fbpx

KAKO SAM ČITALA ANA IN SILAZI U DONJI SVET

Ako želite da vas ova knjiga momentalno uvuče u svoje, poput lavirinta organizovane hodnike, nemojte je čitati iz udobnosti kućne fotelje. Zbog njene konstruktivističke prirode, doživljaj napisanog se može potpunije postići ukoliko se prilikom konzumiranja ovog štiva čitalac izmesti iz sebi poznatog i intimnog okruženja. Značaj ovog dela biće lakše spoznati ako se kao podloga za razumevanje prostre nepatvoreni osećaj bačenosti u svet koji ne zavisi od nas, već upravo suprotno – mi zavisimo od njega.

JA ČITAM KNJIGU

Sledeći sopstvenu intuiciju, rođenu na pozadini dnevnog rasporeda obaveza, nađoh se sa ovom knjigom u svom elektronskom čitaču na trećem spratu klinike za ORL, Kliničkog centra u Beogradu. Već samo ovo mesto koje je stvoreno da leči naša čula opažaja, nosilo je sa sobom neskrivenu simboliku. Osim toga, zaputih se tamo u proleće, u vreme kada se životni ciklus ovoga sveta i svih njegovih stanovnika (biljaka, životinja i drugih organizama) obnavlja. Kao i moja alergija, zvanično na iritantne polenske čestice u vazduhu, a po mom amaterskom mišljenju i na sve što u svetu ne razumem, pa samim tim ne mogu ni da prihvatim bez posredstva dobro formulisane mitologije koja priča priču.
Vreme, mesto i medij za čitanje sam potrefila i ne znajući da se u knjizi radi o modernoj reinterpretaciji jednog od najstarijih mitova ljudskog roda čija je junakinja Inana, sumerska boginja ljubavi i rata, koja silazi u podzemni svet. Autorka kaže da je to najstariji od poznatih mitoloških narativa o bogu koji redovno umire, ali se posle nekog vremena vraća u život. S obzirom da sve otežanije dišem zbog problema koji me je ovde i doveo, lako mogu da razumem glavnu ideju ovog dela.
Ana In (Inana) sišla je u donji svet da bi srela svoju sestru Ereškigal, vladarku podzemnog sveta, po mom skromnom mišljenju – u pokušaju da svet učini celovitim. Pre silaska upućuje svoju poslanicu Ninšubur (Ninu Šubur) da traži pomoć od bogova otaca ako se odatle ne vrati za tri dana. Inana usput prolazi kroz sedam kapija na kojima ostavlja svoje božanske atribute i potpuno naga staje pred svoju sestru, vladarku mrtvih, Ereškigal. Neti, podzemni čuvar kapije je pušta da uđe smekšan njenim molbama. Inana pokušava da svrgne sestru sa trona, za šta biva kažnjena smrću. Posle tri dana čekanja, Ninšubur udara u kuknjavu i kreće put bogova za pomoć.
Bogovi je isprva odbijaju krajnje neljubazno, da bi na kraju ipak pomogao bog Enki, uz posredstvo Enheduane, ćerke kralja Sargona i pazite sad! – „prve svetske autorke“ koja je napisala uzbudljive poeme Himna Inani, Inana i Ehib i Vladičica najvećeg srca. Ova poslednja poema je prvo imenom potpisano književno delo u istoriji ljudske civilizacije. Prvi put u književnosti čuje se glas jedinke. Itd, itd, ovo je najkraće što mogu da opišem a da ne zapetljam nepotrebno, jer priča ima mnogo slojeva i nosi kompleksna značenja…
„Priča o silasku u podzemni svet, priča o smrti i vaskrsenju, to je misterijski mit. U njemu je tajna koju razum uzalud proniče. Pa ipak, saznati za nju je mogućno, a to povlači oslobađanje od straha od smrti (i postizanje besmrtnosti). Pronicanje te velike, najveće religijske tajne, odigrava se zahvaljujući inicijaciji.“ tako kaže autorka knjige Olga Tokarčuk.

KNJIGA ČITA MENE

A evo šta ja kažem: kao individualni čitalac, morala sam u oslobođenoj mašti da pratim u stopu sve likove ove priče. Tako sam, pošto sam sišla u donji svet (koji se u mom slučaju odnosi na sopstvenu bolesnu unutrašnjost) da se povežem sa sestrom (svojim negativom), nisam više mogla da izađem (tj. da budem zdrava kao pre), te sam glatko uskočila u ulogu Nine Šubur i krenula po pomoć kod belih otaca bogova. U malo perverznom redosledu, svog Netija sam srela na šalteru ove medicinske ustanove u liku sestre koja me je skrozirala pogledom i u kompjuter (tu vrhovnu evidenciju) upisala sve podatke koji za birokratiju čine moju ličnost, tj. skinula me golu.
Zatim naravno sledi tri dana čekanja na prijem i spas. Hodnik potmulo odjekuje zaposednut zlim duhovima bolesnih koji se najpre oglašavaju očajnim jaucima i plačem. U međuvremenu belom bogu ocu stižu ponude sa raznih strana iz molećivih ruku sapatnika, a u vidu poklon kesa sa viskijem i kafom, dok ja sa elektronskim čitačem na razvaljenoj stolici u neposrednoj blizini podjednako razvaljenog toaleta, nastavljam da u nozdrvama gajim gljive, polipe i ostalu mahovinu koja buja na mračnim i vlažnim mestima.
Konačno dolazi mojih pet minuta i raspevana sestra (Enheduana) me uvodi u specijalističke odaje gde me izbode na nekoliko mesta da bi utvrdila da sam alergična na korov. Setim se svog profesora cvećarstva na Pejzažnoj arhitekturi koji je govorio kako je korov sve ono što nismo posadili. Beli bog otac u međuvremenu telefonira svojim podređenima i ugovara operaciju koja će se izvršiti preko reda i nigde neće biti zavedena. Potom mi prepisuje lek u vidu spreja čiji će aerosol mojim disajnim organima doneti olakšanje poput onih muva što se roje oko glave mrtve Inane, a koje joj je poslao u pomoć da je ožive. Odlazim sa višestrukim olakšanjem i na putu široko zaobilazim psihijatrijski deo klinike.
Još par reči autorke: „Najneobičniju, paradoksalnu i zabavnu definiciju mita koju znam formulisao je Karol Kerenji: Mit je božanska epifanija u kontrolnom centru za jezik čovekovog mozga. Može se reći da je mit realan na istom principu prema kojem realan znači vidljiv. Dok god bogove pratimo na njihovim putovanjima, u pustolovinama, preobražajima, u njihovim kreacijama i apokalipsama – dotle oni postoje. Kao što postoji Inana.“
Eto tako je protekla moja avantura sa Anom In, In Anom.

Šta treba znati kada pišete o stvarnim ljudima?

U radionicama kreativnog pisanja često se susrećem sa pravilom da je život često čudniji od fikcije – zbog čega je toliko romanopisaca inspirisano stvarnim ljudima i njihovim neobičnim životima. Zapravo, kada gradite lik u priči, može biti korisno crpiti inspiraciju od stvarne osobe, jer su odabiri i postupci pojedinca već proizveli posledice koje možete koristiti za ispunjavanje teme i radnje romana.

Međutim, pre nego što stvorite neobični lik zasnovan na vašem stvarnom srednjoškolskom nastavniku matematike, ili nekome koga ste izdvojili iz života, postoji nekoliko važnih pitanja koja biste sebi trebali da postavite.

Koji žanr u prozi pišete?

Poznavanje konvencija žanra koji nameravate da napišete pomaže vam da osvetlite konkretne zamke kojima ćete se kretati i potrebnu detaljnu analizu neophodnu pre nego što započnete projekat.

  • Da li planirate da pišete biografsku prozu, koja se ponekad naziva narativnom ili kreativnom publicistikom, koristeći pravo ime svog junaka i stvarne događaje iz njegovog ili njenog života?
  • Da li vaš roman uključuje vašu stvarnu inspiraciju kao jednog od glavnih likova? Da li nameravate da upotrebite stvarno ime pojedinca u svom romanu ili maskirate njegov pravi identitet?
  • Da li će vaša priča biti potpuno originalno književno delo kome ne treba ništa više od inspiracije u obliku stvarne osobe, a događaji u zapletu neće biti povezani sa bilo kojom prepoznatljivom epizodom u životu te osobe?

Vaš izbor će odrediti da li se morate verno držati hladnih i teških činjenica, prikriti izvor svoje stvarne inspiracije ili nešto kreativno raspisati između.

Može li vas tužiti vaša stvarna inspiracija?

Ako ne nameravate da maskirate identitet svoje inspiracije, na primer u biografskom romanu, treba razmotriti neka pravna pitanja.

Ako je vaša stvarna inspiracija odavno mrtva, verovatno ćete biti zaštićeni od tužbe za klevetu, sve dok se način na koji karakterišete osobu ne odražava loše na preživele osobe koje su neposredno ili u bliskom odnosu sa junakom priče.

Ako vaša inspiracija iz stvarnog života i dalje živi, moraćete da budete oprezniji. Pozitivno karakteriziranje žive osobe pomaže u smanjenju mogućnosti pravnih problema, ali vam možda neće dozvoliti da budete verni činjenicama. Štaviše, vaša stvarna inspiracija možda neće prihvatiti čak ni vaše napore i u svakom slučaju bi vas mogla tužiti za klevetu. Uvek je pametno kontaktirati advokata da biste razgovarali o načinima kako se izbeći nevolja.

Ako pišete originalni roman o svojoj stvarnoj inspiraciji i nameravate da preuzmete neku narativnu licencu, možda biste želeli da razmislite o maskiranju njihovog identiteta. Promenite ime, starost, pol, profesiju, bračno stanje, prošlost, identifikovanje fizičkih karakteristika itd., Istovremeno zadržavajući ključne aspekte karaktera i ličnosti vitalne za priču koju pričate.

Da li su motivi bitni?

Jedna uobičajena zamka u pisanju zasnovanom na stvarnim likovima je ta što vaša lična osećanja prema pojedincu mogu da oboje vaše tumačenje. To bi moglo otežati da se lik u priči čini zaokruženim i potpuno razvijenim.

Zapitajte se zašto vas inspiriše ova osoba. Koristite li ovaj lik zato što ga prezirete i želite da ga ubijete na kreativan način? Da li ste ga odabrali jer će biti sjajan za komične situcije? Da li bi vam bilo ugodno da tražite od njega dozvolu?

Ako mislite da bi razotkrivanje moglo predstavljati problem, razmislite da li će upotreba ovog lika poboljšati vašu priču. Možda biste mogli samo oponašati osobinu ličnosti ili temperament i preneti je na potpuno drugačiji, potpuno zamišljeni lik.

Da li ste obratili dovoljno pažnje?

Ljudi iz stvarnog života su složena stvorenja; izmišljeni likovi imaju tendenciju da budu destilacije ljudske prirode. Teško je smanjiti složenost stvarne osobe na papiru, zbog čega toliko mnogo stvarnih likova pada u izveštačenost i deluje neprirodno.

Možete li da pravdate osobu koju ste izabrali – slabosti kao i njihove snage? Da li ste uradili dovoljno istraživanja da biste stvorili višedimenzionalni portret pojedinačnih i istinitih događaja koje ste odlučili da prikažete?

Staro “pravilo” – „Napišite ono što znate“, odnosi se na sve pisce, beletristiku ili publicistiku. Neki romanopisci rekli bi da se svaki izmišljeni lik koji stvaraju zasniva na nekome koga poznaju ili na amalgamu više ljudi. Mnogi autori priznaju da je najbolji način za izgradnju fenomenalnog lika započeti sa nekoliko jakih karakteristika koje su iskorišćene iz vaše stvarne inspiracije – i kada se te karakteristike stave u kotao kreativnosti, pogledajte kako evoluiraju u nekoga novog.

Pitanje: Ko je bio stvarna inspiracija za lik u jednoj od vaših priča?

Šopenhauer, Andrić i Hemingvej o pisanju

 

Čitamo i volimo njihova dela. Da li znate kako su velikani svetske filozofije i književnosti govorili o pisanju?

Artur Šopenhauer

„Sva opširnost i isprepletenost besmislenih zapažanja koja nisu vredna čitanja trebala bi biti izbegnuta. Pisac mora štedeti vreme čitaoca, njegovu koncentraciju i pažnju; na ovaj način on navodi čitaoca da veruje kako je ono što mu izlaže vredno čitanja i da će nadoknaditi trud koji je uložen. Bolje je izostaviti nešto dobro nego napisati nešto što nije vredno pominjanja.“

„Najlepša je ona istina koja je gola, i što je izražavanje jednostavnije to je dublji utisak koji proizvodi; delom je to zbog toga što doživljaj ostaje neometeno zadržan u umu slušaoca bez uplitanja sporednih misli i delom zato što oseća da nije bio potkupljen i prevaren umetnošću retorike, već da je ceo efekat došao od same stvari.“

„Kao što nemar prema odeći odaje prezir prema društvu u kom se čovek kreće, tako i grub, nemaran i loš stil pokazuje sramno nepoštovanje prema čitaocu, koji onda to pravedno kažnjava time što neće pročitati knjigu.“

Ivo Andrić

„Čitajući dobre pisce, dešavaju se pred nama čuda. Često na početku neke rečenice, kad vidimo kako se pomalja jedna misao, mi zastanemo zadivljeni i uplašeni. I sa nevericom se pitamo: “Je li mogućno? Hoće li se to što naslućujem zaista desiti? Je li ovo zaista ona ista misao koju smo i mi, ne jednom, naslutili pri dodiru naše svesti sa svetom oko nas, skrivani deo naše unutarnje stvarnosti? Zar ima još neko da je ovo ovako video i osetio?”

A kad, pročitavši do kraja, vidimo da je zaista tako, mi ostajemo nad tom rečenicom zamišljeni, zahvalni i srećni, jer nam je pao u deo najveći dar koji čitanje može da nam pruži: osetili smo da nismo sami nikad, ni u najtežim ni u najlepšim trenucima, ni u svojim najgorčim nedoumicama, ni u najsmelijim zaključcima, nego da smo povezani sa drugim ljudima mnogostrukim i tajnim vezama koje i ne slutimo, a koje nam “naš” pisac otkriva. To je spasonosno.“

„Prva rečenica je tu, na hartiji, sama iz sebe nikla, jasna i neizmenljiva. Ali tu gde treba da dođe druga – beli se praznina. Ja stojim pred tom pustinjom, zbunjen i izgubljen. Kao da nikad niko pre mene nije pisao ovim jezikom, i sad ja treba da pokažem šta umem i mogu.“

Ernest Hemingvej

„Ako prozni pisac dovoljno dobro poznaje stvari o kojima piše, on može i izostaviti ponešto što zna i čitalac će, ako pisac piše dovoljno iskreno, osećati te stvari jako, kao da ih je pisac izričito naveo. Dostojanstvo u kretanju ledenog brega potiče od toga što je samo jedna osmina njegova iznad vode. Pisac koji izostavlja stvari zato što ih ne poznaje stvara šupljine u svom pisanju. Pisac koji nedovoljno ceni ozbiljnost pisanja, nestrpljiv da ljudima pokaže koliko je formalno obrazovan, kulturan ili fino odgojen je samo papagaj. Ozbiljan pisac može biti soko, ili jastreb, ili čak i papagaj, ali zakleti pisac je uvek prokleta sova.“

„Sve dobre knjige imaju jednu zajedničku stvar – realnije su nego da su se zaista i desile u stvarnosti.“

„Ne postoji ništa što se može uporediti sa pisanjem. Sve što radiš jeste da sediš za pisaćom mašinom i krvariš.“

Malo talenta, mnogo rada i stalnog učenja esencija su pisanja. Ukoliko želite da usavršite svoje pisanje i učinite nešto korisno za sebe, pridružite nam se, upišite neku od radionica Kreativnog pisanja.

Kako se piše priča?

 

Većina pisaca iskustveno zna da je pisanje instinktivno. Rođeno u brojnim čitanjima i slušanjem dobrih priča još od detinjstva. I, naravno, rezultat duge i teške prakse. Pa ipak, postoje neke tehnike i alati, koje vežbam sa mojim piscima u online radionicama kreativnog pisanja i koje su vrlo važne za dobro pisanje priča.

Ove tehnike i zanatske veštine su potrebne kako bi tvoje pisanje bilo profesionalno i efikasno. Gramatika i sintaksa se podrazumevaju, i zato o njima neću da govorim. Ono što podrazumevam pod tehnikama su ključni elementi jedne priče: karakteri, zaplet, postavka, tačka gledišta, tema i stil.

Prvi element priče: karakter

Karakteri, odnosno likovi u priči, su na mnogo načina osnov celog tvog rada. Čekajte, pitala me skoro jedna polaznica u radionici…a sukob? Da, sukob u sebe uključje emocionalna i mentalna stanja tvojih likova. A tačka gledišta? Da, a i to je ugao gledanja tvojih junaka. Ključ je u tome da su tvoji junaci ljudi kroz koje tvoja publika doživljava priču, i štos je u tome da oni zaista budu realni, živi, od krvi i mesa.

Kako to da postigneš?

Moraš da znaš životnu priču tvojih junaka, i to u detalje. To ne znači da i čitalac to isto mora da zna, ali razumevanje istorije tvog lika je od ključnog značaja za njegovo ponašanje, razmišljanje i reagovanje na događaje.

Moraš da poznaješ barem neke najosnovnije stvari iz psihologije. Koliko puta si pročitao neke knige u kojima likovi nisu bili “stvarni”? To se često događa kada se ignorišu osnove ljudske psihologije, i kada se likovi ponašaju besmisleno, nerealno, što ih čini ljudima od – papira.

Moraš da razumeš snaga razvojnog luka tvojih junaka. Tvoj lik ne bi trebalo da bude isti na kraju, kao i na početku priče. Ljudi se menjaju, i njihov rast i razvoj je ključni momenat tvoje priče.

Ako su tvoji likovi ravni, čitalac će biti u problemu da razvije neku empatiju sa njima. Ali, ako su tvoji juaci realni i životni, publika će lako progutati priču. Razumevanje šta tvoji karakteri rade i kažu (i kako drugi likovi reaguju na njih), pomažu da se oslika i ispriča duboka priča puna značenja, pa makar se cela rodila samo u tvojoj mašti.

Drugi element: zaplet

Zaplet je kao neka vrsta arhitektonskog plana zgrade. Zaplet, njegove spoljne i unutrašnje veze i struktura, određuju način kako oblikuješ tvoju priču. On uključuje redosled događaja sa kojima se tvoji likovi suočavaju u priči. I ima početak, sredinu i kraj u jednoj narativnoj strukturi.

Generalno, zaplet može da se sastoji od pet delova:

  1. Ekspozicija ili uvod, koja uvodi karaktere i postavlja postavku priče.
  2. Uspon akcije, koji otkriva sukob u priči. Jednom kada su tvoji likovi postavljeni, sada počinješ da ih gnjaviš sukobima, akcijama raznih vrsta i povežavaš njihov ulog u priči.
  3. Sada sledi vrhunac (klimaks), koji se ponekad označava i kao preokret u priči. Ovo bi trebalo da bude momenat najveće napetosti; sve je kritično, sa vrhuncem intereovanja i emocija. Ovo je prelomni trenutak, biti ili ne biti za tvoje glavne junake.
  4. Nakon ovoga dolazi silazna, ili opadajuća akcija, kada stvari počnju da se približavaju kraju i raspletu priče. Sve najvažnije napetosti su sada regulisane. Zato ovd epovedi računa da su svi problemi koje si postavi ranije rešeni.
  5. Konačno, na kraju dolazi rasplet. To ne mora da bude srećan ili tužan kraj. To samo znači da je sada sve razrešeno, jasno i svi događaji i linije priče se sada dovode na jedno mesto. Kada kažem kraj to znači da su sada svi događaji odigrani, jasno se vidi zaključak, ili poenta tvoje priče, likovi su rešili problematiku koja ih je gonila da delaju. To znači i da čitalac doživi olakšanje i ne mora da lista knjigu i vraća sa na neke delove priče jer mu nešto smeta, nije mu jasno ili je zbunjen.

I još nešto: mnogi autori se bore sa zapletom jer imaju problem da kreiraju sukob, ili misle da konflikt kao takav nije važan za zaplet priče. Međutim, svaka dobra priča uvek ima neku vrstu sukoba, čak i ako je on duboko unutrašnje prirode sa puno teških emocija.

Treći element: postavka

Ovo je jedan od mojih omiljenih elemenata priče. Postavka uključuje fizičku lokaciju (stvarnu ili izmišljenu) i društveno okruženje priče (uključujući hornologiju, kulturu, institucije, itd).

Ja volim postavku jer je ona kao neka vrsta karaktera. Iako ona nema osećanja, tvoji likovi su primorani da grade odnos sa njom gde god da idu i šta god da rade. U stvari postavka može snažno da utiče na razvoj tvojih likova.

Imeđu ostalog, ona definiše sledeće stvari:

  • veštine koji likovi imaju ili moraju da razviju kako bi preživeli
  • alate koje koriste (oružje, novac, odeću, prevoz)
  • kulturne norme, običaje i pravila komunikacije (govor, pravila opštenja među ljudima, govor tela, klasne razlike i sl.)
  • predispozicije koje tvoji junaci donose u priču (religija, psihologija, filozofija, obrazovanje, porodica) što je sve jako važno i određuje kako će se ponašati i reagovati u određenim situacijama

Kada stvaraš svoju postavku uvek je korisno da imaš ideju kako sve to funkcioniše. Tvoji likovi moraju da plove i da se snalaze kroz svet koji si im storio, zato neka ti bude zabavno! Kreiranje postavke može da bude možda najzanimljivij deo pisanja!

Četvrti element: tačka gledišta

Ovo je zabavan ali i nimalo lak alat, ili zanatska tehnika pisanja sa kojim moraš da radiš. Tačka gledišta u pisanju određuje stvari kao što su napetost i količina onoga što će čitalac videti u priči. Postoji pričanje u prvom, drugom i trećem licu jednine i množine, kao i u prošlom, sadašnjem i budućem vremenu.

Kombinacina lica i vremena čini tačku gledišta. Kako ćeš odabrati ono što ti najviše odgovara?

Sve zavisi od određenog osećanja kojeg želiš da postigneš i od odluke koliko želiš da tvoj čitalac vidi u priči.

Kakva osećanja želiš da postigneš? Postoje razlozi zašto određeni književni žanrovi koriste različite tačke gledišta.

Na primer, urbane fantazije vrlo često koriste prvo lice jednine i prošlo vreme, zato što žele da postignu osećaj vrlo direktnog i ličnog obraćanja uzbudljivih događaja. To je intiman, neposredan osećaj koji ide ruku po ruku sa bliskom i ličnom tačkom gledišta, kao da gledaš kroz oči i dušu pisca.

Sa druge strane, klasična književnost obično koristi treće lice. Razlog je jednostavan: klasične priče imaju mnogo širi raspon i pogled na događaje nego urbana fikcija, i zato je potrebno da čitoca postave u ptičiju perspektivu, obično kroz oči više likova u priči. Ritam je obično sporiji, ali je zato doživljaj mnogo dublji, sa željom da se istraže mnogobrojne posledice.

Koliko želiš da čitalac vidi? Da li je važno da čitalac vidi događaje izvan tačke gledišta tvog junaka? Da li je potrebno da publika vidi vidi stvari koje tvoj protagonista ne vidi, ili da čuje stvari koje tvoj junak ne čuje? U tom slučaju ti je potrebno treće lice u pisanju.

Ali, ako želiš da tvoj čitalac otkriva stvari iz prve ruke kao i tvoj junak, ako želiš da pati ili besni zajedno sa tvojim junakom, u potrazi za odgovorima, onda je bolje da odabereš prvo lice.

Odabir vremena takođe jeste specifičan začin u pisanju. Ako pišeš u sadašnjem trenutku to ćeš odabrati kao način da direktno uvučeš čitaoce u tok zbivanja, punim ritmom i tempom. Pisanje u prošlom ili budućem vremenu automatski stvara distancu i pruža ti prostor za mnogo šire delovanje. Kombinacija nekih od vremena je takođe ok. Naročito ako voliš da putuješ sa tvojim junacima kroz vreme.

Peti element: tema

Tema je skriveni element, ali izuzetno važan: u suštini, tema je ono o čemu priča tvoja priča.

Dok je zaplet spoljašnji okvir detalja, na primer “Sin želi da nasledi ogromnu očevu poslovnu imperiju, ali samo ako uspe sebi da dokaže da će steći odgovornost odrasle osobe do 25 godine života”. Ali, ova tema će zapravo biti “Odrastanje zahteva pravljenje izbora”. Ili, “Porodica znači više od samog bogatstva”. Ako si stvarno dobar u smišljanju tema, možeš koristiti i samo jednu reč kao što su ljubav, istina, odrastanje, i sl.

Sva književna dela imaju svoje teme, iako to može da bude potpuno nenamerno. Čak i pisci koji nisu svesni postojanja teme je koriste – lična uverenja kako svet funkcioniše (ili bi trebalo) uvek daje ukus priči.

Nezgodna stvar sa temom je što se ona retko kad eksplicitno iskaže u delu. Ako to uradiš, onda se tvoj rad pretvara u pamflet ili propagandu. Bolja je varijanta da to uradiš diskretno, suptilno, bez da stavljaš svoju temu ili ideju kao prst u oko čitaocima. Tvoja publika će to prihvatiti mnogo dublje i bliže srcu.

Razmisli o tome. Na primer: prosto čitanje o nečemu kao neku vrstu statistike o autizmu može da te natera da se zamisliš, ali pisanje priče o borbi tvog junaka koji se bori sa autizmom (seti se filma/knjige “Kišni ljudi”, ili “Lorencovo ulje”), može mnogo više da postigne da čitalac razume i oseti kulturne barijere sa kojima se suočava.

Šesti element: stil

Stil je fantastična stvar! Stil je preko potreban. Stil je ono što tvoje pisanje čini različitim od drugih, zato što u suštini predstavlja “tvoj glas”.

Stil razvijaš predanim radom na tehnikama pisanja. Tvoja sintaksa, izbor reči, i ton doprinosi izgradnji stila. Tvoj stil pokazuje ne samo tvoj glas kao pisca, već je ključna stvar koja ukazuje na detalje o priči i likovima. Stil pokazuje akcent i dijalekt, inteligenciju i moć opažanja junaka, humor ili dramu u tvom delu. Tvoj stil poseduje jedinstveni ukus, i ne samo što obeležava čitavu tvoju karijeru kao pisca, već donosi i brojne slatke plodove prilikom pisanja.

Rad na razvoju tvog stila pisanja zahteva vreme. Za ovo ne postoje prečice i laka rešenja:

Čitaj mnogo. Što više upoznaš različitih stilova pisanja, dobićeš više začina koje možeš da primeniš u svom radu. Čitaj knjige različitih pisaca iz različitih kultura, različite žanrove, čitaj sve živo i uči usput.

Piši mnogo. Nijedno napisano slovo nije uzalud. Vežbaj, vežbaj, i vežbaj još više. I troši vreme čitajući naglas tvoje pisanje. Iako te možda nervira ili ti je neprijatno. Vrlo pomaže.

Slušaj. Osluškuj druge ljude. Slušaj tuđe razgovore. Ton je ključna komponenta stila, i moraćeš da naučiš kako da ga preneseš u tvoje pisanje, ali ti nećeš moći pre nego što znaš kako zvuči.

Umesto kraja…

Znam da sve ovo što sam napisao izgleda prilično mnogo i komplikovano. I u pravi si: jeste mnogo. Međutim, ako si dobar čitalac i dobar pisac, onda ti mnogo šta od ovog napisanog zvuči blisko i razumljivo. Sve velike priče koje si čitao koriste ove elemente, i ako si strastveni ljubitelj priča i pisanja, sve ti ovo neće teško pasti.

Ti to možeš. A sad sedi i piši!

[section title=““]

VEŽBA ZA TEBE

Odvoj 15 minuta, i analiziraj ono na čemu sada radiš. Odaberi neki od ovih elemenata (pre svega onaj koji ti najteže pada), i primeni ga na svoju priču. Svoju vežbu podeli sa nama ovde u komentarima, da i drugi pisci mogu da vide tvoj rad. Srećno pisanje![/section]

6 načina da kreiraš sukob u priči

 

I nevolju za tvoje junake. Sukob, ili konflikt kako neki vole da kažu, jeste jedan od ključnih elemenata svake priče. To je i razlog zašto čitamo. I vrlo je važno da našeg junaka, protagonistu kako opet neki vole da kažu, dovodimo u nezgodne situacije koje moraju da se rešavaju, i to pre nego što otkucaš rečenicu “Kraj”.

Ili, da kažem to na drugi način:

[Tweet „Posao pisca je da popne svog junaka na drvo, a kad jednom dospe tamo, da ga onda gađa kamenjem.“]

Dakle, suština pisanja u prozi (i ne samo u prozi), jeste da dovedeš svog junaka u neku nevolju, tako kreiraš sukob u priči, i osiguraš da će publika čitati tvoje škrabanje.

Postoje brojni način da se to izvede, kao i u životu i ovde je samo mašta granica, a ja predlažem šest jednostavnih načina da to uradiš. Kako?

Za one što mrzi da čitaju moje piskaranje, odabrao sam šest načina koje sam podelio u dve grupe: aktivni način (kada tvoji junaci imaju neki izbor) i pasivni (kada su stvari van njhove kontrole).

Formula

Bez obzira da li je tvoj junak pasivan ili aktivan, dobar način da ga strpaš u neku nevolju jeste da ga poteraš van njegovih mogućnosti. Bez obzira da li likovi mogu da biraju situacije ili ne, problem mora da bude suviše veliki zalogaj za njih, što će rezultirati ličnim rastom i žrtvovanjem, kako bi ostvairli svoje ciljeve.

Dakle osnovna formula za uvaljivanje junaka u sve vrste nevolja izgleda ovako:

 

Prepreka + reakcija junaka = razlog da čitalac okrene sledeću stranu

 

 Kako da aktivne junake smestiš u nevolju

U pričama, kao i životu, likovi su suočeni sa stotinama izbora. Na nesreću za njih – ali srećom po čitaoca – ovi aktivni izbori postoje da se naši junaci zaglave u nečemu što može lako da im dođe glave. Predlažem tri načina kako da ih uvališ u sve to:

1.Pobuna

Ovo je prilično jednostavan način, vrlo zgodan kada su u pitanju mladi junaci, adolescenti, neobični čudaci, oni što vole da misle svojom glavom, za one koje ne vole čopor jer, iako je tamo toplo i sigurno njima smrdi, i slične likove. Da bi ovo funskiconisalo, moraš da smestiš svog junaka u neki uređeni svet (što više to bolje, malograđanština i slično je odlična postavka), a onda nateraš svog junaka da krši postojeća pravila.

  • “Nemoj da ideš tamo” = on naravno ode tamo
  • “Da nisi nikad dodirnuo crveno dugme” = on uvek stisne crveno dugme
  • “Ne približavaj se ogradi čamca” = on je već do pola u vodi
  • “Ova devojka nije za tebe” = oni su već pred oltarom

….i tome slično. Shvataš poentu, zar ne?

Nije štos u tome da su ti junaci lenji, neodgovorni, ili rastreseni. Ovde se radi o svesnim izborima tvog junaka, koji ima tvrdoglavu volju i svoja ubeđenja od kojih neće da odustane, prosto je individualac i nezavistan lik. Ovo uvek zapali neki sukob u priči i čitaoci će ga definitivno mrzeti ili obožavati.

2. Strah

Strahovi su nešto sa čime se svi ljudi bore, i prosto uživamo kada čitamo o likovima koji se nose sa svojim strahovima. To je tako ljudski, tako blisko svima, prosto ugrađeno u našu egzistenciju. Lepota ove tehnike je u tome što karakterni nedostaci i strahovi naših likova mogu vrlo lako da odvedu junaka u propast i to na dva načina:

  1. Strah čini da tvoj junak beži kao đavo od krsta zbog nekog problema s kojim se suočava (nagon za preživljavanjem je čarobna stvar!).
  2. Strah čini da tvoj junak juri ko sumant u susret nevolji (nema ništa lakše da zapadneš u problem kada ideš ko muva bez glave i na kraju ispadneš glup).

Da bi ovi načini funkcionisali kako treba, osnovno je da poznaješ u detalje svoje likove, i da znaš šta je to čega se najaviše plaše: seti se onog pasaža iz Orvelove “1984”, kada se glavni junak susretne sa svojim najskrivenijim i najstrašnijim strahom od pacova, a onda sve prizna odmah i neopozivo!

3. Heroizam

Iako je vreme velikih heroja prošlo, ja i dalje volim heroje. Ne ovaj polusvet sa ulice koji je preplavio medije i trči za lovom, već one prave junake, od obraza, morala i sistema vrednosti za koje je vredno i umreti.

Takvi junaci su u stanju da zbog svojih stavova, principa i idela lako padnu u nevolju. Ispoljavajući heroizam, to znači da su oni u stanju da čim vide neki problem deluju odmah. Na taj način možeš dovesti junaka u sred neke nevolje koja ne mora da ima nikakve veze sa njim.

To je prilično dobra tehnika za brzo izazivanje sukoba, ali moraš da vodiš računa da tvoj junak heroj ima zaista ljudske osobine: slabosti, empatiju, ranjivost i sve ono što krasi jedno ljudsko biće. Niko ne voli jednodimenzionalne heroje.

Načini da pasivne junake metneš u nevolju

Ne događaju se svi sukobi zbog izbora koje smo napravili. Tvoj junak možda uopšte nema nameru da se gura tamo gde mu nije mesto i tako upada u probleme. Ponekad će se sasvim slučajno pojaviti na tvojim ulaznim vratima. Evo tri načina kako da ga uvališ u nevolju.

4. Pogrešno mesto, pogrešno vreme

Vreme i mesto su odlični alati da baciš svog junaka u ključalu vodu. Na primer, tvoj junak je neki običan lik koji se trudi da gleda svoja posla kad…prodavnica u koju je ušao da kupi čips, odjedanput bude opljačkana! Ili, meteor preti da mu se sruči na glavu! Ili, dok čeka u pošti žena ispred njega krene da se porađa! Način kako će tvoj junak da reaguje i odgovori na izazove pred kojim se našao, je ključna stvar za razvoj njegovog karaktera u priči, isto kao i postavka, odnosno okolnosti u kojima se našao.

Ključ kod ove tehnike je da je situacija ona koja goni tvoj karakter da reaguje van njegove kontrole. Mlada Japanka koja se zatekla u polju pirinča u Japanu pored Nagasakija 1945 godine, mora da smisli način kako da preživi okolnosti oko nje koje su se najedanput promenile. Ili, stariji čovek koji se zatekao u bombardovanom Beogradu u proleće 1999.godine, mora odjedanput da promeni celu svoju rutinu kada je bomba pogodila njegovu zgradu.

Bez obzira ko je tvoj junak u priči, pogrešno vreme i mesto može da stvori sukob u priči koja će ga pogurati u pravcu koji ti je potreban.

5. Dužnost zove

Tvoj junak može da gleda svoja posla, kada se iznenada umeša nekakav viši autoritet i promeni mu svet. To može da bude:

  • Poziv za regrutaciju
  • Iznenadni otkaz na poslu
  • Bude prisiljen da se oženi/uda protiv svoje volje
  • Mora da izvrši neku obavezu, naredbu ili zahtev

Neka vrsta autoriteta može da ubaci tvog junaka u vrtlog događaja čak i kad on to nije tražio, i može da bude vrlo dobra tehnika koja će ga naterati da izađe iz svoje prosečnosti i počne zdušno da rešava probleme.

6. Želja jača od komfora

“Neka tvoji junaci žele nešto jako, čak i kada je to obična čaša vode. Likovi paralizovani beznačajnošču modernog života još uvek moraju da piju vode, s vremena na vreme”. – Kurt Vonegut.

Čak i krajnje pasivni lik želi nešto. Kakvo god da je mrtvo puvalo. Glavna razlika između aktivnih i pasivnih karaktera je što ovi aktivni vrlo brzo kreću da delaju bez mnogo razmišljanja. Pasivni lik, s druge strane, mora da oseti neku potrebu, i to mnogo, pre nego što krene da muti vodu. Drugim rečima, neće se pokrenuti sve dok ne zaboli.

Ako je neka potreba tvog junaka jača nego uobičajena udobnost njegovog života, on će konačno delati nešto u tom pravcu. I što više bolno čeka na ispunjenje te želje ili potrebe, tebi kao piscu je dovoljno sasvim malo da ga gurneš preko crte na put bez povratka.

Nevolja je haotična

Tvoji čitaoci žude da vide kako će se tvoj junak iskobeljati iz neke nevolje, ali takođe žele i da vide kako će se promeniti u tom procesu.

Budi voljan i velikodušan i dopusti tvom junaku da pravi greške duž njegovog puta. To je deo svakog dobrog sukoba; to je uvek i deo ličnog rasta i razvoja. I sve to zajedno uvek čini dobro ispričanu priču.

VEŽBA ZA TEBE

[section title=““]Razmisli o nekom tvom junaku o kome trenutno pišeš, a onda odvoj 15 minuta i napravi listu kako će on zapasti u nevolju – kao pasivni ili aktivni karakter. Kada završiš, napiši nam svoje utiske i rezultate u komentaru. Pomisli malo i na tvoje kolege pisce koji čitaju ovaj blog i vežbaju vredno u online radionicama za kreativno pisanje! Razmena iskustva uvek dobro dođe![/section]

 

5 načina kako da publika zavoli tvoje likove

 

Mnogi kažu da su likovi, odnosno karakteri ono što dobro pisanje izdvaja od lošeg. To naročito važi za pisce romana i kratkih priča. U mom prethodnom tekstu, “Ljudi od papira – 5 načina sa stvoriš likove u priči”, pisao samo o tome koje zanatske tehnike možeš da koristiš da stvoriš ubedljive, trodimenzionalne likove, koji će udahnuti život u tvoje pisanje.

Ali to je svega pola obavljenog posla. Drugi deo je da ih publika zavoli, može čak i da ih mrzi, što i jeste, opet, jedna vrsta “ljubavi”. U svakom slučaju, ideja je da stvoriš likove koji će u publici izazvati jake emocije. Čak i kad je Alija Đerzelez u onoj prokletoj avliji u pitanju! Ili Pera kvržica sa svojom družinom.

Jer, rezultat je, kao i u životu, uvek isti: ljubav je ono što se zauvek pamti!

[Tweet „U životu je samo ljubav ono što se zauvek pamti.“]

5 načina ljubavi između tvojih likova i publike

Neka tvoji likovi žele nešto

Jedan od najlakših načina da izazoveš empatiju čitalaca prema tvojim likovima jeste da ih prikažeš ranjivim, u strasnoj težnji za nekim ciljem: spasavanje žene koja umire, zaljubljivanje, razbijanje šifre u super tajnoj organizaciji loših momaka, itd. Ovaj cilj, odnosno strasna potreba junaka može biti jednostavna, poput “odlaska na posao na vreme”, ili komplikovano sumanuta kao što je, recimo, “spasavanje sveta”. To će podstaći publiku da saosećaju sa tvojim junakom, i podrže ga u ostvarivanju njegovog cilja.

Primer: Milan se bori sa svojim propalim ljubavnim vezama, teturajući iz jedne u drugu, u pokušaju da pronađe svoju srodnu dušu.

Neka tvoj lik bude uporan oko važnog pitanja

Junaci u pričama, koji imaju jake principe i čvrsta ubeđenja, i koji ostaju nepokolebljivi i istrajni u svojoj veri i težnjama, vrlo lako zaluže poštovanje publike. Još ako je tvoja publika zainteresovana za njihove ciljeve i ubeđenja, i deli njegova ubeđenja, biće mnogo zainteresovanija da prati razvoj priče sve do samog kraja.

Primer: Dragana se bori za ravnopravnost žena na radnom mestu na lokalnom forumu koji se zalaže za poboljšanje ženskih prava na tipično muškim poslovima.

Tvoj junak je gubitnik, ili nema šanse

Ovo je vrlo moćan pokretač saosećanja čitalaca prema junaku koji se nalazi na društvenim marginama i koji se herojski bori sa ustaljenim poretkom, nemogućim preprekama, i želi da postigne uspeh u naizgled preteškim okolnostima. Ko nema simpatije za malog čoveka sa dna života? David protiv Golijata, zar ne?

Primer: Dejan je haker, ali koristi svoju veštinu da pribavi novac za hranu deci iz sirotišta iz koga je i sam potekao.

[Tweet „Heroji su veliki onoliko koliko i zločinci nasuprot njima.“]

Tvoj lik ima moćne neprijatelje

Heroji su veliki onoliko koliko i zločinci nasuprot njima. Ako tvojim junacima suprotstaviš protivnike koji predstavljaju ozbiljnu prepreku, moći ćeš da iz tvojih likova izvučeš ono najbolje u njima. Ponekad čak i ono što je najgore (al sve je to tako ljudski, zar ne?). U svakom slučaju, moćne prepreke će učiniti borbu tvog junaka još tvrđom, čime će još više zadobiti simpatije publike.

Primer: Jago je stvorio čitavu mrežu laži kako bi iskušao Otelovu odlučnost (Šekspir)

Rezime: EMPATIČNI KARAKTERI, ONI KOJI IZAZIVAJU NAŠU NAKLONOST I SAOSEĆANJE, NE MORAJU UVEK DA BUDU DOBRI MOMCI I DEVOJKE.

I šta sad s tim?

U online radonici kreativnog pisanja, posebno insistiram da polaznici radionice u potpunosti razumeju važnost izgradnje likova u pisanju. Iako većina i dalje voli da piše “iz glave”, u dahu, “kad im dođe”, i tome slčno, kad-tad u njihovom pisanju nedostatak pripreme i dubljeg razmišljanja o karakterima dođe do izražaja. Tada se jasno vide sve mane i nedostaci, što obično rezultira plitkom pričom, pisanjem u formi pamfleta, ravno, kao reportaža u novinama, ili delce iz trač rubrike nekog protala, ili bloga o svemu i svačemu. Pisanje radi škrabanja. Da prođe vreme. Bljak.

I za kraj, da se ne razočaraš puno: stvaranje likova koji pobuđuju empatiju kod publike je ume da bude veliki izazov. Ovih 5 saveta mogu da ti otvore neka razumevanja, koja ti mogu biti korisna u pisanju.

I uvek imaj na umu da empatični junaci priča ne moraju uvek da budu pozitivni karakteri. Ili da budu dopadljivi. Probaj i sam napiši neku priču sa nekim nesimpatičnim likom (ili čak i nekim zlotvorom), i iz njega iscedi kvalitete koji zaslužuju simpatije .

Iznenadićeš se. Jer, tako je i u životu, to barem sigurno znaš.

VEŽBE IZ RADIONICE: Izgradnja likova

 

I tako…S vremena na vreme me moji polaznici online radionica kreativnog pisanja iznenade svojim talentom. Ova vežba je trebala da izgleda kao klasična vežba kreiranja likova za kratku priču…A ispala je kratka priča za sebe. Sjajno. Kad neko voli pisanje. I ima dara. Zar ne?

[section title=““]ekursevi

ISKORISTI PRILIKU – UPIŠI E-KURS! 

E- kursevi su poseban oblik online radionica u kojima možeš da učiš veštine i zanat pisanja potpuno samostalno, bez mentora.

Odaberi temu, upiši kurs i dobijaćeš lekcije i vežbe direktno elektronskom poštom u tvoj Inbox.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/besplatni-sadrzaj/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE OVDE[/button]

[/section]

 

Autor: Tanja Ajtić

Izgradnja likova u priči. Vežba.

Roko Barba

Ne predstavljam se po pravom imenu i prezimenu na Online sajtu. Zovem se tamo Roko Barba. Milan mi je pravo ime. Dopisujem se isključivo sa ženama koje su usamljene kao i ja. Razveden sam i brinem o svojoj ćerci koja je sada već student. Bivša žena radi kao prevodilac za engleski jezik. Ja sam u Beogradu završio Arhitektonski fakultet a u Vankuveru radim kao održavač državne zgrade u Centru grada za stanovanje. Čistim zgradu, popravljam je i izbacujem đubre. Mason sam. Teško me je otpustiti.

Većinu ovremena na poslu provodim u obližnjem kafiću gde pijem kafu i koristim laptop sa njihovom wi-fi mrežom. Tada se dopisujem sa usamljenim ženama, posebno mladim i tamne kože. Nisam napisao istinu kako se zovem i nisam napisao istinu čime se bavim, kao što sam slagao za moje godine. Napisao sam da sam biznismen. Danas treba da se nađem prvi put sa Džuli.

Imam pedeset godina a Džuli misli da imam četrdeset. Našli smo se u malom pabu u centru grada. Došao sam sam sa automobilom koji je sportski i ako sam mogao da dođem peške pošto se pab nalazi blizu mog stana, ali sam hteo da ostavim dobar utisak. Došla je na vreme. Crna, mlada i zgodna. Iz Kolumbije je, tamo ima dosta ljudi crne kože. Naručujem nam kafu sa krofnom. Našli smo slobodan sto u uglu paba. Gledam je suženim očima kao što lovac gleda svoj plen. Mislim da se to ženama dopada.

Imam bradu od tri dana pa izgledam više kao neki umetnik. Nisam ćosav i to privlači žene. Došao sam u Vankuver sa ženom i ćerkom. Jednog dana rekao sam Svetlani da želim razvod jer želim da budem sa drugim ženama. To me stravično privlačilo. Ovisnik sam postao od tamnoputih žena. Svetlana je pristala na razvod, ostali smo u dobrim odnosima. Jedno vreme, dok je ćerka išla u osnovnu školu bila je sa mnom.

Bio sam dobar otac i ja sam se sakrivao sa mojim tamnoputim prijateljicama. Kod kuće sam bio dobar, nežan, debeljuškast otac. Sada moja ćerka želi da živi sa majkom. Izlazi sa mladićima i majka je bolje u tome razume nego ja. Razgovaram sa Džuli. Sviđa joj se što sam beo. Ne mogu samo nju da gledam. Zaiteresovan sam i za neke žene koje ulaze u pab. Profesionalna deformacija. Njoj se to nikako ne sviđa.

Ima divne smeđe oči I kožu koja se sjaji, crnu kosu koju pegla, prekrivajući svoje lokne. Kaže da je došla u Vankuver sa porodicom. Ne želim da joj kažem ni da sam razveden. Ona kaže da je vrlo teško naći muškarca koji je iskren i pažljiv i ne sviđa joj se kako je ja gledam. Kao divlja životinja, kaže. Ja mislim da je to seksi, kad streljaš pogledom ženu. Ne znam zašto joj se to ne sviđa.

Ona ustaje od stola i odlazi iz paba sama. Mene je ostavila za stolom samog. Plaćam pića i odlazim i ja. Dok prolazim pored stolova bacam jedan moj neodoljivi pogled jednoj ženi i izlazim na ulicu.

Vetar počinje da duva.

 

[section title=““]

Usavrši svoje pisanje.

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywriting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Pridruži nam se na sajtu kreativnog pisanja i uživaj zajedno sa nama!

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/register/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

 

5 načina kako da publika zavoli tvoje likove

 

Mnogi kažu da su likovi, odnosno karakteri ono što dobro pisanje izdvaja od lošeg. To naročito važi za pisce romana i kratkih priča. U mom prethodnom tekstu, “Ljudi od papira – 5 načina sa stvoriš likove u priči”, pisao samo o tome koje zanatske tehnike možeš da koristiš da stvoriš ubedljive, trodimenzionalne likove, koji će udahnuti život u tvoje pisanje.

Ali to je svega pola obavljenog posla. Drugi deo je da ih publika zavoli, može čak i da ih mrzi, što i jeste, opet, jedna vrsta “ljubavi”. U svakom slučaju, ideja je da stvoriš likove koji će u publici izazvati jake emocije. Čak i kad je Alija Đerzelez u onoj prokletoj avliji u pitanju! Ili Pera kvržica sa svojom družinom.

Jer, rezultat je, kao i u životu, uvek isti: ljubav je ono što se zauvek pamti!

 

[section title=““]ekursevi

ISKORISTI PRILIKU – UPIŠI E-KURS! 

E- kursevi su poseban oblik online radionica u kojima možeš da učiš veštine i zanat pisanja potpuno samostalno, bez mentora.

Odaberi temu, upiši kurs i dobijaćeš lekcije i vežbe direktno elektronskom poštom u tvoj Inbox.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/besplatni-sadrzaj/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE OVDE[/button]

[/section]

 

5 načina ljubavi između tvojih likova i publike

Neka tvoji likovi žele nešto

Jedan od najlakših načina da izazoveš empatiju čitalaca prema tvojim likovima jeste da ih prikažeš ranjivim, u strasoj težnji za nekim ciljem: spasavanje žene koja umire, zaljubljivanje, razbijanje šifre u super tajnoj organizaciji loših momaka, itd. Ovaj cilj, odnosno strasna potreba junaka može biti jednostavna, poput “odlaska na posao na vreme”, ili komplikovano sumanuta kao što je, recimo, “spasavanje sveta”. To će podstaći publiku da saosećaju sa tvojim junakom, i podrže ga u ostvarivanju njegovog cilja.

Primer: Milan se bori sa svojim propalim ljubavnim vezama, teturajući iz jedne u drugu, u pokušaju da pronađe svoju srodnu dušu.

Neka tvoj lik bude uporan oko važnog pitanja

Junaci u pričama, koji imaju jake principe i čvrsta ubeđenja, i koji ostaju nepokolebljivi i istrajni u svojoj veri i težnjama, vrlo lako zaluže poštovanje publike. Još ako je tvoja publika zainteresovana za njihove ciljeve i ubeđenja, i deli njegova ubeđenja, biće mnogo zainteresovanija da prati razvoj priče sve do samog kraja.

Primer: Dragana se bori za ravnopravnost žena na radnom mestu na lokalnom forumu koji se zalaže za poboljšanje ženskih prava na tipično muškim poslovima.

[Tweet „Jer, rezultat je, kao i u životu, uvek isti: ljubav je ono što se zauvek pamti!“]

Tvoj junak je gubitnik ili nema šanse

Ovo je vrlo moćan pokretač saosećanja čitalaca prema junaku koji se nalazi na društvenim marginama i koji se herojski bori sa ustaljenim poretkom, nemogućim preprekama, i želi da postigne uspeh u naizgled preteškim okolnostima. Ko nema simpatije za malog čoveka sa dna života? David protiv Golijata, zar ne?

Primer: Dejan je haker, ali koristi svoju veštinu da pribavi novac za hranu deci iz sirotišta iz koga je i sam potekao.

Tvoj lik ima moćne neprijatelje

Heroji su veliki onoliko koliko i zločinci nasuprot njima. Ako tvojim junacima suprotstaviš protivnike koji predstavljaju ozbiljnu prepreku, moći ćeš da iz tvojih likova izvučeš ono najbolje u njima. Ponekad čak i ono što je najgore (al sve je to tako ljudski, zar ne?). U svakom slučaju, moćne prepreke će učiniti borbu tvog junaka još tvrđom, čime će još više zadobiti simpatije publike.

Primer: Jago je stvorio čitavu mrežu laži kako bi iskušao Otelovu odlučnost (Šekspir)

Rezime: EMPATIČNI KARAKTERI, ONI KOJI IZAZIVAJU NAŠU NAKLONOST I SAOSEĆANJE, NE MORAJU UVEK DA BUDU DOBRI MOMCI I DEVOJKE.

[section title=““]seminars

SEMINARI I RADIONICE

Voliš seminare i raidonice pisanja uživo? Prijavi se za jednodnevne seminare  /radionice na posebno odabrane teme iz Kreativnog pisanja, Copywritinga i pisanja za blog.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/seminari/“ target=“self“]POGLEDAJ SEMINARE[/button]

[/section]

 

I šta sad s tim?

U online radonici kreativnog pisanja, posebno insistiram da polaznici radionice u potpunosti razumeju važnost izgradnje likova u pisanju. Iako većina i dalje voli da piše “iz glave”, u dahu, “kad im dođe”, i tome slčno, kad-tad u njihovom pisanju nedostatak pripreme i dubljeg razmišljanja o karakterima dođe do izražaja. Tada se jasno vide sve mane i nedostaci, što obično rezultira plitkom pričom, pisanjem u formi pamfleta, ravno, kao reportaža u novinama, ili delce iz trač rubrike nekog protala, ili bloga o svemu i svačemu. Pisanje radi škrabanja. Da prođe vreme. Bljak.

I za kraj, da se ne razočaraš puno: stvaranje likova koji pobuđuju empatiju kod publike je ume da bude veliki izazov. Ovih 5 saveta mogu da ti otvore neka razumevanja, koja ti mogu biti korisna u pisanju.

I uvek imaj na umu da empatični junaci priča ne moraju uvek da budu pozitivni karakteri. Ili da budu dopadljivi. Probaj i sam Napiši neku priču sa nekim nesipmatičnim likom (ili čak i nekim zlotvorom), i iz njega iscedi kvalitete koji zaslužuju simpatije .

Iznenadićeš se. Jer, tako je i u životu, to barem sigurno znaš.

 

[section title=““]

Usavrši svoje pisanje.

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywriting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Pridruži nam se na sajtu kreativnog pisanja i uživaj zajedno sa nama!

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

 

IZ RADIONICE: Kako to izgleda kada polaznik prevaziđe očekivanje profesora?

 

Klara i ja smo započeli rad u radionici kreativnog pisanja naizgled uobičajeno: posle uvodnog zagrevanja u pisanju laganih vežbi asocijacija, motiva za pisanje, veštine izbora i slaganja reči, strukture pisanja priča…usledilo je iznenađenje:

Klara je sve bolje i bolje pisala, zapravo otkrivala svoj raskošni talenat za pisanu reč. Sve više je na videlo izlazila njena izuzetna sposobnost opažanja sveta i događaja iz njene okoline, i skrivena veština pretakanja unutrašnjih i spoljnih događaja u dobro oblikovani pisani iskaz.

A onda je usledio pravi šok za mene: zadao sam joj zadatak da napiše jednu običnu vežbu „Stvari iz torbe“, koju koristimo u vežbanju izgradnje likova i karaktera prilikom pisanja proze (pripovetka, roman). Po ugledu na formu policijskog dosijea, trebalo je da razradi karakterizaciju lika na osnovu sadržaja njegove torbe.

Ali…umesto dosijea, dobio sam malu dramsku scenu, koja je prevazišla sva moja očekivanja!! Neverovato koliko čovek može da u naizgled mali stvarima otkrije kreativni vulkan kod sebe i kod drugih! To je zaista pravo zadovoljstvo i jedina prava nagrada kada se baviš pisanjem, kreativnim stvaranjem i radionicama kreativnog pisanja, što je moj slučaj.

Pogledajte i sami kako to izgleda.

 

[section title=““]ekursevi

ISKORISTI PRILIKU – UPIŠI E-KURS! 

E- kursevi su poseban oblik online radionica u kojima možeš da učiš veštine i zanat pisanja potpuno samostalno, bez mentora.

Odaberi temu, upiši kurs i dobijaćeš lekcije i vežbe direktno elektronskom poštom u tvoj Inbox.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/besplatni-sadrzaj/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE OVDE[/button]

[/section]

 

Šta ima u torbi?

Mia: Hajde darling, ne javljaš se 6 meseci I sad me pitaš šta ima novo I zašto pijem porto u 11 ujutro, sama?

Boris: Ja sam bio zauzet, rekao sam ti. Kada radim ozbiljne poslove ne mogu tek tako da prekidam I prebacujem se sa teme na temu, to nije dobro za moj mozak.

Mia: Kakva si ti čudna ptica. Ma ne verujem ti ništa.

Boris: Kako da te ubedim?

Mia: Pokaži mi šta imaš u torbi.

Boris: U ovoj torbi? Da sve izvadim?

Mia: Da, sve.

Boris: Zašto?

Mia: Zato. Da vidim šta tu kriješ.(smeje se)

Boris: Nemam šta da krijem. Ne očekuj ništa posebno. (vadi dve velike fascikle)Ovo su novi slučajevi, nosim ih sa sobom da ih na brzinu prelistam uz kafu. Da sam znao da si ovde, ne bih ih vukao sa sobom. Zatim, Marko Aurelije ”Samom sebi”.

Mia: To sada čitaš?

Boris: To čitam godinama. Uvek je nosim uz sebe, kao ličnu Bibliju. Sada još moram da ti priznam I da sam malo sujeveran: kad god mi se nametne neko važno pitanje u životu, ja je otvorim nasumice I potražim odgovor.

Mia: Ha! (nalakti se o sto I gleda neko vreme u Borisa) Hajde pitaj Marka hoćemo li ti i ja dogodine, u isto ovo vreme, sedeti ovako zajedno kao drugari.(smeje se izazivački).

Boris: Ne, ne, ne! Nađi svoju knjigu pa pitaj šta hoćeš. Ova je samo za ozbiljna pitanja. Šta se duriš? Hoćeš li da ti pokažem još?…(vadi blok, naoštrenu drvenu olovku I lepu srebrnu hemijsku). Ovo je osnovno.

Mia: A pregrada sa strane?

Boris: Mmm..hajde. Ali mnogo tražiš, znaš ? (gledaju se ćutke, nasmejani, osećaju isti nalet radosti. Boris polako vadi požuteli papirić, presavijen do veličine kutije šibica). Ovo je poklon od mojih studenata u Bostonu, dali su mi ga kad sam odlazio. Tu piše nešto što mi daje nadu da sam bar jednom u životu radio stvari kako valja, da sam u nekim ljudim probudio ono najbolje. Izvini, ne mogu ti sada čitati ovo pismo, mislim da je prilično patetično za ovaj dan I ovo vreme u Beogradu. Ne ljutiš se?

Mia: Ti misliš da ja to ne bih razumela, je l’ tako? Ili da bih ti se podsmevala?

Boris: Grešiš Mia, nije tako. Hajde, probaj da ne insistiraš. Vidi šta je ovo- možda te zanima ovaj privezak (dodaje joj ključeve, u trenu im se ruke dotaknu I ona se hitro povlači sa “plenom”.) Jesam li te opekao?(smeje se).

Mia:(uvređeno) Nisam te dugo videla, a ne dodirujem se sa strancima, kapiraš?

Boris: Ok, šalio sam se. Znači, ovaj privezak sam kupio u…pogađaš?

Mia: Španiji?

Boris: Baš tako. Andaluzija, Sevilja. Sećaš li se kad smo pričali o putovanjima na koja se ide bez dece, mala vikend putovanja koja čine čuda za brakove…Pominjao sam ti Španiju, kada smo sreli Milačiće, i brbljivu Ranku, baš kada su nam najmanje trebali …Te večeri smo bili sami na nekom malom trgu u Sevilji, slučajno naišli na koncert, jedan gitarista i stara igračica flamenka, i njen neverovatni duboki glas….šta da ti kažem, to je bilo nešto najlepše I istovremeno najpotresnije što sam video I osetio. Ne umem da ti opišem rečima, jednostavno, trebala si biti tu… I Jeleni se dopalo, napravila je neke lepe fotografije. Ja sam kupio ovaj privezak, male kastanjete od maslinovog drveta, da me podsećaju na to veče.

Mia: Pa ti si u stvari jedna sentimentalna bitanga. Mnogo mi se dopada ova tvoja torba, ukrašću ti je jednom. Da vidim kako plačeš. (uvija pramen kose, začikava ga). Hajde, hajde, ima tu još nešto…

Boris: Evo, sve ću ti pokazati. Do gole kože, kad već tražiš. Vidiš, ovo je nitroglicerin, nikad se ne zna…

Mia: Ali prošlo je sedam godina…

Boris: Bolje je biti spreman na sve, tako sam sigurniji. Ova lepa šarena narukvica je delo mojih kućnih životinjica: Une, Ivana I Ognjena. Napravili su mi je za rođendan pre par godina.

Mia: Lepa je, baš divan poklon. Zamisli moj slučaj, oboje su povukli na Sašu, ni traga nekom umetničkom talentu. Saša kaže da je jedan moler u familiji dovoljan.(smeje se, setno).

Boris:(gleda u Miu neodlučno, zatim vadi iz malog unutrašnjeg džepa papirnu kesicu) Šećer.

Mia: Šećer?

Boris: Apsolutno.

Mia: Iz “Sekvoje”. Lep dizajn.

Boris: Imam ga u torbi šest meseci.

Mia: ( gleda okolo, zakašlje se, glas joj je nesiguran) Jesmo li poslednji put tamo pili kafu?

Boris: Ja sam pio kafu, a ti si pila čaj. Kijala si, i oči su ti suzile.

Mia: Hahaha, izgledala sam očajno. Znači, onuo su kastanjete iz Sevilje, a ovo “užas iz Sekvoje”?

Boris: Čist sentiment.

(Ćute oboje, niko se ne usuđuje da progovori prvi)

Boris: Sad znaš.

Ona izbegava njegov pogled, nervozno provlači male kastanjete kroz prste).

Mia: Lepo i potresno, zar ne?

 

[section title=““]

Usavrši svoje pisanje.

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywriting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Pridruži nam se na sajtu kreativnog pisanja i uživak zajedno sa nama!

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

 

Ljudi od papira – 5 načina da stvoriš likove u priči

Postoji nešto što se zove “literatura za plažu”. Nekad se to zvalo šund, na koji se plaćao poseban porez. Sada su to “bestseleri”. Imaju i svoje kraljeve. Stivena Kinga, onda neki Pračet, pa Parsons, Ladlam i još gomila sličnih pisaca plaćenih po broju strana. Po čijim knjigama se snimaju filmovi, a oni debljaju kasicu prasicu miliončićima.

Nema ništa protiv. Sve su to igre prestola i gladi. Papir trpi sve. E sad, šta razlikuje jednog Dostojevskog, Andrića, Mešu, Foknera…od ovih sa bestselerima?

Karakteri, odnosno likovi u priči.

5 načina da stvoriš trodimenzionalne likove u priči

Bez obzira koliko pišeš neku interesantnu temu, imaš originalnu formu, ultra zanimljivu priču i zaplet, priča bez dubinskih, slojevitih likova, ostaće ravna i nezanimljiva. Jer, ljudi se vezuju za ljude. Likovi moraju da budu životni, da liče na prave ljude, a ne na ljude sa tezom – ili ljude od papira.

I to je greška, koju većina početnika napravi odmah na samom početku.

Srećom, postoje mnoge zanatske tehnike i trikovi koji mogu da kresnu varnicu tvojim likovima i dodaju im kvalitete koje će ih izdvojiti od – papira.

U online radionicama kreativnog pisanja, polaznike upoznajem sa detaljnim tehnikama izgradnje likova kada pišu tekstove u prozi. Neke od ovih tehnika su:

1. Obezbedi “dodatnu karakterizaciju” likova. Nemoj da ograničavaš svoja likove u priči samo na jedan tip ponašanja. Na primer, kada je tvoj junak stidljivko, nema potreba da uvek bude stidljiv, ili neko divlje žensko čeljade ne mora uvek da bude DIVLJE. Umesto toga, pokušaj da budeš otvoren za neke njihove neočekivane karakterne crte. Možda tvoj stidljivi junak voli da igra na stolu, kad popije nekoliko čaša pića. Ili tvoja divlja heroina postane zavezana vreća u razgovoru sa majkom. Ono što čini ljude (i tvoje likove) zanimljivim jeste ono neočekivano u njihovom karakteru i ponašanju.

Zato se uvek upitaj: da li tvoji likove umeju da te iznenade svojim glupostima?

2. Daj im osećaj ljupkosti, sudbine ili vere. Uvek je dobro da tvoji junaci imaju neku višu svrhu života, misiju, ili sudbinu koju moraju da ispune. Mnogi ljudi tragaju za istinom, ili svrhom života, tako da je važno da tvoji junaci imaju istu senzibilnost. Na primer, neka žena koja je upravo dobila otkaz na poslu, možda može da pronađe novi posao u oblasti u kojoj nikada nije radila, i možda je ta prilika upravo to što joj je potrebno. To je trenutak kada bi trebalo da odlučiš da li će tvoj junak imati koristi od svojih snova u razvoju i unutrašnjem rastu njegove ličnosti.

3. Usaglasi sukobljene emocije. Ljudska bića su uvek rastrazana između sukobljenih emocija. ašto onda da se ova dualnost ne vidi i kod tvojih junaka? Uvek se postaraj da tvoji likovi poseduju ovu nevolju između ideala kojima teže sa tamnim oblacima sumnje koji izjedaju njihovu egzistenciju.

Na primer: Dejan je ubeđen da njegova devojka Jelena zaljubljena u njega, kao što je on zaljubljen u nju. Međutim od trenutka kada je njegov brat Miloš pomenuo da ju je video u prolazu kako razgovara sa nekim muškarcem na ulici u gradu, Dejan ne može nikako da se oslobodi sumnje u nejnu vernost, svaki put kada ga ona poljubi.

4. Iskoristi fizički izgled junaka da izraziš njegova unutrašnja osećanja. Ova književna tehnika poznata je pod nazivom “patetična obmana”, koja koristi spoljni svet kako bi izrazio unutrašnji, a ponekad i skrivene emotivne karakterstike likova. Pokušaj da je primeniš na fizički izgled tvog junaka. Na primer, tvoj junak može da pati od depresije i počne primetno da gubi težinu, opada mu kosa, ili stalno spava. Ili imaš nekog lika koji je stalno uzubuđen, u nekom unutrašnjem spidu, kosa mu je raščupana i naelektrisana, rumenih obraza i čudnim sjajem u očima. Korišćenje fizičkih karakteristika kako bi se izrazila unutrašnje emocije, će uvek podsetiti čitaoca na važna mentalna stanja junaka, na jedan fin, suptilan način, tako da štedš vreme na opširnoj naraciji, ili zamornom dijalogu.

5. Koristi sopstveno iskustvo. Da bi tvoji likovi bili stvarno živi, slojeviti, trodimenzionalni, vrlo je važno da zaist budu uverljivi. Nema boljeg načina da ukoreniš lik iz priče u roman, nego da kristiš sopstveno životno iskustvo.

Obogati tvoje priče detaljima iz stvarnog života, i to tako da dopustiš samom sebi izvesnu distancu od života i tvog pisanja. Na taj način ćeš efikasno vezati publiku za tvoju priču. Ako recimo kućni ljubimac tvog junaka ugine, možeš da kanališeš sopstvena sećanja u vezi smrti tvog hrčka. Detalji o životinji nisu mnogo važni. Ljudska panja za izgubljenim ljubimcem je univerzalna emocija.

[section title=““]VAŽNO: Jedno do ključnih iskustava koje imam sa polaznicima mojih online radionica kreativnog pisanja jeste da većina ima problem sa konkstrukcijom karaktera i davanje života istim. Ovaj nedostatak se može prevazići jedino pažljivim osmišljavanjem likova, pravljenjem čitavih „životnih priča“, kao neke vrsta „policijskog dosjea“ u kome je sadžrano sve o našim junacima koji pričaju priče. Ionako većina ovih podataka – od fizičkih karakteristika, pa do skrivenih želja i mentalnih potreba, nikada ne uđe u priču, pomaže da ti, kao autor, oživiš svoje likove. Jer oni i trebaju da budu ono što jesu – samo ljudi, sa svim kvalitetima i manama![/section]

 

Ovo su samo neka od lekcija koje učimo u radionicama, gde negujemo pristup da je izrada i formiranje karaktera jedan o d važnih ključeva, govoto sama suština kreativnog pisanja. Korišćenje ovih pravila će ti mnogo pomoći u pisanju, jer će dati uverljivost tvojim pričama, što je osnova svakog kreativnog pisanja uopšte.

Kako ti praviš svoje ljude…od papira?

 

[section title=““]

Usavrši svoje pisanje, sada!

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywriting-om i komunikacijama.

Ako si početnik u pisanju, nauči osnovne tehnike zanata pisanja, osnove dramaturgije izgradnje likova, postavke, tehnike pričanja priče. Možda  želiš da postaneš profesionalni pisac i da živiš od pisanja? Imaš svoj blog i voliš da pišeš?  Nauči sve o copywriting-u, pisanju za  Blog i Interent, freelancer poslu, i pisanju za biznis.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]