fbpx

Kako mi je Kindl promenio život

Prema knjigama od papira gajim nedvosmisleno obožavanje od onog pradavnog trenutka kada sam naučila da slova sričem u reči. Pozajmljivanje knjige iz biblioteke ili kupovina u knjižari su postupci koje nose određeni polusakralni rituali. Svoj prvi bibliofilski identitet ukrala sam od „miša iz biblioteke“ (topo di biblioteca). Kod nas postoji izreka „siromašan kao crkveni miš“. U svom detinjem umu ja sam iskonstruisala da je biblioteka za one siromašne čitaoce koji ne mogu da kupe sve knjige koje bi želeli da pročitaju.

Miš iz biblioteke

Tako sam u biblioteke uvek ulazila kao u posvećene hramove čijem postojanju možemo da zahvalimo što se granica između razumnih ljudi i životinja jasnije vidi. Pored toga, u knjigama sam mogla da nađem većinu odgovora na pitanja koja u mojoj okolini niko sebi nije ni postavljao. Zamišljala sam da sam neki poseban špijun znanja koji će tek dobiti priliku da svojim neizmernim znanjem pomogne svojoj zemlji u odsudnom trenutku.

Svaki ulazak u biblioteku počinjao je osluškivanjem one specifične tišine u kojoj sam jasno mogla da čujem da li me neka knjiga posebno doziva. Ukoliko bi mi se obratila, skoro neprimetnim šuškanjem listova u rukama (ipak su napravljene od drveća), prelepom naslovnom stranom ili stilski doteranom rečenicom, naš spoj bi se ozvaničio udarom bibliotekarkinog štambilja na moju člansku kartu.

Miris koji je odašiljao papirus natopljen olovom, zajedno sa hodnicima od drvenih polica u kojima žive (verovatno isto tako načitani) crvi, momentalno bi me transponovao iz sopstvenog života skučenih mogućnosti u jedan kokordinatni sistem sačinjen od više ravni. U njima vladaju neki drugi zakoni fizike. Malo je reći da je ta katedrala činila moje jedino i najsnažnije uporište u životu koji je tek počinjao. Sam nije ničim nagoveštavao u kom će pravcu ići.

Miš iz elektronske biblioteke

Poput najfanatičnijeg pušača zaklinjala sam se da je papirna knjiga moja karta za nebesko pozorište. Po cenu smrti nikada je ne bih zamenila za doživotnu pretplatu na digitalnu ložu. Elektronski svet je dehumanizovan i čvrsto odlučujem da od njega uzimam samo ono što ne mogu da izbegnem.

A onda na poklon od prijatelja koji me dobro poznaje dobijam elektronski čitač Kindl. Skeptično ga prevrćem u rukama sećajući se kako me je zamaralo čitanje na kompjuteru. Prilazim mu oprezno i skoro u rukavicama ispitujem performanse ove tada elitne igračke. Odlučujem da mu dam šansu makar da se uverim da za svoju antipatiju imam jake razloge.

I kao ljubavnik od koga ništa ne očekuješ, čitačka naprava počinje da otkriva svoje najbolje osobine, postepeno i u skladu sa mojom zainteresovanošću da saznam sve njegove tajne. Perverzno, ali nema naslovne strane! To je prvo što zaključujem. Ali zato ima najkorisnije pozadinsko svetlo ekrana te mi oči prosto klize preko teksta sa minimalnim angažovanjem i maksimalnom izdržljivošću. Naprava kao stvorena za maratonce čitanja!

Pametna knjiga

Sad kad sam već tu, na digitalnom polju, slutim da ću tu i ostati. Bacam kotvu svoje dobre volje i ankerišem plovilo da mi uvek bude pri ruci. Pretresam komande i polako shvatam da ovo nije samo knjiga, već ceo sistem za razumevanje pročitanog u malom. Pošto je čitač povezan sa internetom u svakom trenutku, jednostavnim dodirom bilo koje reči softver me vodi na mrežu. Sad mogu da proverim značenje izraza koji ne razumem, nudeći mi i primer konteksta u kom se obično koristi.

Znači, ne moram da sedim okružena drugim knjigama da bih razumela onu koju upravo čitam. Ne moram ni da menjam naočare jer mi Kindl daje opciju da slova povećavam ili smanjujem, kao na  telefonu. Zatim listanje knjige i samo držanje iste u rukama više nije zadatak koji angažuje obe ruke. Može da se podesi panoramski pogled pa se uređaj postavi u horizontalu i nasloni na svoju zaštitnu koricu (masku). Tako se Kindl vozi bez ruku, kao bajs.

To dalje znači da ne moram knjigu više da naslanjam na veknu hleba da bih čitala dok ručam, što je često rezultiralo raspršivanjem masnih mrlja od čorbe po sakralnim napisima. To je knjizi pre davalo izgled kafanskog menija nego predmeta u kome je pohranjeno znanje ovoga sveta.

Digitalno sećanje

Kindl je uvek sa mnom. Volim ga i zovem ga Fifi. Njegov ogroman kapacitet za skladištenje podataka omogućio mi je da skoro celu biblioteku smestim u to parče elektronike. S obzirom na zaista lako skidanje odgovarajućih formata ja više ne idem ka knjigama – one dolaze meni. Mogu da čitam i bez lampe i iznenada utonem u san – i on će se uskoro sam isključiti.

Ako naiđem na zanimljiv pasus ili rečenicu, vrlo lako i jednostavno to mogu da prosledim na društvene mreže. Pošto čitam i na engleskom, kao što verujem da radi većina ozbiljnih čitalaca, ne predstavlja  mi problem da u njega napakujem gomilu tekstova koju su mi uvek pri ruci.

I na kraju priznajem da nisu sva tehnološka dostignuća tek puka igra maštovitih programera. Igra koja svoje krajnje ishodište ima u maksimalnoj zaradi putem prodaje gadžeta za koje smatramo da ih moramo imati.

Moj Fifi, koji me prati u stopu poput vernog psa, imao se rašta i roditi!

 

 

 

Kopirajter – karika u poslovnom lancu bez koje se ne može

Sigurno ste bar jednom u životu kupili nešto što vam možda i nije preko potrebno. Ali to vas nije sprečilo da sebe obradujete prepuštajući se osećaju kompletnosti. Kao da vam je samo taj deo falio da bi ste konačno uživali u celovitoj slici sopstvene samobitnosti.

Čoveka koji vam je objasnio kako da to postignete, kao i zašto je to prava stvar za vas,najradije bi ste proglasili za doživotnog prijatelja. On je onaj iluzionista u realnom vremenu, plemeniti saigrač uz čiju asistenciju ste uspešno poentirali sa same ivice ofsajda.

MASTER CLASS RADIONICE. Napredne radionice namenjene su polaznicima koji žele da usavrše autorsko pisanje književnih formi, kao i profesionalnih poslovnih tekstova iz oblasti marketinga, reklame i prodaje.

Gospodin Kopirajter – igrač za sva vremena

Pitate se kako mu polazi za rukom da bolje od vas poznaje vašu pravu prirodu. Kada bi ste pokušali da sklopite fotorobota po njegovom liku, bili bi ste svedok savršenog uklapanja međusobno naizgled nespojivih delova. Jer, neprimetna a uspešna transformacija je njegovo srednje ime.

Za početak bi uzeli prstohvat oštroumnog psihologa u čijoj doktorskoj torbi uvek ima ampula ispunjenih raznim delovima kolektivno nesvesnog. Njegov seizmograf nepogrešivo reaguje na najtananije pomeranje tektonskih ploča koje u slojevima ispunjavaju vaše nesvesne nagone. Baveći se ljudskim potrebama naučio je u kom trenutku i na koju treba da stane da bi izazvao zapljuskujući talas želje u vašem srcu.

Zatim se u adekvatnoj razmeri dodaje određena količina analitičkog uma vrhunskog detektiva. Bez njegove surovo logične dedukcije ne bi smo mogli da dokučimo iz čega se vaša želja sastoji. To će mu omogućiti da vas nežno usmerava u odgovarajućem pravcu, koji je uvek najkraći put do cilja.

Ako je vam je došao na vrata sa gajbicom paradajza koji vi ne želite da kupite jer ga već imate, skromno će vam, polako se spremajući da vas kulturno ostavi na miru, natuknuti da on eto paradajz prodaje da bi skupio pare za školarinu. Vaše pljuvačne žlezde će mirovati i dalje, ali će plemenito srce zadrhrtati pred epskom slikom borbe Davida protiv Golijata, i odrešićete kesu da bi ste učestvovali svojim skromnim prilogom u njegovom trijumfu nad životnim preprekama. I to je već drugi poen na gostujućem terenu.

Ogledalce kaži mi, kaži…

Ova osoba ima jedan strastveni hobi pomoću koga donosi  kvalitetnije  zaključke o svetu koji je okružuje. Taj hobi je statistika. Količine i odnosi koji se mogu brojčano izraziti dozvoljavaju joj da pravilno adresira svaku strategiju koju smisli. Reč je o jednoj živoj materiji koja se stalno menja i preko koje ovaj, pre svega naučnik, prati promene u tkivu ponude i potražnje.

Statistika mu kaže da će Eskimu teško prodati frižider u svrhu hlađenja hrane, ali da je moguće do cilja doći zaobilaznim putem. Jer on ne vidi samo frižider, on vidi deo onog sna koji svi sanjamo, a to je da se ničim ne izdvajamo iz kapitalističkog čopora, i da svoje biti isprojektujemo preko imati. Tako na snežno belu površinu ovog dela planete utiskuje logo poznatog brenda koju ni najljuća vejavica ne može da izbriše.

I na kraju, vezivno tkivo i tetive koje ove delove organizma spajaju u neraskidivu funkcionalnu celinu, čini njegova empatija. Kada se pogleda u ogledalo on vidi vas. Njegove potrebe su i vaše potrebe jer smo svi napravljeni na isti kalup. On sanja tvoje snove i gaji tvoje želje. Jer da nije tako nikakavo razumevanje između nas ne bi postojalo, i društveni ugovor bi bio automatski poništen.

Kako do cilja?

Sada vam je sigurno krivo što se niste rodili ovako nadareni. Ne upadajte u zamku malodušnosti. Ovu osobu nisu proizveli ni geni, ni naučna laboratorija. Proizveo se sam uvek spremno učeći  i radeći na sebi. Jer on ne poznaje izgovore tipa „ nemam sad vremena“, „ evo sledeći put“, „ kad budem imao više para“…

Odavno je shvatio da je svako ulaganje u znanje investicija, a ne trošak. I evo ga, sada je na korak ispred vas, čeka da vam uhvati pogled i objasni vam šta je to što zaista želite.

Pisanje i Biznis

Svrha pisanja u poslovnom svetu svakako je prenošenje adekvatnih informacija nekom drugom ili je u pitanju traženje informacija od drugih. Kako bi postigao efekat koji želiš, treba da se izraziš tačno, potpuno i koncizno. Tekst mora da bude napisan na takav način da čitalac može lako da razume o čemu govoriš ili kakav tip pitanja postavljaš.

Ukoliko pokušavaš da kažeš previše, a pri tom to ne radiš na pravi način, dobićeš neujednačen, neorganizovan i loše napisan tekst. Pri tom trebalo bi da vodiš računa da ne upotrebljavaš žargonske izraze i da ne zvučiš nepotpuno.

Bez obzira da li radiš na nekom projektu ili pišeš mail, postoje određeni koraci koje bi trebalo da pratiš kako bi bio efikasniji. Sledeće stvari pomoćiće ti u tome.

Organizacija je ključ

Ukoliko ne organizuješ materijal za rad, neće imati smisla ono što radiš niti će to ići tokom koji si ti zamislio. Pisanje može da bude jednostavno ili komplikovano. Planiranje obaveza ili odgovaranje na mailove može biti jednostavniji vid pisanja, nešto poput prikupljanja sopstvenih misli.

Za neke druge stvari, nepohodno je da već imaš razvijen kompleksniji obrazac po kom ćeš već gotov materijal pravilno obraditi i napisati. Bez obzira na zadatak, bez odgovarjućeg nivoa organizacija pa čak i organizacije vlastitih misli, može da se desi da izostaviš sve što je potrebno.

Propusti ili nepravilan fokus, učiniće da ono što radiš bude nejasno drugim ljudima.

Znaš šta se očekuje od tebe

Pre nego što staviš na papir sve ono što je bitno, razmisli o ljudima koji treba to da čitaju. Razlog tome je što kontekst napisanog može da ima istu suštinu uvek, ali nivo podataka koji uključuješ može da bude različit u zavisnosti od ljudi koji su relevantni za datu temu.

Razmotri takođe i ton pisanja. Rutinske poruke ili podsetnici neće isto da zvuče kao na primer razni izveštaji i projekti na kojima radiš.

Zapamti takođe da ćeš efikasnije komunicirati ako se fokusiraš na ono o čemu druga strana želi da se informiše, a ne na ono što ti želiš da kažeš.

Značaj dobrog pisanja

Efikasni autori imaju različite stilove pisanja. Neki vole da napišu sve što imaju pa se onda vraćaju na to i uređuju tekst. Drugi vole da istovremeno pišu i odmah i uređuju tekst. Ponekad se njihov željeni stil razlikuje u zavisnosti od toga šta pišu.

Dok pišeš budi svestan i dužine teksta. Koristi dovoljan broj reči kako bi značenje bilo jasno, ali ne koristi nepotrebne reči kako bi nešto ulepšao. Poslovan stil mora da bude jasan i koncizan, a nikako pompezan. Zapamti da u poslu niko nema vremena da čita više nego što je to potrebno.

Optimalna granica

Trebalo bi da nađeš balans kada neophodne informacije treba da prebaciš u pisanu formu, u smislu da ne treba ni suviše kratko da napišeš nešto. Prava mera je kada je suština koju si želeo da preneseš dovoljno jasna i kada si siguran da neće biti pogrešno shvaćena.

Takođe, izbegavaj da koristiš žargon ili skraćenice jer mogu da znače različite stvari različitim čitaocima. Bez obzira na stil pisanja, svaki autor mora da korektno pročita i uredi kompletan pisani materijal čak i elektronsku poštu.

Ne pišeš romane

Kada pišeš nešto u poslovne svrhe, imaj na umu da ne pišeš sledeći veliki klasik. Pisanje treba da ti bude opisno koliko to od tebe zahteva posao, ali ne moraš da upotrebljavaš živopisne slike koristeći velike reči i brojne stilske figure.

Ukoliko nisi siguran kakav je tvoj stil i koliko je dobro tvoje poslovno pisanje, potraži savet za sebe među ovim redovima ili pošalji mail kako bi to brže otkrio.

Tri K za uspešno pisanje

Učili su nas u školi da je kontekst u odnosu na koncept kao ram koji uokviruje jednu sliku. Kada kažemo kontekst mislimo na okolnosti u kojima je delo nastalo. Da bi smo svi razumeli okolnosti isto, moramo da uspostavimo neke konvencije. Kod pisanja, sam tekst je konvencija jer preko njega komuniciraju autor i čitalac. Znači, oko nečega se moraju složiti, da bi se razumeli.

O kontekstu

Ali nije sve baš tako jasno određeno u današnjoj umetnosti. Kontekst se često upoređuje sa crnom kutijom. Ima uticaj na fenomen, ali je prirodu tog odnosa teško odrediti. Više nego ikad konvencije zavise od subjektivnog ugla posmatranja. Samim tim kontekst dobija jednu fluidnu prirodu, podložnu promenama i uplivima raznih uticaja.

Stvorili smo nove modele mišljenja pod uticajem svih promena koje je ljudsko društvo ‘pretrpelo’ do današnjih dana. Tradicionalni koncept mišljenja pretpostavlja određenu ideju, sliku sveta i istine koja objašnjava svet. Taj se našin danas pervertira, pa dolazimo do situacije kada se kvalitet umetničkog dela određuje ‘spolja’. Određuju ga razni spoljašnji fenomeni, poput trendova ili političke, ekonomske  socijalne situacije.

O konceptu

U ‘detinjstvu’ umetnosti, čitanje je bilo proces u kome se značenje prenosilo sa autora na čitaoca. Danas, kada je i umetnost ‘porasla’,  čitanje je pre svega proces proizvođenja značenja, jer se smisao proizvodi u odnosu na posmatrača. Osim toga, literarna dela nisu direktno povezana sa socijalnim kontekstom.

Moglo bi se reći da je umetnost postala demokratična. Svako može da je ‘stvara’, sad kad se pod stvaranjem podrazumeva i reciklaža u nedostatku novih ideja ili iz potrebe da se ideje stavljaju u drugi kontekst. Umetnost je i ponavljanje, u smislu citiranja, tada svaka rečenica koju smo izvukli iz konteksta počinje da živi jedan poseban, samo svoj život. I tako može u nedogled.

Umetnost se svuda prikazuje, muzeji i tradicionalne institucije više nemaju primat. Slike se mogu izlagati i u spavaćoj sobi, a pesme čitati na pijaci. Šta tek reći o toj promeni konteksta. Na kraju krajeva i stvara se od bilo čega, i organskog, i  neorganskog materijala, a umetnici koji koriste performans, od sebe samih prave delo.

Umetnost se kroz nove digitalne tehnologije multiplicira do u beskraj, a ponekad i sam fragment nekog dela može da postane delo po sebi, u zavisnosti od konteksta u kome se prikazuje.

O kvalitetu

Šta je onda uslov da neko delo nazovemo uspešnim po umetničkim standardima. Da li je danas dovoljno da neka knjiga postane bestseler da bi bila proglašena za vrednost. I po kojim to parametrima, ako ne po književnim. Po onim oko kojih bi svi trebali da se složimo da bi se uspostavila konvencija.

E pa to će biti malo teže. Danas se konsenzus ne gradi oko jedne centralne ideje ili po strogoj hijerarhiji. Nema organskog jedinstva, umesto njega imamo umrežavanje, kretanje od tačke do tačke koje brzina pretvara u liniju. Pluralistički modeli su na snazi, nema dualnog povezivanja (autor-čitalac), ni binarne logike (realnost-ideologija).

Možda je zato danas teško napisati veliko delo. Pažnja je rasuta, a značenja zavise od mnogih elemenata, od kojih je subjektivnost samo jedan. Često se dešava i da sam kontekst dobije ulogu koncepta. Kada budemo došli do konsenzusa oko toga šta je vrednost, možda se i kvalitetna dela vrate na velika vrata.

Na kraju, parafraziraću onu čuvenu Duška Radovića : “ Dajte mi dobru knjigu, pa ću vam pokazati kakav sam pisac.”

 

 

 

Koje tehnike usavršavaju tvoje pisanje?

Ima razlike između talenta i rada na njemu

Zašto je tako teško napisati nešto efektno, nešto od čega će ti zavisti realizacija zacrtanih planova ?! Šta je to što pisanje čini nepodnošljivim ? Šta je sa krivicom kada ne radiš ono što treba, u vremenu koje si odredio za to ?! Vrlo lako možeš da nabrojiš dovoljan broj stvari zbog kojih ne osećaš da radiš predano na planiranim ciljevima ?!

Poznat ti je koncept discipline. Profesori u školi govorili su ti sigurno kako nećeš biti uspešan ako ne radiš na onome što voliš, svaki dan. Neko drugi, koga si takođe smatrao autoritetom, verovatno ti je govorio da ne treba sebe da smatraš autorom ukoliko ne pišeš svakodnevno.

Verovatno su ti poznati i sledeći trikovi:

  • Najbolje da pišeš ujutru, kada si polubudan i kada je tvoj um još uvek sanjiv.“

  • Izdvoj određeno vreme svaki dan i posveti se samo toj aktivnosti, u kojoj želiš da se usavršiš.“

Gde je istina ?

Možeš čak i da uradiš poput većine, da se ujutru središ, obučeš kravatu i odelo, odeš u kancelariju i tamo radiš na svojim zadacima od 9-17h.

Evo istine: Ne moraš da pišeš danima. Nedeljama. A kada te ljudi pitaju šta radiš, uvek kaži da radiš na svojim ciljevima. Možda ćeš se zapitati u čemu se onda sastoji taj rad kada ništa nisi zapisao već neko vreme ?!

Svako ima neki svoj, drugačiji proces. Nije neophodno ispisati stotine stranica, potrebno je imati sposobnost da slomiš srce onim što si napisao.

Sve što ti treba, unutra je

Prebaciti svoje ideje u pisanu formu ima veze sa tim da li si „emocionalno pametan“. Radi se o razumevanju ljudi, njihovih kompleksnih sistema verovanja i ostalih sposobnosti i veština. Potrebno ti je da prepoznaš razlog nečega što želiš da postigneš, a ne samo cilj sam po sebi. Sve je stvar dobre psihologije.

Oni koji uvek efikasno beleže svoje planove i ciljeve nisu obavezno veliki intelektualci niti veliki i čitani pisci. Veliki pisci često nisu ni najbolji učenici. Možeš da ih prepoznaš jer nisu nešto preterano komunikativni i ne daju uvek samo najbolje kritike na nečiji rad, pisani ili verbalni.

Hiper svest, Da ili Ne ?!

Efikasno ćeš zapisivati sve svoje planove i ideje kada budeš znao da prepoznaš trenutke za pisanje. To znači da vidiš gde se nalaze lepota, humor ili tuga. Znači da si svoju svest bar malo proširio.

Dobar autor ne može da živi u dva različita stanja uma, da posmatra i da istovremeno bude u interakciji sa svim što ga okružuje i pri tom da vidi istinu.

Ako si inspirisan, piši

Odradi svoj deo posla. Međutim, dok zapisuješ sve a pri tom osećaš kako ništa ne ide na onaj način kako ti to želiš i osećaš kako samo trošiš bezveze svoje vreme, onda jednostavno napravi pauzu. Stvari koje nameravaš da zapišeš, neće nikuda nestati. Ti se ne možeš povući iz toga, a možeš postati produktivniji.

Ako imaš neku sumnju da li je sada pravi trenutak za početak ovog procesa, onda vredi da dublje razmotriš neka pitanja koja su relevantna za tebe. Pronađi neku temu za sebe i obradi sva pitanja koja te interesuju, a možeš da počneš i sa mesta na kom se sada nalaziš, između ovih redova.

Kako da razviješ samopuzdanje kao pisac

magijski realizam, devojka koja čita, sjaj iz knjige

Da li se sećaš prve knjige koju si pročitao ? Kakav je bio osećaj koji si imao neposredno nakon čitanja ? Možda si pomislio kako ćeš, kada odrasteš, napisati baš takvu knjigu, punu avantura, opasnosti ili pobede ? Ako si ikada pokušao da napišeš nešto inspirativno, osećaj je genijalan.

Od tada do danas, menjao si se i razvijao. Možda danas baš i ne pišeš knjige, ali ako upravo radiš na nekom eseju ili bilo kojoj drugoj pisanoj formi, osećaš se nesigurno i ne možeš sebi pomoći po tom pitanju ?!

Sledeće smernice mogu da ti pomognu da stekneš samopouzdanje i shvatiš da dobro pišeš i da možeš da napišeš šta god poželiš, bez problema.

Vežbaj više

Kada se često baviš pisanjem, sve više ćeš se razvijati kao pisac. To je neizbežno. Dobijaćeš nova saznanja, upoznavaćeš se sa stilom drugih pisaca, koji su tebi zanimljivi i čiji rad pratiš. Kao rezultat toga, rasteš profesionalno i osećaš se sigurnije kada je reč o pisanju sopstvenih tekstova.

Osim toga, razumećeš svoje najčešće greške i radićeš na njima dobijajući povratne informacije od ljudi sa kojima sarađuješ, ali i od onih koji čitaju ono što pišeš. Kombinacija svega navedenog doprinosi da bolje razvijaš svoje veštine pisca. Zbog toga, ako praktikuješ sve ovo svakog dana po malo, bolje ćeš se osećati kada je tvoje pisanje u pitanju.

Učestvuj na konkursima

Dobra je ideja da se malo i takmičiš. Ne moraš nužno da pobediš, ali činjenica da učestvuješ na konkursima znači da imaš priliku da pokažeš ono šta zaista možeš, čime stičeš dragoceno iskustvo koje može da bude veoma ohrabrujuće.

Dakle, ako imaš šansu da učestvuješ na nekom takmičenju, idi na njega i uživaj u rezultatima koje će ti doneti. Videćeš da kada ljudi požele da pročitaju ono što si napisao, imaćeš mnogo bolje mišljenje o sebi kao o piscu.

Čitaj više

Jako je važno da pročitaš što više različitih žanrova i knjiga kako bi pisao što bolje. Međutim, ima i takvih ljudi koji su tako fokusirani na pisanje da zaborave da više čitaju i uče od druih.

Zato je uvek dobra preporuka da se čitaju blogovi, knjige ili tekstovi talentovanih pisaca kako bi lakše stekao novo iskustvo. Oni te mogu naučiti kako da pišeš i pokazati kako da na drugačiji način gledaš na stvari. Zato nemoj da propustiš šansu da naučiš nešto od najboljih i posveti malo vremena pažljivom čitanju.

Traži povratne informacije

Potrebno je da pitaš druge ljude šta misle o tvom pisanju. Tvoji mentori mogu da ti kažu šta radiš ispravno i šta je to što treba da poboljšaš. Oni će biti nepristrasni i iskreni prema tebi jer samo na osnovu onoga što ti kažu da misle, možeš da se razvijaš kao pisac i da poboljšaš kvalitet svog pisanja.

 Idi na radionice

Još jedan način da povećaš svoje samopouzdanje jeste da odabereš neku od radionica koja najbolje odgovara tvojim interesovanjima i tvom senzibilitetu. Možeš da probaš  sa pisanjem kratkih formi ili možda sa blogovanjem, ako ne želiš da  ideš na radionicu koja je fokusirana na ono što već dobro znaš da pišeš.

Sve u svemu, moraš da se osećaš sigurnim u svoje sposobnosti inače često ćeš se osećati zaglavljenim u svemu tome i nećeš moći da pratiš ono što radiš i pišeš. Međutim, neophodno je da stekneš iskustvo, učiš od najboljih i da tražiš feedback kako bi dobio priliku da  iz različitih uglova sagledaš svoje pisanje.

Ako imaš neke druge, dobre ideje kako da stekneš povrenje u sopstvene veštine, napiši to i podeli sa nama. Uvek je dobro pročitati šta motiviše druge autore.

Razvij veštinu komunikacije

Uspešna komunikacija pruža mnoge dobrobiti. Ona postaje sinonim za poverenje, otvara neke nove saradnje i stvara osnovu za dobru interakciju. Veština koja bi mogla da ti osigura dobar položaj u društvu svakako je asertivnost jer će kroz nju, tvoji stavovi i mišljenja biti sigurno prihvaćeni od saradnika, ali i od društva u celini.

Četiri tipa interakciije

Osobina asertivnosti pruža mogućnost da ostvariš svoje ciljeve, ne ugrožavajući ciljeve drugih ljudi. To ne mora da znači da ćeš uvek dobiti ono što si i planirao, ali ćeš uvek imati čistu i transparentnu komunikaciju sa drugima i pri tom ćeš jasno definisati planove i zadatke na kojima radiš.

Postoje četiri osnova tipa ponašanja ljudi prilikom interakcije sa drugima: agresivno, pasivno, pasivno- agresivno i asertivno. Agresivni ili pasivni tip, kao i kombinacija ova dva, uvek ukazuje na narušen balans u stavu pojedinca. Narušena ravnoteža vodi ka gubitku poštovanja i loših odnosa sa drugim ljudima, pri čemu je takođe prisutan i porast tenzija i neželjeni povratni odgovori.

Asertivna osoba uvek će imati stav da je njena vrednost jednaka vrednosti druge osobe u komunikaciji. Suštinske vrednosti koje se ispoljavaju kroz ovu veštinu su jasno, konkretno i direktno izražavanje, preuzimanje odgovornosti, kao i uvažavanje drugačijih mišljenja.

Asertivnost vs. agresivnost

Ova dva pojma ljudi često znaju da poistovete. Ljudi imaju tendenciju da agresivnost posmatraju kao jedini način na koji mogu da izraze svoje ideje. Ipak, razlika je što prilikom agresivnog stava i kada se postigne željeni efekat u komunikaciji, on je obično kratkotrajan i donosi više štete nego što bi mogao eventualno da pomogne.

Ono što je najbitnije je to da ovim stavom ne vodiš računa o drugima i o onome što oni žele u interakciji sa tobom. Takvim stavom trajno se narušavaju odnosi, na taj način samo stvaraš sliku osobe koja nije baš društveno poželjna niti prihvatljiva.

Nasuprot tome, asertivan stav prema drugima odlikuje neagresivno ponašanje, direktna, jasna i otvorena komunikacija kao i samopozdanje prilikom interakcije. Veoma je bitno da nesmetano izražavaš svoje mišljenje i stavove, na način koji je društveno prihvatljiv i pri tom ne ugrožava ostale.

Emocionalna inteligencija i asertivnost

Kako je samopouzdanje odlika emocionalno inteligentnih ljudi, povezano je sa prihvatanjem različitih povratnih informacija, bile one prijatne ili neprijatne. Asertivni stavovi usvajaju se još u ranom detinjstvu. Postoji veza između želje za socijalizacijom i veštine asertivnosti.

Asertivan stav je nešto što je potrebno da razviješ kako bi tvoja komunikacija bila uspešna i kako bi u svakoj situaciji znao pravilno da prezentuješ svoje mišljenje čak i u slučaju da ne budeš podržan od drugih.

Na drugoj strani skale asertivnosti nalazi se pokoravanje idejama sa kojima se ne slažeš i na taj način automatski sebi oduzimaš pravo da ostvariš sopstvene ciljeve ili da agresivno reaguješ kada su oni potencijalno ugroženi. Rešenje za ovakve situacije je upravo asertivnost.

Dobrobiti asertivnosti

Zdrave emocije brže će te voditi na putu ka tvom uspehu. Takođe, lakše ćeš uspostaviti poverenje i bliskost koji su potrebni za kvalitetnu komunikaciju, sa manje sukoba i nesporazuma. To praktično znači da ti asertivnost pomaže da kažeš NE kada je to potrebno.

Aktivno slušaj druge ljude, ne kritikuj njih nego njihovo ponašanje, ako je to već neophodno i nauči da tolerišeš neprijatnosti koje se budu javljale usput, do ostvarenja zacrtanih planova. Pročitaj više o zanimljivim temama i alatima ili jednostavno pošalji mail i budi u toku sa aktuelnim trendovima.

Podigni motivaciju na visoki nivo

Istraživanja pokazuju da je optimalno vreme koje treba da posvetiš radnim zadacima 52 minuta, a vreme izdvojeno za pauzu trebalo bi da iznosi 17 minuta

 

Dešava se i onima koji su najviše motivisani da ne mogu da isprate sve svoje obaveze. Bude se osećajući kako su odvojeni od posla, nezadovoljni i ne mogu da se podese na onaj pravi način razmišljanja kako bi bili što efikasniji. Moguće je da ispunjavaš sve predviđene zadatke, ali ne radiš to sa maksimalnom posvećenošću niti uživaš u onome što radiš ?!

Srećom, čak i u onim najgorim danima postoje psihološki trikovi koje možeš koristiti kako bi prevario um da bude još motivisaniji.

Vizualiziraj svoje dugoročne ciljeve

Mnoga naučna istraživanja dokazala su da vizualizacija ciljeva deluje vrlo motivaciono, iako ti ciljevi nekada znaju da budu daleko u budućnosti. U svakom od nas postoji tendencija da uradimo ono što najbolje možemo i da postižemo određene rezultate kada optimizujemo sopstveni rad i fokusiramo se na dugoročne performanse jer naši umovi vezuju se za kratkoročni fokus i planove.

Dakle, umesto zumiranja jednog zadatka, razmisli o svojim dugoročnim ciljevima i vrati se korak unazad kako bi vizualizovao male korake koji će te dovesti do ostvarenja željenog. Vizualizacija je odličan alat koji bolje funkcioniše u kombinaciji sa tvojim fokusom.

 Započni sa ostvarenjem planova

Jedan od najtežih delova bilo kog posla, posebno onog izazovnog, svakako je početak. Kada si već u nečemu, mnogo je lakše održati kontinuitet u radu. Da bi prevazišao ovu početnu prepreku, obaveži se sam sebi da ćeš bar početi sa ispunjavanjem zadataka. Znaj da uvek možeš da napustiš neki projekat i posvetiš se nekom novom. Što pre kreneš sa sprovođenjem ovog procesa, pre ćeš uhvatiti inspiraciju.

Možda će ti ova tvrdnja delovati pomalo teška i zastrašujuća, ali uvek uradi ono što nisi spreman da uradiš. Tako najbolje rasteš izvan svoje zone komfora. Kada se nalaziš u takvim okolnostima, tada je tvoj um najspremniji da nađe ono najbolje rešenje za datu situaciju.

Postavi sebi rok

Možeš sebe da motivišeš i tako što ćeš odrediti vremenske okvire u kojima ćeš obaviti planirani posao. Uslovi sebe da radiš u predviđenom vremenom, s tim što ćeš predvideti i vreme za pauze kada ti budu bile potrebne. Ovo će istovremeno i postaviti ograničenja na to koliko ćeš napora uložiti u ostvarenje postavljenih ciljeva.

Reci nekom šta planiraš

Prtisci društva mogu prilično snažno uticati na tvoju ličnu motivaciju. Ako imaš neki veliki cilj ili projekat, ispričaj nekom bliskom šta nameravaš da postigneš. Znajući da ćeš pre ili kasnije morati da kažeš toj osobi šta si uradio po tom pitanju, osetićeš dodatni pritisak da uradiš ono što si rekao da nameravaš.

Ako želiš veći pritisak, razmisli da svoje planove ispričaš nekoj manjoj grupi ljudi koja te podržava u onome što radiš.

Promeni priču koju pričaš sebi, u svoj glavi

Savremena psihologija potvrdila je i pozitivne i negativne efekte internog dijaloga koji svako od nas doživljava tokm dana. U suštini, samopouzdan dijalog vodi većoj motivaciji i samopoštovanju dok negativan izaziva suprotne efekte.

Ako uhvatiš sebe kako misliš da je nešto preveliki poduhvat za tebe, pokušaj da preformulišeš te misli na neke koje su afirmativne, kao npr.: „Ovo je veoma uzbudljiv izazov za mene.“ Ili „Osećaću se mnogo bolje kada završim sa ovim zadatkom.“ Ponekad je jednostavna mentalna promena sve što ti je potrebno za radikalnu transformaciju sopstvene perspektive.

Bilo bi poželjno da investiraš značajne resurse u promenu svog radnog okruženja, kao i sopstvenog stila da bi ostvario dugoročnije ciljeve i ime od kredibiliteta. Na pravom si mestu da naučiš kako da osmisliš nešto zanimljivije jer presudno je da ostvariš dvosmernu komunikaciju sa svojom ciljanom grupom. Za početak, pošalji mail…

 

 

Stvari koje uspešni Content autori rade drugačije

 

Očigledno je da svi content autori nisu jednako uspešni. Savremeni trendovi digitalnog sveta diktiraju nove strategije kojih je poželjno pridržavati se. Neki od najsjajnijih umova pisane reči koristili su malo drugačije tehnike kada su njihovi tekstovi u pitanju. I uspeli su. Ukoliko su ti potrebne smernice, ne bi bilo loše da pogledaš sledeće savete:

Istraživanje publike

Sve počinje sa razumevanjem potreba čitaoca, a najuspešniji pisci ozbiljno su shvatili ovu fazu. Većina content autora počinje sa nekim malim istraživanjem kako bi odredili ko će to najčešće da čita i prati njihove postove na blogu. Uspešan pisac želi da zna sve o svojoj demografiji.

Važno je utvrditi i kako čitaoci provode svoje vreme, koje su njihove želje, šta je to u tekstu što žele da pročitaju. Istraživanje ne bi trebalo zasnivati samo na svojim početnim pretpostavkama. Umesto toga, ospori sva ta pretpostavljanja kako bi se odupro „pristrasnosti potvrde“ i na taj način približio istini.

Investiraj

Uspešni content pisci ulažu manje u poređenju sa još uvek neafirmisanim piscima. Bolje je uložiti malo više novca u par kvalitetnih knjiga nego manje novca u osrednje sponzorisane postove na blogu.

Razlog je jednostavan. Nesrazmerno mali broj postova odgovoran je za većinu deljenja po društvenim mrežama. Ovakav pristup neće doprineti povećanju konkurencije u sferi content pisanja, a publika neće biti zadovoljna sa nedovljnim brojem tekstova.

Umrežavanje

Neki content autori fokusirani su na obavljanje zadataka koji će ih voditi do kvalitetnog posta i to je jedna od najproduktivnijih upotreba vremena jednog pisca.. Međutim, priznati content autori takođe izdvajaju vreme i za umrežavanje sa drugim piscima.

Postoji mnogo mogućnosti za načine na koje ćeš se povezivati sa iskustvom svojih kolega i tu nema ispravnog ili pogrešnog pristupa. Uči od drugih, sarađuj sa blogerima, širi svoju mrežu kontakata  i uči o novim saznanjima iz oblasti koja tebe interesuje. Sve su te stvari od suštinskog značaja ukoliko želiš da izgradiš reputaciju za teme o kojima pišeš.

Diverzifikacija

Uspešni content autori ne drže se čvrsto samo jedne stručne oblasti, čak i ako su ostvareni u njoj. Ti pisci pokušavaju da diverzifikuju vrste sadržaja koje pišu, uključujući tu vizuelne formate poput slika ili videa i podstiču publiku da se na neki način uključi u tu vrstu komunikacije.

Ovakav pristup ostavlja čitaoce zainteresovane za tekst, a pisca može da u izvesnoj meri zaštiti od iznenadnih promena u interesovanjima publike.

Eksperimentiši

Kada pisac pronađe obrazac koji daje najbolje rezultate, on se često drži samo tog obrasca. Za uspešne autore međutim nije dovoljno samo se pridržavati proverenih pravila – oni žele da poboljšaju i unaprede svako postojeće pravilo. Zato ćeš često nailaziti na ostvarene autore koji uvek eksperimentišu, izbacujući tekstove na teme za koji nisu sigurni kako će biti prihvaćene od publike. Takođe, uspešan pisac objaviće i nove forme sadržaja koje njihovi čitaoci ne bi obično očekivali od njega. Ovakav metod rizičan je, ne isplati se uvek, ali ističe suštinu pisanja.

*

 

Na kraju krajeva, ostvareni pisci ne procenjuju svoj uspeh na osnovu subjektivnih faktora. Oni se oslanjaju i na statistiku. Analitika ih obaveštava da li njihova strategija funkcioniše u praksi. Ne bi trebalo samo da veruješ da tvoji čitaoci uživaju u onome što pišeš, mogao bi i direktno da komuniciraš sa njima.

Ne zasnivaj svoje mišljenje na najpozitivnijim ili najglamuroznijim pokazateljima koje pronađeš. Kopaj dublje, ispitaj svoje pretpostavke i dokaži rezultate do kojih dođeš, bili oni pozitivni ili negativni, pre nego što napraviš određene promene kako bi unapredio svoje pisanje.

Za početak dovoljno je da svoj tekst pošalješ nama i tako kreneš da unapređuješ svoje veštine efektnog pisanja.

Povećaj vidljivost svojih postova

Ako napišeš nešto zanimljivo i korisno i želiš to da podeliš sa publikom, ne moraš da budeš ekspert za on line strategije ili marketing društvenih mreža kako bi povećao broj deljenja. Jedan od najboljih načina da generišeš saobraćaj na internetu jeste da predstaviš sebe kao verodostojan autoritet u onome o čemu pišeš. Možeš takođe i da se promovišeš tako što ćeš kroz praksu pisanja za druge sajtove, unaprediti veštine koje su ti neophodne.

Koristi od on line pisanja brojne su i značajne. Neke od njih podrazumevaju:

  • Izgradnja i jačanje sopstvenog autorskog ranga: Kriterijumi Google-a prepoznaju autora teksta onako kako se on predstavi, odnosno, da li je ponudio dobar ili prosečan tekst.
  • Generisanje unutrašnjih linkova: Ovo su linkovi o tvojim tekstovima i ka svemu onome što si napisao do sada.
  • Podizanje svesti o značaju brenda: Svaki tekst koji objavljuješ povećavaće mogućnost čitalaca da pronađe tvoj sadržaj i da poveže tvoje ime sa brendom koji gradiš.
  • Umrežavanje: Ako objavljuješ postove na web stranicama koje se već visoko rangiraju po rezultatima pretrage onda će linkovi koji vode do tvojih tekstova ukazivati na nešto što je vredno pažljivog čitanja. To će tebi pomoći da stvoriš ime autora u koga se može imati poverenja.
  • Generisanje povratnih informacija sa social medie: Poruke koje ćeš dobiti od publike takođe su važan faktor u algoritmu rangiranja onoga što pišeš. Vreme i trud koji uložiš u ovaj proces ne mora da bude nešto što će te opteretiti. Sledi ove korake kako bi optimalno prošao kroz sve to.

Pisanje prosečnih tekstova ne pomaže ti

Potrebno je da napišeš odličan tekst koji će da impresionira sve one koji ga budu pročitali. On svakako sadrži korisne, ozbiljne ili bar interesantne informacije, pravilno upotrebljenu gramatiku, podnaslove pomoću kojih ćeš da razbiješ tekst na manje celine, kao i odgovarajuće oblikovan tekst. Možeš i da analiziraš neke originalne podatke, a onda objaviš rezultate svog istraživanja. Na ovaj način javno dostupni podaci dobiće novo značenje kroz tvoj uvid u njih.

Stalno se edukuj

Piši o novim temama, budi kreativan kada su ideje u pitanju. Možeš čak i da ubaciš linkove do svojih tekstova u mailove koje šalješ, naravno ako to priroda komunikacije dozvoljava. Prati ostale pisce i uvek imaj plan objavljivanja koga ćeš se pridržavati. Pridržavajući se ovog procesa izgradićeš kredibilitet, autoritet i sjajan odnos sa publikom, ali i drugim autorima.

Počni da pišeš i deliš

Kada počneš da dobijaš od drugih pozitivne odgovore na ono što radiš i pišeš, napiši tekst na neku novu temu, eksperimentiši sa formama postova. Nakon objavljivanja postova, deli ih putem social medie, a takođe i uključi linkove do tekstova koje si ranije napisao, kada to bude prikladno. Ovo će učvrstiti veze između čitaoca i svega onog što si do sada napisao. Tekstovi će ti biti bolje rangirani što će uticati na veću vidljivost objava i veću izloženost publici.

*

 

Ako ljudi žele da čitaju ono što pišeš, oni će te tražiti na internetu. Ako imaš svoj stil, lako će te razlikovati od drugih koji pišu o sličnim temama, prepoznaće te i želeće da se upoznaju sa tvojim radom.

Tvoji postovi jesu tvoj odraz i zato bi trebalo da pišeš najbolje što možeš. Eksperimentiši sa temama, formama, kao i sa ličnim mislima jer tako ćeš dati publici razlog da obrate pažnju na tvoj rad. Ako ne znaš odakle da počneš, počni sa mailom koji ćeš poslati kako bi se onda mogli fokusirati na on line reputaciju kojom ćeš se predstaviti publici ili potencijalnim klijentima.