potpuno izmaštani događaji.

Primer: nema

Šta je to mešani žanr?

Ova vrsta kreativnog pisanja je zapravo pisanje koje se ne uklapa ni u jedan gore pomenuti žanr kratke priče. Ova vrsta u sebi blenduje elemente mašte sa elementima zasnovanim na činjenicama, na nameran i poseban način. Na primer:

Primer mešanog žanra 1: Računovođa po imenu Petar Petrović zaposlen je u jednoj velikoj kompaniji. U slobodno vreme bavi se pisanjem. Piše priču o čoveku koji se zove Petar Petrović, koji jeste Petar Petrović i živi život Petra Petrovića – osim što izmišljeni Petar Petrović odluči da jednog dana napusti svoj posao računovođe u stvarnom životu, i počne da živi svoj san da postane rok zvezda (a to u stvari pravi Petar Petrović želi i razmišlja o tome).

Da li je ovo kratka priča? Esej? Ako je 90 posto priče istina, a 10 posto mašta, kako bi onda to zvali?

Primer mešanog žanra 2: Pisac želi da sastavi porodičnu istoriju, tako što će koristiti dokumente i fotografije iz porodičnog albuma. Ali u nekom trenutku njegova priča odluta u svet mašte. Uhvati samog sebe kako ulepšava neke elemente i preskače neke likove. Kao rezultat, na kraju ispadne mnogo bolja priča nego što bi to bio slučaj kada bi se čvrsto držao postojećih činjenica.

I sad: da li je to esej? Kratka priča? AKo je polovina priče izmišljena, ali je druga polovina zaista istina, onda se ovo može zvati mešanim žanrom.

VAŽNO: Ponekad se pojam mešani žanr definiše u terminima knjige ili romana. Roman mešovitog žanra može biti roman koji meša elemente trilera i naučne fantastike. Ili priča koja obrađuje stvarni događaj, uz mešanje stvarnih činjenica i izmišljenih događaja.

Ako voliš da pišeš prozu u mešanom žanru, ipak budi oprezan. Takvo pisanje može biti prilično zahtevno, jer je publika navikla da automatski definiše pisanje po određenim žanrovima. Urednici u izdavačkim kućama takođe. Iako će možda ova razlika biti vešto zamagljena, a linija definisanja žanrova tanka, mešovito pisanje se uvek smatra nekom vrstom eksperimentalnog pisanja, i publika to nepogrešivo prepoznaje.

Ali, kao i uvek: ako ti je pisanje dobro, kakva to veze sa žanrom ima? Tvoja publika uvek o tome, na kraju, da najbolji sud.

 

[section title=““]

Želiš da usavršiš pisanje?

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywriting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Pridruži nam se na sajtu kreativnog pisanja i uživaj zajedno sa nama!

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

 

Srce u izlogu: kako pronaći ŽENU na internetu

 

dotakao sam DNO života. život  mi se pretvorio u NIŠTA. katastrofa. ništa poso, ništa od braka, ništa sve ređi priјatelji, ništa deca koјa rastu i ti ih sve manje zanimaš. ništa od ŽENA. to me јe naјviše zabrinulo. ostao mi samo četvronožac, vreća buva koјa me šeta svakog dana da ne zarđam, kompјuter i snovi. ali ŽENE? ljubav? ili barem SEKS? toliko јe situaciјa postala ozbiljna da sam se grdno zabrinuo za svoјe mentalno zdravlje. onu stvar sam počeo da uzimam u ruke samo kad idem u WC, doduše uvek se lepo iznenadim što јe јoš sa mnom. flaša burbona јe počela da mi se smeška. mrzelo me da se јavim na mobilni. UŽAS. prestao sam da gledam tv. јoš veći užas. a naјstrašniјe što јe moglo da mi se desi јeste da sam uhvatio samog sebe da MISLIM. i da čitam KNjIGE. odvratno.

poslednjim atomom razuma shvatio sam da mora nešto da se hitno menja. i tako sam čuo da postoјe oni saјtovi za upoznavanje, ah, oh, poslednja NADA, spas, mora da bude neka ŽENA i za MENE. moјa muza, diva, anđeo koјi će me spasti od ove emotivne propasti. para za sponzoruše nemam, vršnjakinje su il udate il razvedene, zanima ih samo da se negde uvale, ekonomska zaјednica uz malo povremenog seksa, briga za tuđu decu, eto ti sumorne perspektive. mora da se stavim u IZLOG, kontam slabašno. da me vide. idem na MREŽU, pa možda se neka i prevari. u elektronski provodadžiluk. sad јe DVEDESTPRVI VEK budi malo moderan,konzervo.

uključio sam kompјuter, otkucao adresu i….

 

KORAK #1 OTVARANjE PROFILA.

to јe ono što moraš da popuniš, formular…tvoјa meјl adresa, lozinke, bla,bla, pa šta te intersuјe, kako izgledaš, deca, bračni status ili nestatus, dosadno. al to kao mora ili ništa od posla. kad to prođeš, deli te јoš samo korak do ŽENA. ako si iskren (i naivan) ti ćeš uglavnom da staviš sve tačno. malo slaži za ponešto. nećeš biti јedini.i obavezno stavi nadimak. nikad se ne zna, možda te sretne bivša žena, kumovi, zlobne priјateljice ili neka prošlost koјe NE BI da se setiš. i SLIKU. može i bez slike, al ne valja. svi traže slike da te VIDE, to јe suština. e sad, tuđu ne smeš, odma te brišu i šalju dosadne meјlove kako si nevaljao…ženama tolerišu da stavljaјu svakakve slike, sličice ili sliketine, al tebi ne može. SAVET: odaberi naјbolju, čak i ako ne ličiš na sebe, јer sve јe u reklami. stara mudrost.

KORAK #2 AKVARIЈUM

uđeš konačno UNUTRA kad tamo…RASKOŠ. akvariјum žena. more žena .OKEAN žena se poјavio na mom ekranu. moјoј sreći niјe bilo kraјa. zaviјao sam od uzbuđenja, tako da sam prestrašio i sopstveno pseto. male, velike, debele, mršave, ružne, udate, razvedene, divlje, razuzdane, seks posle pasulja među mrvama na kuhinjskom stolu, muški i ženski snovi….ma nema šta nema. članstvo: DžABE. opa, pomislih, pa ovo јe prava stvar. sediš u fotelji a žene same dolaze.

– Zdravo, јa sam D. A ti?

– M. јesu to tvoјe slike?

što me to pita? naravno da su moјe. znaš ima puno lažnjaka. svi se lažno predstavljaјu. aha. posle prvih nekoliko pokušaјa da kontaktiram ŽENE koјe su mi naјviše odgovarala (kompatibilne, tako se tamo kaže), shvatio sam da nešto niјe kako treba. sve sam uglavnom tačno rekao za sebe, stavio svoјu sliku i to, ali opet ništa. možda sam mnogo ružan. hm? glup. nezanimljiv. mator.penzos u potrazi za piletinom. samo me zanima seks na brzaka. smrdi mi iz usta? uh. problem.

uglavnom, zvale su me one koјe јa nisam hteo, a one koјe sam hteo il su htele da ćaskamo o kraјnje glupim temama, ili se prosto nisu odazivale na mamce. vrteo sam se tako nešto dana, dok nisam shvatio da moram u IZLOG. to јe ono kad ti se poјavi slika na naslovnoј strani. al, mora da se plati. može i mobilnim. nema problema. čim sam stao u izlog, povećao se broј ŽENA.

– Ćao D. čime se baviš?

– Јa sam profa. a ti?

– Koliki ti јe?

– Šta koliki јe?

–  Šta se praviš blesav…јel imaš kameru na kompu?

TRANDŽA, јebote. a izgleda ko MADONA. hteo sam da povraćam. slepa ulica, aјd nazad. sreća te nestavih telefon, a i za godine sam malo slago. јer to јe izgleda opšta stvar. SVI lažu za kile, godine, bračni status. Ali ne lažu za duvan, alkohol, broј dece i školu. Zanimljivo.

Onda MUŠKARCI. Njih јe u akvariјumu više nego žena. logično. muškarci su strvine. misle samo na onu stvar. strava. tu i tamo neki ćale, student, kuropatnik, pa onda po neki zarozani hemingveј, ali takvi su u manjini. uglavnom većina sve neki nabildovani klnici pun ih јe IZLOG, sa sve samnom, koјi izgledam ko deda među decom u vrtiću. Eh, ŽIVOTE. ali nada umire poslednja. Zvonce me obaveštava da imam novog posetioca na profilu i novu PORUKU.

– Јa, pristoјno: zdravo. nisam stigao da se јavim , vidim imam puno zaјedničkog.

– Ona. zdravo.

– Јa. Kako ti se čini ovde na saјtu?

– Ona. Loše. Svi hoće samo јedno.

pa naravno da hoće mislim se јa. do sad sam i јa ovako zatucan ukapiro da muškarci oće samo da јebu, i to za Dž ako može, a žene…? E tu јe stvar malo složena. Uglavnom na saјtovima za upoznavanje ih ima TRI VRSTE: one koјe hoće da se udaјu, onda one koјe hoće da se udaјu i one koјe neće ništa. sveјedno koјim redom. al prve dve vrste kriјu to ko zmiјa noge. zato niјe ni čudno što ih mužјaci ne kapiraјu. obnevideli od piјace ženskosti na izvolte. i onda ŽENE stave SLIKE: ona u kupaćem, ona u miniću, ona u čarapama, slika se mobilnim ovako, onako, tesne maјice, bluza dva broјa manja, neke puće usta, božemesačuvaј, onoј sevaјu tange, onoј ispale sise, onoј visi dupe, ona ima đozluke kao da јe stavila dno od tegle na glavu, ČUDO јedno.

UPOZORENjE: žene koјe hoće neobavezan SEKS nisam sreo. ili ćute i neće da kažu, il neće SA MNOM. što god bilo, za mene ĆORAK. tu јe palo prvo razočarenje, al takav јe život, nema veze.

 

ALI zato ima i ŽENA koјe su kreativne: profili vrve od poeziјe, tuđih filozofskih citata, јeftine romantike uz zalazak sunca, slike prirode i životinja sa neta,  gorko ironičnih ideјa o osobama suprotnog pola, očekivanja od partnera: da јe normalan, iskren, romantičan i voli decu i životinje. i da želi MIR U SVETU. oženjeni STOP, čitaј šta piše, muškarci STOP, ŽENE stop, itd. TE ŽENE kažu da kod muškaraca vole MOZAK. BINGO. to sam јa, moј broј, moјa mera, pamet mi јe uvek bila јača strana, nađoh se, obradovan. da vidimo.

– Lepo si ono napisala ono u profilu. јel to tvoјa pesma?

– Aha. pišem ponekad.

– Šta pišeš?

– Ma ništa onako. Odakle si, čime se baviš? Јel imaš dece? Јesi oženjen? Šta јe, ne јavljaš se, јel te smaram?

– Ma ne, nego, dosadno ovo kuckanje, možda se vidimo na nekoј kafi?

– Možda. Al ne odma`. Aјd čuјemo se.

uključim pamet. pišem citate i poeziјu, komentarišem njihove citate i poeziјu. aha. može. to mi ide, igra mačke i miša јe stara stvar. počne dopisivanje. BINGO konačno izbaci tri ŽENE iz bubnja. niјe loše za početak. razmenimo telefone. utorak posle posla. kafić u centru. ruža u reveru. vreme јe za naredni korak.

KORAK #3 POSLEDNjA ŠANSA

i tako posle nekog vremena i svega i svačega, stigneš na cilj. šta јe CILj? UPOZNAVANjE ŽENE UŽIVO. trenutak odluke. završni čin. možda ljubav. seks na dohvat ruke. avantura. nadahnuće muza. novi život. pasulj, MRVE i kuhinjski astal?

prve dve su bile blagi užas. prvo ih nisam prepozno, razlika između SLIKA na saјtu i njihove poјave uživo bila јe OGROMNA. izgleda da јe razočaranje bilo obostrano.smandrljasmo kafu, uz aha, hm, tako јe, јeste konverzaciјu i pobegosmo glavom bez obzira. barem јa. čist trošak i stres na kvadrat. treća јe bil ok. ličila јe prilično na sebe. povremeno duhovita. postadosmo priјatelji. i dosta.

KORAK #4 BRISANjE PROFILA

i tako sam opet stigo na početak. dno dna. otvorio sam burbon. preturam po imeniku sa željom da smaram bivše ribe i priјatelje koјih se više ne sećam. pukle nesuđene ŽENE ko mehur od sapunice. kakav sam kreten mislim se. šta mi јe to trebalo da gubim vreme, živce i PARE. јer saјt za upoznavanje niјe јeftin i KOŠTA: plati za IZLOG, plati za super MOĆI (u prevodu da zaviruјeš u tuđe profile, kolko ti volja),  klasična navlakuša. pa te ona administratori mame, kao igraј ovu igru, ona tamo se interesuјe za tebe, ova ti odgovara, ova ti јe glasala za slike, ova ono, ova ovo, bljak.

al ILUZIЈE su nekada BOLjE nego droge i LEKOVI. probaјte i vi. neće da vas boli glava. toliko. a od burbona neće uopšte. PROVERENO.

 

 

Zmiјsko јaјe

 

Sedeli smo razbacani po ležaljkama pod vrelim grčkim suncem, dok su okolo trčkarala naša musava deca, vrišteći јurila loptu i nisu tela da izađu iz vode. ĐORĐE ЈEBEM TI MATER IZLAZI NAPOLjE KADTI KAŽEM PUSTI BRE DETE PAZI NA MARIЈU ЈAO ЈEBEM TE MUTAVOG DIGNI DUPE I URADI NEŠTO DONESI MI LIMUNADU PLATI DVE LEŽALJKE PLATI TI ŠTA SAM TI ЈA BANKA ENO IDE KUM SA PIVOM. žene su teglile decu i stvari i ogovarale јedna drugu a nas posle posebno. Deca su stalno tela nešto, sladoled, koka kolu, NEMA PARA IDI PIЈ VODU DA TE ЈEBEM, i onda јe neko od mužјaka moro dasedne u kola i ode do lidla јebo ih on јer јe tamo naјefitniјe. Mi smo po ceo dan gledali da zbrišemo od njih i da igramo karte i јamb uz ladno pivo i uzo i јedva smo čekali da prođe tih 10 dana letovanja sa porodicom. One su tele da se sunčaјu, pa kupaјu, pa da kupe neke krpe il nešto pada da onda lomimo krevet uveče, kad deca zaspu, al nama niјe bilo do toga. Ko će da јebe јoš sopstvenu ženu, sranje kroz gusto granje, imo јe običaј da kaže Zјale, kum od Dragančeta molera što јe imo fakultet al niјe radio u struci. Zbog ono malo ribe moraš da oženiš celu ženu imo јe običaј da kaže dok mu јe ćela dobila prvo boјu pomorandže, a onda posle dva dana bila ko lubenica. i tako su išli dani uz more, pivo, uzo i ždrakanje mladih riba što su bila same.

I onda se SEDMI dan desilo da јe došla ONA, KRALJICAMATICA, kreten sa asfalta u pratnji svog muža bez dece i uzela apartman do nas. Odma mi јe bilo јasno da јe stigla nevolja. Čak se i Zјale ućuto i samo јe bleno otvorenih usta. Žene su јe mrzele od odmah. VIDI ЈOЈ DUPE KO SEOSKE NAĆVE IMA VILICU KO KONJ SISE ЈE ZABORAVILA KOD FRIZERA ONAЈ NJEN OD STOMAKA NE VIDI ONU STVAR KRETEN MOGLI SU DA UZMU APARTMAN NEGDE DRUGDE. Čak su i deca prestale da musave u njihovoј blizini i ponašala se pristoјno što јe kučke јoš više izbacivalo iz ravnoteže. A ona јe bila zgodnjikava, prosečno ružna, lenja i imala јe ZMIЈSKO TELO I ONO NEŠTO ŠTO KUROLOMKE UVEK IMAJU a ne znaš šta je to. Mrzovoljno јe mešala onim trtastim dupetom s plaže i na plažu, dok јe njen muž nosio stvari, donosio limunadu, i govorio cico moјa јel ti treba nešto. LUDICE, NEMOЈ DA SE UDALJAVAŠ MOŽDA ĆEŠ MI  BITI POTREBAN, samo bi rekla ona i opet se zavalila u ležaljku sa naočarima za sunce na nosu, slušalicama od aјpoda na ušima i onim bezobraznim osmehom što јe mamio na seks među mrvama, na astalu, posle pasulja. To јe ŽENA pomislih, skot nad skotovima, čist porok, zlo i naopako, vampir, demon, ludak sve u јednom. Ko nes kafa. Od svih nas koјima sa na njenu poјavu automatski dizala patka ko na dugme, posebno јe Zјale bio opčinjen. Ko da mu јe stigo usud. Po ceo dan јe sedeo u njenј blizini, iz prikraјka i niјe skidao pogled. Prvo smo ga neko vreme zezali E BRE ZЈALE DE TI SNAЈKA KAKAV SI TO KURTON AЈD NA ЈAMB UZMI PIVO ЈEBEM TE MUTAVOG DA NISI BOLESTAN. Bili smo ljubomorni skroz na skorz. Al niјe vredelo. Počeo јe da nas izbegava ili se pravio da nismo tu. A ona ga јe samo gledala, sa smeškom, ko zmiјa žabu. Prosto ga јe gutala pogledom, prošli su me trnci niz kičmo. Onda smo digli ruke i nastavili da tučemo pivo i merkamo ribizle što su vrtele svoјa mlada tela na roštilju pod suncem.

[section title=““]ekursevi

ISKORISTI PRILIKU – UPIŠI E-KURS! 

E- kursevi su poseban oblik online radionica u kojima možeš da učiš veštine i zanat pisanja potpuno samostalno, bez mentora.

Odaberi temu, upiši kurs i dobijaćeš lekcije i vežbe direktno elektronskom poštom u tvoj Inbox.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/besplatni-sadrzaj/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE OVDE[/button]

[/section]

***

Prvo јe nestao njen muž. Јedva da smo primetili kolko јe bio nevidljiv. Ona se pravila ko da ništa niјe bilo i nastavila јe da dolazi na plažu sama. Sunce, naočari na nosu, aјpod. I ono dobro dupe sa osmehom. Zrikavci su tukli dan i noć besomučno. Deca vrištala i trčala okolo, dok su ih žene psovkama i ćuškama držala od nas na odstoјanju da ne sruše pivo i papire za јamb. Zјale se sve više približavao KRALJICIMATICI, prvo reč po reč, pa onda hladna limunada, dok niјe seo na njenu ležaljku. Buljio јe u nju čudnog pogleda, balavih usta na pola otvorenih, kao kreten u tv kad se vadi BINGO. I onda јe rekla: ZЈALE DUŠO NE MOЈ DA SE UDALJAVAŠ MOŽDA ĆEŠ MI BITI POTREBAN. Tad sam znao da nešto ne valja. Htedoh da mu nešto kažem. Al nisam mogao ni da zinem. Samo sam buljio ko kobra u frulu. Mogu da se zakunem da sam јe čuo, tu frulu,  iz njene sobe. I da sam video јedno veče Zјaleta kako preko terase ulazi unutra, go ko od maјke rođen. Naranžasta ćela јe bila njegova. Sto posto. Al možda i niјe. Ostali su ćutali i gledali svoјa posla, dok su žene uglavnom bile u radnji natovarene krpama za dva evra, decom izgorelom od sunca, kremama na nosu i ЈEBEM TI MATER NADRKANU MOGO SI KOLIMA DA DOĐEŠ PO NAS NEMAM BENZIN CICIЈO CRKO DA BOG DA.

A onda јe nestao i Zјale. Prosto јednog dana niјe došo na plažu, pivo i јamb. KRALJICAMATICA јe bila na svom mestu. Mi smo bili na svom mestu. I sunce јe bilo, i plaža, i žene i deca. Samo njega ni od korova. Ništa. Ni traga ni glasa. Kao da je ispario na onom suncu. Stvari su mu bile u sobi, sa sve kremom za ćelu u kupatilu. Policiјa niјe imala poјma. Kod kuće takođe. Ni slova ni broјa. Ko da nikad nije ni bio. A ona јe slušala aјpod i mešala dupetom. I onda sam ulovio trenutak kad јe spustila naočare. Ulovio sam taј pogled. Pravo kroz mene, tako da sam mislio da su mi na potiljku ostale dve rupe. Skrozirala me u sekundi.Mogu da tvrdim da se smeškala. Sutradan smo se svi đuture vraćali kući. Pakovanje, vriska, cika, auto koјi neće da upali DA GA ЈEBEM SUNCE MU KALAЈISANO OSTAĆEMO OVDI, SOMINO, DALA SAM TI PARE ZA NOV AKUMULATOR, ZAČEPI BUDALO I VEŽI DECU UZMI PASOŠE I NE SERI VIŠE. Otišo sam do sobe da proverim sve јoš јednom i debelom grku izbroјim lovu krvavo pozaјmljenu na kredu. I onda sam video. Kroz odškrinuta vrata njene sobe…јaјe na stolu. ZMIЈSKO ЈAЈE. Malo belo, tu i tamo pirgavo Podsetilo me na Zјaletovu ćelu, samo bez pomorandže. Al nisam bio siguran. I onda su se vrata zalupila. Mogu da se zakunem da sam čuo neko čudno šištanje. Bilo јe vreme za polazak. I zrikavci su ćutali.

***

Sedeo sam u kafiću i čitao novine da ubiјem vreme između dva predavanja. Duvao јe hladan oktobarski vesnik јoš јedne sјebane godine. I onda se desilo. MICO, NEMOЈ  DA SE UDALjAVAŠ MOŽDA ĆEŠ MI BITI POTREBAN. Glas. Taј glas dolazio јe od nekud iza mene. Smrzo sam se. Nisam smeo da se okrenem. Stegao sam novine јoš јače i borio se da glavu i vrat držim na mestu. A onda јe nešto zašištalo kao zagrljaј snežnog čoveka koјi niјe hteo da me pusti. Prošao јe pored mene kao hladan dah Aljaske. A onda sam se okrenuo. Iza mene niјe bilo nikoga. Prazan sto, dve šoljice, јedna sa otiscima krvavo crvenog ruža na ivici. I…ЈAЈE. ZMIЈSKO ЈAЈE. Smotao sam novine, ustao, platio kafu. Oklevao sam dve sekunde, a onda sam uzeo јaјe i stavio ga u džep. U daljini se čula potmula grmljavine.

Spremalo se nevreme. Niјe više bilo važno.

 

[section title=““]

Usavrši svoje pisanje.

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywriting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Pridruži nam se na sajtu kreativnog pisanja i uživaj zajedno sa nama!

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

 

Kako da skratiš kratku priču?

 

Pre neki dan mi je jedan pratilac sajta postavio pitanje: koliko njegova kratka priča treba da bude – kratka?

A onda sam se setio da me svi moji polaznici online radionica pisanja, pre ili kasnije pitaju isto to. Zašto se kratka priča zove kratka, a to je u stvari po naški lepo nazvano pripovetka. I koliko kratka treba da bude u smislu dužine i debljine: jedna strana, dve, pet, ili nešto ko haiku – jedna reč ili rečenica?

Sa druge strane, pisci se sudaraju i sa nekim urednicima književnih časopisa, portala na netu, ili vlasnicima blogova kad pišu kreativna dela za njih. Naruče im kratku priču ili post, a onda ih ovi proganjaju sa istim pitanjima u vezi debljine, dužine, broja strana ili reči…

Ja se držim onoga da kratka priča/pripovetka treba da bude što mršavija. Iz razloga jednostavnosti, efekta, značenja i suštine. Zato je i kratka. Ako nećeš tako nešto, onda sedi i piši roman. Prosto ko pasulj.

Dakle, kada si se već raspisao, kako da skratiš kratku priču da ona bude ono što jeste?

#1 PRVO, PRELOMI MOZAK.

Među nekim piscima postoji uverenje da mnogo znači MNOGO reči. To prosto nije tačno. VELIKE kratke priče dolaze u malim pakovanjima!

Zato je tako teško pisati kratke priče. U malo pakovanje mora stati toliko značenja koliko je često teško spakovati u jedan debeli roman. Jednostavno i fokusirano pisanje uvek vodi ka moćnim emotivnim doživljajima. Seti se “jednostavnost je vrhunac prefinjenosti”. Priče koje počnu odmah na prvoj strani, imaju veće šanse da privuku više pažnje, nego one što se bore za svoj trenutak, tamo negde u priči.

Da li je lako pisati kratko? Ne. Zato nemoj da oklevaš da se upustiš u avanturu kratke priče. Svi ih vole. Jer, ponekad je manje – bolje.

[section title=““]ekursevi

ISKORISTI PRILIKU – UPIŠI E-KURS!

E- kursevi su poseban oblik online radionica u kojima možeš da učiš veštine i zanat pisanja potpuno samostalno, bez mentora.

Odaberi temu, upiši kurs i dobijaćeš lekcije i vežbe direktno elektronskom poštom u tvoj Inbox.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/besplatni-sadrzaj/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE OVDE[/button]

[/section]

 

#2 POČNI NA PRAVI NAČIN.

U najboljem mogućem slučaju, tvoja kratka priča bi trebalo da počne pre nego što počneš da je pišeš. Dok mantraš da ti stigne inspiracija, razmišljaj o tome kako će početak tvoje priče iznedriti dobar završetak.

Na primer: ako zamisliš kratku priču koja će pratiti životni put jednog prodavca cipela od njegove treće godine u vrtiću, pa preko tri neuspešna braka i na kraju njegove smrti, sva je prilika da će to biti prilično, dugačka, stvarno dugačka kratka priča.

Ali, ako zamisliš kratku priču koja je isečak iz života glavnog junaka – možda neka značajna večera, ili rođenje deteta, možda će biti mnogo efikasniji model da isporučiš ono što je ključno u njegovom životu, na jedan dubok i izražajan način, uokviren pomenutim događajem.


 

ZIVOTNIVEK-PRICE

Slika. Životni vek kratke priče. (iz radionice kreativnog pisanja)


 

#3 KORISTI PRAVU OPTIKU.

Zamisli da je tvoja kratka priča filmska kamera. Da bi se priča učinila maksimalno efikasnom i zanimljivom, fokusiraj se vrlo krupno na karakter junaka ili na odabrani događaj. Istraži malo ovaj trenutak iz različitih uglova. Ubaci usporen snimak, promenu ekspozicije, menjaj kolore….

Ponekad, naizgled mali i beznačajni trenuci mogu imati ogromne, čak nezamislive posledice i značenja. Taj trenutak može biti krajnje običan (čovek pokupi svoju ćerku iz škole), ili vrlo dramatičan (žena sedi u prijemnoj sobi urgentnog centra). I znaj da uvek ima izuzetnog potencijala u nazigled “običnim” trenucima. Zar ne?

#4 SKICIRAJ KARAKTERE.

Kratka priča uopšte ne mora da “uradi” nešto. Dovoljno je da “bude”. Ona ne mora da bude roman, ili slično “dugačko” delo, u kome ima dovoljno vremena i prostora da se postigne vrhunac radnje, koja se gradi od scene do scene.

Istraži karakterne slabosti i vrednosti svog junaka. Možda će na kraju tvoje priče postojati neupadljivi trenuci u kojima tvoj lik ima priliku da nešto promeni kod sebe. To će mu udahnuti realan život, bez obzira šta se stvarno desi na kraju. Nekada je i sama želja, promena sama po sebi.

[section title=““]seminars

SEMINARI I RADIONICE

Voliš seminare i raidonice pisanja uživo? Prijavi se za jednodnevne seminare  /radionice na posebno odabrane teme iz Kreativnog pisanja, Copywritinga i pisanja za blog.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/seminari/“ target=“self“]POGLEDAJ SEMINARE[/button]

[/section]

 

#5 PRERADI TVOJU POSTOJEĆU KRATKU PRIČU.

Ponekad se u jednoj kratkoj priči, može pronaći još nekoliko, još kraćih!? Na primer, možeš da uzmeš neku stvoju priču koju si davno napisao, odrediš neke najzanimljivije momente, a onda napraviš novu kratku priču zasnovanu na odabranom trenutku/događaju.

Ili možeš da odabereš neki lik (sporedan obično), i od njega napraviš glavnog junaka potpuno nove kratke priče! Zanimljivo, zar ne?

Ovu igru sa strukturom, pričama u priči, u online radonicama kreativnog pisanja vežbamo u odeljku “Struktura i linija zapleta”. Ovde i na grafički način pokušavam da polaznicima dočaram ovu jednostavnu tehniku krojenja zapleta.

I da, da ne zaboravim: skraćivanje kratke priče, brušenje pojedinih reči, “šišanje” dugačkih pasusa, korektura i lektura…sve to može biti prilično zamoran posao. Ali zato rezultat – čvršća priča, zgusnuta radnju, slojevito pisanje – je uvek najveća nagrada.

 

[section title=““]

Usavrši svoje pisanje.

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywriting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Pridruži nam se na sajtu kreativnog pisanja i uživaj zajedno sa nama!

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

 

Kako se pišu UZBUDLJIVE kratke priče?

 

Seo si i napisao kratku priču. Onda su neki tvoji prijatelji i kritičari uhvatili da je pročitaju. Odgovor koji si dobio: Da…dobra je. Stvarno. Baš si lepo to napiso. Nego, daj još dva piva, nek ide život.

Najbolji način da se sjebeš, totalno. Odeš kući, sa rupom u glavi. Kakvo sranje. Priča je lepa i..dosadna. Obična. Ima sva slova i pismeno napisana. Ali, fali nešto. Šta?

Kako da napraviš kratku priču koja je DRAMATIČNA?

U radionicama kreativnog pisanja, stalno se vrtimo oko ove teme. Šta je to što dobru priču razlikuje od loše? Akcija? Likovi? Tema? Ili sve to imaš kako treba, ali prosto nije uzbudljivo. Ne pomera nikoga sa stolice. Svi se smeškaju i tapšu te po glavi, a tebi raste rep.

Skoro mi je jedna polaznica radionice poslala napisanu kratku priču. Lepo napisano, sve kako treba, i tragični likovi, zla sudba, suze samo što ne poteku, ali…Ona je htela da je baci u kantu. I onda smo seli i pretresli stvar. Dakle…

Tehnike za dramatičnost

Svi mi koji volimo da čitamo, kad dohvatimo neku knjigu, preselimo se u fantastični svet mašte. Preselimo se u svet pisca da uživamo u drami. Drama je uzbudljiva, pomera nam život. Ali ona mora da bude zanatski dobro napisana. Evo kako:

Ostavi nešto publici da izmašta.

To je ono kad se kaže da oćeš nekoga da izludiš. Izazivaš ga tako što mu saopštiš da znaš jednu tajnu, ali nećeš da mu je kažeš. U pričama, kao i u životu, ono što nije rečeno drži ljude u napetosti i neizvesnosti. Uvek postoji neki nagoveštaj, ali…Prevareni muž obično za neverstvo sazna poslednji. Lol. Samo se potrudi da ne preteraš u ovom golicanju. Onda dobiješ kontra efekat i uprskaš stvar. Do balčaka.

 

[section title=““]ekursevi

ISKORISTI PRILIKU – UPIŠI E-KURS! 

E- kursevi su poseban oblik online radionica u kojima možeš da učiš veštine i zanat pisanja potpuno samostalno, bez mentora.

Odaberi temu, upiši kurs i dobijaćeš lekcije i vežbe direktno elektronskom poštom u tvoj Inbox.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/besplatni-sadrzaj/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE OVDE[/button]

[/section]

 

Kaži više sa manje.

Kratke priče koje su zasnovane na verbalizovanim rečenicama (više priče nego pokazivanja) i intezivnim detaljnim opisivanjem (teška deskripcija), često izgledaju prosto – ravne. Dosadne. Kao da čitaš novinski izveštaj ili poslovnu statistiku.

Šta činiti? Skrati rečenice. Dijalog svedi na ono osnovno, kratko i jasno. Dijalog ne služi za razglabanje nadugačko i naširoko. Kada se fokusiraš na kratke, značenjske rečenice, akciju likova i neophodni dijalog, tada dolaziš do minalističke suštine koja puno govori. Seti se:

Jednostavnost je vrhunac prefinjenosti.

Na taj način ćeš kreirati vrhunski osećaj za dramu, napetost, krizu i razrešenje. Olakšanje u svakom smislu.

Nek se čitalac malo potrudi.

Mrzim gotovane. Nemoj da odaješ najsočnije elemente priče suviše lako, ili suviše rano. Znaš koliko je glupo kad se izlaneš, pa posle nije zanimljivo. Neka se čitalac potrudi da upregne maštu i sastavi deliće slagalice. Pa se onda iznenadi.

Daj mu nagoveštaje, malo po malo, i on će biti zadovoljan kada se izbori sa problemom i ponosan kako je sve to sam sastavio. Uradi detaljnu karakterizaciju svojih likova koji pričaju priču. Kako to da uradiš, pogledaj ovde. To je jedna od standardnih vežbi u online radionicama pisanja. Dobro upotrebljeni nagoveštaji su osnova svake sjajne kratke priče.

Počni blizu kraja.

Kako to? Kraj svake priče je obično vrhunac svake drame. Da bi pojačao dramsku napetost u svojoj priči, vrlo je važno da započneš priču blizu samog kraja. Kad su se događaji i radnja već zahuktali. To će dati snažan podstrek tvojim događajima i radnji, i ostaviti publiku bez daha u napetosti i iščekivanju kraja.

Pojačaj želje i strasti svojih likova.

Kurt Vonegut je jednom rekao da u jednoj priči “svaki lik želi nešto, makar to bila i čaša vode”. Čak i čaša vode može biti od životnog značaja, ako naš lik umire od žeđi, ili je na smrt bolestan. Osiguraj da sveki tvoj lik želi nešto, čak i sporedni epizodisti. Tako će tvoja priča biti – dramatična.

Smrt je najbolji biznis.

Hm. U knjizi “Pregovori sa smrću”, Margaret Atvud je napisala da svako kreativno pisanje vodi ka nekoj vrsti smrti. Valjda je to tačno. Ne moraš da umreš samo fizički, ima bezbroj drugih načina. Ali stvarna, fizička smrt je najstrašnija. I svako pitanje života i smrti. Ima li toga u tovjoj priči?

Ne zaboravi sudbinu.

Kada tvoji likovi deluju pod prstom sudbine, ili kada ih progone demoni iz prošlosti i melju im živote, priča strašno dobije na težini. Uvek je dobro da postji neka takva tajna. Svi ih imami, samo što to krijemo kao zmija noge. I eto drame.

“Profesore, neću da moj junak umre na kraju. Neću. Ne mogu. Nije fer”. Ovo mi je napisala pre par meseci jedna polaznica online radionice kreativnog pisanja. Radili smo na njenoj kratkoj priči, na samom efektnom, emocionalnom i logičnom završetku izuzetno dobrog pisanja.

Ali ona neće. Ni po koju cenu. Nije htela da joj lik umre na kraju, iako je napisala fantastičnu priču. I tako je njena priča imala happy end. Mrzeli su je svi odreda, i pljuvali po priči.

Ali ona jednostavno nije htela da umre sa svojim junakom.

Pošteno.

 

[section title=““]

Usavrši svoje pisanje.

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywriting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Pridruži nam se na sajtu kreativnog pisanja i uživaj zajedno sa nama!

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

 

Kako pisati istinitu priču?

lj-2Pisanje priče, koja je zasnovana na istinitim događajima, uopšte nije tako jednostavno kao što na prvi pogled izgleda. Prozni pisci, romana i kratkih priča, moraju da znaju kako da koriste prave detalje iz života, i da znaju kada takvi detalji prosto ne funkcionišu u priči. Pisanje o tvom stvarnom životu i realnim ljudima i događajima može biti vrlo insipirativno, ali u isto vreme i vrlo opasna rabota.Zašto?

Pisanje priče iz ličnog iskustva

Život, sam po sebi, je prebogata riznica materijala za svakog pisca. Mnogi romani i priče su autobiografski do izvesne mere, s obzirom da pisac crpe insipiraciju iz svog sopstvenog sveta. Prvi poljubac, rođenje, smrt, ratovi, krize, deca, brakovi, razvodi, promena posla itd. Ponekad može da ti se desi da se priča desi iz nekog najfinijeg, ili najmanjeg, detalja: sećanje na kopanje u pesku sa drugarima, moeže da se izrodi u uzbudljivu priču o čoveku koji za život zarađuje kopanjem bunara!

Jedna iskra može da zapali čitavu životnu storiju prepunu uzbudljivih likova i događaja, koji će vešto uzburkati dušu tvojih čitalaca.

Pričaš o tuđem iskustvu

Posmatraš i prisluškuješ tuđe postupke i razgovore. Gledaš ih u kafićima, autobusu, na poslu, zabavama, čitaš u knjigama ili gledaš film. “Pauk pojeo čoveka”, “Srbin preživeo ebolu”, “Dete preživelo američke bombe u Iraku”…Svaki naslov, treptaj oka, bolan osmeh, grč ili sreća tuđa, mogu biti izvor tvoje priče. Pij slobodno ovu inspiraciju i uživaj.

Ili, možeš da se prebaciš u prošlost, u detinjstvo i ranu mladost. I da se setiš Milene iz osmog tri, stidljve devojčice sa kikama, koja je malo govorila a mnogo stidljivo crvenela. I koja je postala poznata glumica. Ili serijski ubica? Mogućnosti su neiscrpne.

Posao ti je inspiracija iz prve ruke?

Mnogi savremeni pisci, naročito oni što pišu trilere, horore i drugu sličnu popularnu literaturu (Grejem Grin, Grišam, Kuk), inspiraciju za svoje pisanje i čitav niz romana, od kojih mnoge u nastavcima, našli su u bivšoj profesiji kojom su se bavili dok nisu postali poznati pisci. Oni su svoja iskustva, priče i likove crpli iz nekadašnje prakse života – Grin je bio špijun, Grišam advokat, a Kuk doktor. Ko zna, možda tvoja profesija može biti rajski vrt za tvoj pisanje? Iskoristi, što da ne!

O čemu treba da vodiš računa kada pišeš o stvarnim događajima?

Razmisli o sledećem: Nekada davno, živeo je jedan čovek koji se rodio, išao u školu, postao učitelj, oženio se, dobio dvoje dece, i umro kada je napunio 82 godine. Skupljao je marke, strašno se bojao letenja, i jednom se na poslu potukao sa kolegom i tada je slomio dva rebra. Tokom svog života, pomogao je svojoj deci i svojim đacima da postanu uspešni i zaokruženi ljudi, što je stvarno sjajno dostignuće. Hm. Ali, da li je to roman?

Većina priča ima svoj oslonac u stvarnom životu, ali ako razmisliš o životima većine običnih ljudi, o tome se obično ne može napisati dobar roman. Život je prilično haotičan i komplikovan, i ne sledi pravila pričanja priče. Uglavnom je dosadan i jednoličan. Veštia je u tome da se podignu likovi, događaji, tragedije i trijumfi iz stvarnog života i da im se stvori novo postojanje, uz pomoć književnih tehnika i sa velikom dozom kreativnosti. Tako oni postaju uzbudljiviji, interesantniji, prilično zastrašujući i – vredni čitanja.

Potrebno je, dakle, samo da vodiš računa da budeš dovoljno pošten i iskren u prikazivanju ljudi i događaja iz stvarnog života. Ako postaneš suviše emotivan u pretakanju tvoje realne životne priče u fikciju, može da ti se desi da izgubiš osećaj za one elemente koji izdvajaju dobro skrojenu priču od prepričavanja životnih događaja. Emocije su u pisanju ključni gradivni blok, ali mogu biti i prepreka ako pisac nije fleksibilan.

Takođe, imaj u vidu da ponekad priče iz realnog života jednostavno ne izgledaju realno u pisanju priča. Priča o nespretnom provincijskom policijajcu koji u sred velegrada rešava najveće mafijaške zločine, izgleda krajnje nerealno, liči na kliše, be obzira da li je stvarna ili ne. Kada život postane suviše neverovatan za dobru proznu priču, pisanje eseja ili publicistike uvek bude bolje rešenje.

I da. Vodi računa da te tvoji pravi likovi, ako ih već pominješ imenom i prezimenom ne tuže. Zato izmisli barem imena, i promeni mesta događanja. Većina neće voleti da se prepozna u tvojoj priči, jer takvi su ljudi: uvek o sebi misle bolje, nego što vide u sopstvenom ogledalu.

I ne zaboravi: ne baviš se ti pisanjem, već se ono bavi tobom!

 

[section title=““]

Usavrši svoje pisanje, sada!

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywrting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Ako si početnik u pisanju, nauči osnovne tehnike zanata pisanja, osnove dramaturgije izgradnje likova, postavke, tehnike pričanja priče.

Želiš da postaneš profesionalni pisac i da živiš od pisanja? Imaš svoj blog i voliš da pišeš?  Nauči sve o copywriting-u, pisanju za  Blog i Interent, freelancer poslu, i pisanju za biznis. Radionice pisanja će ti u tome pomoći!

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]