fbpx

Sloboda i ograničenost pisanja

U književnosti je sve dozvoljeno, sve one reči koje u svakodnevnom životu, na poslu i u drugim prilikama ne možete koristiti.
Neologizmi su najproduktivniji vid slobode književnog stvaralaštva. Pored stvaranja novih reči, književnost dozvoljava vulgarizme, žargonizme, kletve, opscenu leksiku, dijalektizme. Sloboda pisaca je neograničena. Donekle. Ako ne koristite dijalektizme i žargonizme u funkciji karakterizacije likova ili oživljavanja neke epohe i sredine, vi ste, zapravo, ograničeni standardnim jezikom, normom.

OGRANIČENOST PRAVOPISA

Možda to nije tako veliko ograničenje, vi uvek možete kupiti pravopis i proveriti da li je svakodnevica, ili svakodnevnica ispravan oblik. Možete naći u pravopisu gde se piše zarez, dve tačke. Pravopis daje i osnovne napomene o glasovnim promenama, kao i odstupanja od njih. Tu možete naći i transkripciju stranih imena, svakako. Ali, i pravopis je ograničen, još više nego mi pisci. Vi ćete lako pronaći kako da napišete ime stranog porekla poštujući pravopisno pravilo, ali kako ćete izvršiti deklinaciju tog imena ostaje na vama. Pravopis je samo jedan deo o kome treba voditi računa. Šta je sa leksikologijom, sintaksičkim pravilima, morfologijom, stilistikom? Pogađate, pravopis ne obuhvata sve nivoe standardnog književnog jezika. Da li onda moramo najpre godinama izučavati ove oblasti jezika kako bismo savršeno savladali maternji jezik? Možda pisanje ostaviti samo za profesore jezika? Osim saveta da treba što više čitati uspešne knjige i dobre pisce, savet je i da imate dobrog lektora. Koliko samo školske knjige kao primeri odakle se uči i usvaja jezik i pravopis, sadrže grešaka? Veliki propust.

KOME (NE) PIŠEM

Nije strašno ako pišete za uži krug ljudi. Za one koji ne poznaju jezičku normu „u prste”. Ali, ako želite da vas čitaju mnogi, morate imati dobrog lektora. Ili, barem imati lektora. Mnoge izdavačke kuće nemaju lektore jer su oni danas u izopačenom sistemu vrednosti bespotrebni trošak, kad svako zna svoj jezik i pita se šta ti lektori rade uopšte što ne bi mogao svaki prosečni govornik jednog jezika. I nije strašno ako vas čitaju prosečni govornici jezika. Problem je ako vas čitaju oni koji se jezikom bave. Njihovo poverenje nećete zadobiti.

SA ETIKETOM ILI BEZ ETIKETE

Morate imati poverenja u svog izdavača kako biste zadobili poverenje svojih budućuh čitalaca. Inače će vaše knjige biti za jednokratnu upotrebu. Kada jednom dobijete etiketu polupismenog pisca, moguće je da ostanete dugo izloženi,a neotvoreni. Sa etiketom.

Književni agent

 

 

Pre neki dan nešto počne da zvoni. Taman sam utonuo u drugu čašu ćilibara sa kockom leda i počeo nešto da škrabam u pokušaju da se iz toga izrodi neki tekst. Dva minuta da shvatim da zvoni izgleda telefon. Još pola minuta da ga nađem. Još deset sekundi da pogodim ono zeleno sa slušalicom.

Da? graknem, besan jer se led prebrzo topi u burbonu. Dobro veče kaže fin muški bas sa one strane. Jeste vi taj i taj? A ko ste vi? Ja sam (nerazumljivo jer mi je spao telefon sa uveta)…agent. Kakav bre agent, mucam sad već unezvereno i merkam gde su mi pas, dokumenta i ključevi od kola, spreman za brzo nauštanje situacije.

Srce lupa ko ludo.  Zamišljam specijalce kako uleću kroz prozor, bljeskanje šok bombe, razvaljivanje ulaznih vrata, bacanje mene na pod, vezivanje lisicama, okupljen komšiluk, moja uplakana deca koja ne mogu da dođu na dodeljen vikend kod tate, naslovne u sutrašnjim novinama u rubrici hronika…

Opet onaj fin bas me vrati strpljivo u stvarnost. Književni agent, kaže on. Jel?, pitam ja sad već još više uplašen, jer mislim da u pantalonama krije rep, u cipelama kopita, a pod kapom rogove. Došao bih po tekst, kaže ljubazno. Tekst, promucam, očajnički pokušaj da smirim drhtanje glasa. Nemam nikakav tekst. Vaš rukopis, opet on fino,blagoglagoljivo, ko da razgovara sa imbecilom. Nemam nikakav rukopis. Imate, opet on uporno. Mi to znamo.

Nešto se slomi u meni. Prsne opna u mozgu. Curi život iz mene dok mi prsti ne mrdaju da začepe rupe. Ko to mi, kažem, a cvilim. Književni agent, ispali bas najdubljim mogućim tonom. Shvatim, i pomislim da je kucno moj čas. Pa nisam ni pisac, mislim grozničavo.

Cvokoću mi zubi. Mora da je to samo zlo u obliku ..agenta. To je onaj što piscima krade dušu. Sodoma i Gomora. To je onaj koji je sam nesposoban da išta napiše, ali za koga pišu drugi. On traga za rukopisima, malo ih koriguje da bi ostavio utisak da je koristan, pokazuje ih izdavačima, i naplaćuje procenat od autorskih prava. Služi i kao književni gonič, naročito ako je neka tema u trendu. Bedak. Gađenje i prezir mi začepe grlo. Odzvoni malo duža tišina, čuje se samo šuštanje mobilne veze.

Imam tekst, kažem. Dođite sutra.

I spustim slušalicu.

Pišeš knjigu? Prvo napiši ovo!

 

Kao i većina oniš što vole da pišu – roman, blog, priče, pesme – verovatno si od one sorte koja piše u dahu: ili ti radi samo na dolazak muze. A kad muza ode, pisanje počne da ide teško…pa sam sebi ličiš na ronioca iz filma “Dubko plavo”. To znači da pišeš kao vćeina pisaca početnika: na dah.

To i nije tako loše na prvi pogled, ali kao i dubinski ronilac možeš samo jedanput dok imaš daha. A posle sve ispočetka – do novog uzdaha i zaranjanja u svet reči. A problem sa pisanjem je što se ono, kao i život, ne meri brojem uzidasaja i izdisaja, već trenucima koji su ti oduzeli dah.

Zato je jedan od najvažnijih alata pisaca umeće da se napravi preldožak, siže, skica, ili plan pisanja. Ne samo da bi imao nešto da pokažeš potencijalnim izdavačima i urednicima (što je vrlo važna stvar), već da bi svoje pisanje organizovao na najbolji mogući i efikasan način. To skraćuje ionako teško muke pisanja i tvoj rukopis uvek čini boljim. Dakle, šta je to predložak u svetu pisanja?

[Tweet „Pisanje se ne meri brojem uzidasaja i izdisaja, već trenucima koji su ti oduzeli dah.“]

Šta je predložak?

Predložak, ili premisa, se u svetu pisanja često definiše kao:

  1. Predlog koji podržava ili pomaže da se podrži neki zaključak (u logici)
  2. Osnovni koncept koji pokreće zaplet (u književnosti)

Kao što vidiš iz ove dve definicije, različito značenje predloška se odnosi da li pišeš poeziju, romane ili priče, ili pišeš eseje, publicistiku ili dokumentarističko štivo. U čemu je razlika?

Predložak za klasične književne vrste

Ako pišeš romane, priče i pesme, tvoj predložak mora da sadrži tri stvari:

  1. Protagonistu
  2. Postavku
  3. Problem sa kojim se protagonista suočava

Jedan od zgodnih načina danapavš svoj predložak jeste da napišeš jednu dužu rečenicu koja će predstavljati osnovu tvoje priče. I pritom uvek imaj na umu ideju “manje je više”. Pisanje ovakve dugačke rečenice je stara praksa scenarista, ali je od vrlo velike pomoći ako pišeš roman ili kratku priču. Na primer:

“Problematično dete skupi hrabrost da pomogne prijateljskom vanzemaljcu da napusti Zemlju i pobegne na svoju planetu (film “E.T”)”.

ili

“Nakon iskrcavanja u Normandiji, grupa američkih vojnika odlazi iza neprijateljskih linija, da bi izvukla i vratila iz rata padobranca čija su braća poginula u borbama (film “Spasavanje redova Rajana”)”.

Predložak za ostale

Za one koji pišu na blogovima, vole esejistiku, novinarstvo, publicistiku, ili pišu memoare i autobiografije, predložak obično treba da bude napisan u obliku dve-tri rečenice, u kojima se sumira narativ knjige. Po definiciji, ovaj predložak bi izgledao ovako:

“Predložak je sastavljen od dve, ili tri, rečenice-izjave o osnovnom konceptu knjige, ili teze teksta. Obično, identifikuje neku potrebu, a onda predlaže rešenje”.

S obzirom da je prvi i osnovni deo predloga za izdavače, urednike, stručnjake za marketing, itd, vrlo je važno da je napisan pravilno. Na primer, prošlog meseca radio sam kao gost pisac i urednik jednog rukopisa, trudeći se da pravilno napišem predložak potencijalnom izdavaču kome bi na pravi način predstavio temu i sadržaj buduće knjige.

Koji je tvoj predložak?

Možda želiš da napišeš knjigu ali nisi siguran odakle da počneš? Možda trenutno radiš na rukopisu, ali ti je potrebna pomoće da se organizuješ i ponovo fokusiraš?

Bez obzira u kojoj fazi procesa pisanja se nalaziš, vrlo je korisno da provedeš neko vreme pišući dobar predložak za tvoju knjigu. Niko pametn neće početi da gradi kuću, bez solidno postavljenog temelja.

Za one koji zavise od svojih muza, znam da je ovo besmisleno, užasno teško. I onda im vrlo često i cela kuća tako izgleda.

Naopako.

Kako da se tvoja poezija razlikuje od drugih?

 

Odlučio si da objaviš svoju pesmu u nekom književnom časopisu, na tvom blogu, pesničkom portalu. Ili čak zbirku pesama koju je (nekim čudom) prihvatio izdavač. Ali, tvoje slatke muke ne da ostaju, nego tek počinju: kako da znaš šta je to što jednu pesmu čini izuzetnom, a drugu sasvim prosečnom?

Stvar je u tome da kada svoje pesme šalješ urednicima i izdavačima, ti si jedan od mnogih pisaca što rade to isto, i potrebno je da se razlikuješ od konkurencije, kako bi ostao u igri.

Dakle, šta je potrebno da znaš da bi tvoja poezija našla svoje mesto u ovoj gladijatorskoj areni? Evo nekoliko saveta iz mog iskustva.

[Tweet „Pesma nikada nije završena, samo je napuštena.“]

Mali podsetnik za neobjavljene pesnike

  1. Čitaj pesme. Ako ne čitaš i ne pratiš savremenu poeziju (čitaj konkurenciju), jer u suprotnom nećeš imati pojma kako se tvoj rad uklapa u modernu pesničku scenu. Prati pesničke blogove, sajtove, portale i pretplati se na neki književni časopis, tumaraj po književnim večerima i promocijama i čitaj, čitaj i samo čitaj!
  2. Moraš da znaš šta je dobra poezija. Postoji razlika između sladunjave, besne tinejdžerske poezije, i dobro skrojenih, misaonih, dubokih, izazovnih stihova. Potrudi se da budeš realističan u vezi svojih pesama. Posmatraj ih kritički. To uvek vodi ka poboljšanju tvog rada (nemoj da preteruješ sa kritikom, ipak).
  3. Pokušaj da razmišljaš onako kao što to niko nije pre tebe. Odaberi svoj glas, svoj ugao gledanja na stvari. Budi jedinstven. Da, mislim, uveć će ti reći da nema ništa novo pod kapom nebeskom. Poetika je završena sa starim Grcima. Bla, bla. Ne radi se o tome. Stare ideje se uvek mogu sagledati na nove načine.
  4. Rizikuj. Jednom kada počneš da pišeš poeziju sigurnom rukom, vreme je da napraviš veliki korak napred i izađeš iz svoje kutije. Šta je to što možeš da uradiš bolje, veće, divlje, snažnije – ili mnogo suptilnije? Pesme koje su izazovne su pesme koje privlače pogled urednika i izdavača.
  5. Razmišljaj kao urednik. Postoje neke stvari koje urednici i izdavači obavezno uzimaju u obzir kada čitaju tvoju poeziju: broj reči, format, estetika. I to se računa.
  6. Budi kratak. Poezija je kondenzovani jezik, do izvesne mere, tako da ako si sklon da pišeš dugačke pesme, vreme je da usvojiš pristup “manje je više”, kada je tvoja poetika u pitanju.
  7. Ostavi nešto za maštanje. U stvari, ostavi dosta toga. Moraš da se odupreš potrebi da opišeš, objasniš, ilustruješ, nacrtaš…Nemoj da manipulišeš svojim čitaocem da on mora da misli tačno onako kao što ti misliš. Umesto toga, pozovi ga da iskusi tvoju poeziju na svoj način. U umetnosti se često više računa ono što nije eksplicitno izrečeno, nego ono što je objašnjeno u detalje.
  8. Budi hrabar. Istraživači nisu napravili sebi slavu i ime tako što su hodali kao po jajima na nepoznatoj teritoriji. Isto tako i pesnici. Kopaj duboko po sebi. Nemoj da se plašiš onog što ćeš pronaći, kada zaista sagledaš ko si ti u stvari. A onda, pusti reči da teku.
  9. Smeh je lek. Ako u svojim pesmama povremeno dopustiš humor, ironiju, ili momente lucidnosti, desiće se kao kad podigneš roletne pa pustiš malo sunca u sobu. Znati kada treba da da se uzdržiš od humora, a kada da dopustiš smehu da izađe napolje, jeste mnogo korisno za tvoje pisanje. Urednici vole izazov, bljesak osmeha, ili nešto što je provokatinvo, neobično i atraktivno, s vremena na vreme.
  10. Piši bolje. Svi ovi gore napisani saveti svode se, u suštini, na jednu stvar: ako želiš da te vide, razlikuju i poštuju – piši bolje. Uzmi časove pisanja. Čitaj. Uči. I, naravno, šalji redovno svoje rukopise drugima na čitanje.

U online radionici za pisanje poezije, učimo brojne zanatske tehnike pisanja poezije, što ti može pomoći da se upoznaš sa tradicionalnim poetskim formama, zanatskim tehnikama metra, stope, rime…  Ovo će ti svakako biti od koristi da bolje razumeš, pišeš i čitaš poeziju, naročito onu od konkurencije.

Na kraju ćeš pobediti, sasvim sigurno.