fbpx

O čemu pisati ?!

Tema može da bude neka šira oblast ili specifična poruka koju želiš da preneseš čitaocu

     Kada se radi o tekstovima i pričama, iz bilo kog žanra, tema predstavlja centralnu ideju ili bar onu ideju koja se detaljnije istražuje kroz radnju onog što je napisano. Tema o kojoj ćeš pisati može da obrađuje neku aktuelnost iz oblasti koju odabereš ili će se već predstaviti sama kao poruka, unutar tvoje priče.

Tema kao deo nečeg šireg

Ono o čemu ćeš da pišeš može da se izrazi na jedan univerazlni način. U pitanju je širok opseg pojmova. Na primer, u pisanju Džejn Ostin, tu su svakako teme o ljubavi i razne varijacije na ovu temu.

Ukoliko zamisliš svoj siže, kao nešto jednostavno za pisanje, vrlo brzo ćeš shvatiti kako rad na tome podrazumeva više od jedne teme. Obično neke priče pored akcije npr., podrazumevaju i teme smrti ili osvete. Teme o dobroti i ispravnom načinu življenja, isijavaju još i pitanja o svetlosti, pravdi, pomirenju, ludilu, izdaji i još mnogo toga..

Tema kao poruka

Pisanjem možeš da se izraziš i malo apstraktnije, kroz svoje ideje ili uverenja koja imaš, ali i kroz neke moralne poruke koje putem tekstova poručuješ čitaocima. Na primer, poruka koju stilska figura parabola prenosi u nekim pričama (uglavnom su to basne), uvek je moralna.

Gradi sopstvenu temu kroz pisanje

Ako krećeš da pišeš nešto, sa unapred definisanim tezama, neke srodne ili čak i potpuno različite teme mogu da se pojave, razviju ili samo da se prošire već postojeće za vreme pisanja.

Ovo se možda neće desiti sve do faze kada budeš doterivao ono što je napisano. Jednom kada jasno u umu budeš imao sliku teksta, možeš lakše da odlučiš šta bi iz svog rada izbacio ili šta je to što bi još moglo da se naglasi. Možda bi to izgledalo ovako:

  • Pišeš priču kroz koju se nadaš da ćeš sa publikom komunicirati o pitanjima ljubavi i gubitaka koje ljubav može da iskusi.
  • Možda si čak i formulisao poruku koju želiš da preneseš kroz dešavanja i likove u tvom pričanju. Nešto poput. „Prave vrednosti uvek pobede nad onim pogrešnim.“
  • Sada kad imaš jasno definisanu temu i poruku, jasnije su ti i neke druge stvari vezane za ono što ćeš pisati.

Simbolično vs. bukvalno

Jednom kada ti se svidi kako si koncipirao svoj rad i ako tvoje pisanje to zaista i oslikava, možeš da usavršiš bilo šta što napišeš samo pomoću ideje o željenoj temi na umu.

Korisno je i da sebi postaviš sledeća pitanja: Da li postoje neki delovi teksta koji se udaljavaju od zadate teme ? Da li ima delova koji bi mogli intenzivnije da se predstave, kako bi se naglasila tačka gledišta samog autora ? Kroz ovaj proces postavljanja pitanja, možeš čak i da otkrivaš i neke manje ili sekundarne celine u svom radu, a koje mogu kasnije da ti posluže kao inspiracija za ono o čemu ćeš sledeće pisati.

Neki ljudi veruju da ispunjavanje određenih, njihovih, kriterijuma predstavlja najvažniji element pisanja nečega jer to će pokrenuti druge stvari koje će te voditi kroz sam proces pisanja.

Ukoliko tek krećeš da pišeš, možda će ti ovo zvučati suviše apstraktno ali možeš ovo shvatiti kao činjenicu koja se više puta potvrdila kroz praksu: Dobro postavljena osnova, znači mnogo i u pisanju. Za početak, kreni da radiš na svom okruženju.

Uvek nastavi da se edukuješ kada je tvoje pisanje u pitanju. Ako želiš da stekneš pravu praksu, potrebna su ti određena iskustva. Određene knjige mogu da budu odlična osnova, sve dok ne budeš spreman za pravi čas ili radionicu pisanja. Uvek možeš da pošalješ mail i proveriš na kom nivou je tvoje pisanje.

Pisci i ideje

 

Jedno od najčešćih pitanja koje će svako da postavi piscu svakako jeste: Kakvo je to mesto dakle Vi crpite inspiraciju i ideje ? Svi mi volimo da mislimo da briljantne, kompletno oblikovane ideje o tome šta bi se moglo pisati, jednostavno same padnu na pamet. Možda čak i misliš kako je dovoljno da naučiš neku sjajnu tehniku, koja tebi najviše odgovara pa da izvučeš maksimum od svog pisanja, bez puno truda ili napora.

Istina je da ti imaš više odličnih ideja nego što možeš da ih napišeš. To je zaista tako. Samo, ono što predstavlja izazov nije nedostatak fenomenalnih ideja nego to što te niko nije naučio kako da oslobodiš sve te dobre stvari iz svog uma.

Gde je početak ?!

Svaka knjiga o pisanju rećiće ti da moraš početi sa nekom solidnom premisom ili dobrom idejom za svoju priču. Ono o čemu se ređe priča ili piše jeste odakle uopšte dolazi ova ideja, kako doći do nje ?

Ovo je uzrok velike konfuzije pa i frustracije kod autora početnika i dosta je doprinelo u stvaranju mita kako veliku ideju za pisanje ili imaš ili nemaš. Suština ove konfuzije je pogrešno uverenje da je stvaranje dobrih ideja pre svega događaj, a ne proces.

Početnici u pisanju veruju da se do velikih naslova dolazi putem jednog događaja- iznenadnim talasom inspiracije, koja iz njihovih umova izlazi kroz jednu kompletno oblikovanu ideju za dobar tekst. Jedan ovakav, pojedinačni događaj potom dovodi do širenja procesa te ideje u završni deo posla pisanja. Istina je da je samo javljanje jedne plodonosne i produktivne ideje, proces sam po sebi.

Znajući da je ovo ključ, možeš da generišeš više ideja nego što misliš.

Tajna beskonačnih ideja

Ključni detalj generisanja ideja isti je onaj koji rešava i svaki problem u pisanju- to je svakako samo pisanje. Neka stara poslovica koja kaže kako „pisci samo pišu“, tačna je na mnogo načina i nije ništa manje značajna od generisanja ideja.

Ukoliko samo sediš ispred praznog papira i čekaš da se inspiracija sama od sebe pojavi, to ipak nije recept za uspeh velikih pisaca. Odlične ideje dolaze upravo kroz pisanje.

Ipak, ako još uvek nisi dobio onu pravu ideju, o čemu ćeš pisati ?! Zapamti, jednom kada se oslobodiš koncepta same misli o pisanju, kao neke vrste događaja i počneš da posmatraš sve to kao jedan veliki proces, bićeš iznenađen koliko toga ima o čemu možeš da pišeš.

Kako to deluje ?!

Kako bi počeo da pišeš nešto, potrebno ti je samo malo inspiracije i podstreka. Kreni od nečega što ti je zaista zanimljivo. Može to da bude i mesto koje te fascinira, crtež nekog lika, detalji nekog pametnog dijaloga ili samo inspirativan naslov.

Kao autor, počećeš da sakupljaš ovakve detalje tokom svoje svakodnevnice. Počećeš da primećuješ kada čuješ ili vidiš nešto što bi ti eventualno moglo biti zanimljivo da iskoristiš u nekom od sledećih tekstova. Taj mali impuls u pozadini tvog mozga koji kaže da ima nešto vredno u istraživanju nekog detalja, samo ga poslušaj. I kada kasnije sedneš da pišeš, počni od ovog detalja.

O čemu razmišljaš, šta osećaš, koja pitanja sebi postavjaš dok pišeš ?! I piši brzo. Jedan od ključnih detalja za generisanje ideja je i to da pišeš što je brže moguće.

I zapamti, ne želiš ništa da analiziraš još uvek. Samo da napišeš što više reči na svom papiru. Ukoliko u međuvremenu shvatiš da pišeš nešto potpuno drugačije nego kada si krenuo sa pisanjem, počni onda od tog detalja. Ideja nije da se naglasi struktura pa čak ni o tome kuda će te ta priča odvesti. Ti želiš volumen, bogatstvo i različitost misli i mogućnosti koje ćeš da prevedeš u pisanu formu.

Ne donosi nikakve odluke, samo ostani otvoren i prijemčljiv za sve ono što ti bude dolazilo kao inspiracija. Bićeš iznenađen kada otkriješ šta se sve nalazi u tvom mozgu. A u međuvremenu, kada napišeš nešto samo pošalji nama. Znaćemo već da od toga oblikujemo dobru stvar.

Zašto hoćeš da postaneš pisac?

Mnogi ljudi žele da postanu pisci i to, na žalost, iz pogrešnih razloga – i onda najčešće odustanu kad shvate da ono što su čitali u knjigama popularnih gurua, ili videli negde na Internetu, uopšte ne odgovara stvarnosti onog trenutka kad su seli da se “bave pisanjem”.

Jer, pisanje se bavi tobom.

Prema tome, ako ne želiš da postaneš deo neslavne statistike, u kojoj završi većina pisaca početnika, odustani od toga da se baviš pisanjem kao karijerom, dopusti da se pisanje bavi tobom, i počni da radiš jedinu pravu stvar: kreni u potragu za svojim snovima.

Kako to? Postoje nekoliko pravih i jedinih razloga da bi uopšte pisao.

[Tweet „Najgora stvar što si napisao je još uvek bolja od najbolje stvari koju nisi napisao.“]

Neuobičajeni stvor

Kada kreneš u potragu za svojim snovima, onda postaješ onaj vrlo mali procenat populacije, neobično stvorenje u carstvu mediokriteta kojim upravljaju psihopate. Većina ljudi traže poslove da bi platili račune, zasnovali porodicu, i tako žive od kolevke do smrti. Možda, tamo pred kraj, i zažale što nisu pronašli svoje snove, onda kad su bili mladi.

Opet, za druge ljude, snovi jesu da postanu doktori, advokati, vatrogasci, policajci, naučnici, itd.

U svoj toj gužvi, ako si pisac koji ima san da se živi od pisanja, zaista si neuobičajeno stvorenje.To je nešto posebno. Jedinstveno. Vrlo za poštovanje, ili nekakva krajnja glupost, u očima mnogih drugih, zato što si odabrao čudnu karijeru gde većina okolnosti stoji protiv tebe. Na samom početku. Dok nisi ispilio iz sebe ni jednu jedinu reč. Većina ide na škole i fakultete i uči za poslove doktora, knjigovođe, vatrogasce, pravnike… koji ih uglavnom čekaju, pre ili kasnije.

Kod pisanja, nema takvih garancija. U stvari, jedina garancija na koju možeš da računaš, bez obzira na talenat, je da većina onih što pišu neće dočekati da im se snovi ostvare. Mnogi će naći nešto drugo da rade, što im je i najbolja opcija.

Ako zaista želiš tako nešto, da budeš pisac, odnosno imaš potrebu za takvi životom, i ako na tome radiš, onda si zaista – neubičajeno stvorenje.

Postaješ bog

Pri tome ne mislim na sumanutu ideju veličine, taštine ili narcizma. Kada pišeš stvarno postaješ – kreator. U svetu knjiga i izdavačkoj industriji, uprkos tome šta svi kažu, sve počinje sa tobom – sa rečju. Imaš slobodu da stvaraš priče, likove i događaje kakve god poželiš. Čak i kada radiš naručene tekstove, bestseler romane i sl, ti si taj koji smišlja koncepte i udahnjuje likovima život.

To je snažno osećanje moći. I nije osećaj koji je ukorenjen u taštini ili pohlepi. To je nešto što ti ispunjava dušu na način koji malo ko zaista razume.

Tako postaješ bog. I to ne bog od ovog sveta ili nekog drugog, nego imaš snagu, strast, i sposobnost da stvaraš reči i da im podariš život.

Adrenalin

Neki ljudi skaču iz aviona, pentraju se po planinama, jedre po morima. Ti sediš ispred kompjutera, pisaće mašine ili parčeta papira i pišeš.

Ne postoji bolji adrenalin za jednog pisca od inspiracije, kad te ščepa. Kada dešifruješ neku priču, sa kojom si se rvao danima i mesecima, kada otkriješ neki novi lik, ili kada preguraš brojne čudne i neočekivane događaje u priči, imaš osećaja kao da nikada pre nisi bio tako živ.

Za doktora je to kad spasi nečiji život, za učitelja kada mu student postane uspešan, za pisca je to pričanje priče i to pričanje dobre priče!

Baviš se magijom

Knjige su magija. Stvari koje možemo da vidimo i doživimo u knjigama su su nešto što niko nije iskusio pre nas. Možeš da stvaraš svetove, izmišljaš priče, i da im udahneš život kroz um i osećanja čitaoca. I sve počinje od tebe.

Za mene nema većeg zadovoljstva da gledam i slušam druge kako čitaju svet koji sam stvorio.

Koliko je drugih ljudi u mogućnosti da stvara ovakvu magiju?

Možeš da menjaš živote

Knjige mogu promene ljudima život. Mogu da nateraju nekoga da se smeje, plače, bude veseo ili tužan, itd. I postaju sredstvo za razumevanje života, ljudi i događaja oko tebe.

Ne moraš da budeš učitelj ili profesor da bi menjao život. Ne moraš da budeš policajac, vatrogasac, doktor ili vojnika da bi sačuvao nekom život. Pisci to rade svaki dan, mesec, godinu.

Imaš besplatnu terapiju

Pisanje je oblik i forma izražavanja. Terapija koja izražava i komunicira tvoje unutrašnje borbe. Sve je to jedno isto.

Teme tvojih priča – čak i kada su suptilno nagovešetene kroz zaplete i likove – mogu biti one želje, frustracije, nožne more, uga i sreća, koje čuče u tebi.

Pisanje je oslobađanje. Može da izleči loš dan, mesec, godinu ili život. Pisanje je izražavanje, izražavanje je terapija.

Radiš kad hoćeš, gde god hoćeš

Obala mora. Koliba u planini. Stan u soliteru. Pidžama. Ćebe, kafa/čaj dok dok kiša rominja napolju. Muzika. Duša.

Šta reći.

Ako želiš da budeš pisac, nikada nemoj sebe da pitaš “Šta ako…?”.Istina je da ne postoje garancije da ćeš ikada postati pisac. U stvari, sve što postoji se urotilo portiv tebe. Mnogo ljudi hoće isto što i ti. I svi oni računaju na talenat, dobre ideje i naporan rad. Imaju sve što treba, ali uzalud.

Pa ipak, neki u tome uspeju. Svake godine neko ugleda kako se njegovi snovi ostvaruju. Zašto to ne bi mogao da budeš ti?

Pišeš knjigu? Prvo napiši ovo!

 

Kao i većina oniš što vole da pišu – roman, blog, priče, pesme – verovatno si od one sorte koja piše u dahu: ili ti radi samo na dolazak muze. A kad muza ode, pisanje počne da ide teško…pa sam sebi ličiš na ronioca iz filma “Dubko plavo”. To znači da pišeš kao vćeina pisaca početnika: na dah.

To i nije tako loše na prvi pogled, ali kao i dubinski ronilac možeš samo jedanput dok imaš daha. A posle sve ispočetka – do novog uzdaha i zaranjanja u svet reči. A problem sa pisanjem je što se ono, kao i život, ne meri brojem uzidasaja i izdisaja, već trenucima koji su ti oduzeli dah.

Zato je jedan od najvažnijih alata pisaca umeće da se napravi preldožak, siže, skica, ili plan pisanja. Ne samo da bi imao nešto da pokažeš potencijalnim izdavačima i urednicima (što je vrlo važna stvar), već da bi svoje pisanje organizovao na najbolji mogući i efikasan način. To skraćuje ionako teško muke pisanja i tvoj rukopis uvek čini boljim. Dakle, šta je to predložak u svetu pisanja?

[Tweet „Pisanje se ne meri brojem uzidasaja i izdisaja, već trenucima koji su ti oduzeli dah.“]

Šta je predložak?

Predložak, ili premisa, se u svetu pisanja često definiše kao:

  1. Predlog koji podržava ili pomaže da se podrži neki zaključak (u logici)
  2. Osnovni koncept koji pokreće zaplet (u književnosti)

Kao što vidiš iz ove dve definicije, različito značenje predloška se odnosi da li pišeš poeziju, romane ili priče, ili pišeš eseje, publicistiku ili dokumentarističko štivo. U čemu je razlika?

Predložak za klasične književne vrste

Ako pišeš romane, priče i pesme, tvoj predložak mora da sadrži tri stvari:

  1. Protagonistu
  2. Postavku
  3. Problem sa kojim se protagonista suočava

Jedan od zgodnih načina danapavš svoj predložak jeste da napišeš jednu dužu rečenicu koja će predstavljati osnovu tvoje priče. I pritom uvek imaj na umu ideju “manje je više”. Pisanje ovakve dugačke rečenice je stara praksa scenarista, ali je od vrlo velike pomoći ako pišeš roman ili kratku priču. Na primer:

“Problematično dete skupi hrabrost da pomogne prijateljskom vanzemaljcu da napusti Zemlju i pobegne na svoju planetu (film “E.T”)”.

ili

“Nakon iskrcavanja u Normandiji, grupa američkih vojnika odlazi iza neprijateljskih linija, da bi izvukla i vratila iz rata padobranca čija su braća poginula u borbama (film “Spasavanje redova Rajana”)”.

Predložak za ostale

Za one koji pišu na blogovima, vole esejistiku, novinarstvo, publicistiku, ili pišu memoare i autobiografije, predložak obično treba da bude napisan u obliku dve-tri rečenice, u kojima se sumira narativ knjige. Po definiciji, ovaj predložak bi izgledao ovako:

“Predložak je sastavljen od dve, ili tri, rečenice-izjave o osnovnom konceptu knjige, ili teze teksta. Obično, identifikuje neku potrebu, a onda predlaže rešenje”.

S obzirom da je prvi i osnovni deo predloga za izdavače, urednike, stručnjake za marketing, itd, vrlo je važno da je napisan pravilno. Na primer, prošlog meseca radio sam kao gost pisac i urednik jednog rukopisa, trudeći se da pravilno napišem predložak potencijalnom izdavaču kome bi na pravi način predstavio temu i sadržaj buduće knjige.

Koji je tvoj predložak?

Možda želiš da napišeš knjigu ali nisi siguran odakle da počneš? Možda trenutno radiš na rukopisu, ali ti je potrebna pomoće da se organizuješ i ponovo fokusiraš?

Bez obzira u kojoj fazi procesa pisanja se nalaziš, vrlo je korisno da provedeš neko vreme pišući dobar predložak za tvoju knjigu. Niko pametn neće početi da gradi kuću, bez solidno postavljenog temelja.

Za one koji zavise od svojih muza, znam da je ovo besmisleno, užasno teško. I onda im vrlo često i cela kuća tako izgleda.

Naopako.

Kako smisliti naslov za knjigu?

Za mnoge kreativne pisce smišljanje naslova za knjigu predstavlja pravu noćnu moru. U igri je mnogo teških opcija: kako ostaviti prvi utisak na publiku, biti jedinstven, neponovljiv, originalan, izdvojiti se od gomile drugih naslova, privući pažnju…Dilema teška, muka velika!

Međutim, sa malo mozganja, dobre pripreme i nešto eksperimenta, naslov može biti slatko zadovoljstvo i pun pogodak. Isto se odnosi i kada je u pitanju izbor naslova za pesmu, kratku priču ili bilo koji drugi kreativan tekst koji napišeš.

Elementi dobrog naslova

Poetski jezik. Neki od najboljih naslova u literaturi, članaka na blogu i sl, koriste asocijativni jezik u naslovu. Kako to izgleda? Recimo “Prokleta avlija”, “Derviš i smrt”, “O miševima i ljudima”, “Lovac u raži”, “Skitam i pričam”, itd. U ovim i sličnim naslovima uvek se kombinuju asocijacije i poetike u dočaravanju suštine teksta.

Aktivne reči. Ovo su naslovi koji koriste jake reči koje prosto vrište i otimaju se za vaš pogled sa polica knjižara (plus dobar dizajn korica). “Tvrđava” je dobar primer za to, ili “Ubiti pticu rugalicu” ili “Igre prestola”.

Misterija/Sukob. Dobri naslovi uvek daju nagoveštaj priče koja dolazi. Ključ je u nagoveštaju sukoba ili nekakve tajne. “DaVinčijev kod” na primer”, ili “Rekvijem za jedan san”. Ako uspeš da u naslovu sumiraš sukob, ili glavnu tajnu tvoje priče, onda je to majstorski potez. Tako ćeš privući pažnju čitaoca sa samo jednom rečju, ili nekoliko reči.

Ime glavnog junaka. Često naslovi koriste imena junaka iz priče, plus neka misterija ili intriga koja je povezana sa njihovim imenom: “Slika Dorijana Greja”, “Životni put Pere Todorovića”, “Hari Poter i….”, i tome slično.

Imena mesta. I ovo može da bude zanimljivo i da odmah privuče pažnju publike. Pogotovo ako tvoja knjiga ima veliku i zanimljivu postavku, mesto gde se radnja dešava, a koja je bitna za samu priču. “Bife Titanik”, “Travnička hronika”, “Poslednji tango u Parizu”, “Berlin Aleksandar plac” su naslovi gde mesto radnje ima važan deo same priče, ili predstavlja veliku metaforu koja je presudna za razumevanje radnje, likova i njihovih sudbina.

Besmisleni naslovi. Neki naslovi su toliko bezvezni da odmah privlače pažnju svojom glupošću. Ovo može da bude zanimljiv marketinški trik, pod uslovom da ti knjiga takođe nije besmislena sama po sebu. “50 nijansi sive”, na primer. Ili “Da li Androidi sanjaju električne ovce”, i sl.

Naslov u okviru žanra

Ako pišeš komercijane priče, koje su čvrsto ukorenjene u određenom žanru (triler, ljubavni roman, istorijski roman, itd), vodi računa da naslov bude u okviru definicije žanra, odnosno očekivanja na koje je publika navikla. Moja preporuka je da ostaneš u ovkiru žanra, jer publika voli prečice koje odmah definišu o čemu se u tvom delu radi. Na osnovu toga oni donose odluku o čitanju i kupovini, a to se ipak računa, zar ne?

I na kraju, sve ovo pada u vodu ako imaš nesreću da naletiš na mecenu, sponzora ili izdavača koji ima književne ambicije i voli da kreira naslove (tuđih) romana po svom ukusu. Tada sve ovo baci u vodu i prekrsti se. Uz nadu da ćeš s njim ipak izaći na kraj i isterati svoje!

 

Ako te još nešto zanima, ili želiš nešto specifično da pitaš, obrati se za BESPLANTI SAVET. Ništa ne košta, a može da pomogne!