fbpx

Inspiracija – o čemu se tu radi

Znate ono kad vas zasvrbi glava, ali ne zato što niste oprali kosu, već vam nešto grebucka lobanju iznutra? Pri tom ne bira ni vreme ni mesto da se razvije u punoj veličini. To je ona misao koja osvetljava i najzabitije kutke našeg bića. Izašla je iz skrovite pećine i poziva sve ostale misli na vaseljenski sabor reči. Čini da se ponašate zaposednuto i protivno svim zakonima opstanka.  Taj duh iz lampe se odaziva na ime inspiracija.

Iskra svetlosti

Koliko puta vas je ova inicijalna kapisla nepogrešivo pogodila pravo u centar sopstva? Zatekla vas razoružane, sa pogledom koji bludi okolo. Niste očekivali udarac sa te strane. Mislili ste da je stvaranje proces koji počinje namerom rođenom iz nekakve potrebe. Kao kada ribar zabaci mrežu u onoj hladnoj jutarnjoj tami, jer su mu deca gladna. A ulov mu zavisi od gustine okaca od kojih se mreža sastoji. Naravno, i od količine ribe u moru. Jer očekivanje je snažna sila privlačenja…

Ipak, nastajanje neke ideje direktno zavisi od intenziteta strasti koju vaša mašta poseduje. Zanos je taj zamajac koji idejama uliva pokretačku snagu. Tada ona preuzima vođstvo i vrti kormilo naše volje po svom manijačkom nahođenju. Nama ne preostaje ništa drugo nego da joj se povinujemo, štiteći slobodnom rukom meke delove tela. To je u stvari onaj svetionik obavijen maglom prema kome se stari ribar upravlja. Ona luča koja svojim sjajem omogućava da senke dobiju telo, a boje zaplešu pred očima.

Vučna sila

E sad, nije baš sve toliko provizorno u ovom lovu na reči. Da nema i svesne namere, ribar bi ostao u plićaku i pućkajući lulu uživao u rumenilu zore. Ali, kod kuće deca plaču. Zato se ribar seti da je u stvari nešto hteo. I krene da navigira krećući se prema severnjači koju je uhvatio u raskoraku sekstanta. Sad može da razvije mrežu i ispuni svoj plan.

Obuzet je idejom i motivisan da ode tamo gde treba da bi je ostvario. Jer inspiracija nas traži, nalazi ili odbacuje kao nepredvidiva ljubavnica. Motivacija je pak kao lovac koji sve to radi svom plenu. Najgore što se sa ljubavnicom može desiti je da se predomisli i ode. Lovcu – da ode na pijacu i kupi tuđi ulov jer ne sme kući praznih ruku.

Svi pravimo gibanicu od istih sastojaka, ali svakome ispadne drugačije. Motivaciju čine osnovni sastojci, ali inspiracija je aromatični začin. Služeći se proverenim receptom zaista ćemo je napraviti, ali ako smo inspirisani opčinićemo sve koji je budu probali.

Inspirisati nas može bilo šta, u zavisnosti od oblika koji je muza uzela. S druge strane, motivacija nije stvar sudbine ni naučne fantastike – ako nešto zaista želimo, i ako pritom imamo pred sobom jasno definisane ciljeve, neće nam biti teško da se motivišemo za njihovo ostvarivanje.

I da parafraziram Salvadora Dalija :“ Inspiracija bez ambicije je ptica bez krila.“

 

Da li možemo da pišemo o nečemu što je izvan našeg iskustva

Posle gomile pročitanih knjiga, i ovakvih i onakvih, nametnulo mi se jedno pitanje. Može li pisac da piše o nečemu što nije doživeo? Da li su imaginacija i empatija dovoljna sredstva za otkrivanje prave motivacije koja stoji iza ljudskih postupaka? Koji su to saznajni putevi kojima ćemo doći do suštine nečijeg bića?

Znam, reći ćete mi odmah da je upravo ta sposobnost ono što pisce odvaja od običnih ljudi. Što smo dalje u stanju da odemo izvan granica poznatog, i pišemo o nečemu što sami nismo iskusili, više ćemo angažovati onaj deo sebe koji je otvoren za nepoznato. Da li pri tom rizikujemo da zvučimo neubedljivo?

O čemu obično pišemo

To će zavisiti samo od stepena u kome vladamo veštinom pisanja. Isto kao i od sposobnosti da zaista razumemo fenomene koji nas okružuju. Lako će nam biti da pišemo o likovima koji su npr. netipične seksualne orijentacije ako smo i sami pripadnici takvih grupa. Ili da šetamo pse i mačke unaokolo ako smo fanatični ljubitelji životinja.

Ali kakav će rezultat biti ako uzmemo da pišemo npr. o istinskoj potrebi za nečim, a sami nikada nismo bili u situaciji da zaista oskudevamo. Možda i možemo da damo nekakav površan osvrt na tu temu. Ali pitanje je da li će nam izmicati one finese koje su upravo začin autentičnosti. Ili kako da pišemo o ratu ako nikada nismo u njemu učestvovali?

Da li je to trenutak kada treba da zovemo u pomoć kolektivno nesvesno i, poput džokera iz rukava izvučemo uspomenu na nekog poznatog. Nekoga ko je, na sopstvenu nesreću, bio učesnik takvih događaja? I da li uopšte treba da imamo mišljenje baš o svemu? Možemo li dopustiti sebi kao piscu tu slobodu da odbijemo da se upuštamo u prikazivanje i tumačenje onih oblika ponašanja koji su nam strani?

…a o čemu možda treba da pišemo

Svima nam je poznata legenda o Kantu koji nikada u životu nije napustio svoj Kenigsberg. To ga nije sprečilo da, kao svetski čovek bogatog iskustva, razvije uspešne teorije o temeljima duhovnog i moralnog sveta. Kao i o poreklu i prirodi osećanja koja čovek oduvek u sebi nosi. Upravo njemu se pripisuje ova izjava: „ Iskustvo bez teorije je slepo, ali teorija bez iskustva je samo intelektualna igra.“.

S druge strane, kaže se da bokser ne može uspešno da upražnjava ovaj sport ako nije istinski gladan. Možda se ovo može odnositi i na pisce, ako osećaj gladi prevedemo u želju da se izmaknemo iz jedne situacije koja nas frustrira, kao što je beli papir pred nama.

Pitanje za sada ostaje otvoreno, ali ću ovaj tekst zatvoriti još jednim inspirativnim Kantovim citatom : „ Bolje je znati malo ali temeljno, nego mnogo i površno.“.

Kako da razviješ samopuzdanje kao pisac

magijski realizam, devojka koja čita, sjaj iz knjige

Da li se sećaš prve knjige koju si pročitao ? Kakav je bio osećaj koji si imao neposredno nakon čitanja ? Možda si pomislio kako ćeš, kada odrasteš, napisati baš takvu knjigu, punu avantura, opasnosti ili pobede ? Ako si ikada pokušao da napišeš nešto inspirativno, osećaj je genijalan.

Od tada do danas, menjao si se i razvijao. Možda danas baš i ne pišeš knjige, ali ako upravo radiš na nekom eseju ili bilo kojoj drugoj pisanoj formi, osećaš se nesigurno i ne možeš sebi pomoći po tom pitanju ?!

Sledeće smernice mogu da ti pomognu da stekneš samopouzdanje i shvatiš da dobro pišeš i da možeš da napišeš šta god poželiš, bez problema.

Vežbaj više

Kada se često baviš pisanjem, sve više ćeš se razvijati kao pisac. To je neizbežno. Dobijaćeš nova saznanja, upoznavaćeš se sa stilom drugih pisaca, koji su tebi zanimljivi i čiji rad pratiš. Kao rezultat toga, rasteš profesionalno i osećaš se sigurnije kada je reč o pisanju sopstvenih tekstova.

Osim toga, razumećeš svoje najčešće greške i radićeš na njima dobijajući povratne informacije od ljudi sa kojima sarađuješ, ali i od onih koji čitaju ono što pišeš. Kombinacija svega navedenog doprinosi da bolje razvijaš svoje veštine pisca. Zbog toga, ako praktikuješ sve ovo svakog dana po malo, bolje ćeš se osećati kada je tvoje pisanje u pitanju.

Učestvuj na konkursima

Dobra je ideja da se malo i takmičiš. Ne moraš nužno da pobediš, ali činjenica da učestvuješ na konkursima znači da imaš priliku da pokažeš ono šta zaista možeš, čime stičeš dragoceno iskustvo koje može da bude veoma ohrabrujuće.

Dakle, ako imaš šansu da učestvuješ na nekom takmičenju, idi na njega i uživaj u rezultatima koje će ti doneti. Videćeš da kada ljudi požele da pročitaju ono što si napisao, imaćeš mnogo bolje mišljenje o sebi kao o piscu.

Čitaj više

Jako je važno da pročitaš što više različitih žanrova i knjiga kako bi pisao što bolje. Međutim, ima i takvih ljudi koji su tako fokusirani na pisanje da zaborave da više čitaju i uče od druih.

Zato je uvek dobra preporuka da se čitaju blogovi, knjige ili tekstovi talentovanih pisaca kako bi lakše stekao novo iskustvo. Oni te mogu naučiti kako da pišeš i pokazati kako da na drugačiji način gledaš na stvari. Zato nemoj da propustiš šansu da naučiš nešto od najboljih i posveti malo vremena pažljivom čitanju.

Traži povratne informacije

Potrebno je da pitaš druge ljude šta misle o tvom pisanju. Tvoji mentori mogu da ti kažu šta radiš ispravno i šta je to što treba da poboljšaš. Oni će biti nepristrasni i iskreni prema tebi jer samo na osnovu onoga što ti kažu da misle, možeš da se razvijaš kao pisac i da poboljšaš kvalitet svog pisanja.

 Idi na radionice

Još jedan način da povećaš svoje samopouzdanje jeste da odabereš neku od radionica koja najbolje odgovara tvojim interesovanjima i tvom senzibilitetu. Možeš da probaš  sa pisanjem kratkih formi ili možda sa blogovanjem, ako ne želiš da  ideš na radionicu koja je fokusirana na ono što već dobro znaš da pišeš.

Sve u svemu, moraš da se osećaš sigurnim u svoje sposobnosti inače često ćeš se osećati zaglavljenim u svemu tome i nećeš moći da pratiš ono što radiš i pišeš. Međutim, neophodno je da stekneš iskustvo, učiš od najboljih i da tražiš feedback kako bi dobio priliku da  iz različitih uglova sagledaš svoje pisanje.

Ako imaš neke druge, dobre ideje kako da stekneš povrenje u sopstvene veštine, napiši to i podeli sa nama. Uvek je dobro pročitati šta motiviše druge autore.

Podigni motivaciju na visoki nivo

Istraživanja pokazuju da je optimalno vreme koje treba da posvetiš radnim zadacima 52 minuta, a vreme izdvojeno za pauzu trebalo bi da iznosi 17 minuta

 

Dešava se i onima koji su najviše motivisani da ne mogu da isprate sve svoje obaveze. Bude se osećajući kako su odvojeni od posla, nezadovoljni i ne mogu da se podese na onaj pravi način razmišljanja kako bi bili što efikasniji. Moguće je da ispunjavaš sve predviđene zadatke, ali ne radiš to sa maksimalnom posvećenošću niti uživaš u onome što radiš ?!

Srećom, čak i u onim najgorim danima postoje psihološki trikovi koje možeš koristiti kako bi prevario um da bude još motivisaniji.

Vizualiziraj svoje dugoročne ciljeve

Mnoga naučna istraživanja dokazala su da vizualizacija ciljeva deluje vrlo motivaciono, iako ti ciljevi nekada znaju da budu daleko u budućnosti. U svakom od nas postoji tendencija da uradimo ono što najbolje možemo i da postižemo određene rezultate kada optimizujemo sopstveni rad i fokusiramo se na dugoročne performanse jer naši umovi vezuju se za kratkoročni fokus i planove.

Dakle, umesto zumiranja jednog zadatka, razmisli o svojim dugoročnim ciljevima i vrati se korak unazad kako bi vizualizovao male korake koji će te dovesti do ostvarenja željenog. Vizualizacija je odličan alat koji bolje funkcioniše u kombinaciji sa tvojim fokusom.

 Započni sa ostvarenjem planova

Jedan od najtežih delova bilo kog posla, posebno onog izazovnog, svakako je početak. Kada si već u nečemu, mnogo je lakše održati kontinuitet u radu. Da bi prevazišao ovu početnu prepreku, obaveži se sam sebi da ćeš bar početi sa ispunjavanjem zadataka. Znaj da uvek možeš da napustiš neki projekat i posvetiš se nekom novom. Što pre kreneš sa sprovođenjem ovog procesa, pre ćeš uhvatiti inspiraciju.

Možda će ti ova tvrdnja delovati pomalo teška i zastrašujuća, ali uvek uradi ono što nisi spreman da uradiš. Tako najbolje rasteš izvan svoje zone komfora. Kada se nalaziš u takvim okolnostima, tada je tvoj um najspremniji da nađe ono najbolje rešenje za datu situaciju.

Postavi sebi rok

Možeš sebe da motivišeš i tako što ćeš odrediti vremenske okvire u kojima ćeš obaviti planirani posao. Uslovi sebe da radiš u predviđenom vremenom, s tim što ćeš predvideti i vreme za pauze kada ti budu bile potrebne. Ovo će istovremeno i postaviti ograničenja na to koliko ćeš napora uložiti u ostvarenje postavljenih ciljeva.

Reci nekom šta planiraš

Prtisci društva mogu prilično snažno uticati na tvoju ličnu motivaciju. Ako imaš neki veliki cilj ili projekat, ispričaj nekom bliskom šta nameravaš da postigneš. Znajući da ćeš pre ili kasnije morati da kažeš toj osobi šta si uradio po tom pitanju, osetićeš dodatni pritisak da uradiš ono što si rekao da nameravaš.

Ako želiš veći pritisak, razmisli da svoje planove ispričaš nekoj manjoj grupi ljudi koja te podržava u onome što radiš.

Promeni priču koju pričaš sebi, u svoj glavi

Savremena psihologija potvrdila je i pozitivne i negativne efekte internog dijaloga koji svako od nas doživljava tokm dana. U suštini, samopouzdan dijalog vodi većoj motivaciji i samopoštovanju dok negativan izaziva suprotne efekte.

Ako uhvatiš sebe kako misliš da je nešto preveliki poduhvat za tebe, pokušaj da preformulišeš te misli na neke koje su afirmativne, kao npr.: „Ovo je veoma uzbudljiv izazov za mene.“ Ili „Osećaću se mnogo bolje kada završim sa ovim zadatkom.“ Ponekad je jednostavna mentalna promena sve što ti je potrebno za radikalnu transformaciju sopstvene perspektive.

Bilo bi poželjno da investiraš značajne resurse u promenu svog radnog okruženja, kao i sopstvenog stila da bi ostvario dugoročnije ciljeve i ime od kredibiliteta. Na pravom si mestu da naučiš kako da osmisliš nešto zanimljivije jer presudno je da ostvariš dvosmernu komunikaciju sa svojom ciljanom grupom. Za početak, pošalji mail…

 

 

O čemu pisati ?!

Tema može da bude neka šira oblast ili specifična poruka koju želiš da preneseš čitaocu

 

Kada se radi o tekstovima i pričama, iz bilo kog žanra, tema predstavlja centralnu ideju ili bar onu ideju koja se detaljnije istražuje kroz radnju onog što je napisano. Tema o kojoj ćeš pisati može da obrađuje neku aktuelnost iz oblasti koju odabereš ili će se već predstaviti sama kao poruka, unutar tvoje priče.

Tema kao deo nečeg šireg

Ono o čemu ćeš da pišeš može da se izrazi na jedan univerazlni način. U pitanju je širok opseg pojmova. Na primer, u pisanju Džejn Ostin, tu su svakako teme o ljubavi i razne varijacije na ovu temu.

Ukoliko zamisliš svoj siže, kao nešto jednostavno za pisanje, vrlo brzo ćeš shvatiti kako rad na tome podrazumeva više od jedne teme. Obično neke priče pored akcije npr., podrazumevaju i teme smrti ili osvete. Teme o dobroti i ispravnom načinu življenja, isijavaju još i pitanja o svetlosti, pravdi, pomirenju, ludilu, izdaji i još mnogo toga..

Tema kao poruka

Pisanjem možeš da se izraziš i malo apstraktnije, kroz svoje ideje ili uverenja koja imaš, ali i kroz neke moralne poruke koje putem tekstova poručuješ čitaocima. Na primer, poruka koju stilska figura parabola prenosi u nekim pričama (uglavnom su to basne), uvek je moralna.

Gradi sopstvenu temu kroz pisanje

Ako krećeš da pišeš nešto, sa unapred definisanim tezama, neke srodne ili čak i potpuno različite teme mogu da se pojave, razviju ili samo da se prošire već postojeće za vreme pisanja.

Ovo se možda neće desiti sve do faze kada budeš doterivao ono što je napisano. Jednom kada jasno u umu budeš imao sliku teksta, možeš lakše da odlučiš šta bi iz svog rada izbacio ili šta je to što bi još moglo da se naglasi. Možda bi to izgledalo ovako:

  • Pišeš priču kroz koju se nadaš da ćeš sa publikom komunicirati o pitanjima ljubavi i gubitaka koje ljubav može da iskusi.
  • Možda si čak i formulisao poruku koju želiš da preneseš kroz dešavanja i likove u tvom pričanju. Nešto poput. „Prave vrednosti uvek pobede nad onim pogrešnim.“
  • Sada kad imaš jasno definisanu temu i poruku, jasnije su ti i neke druge stvari vezane za ono što ćeš pisati.

Simbolično vs. bukvalno

Jednom kada ti se svidi kako si koncipirao svoj rad i ako tvoje pisanje to zaista i oslikava, možeš da usavršiš bilo šta što napišeš samo pomoću ideje o željenoj temi na umu.

Korisno je i da sebi postaviš sledeća pitanja: Da li postoje neki delovi teksta koji se udaljavaju od zadate teme ? Da li ima delova koji bi mogli intenzivnije da se predstave, kako bi se naglasila tačka gledišta samog autora ? Kroz ovaj proces postavljanja pitanja, možeš čak i da otkrivaš i neke manje ili sekundarne celine u svom radu, a koje mogu kasnije da ti posluže kao inspiracija za ono o čemu ćeš sledeće pisati.

Neki ljudi veruju da ispunjavanje određenih, njihovih, kriterijuma predstavlja najvažniji element pisanja nečega jer to će pokrenuti druge stvari koje će te voditi kroz sam proces pisanja.

Ukoliko tek krećeš da pišeš, možda će ti ovo zvučati suviše apstraktno ali možeš ovo shvatiti kao činjenicu koja se više puta potvrdila kroz praksu: Dobro postavljena osnova, znači mnogo i u pisanju. Za početak, kreni da radiš na svom okruženju.

Uvek nastavi da se edukuješ kada je tvoje pisanje u pitanju. Ako želiš da stekneš pravu praksu, potrebna su ti određena iskustva. Određene knjige mogu da budu odlična osnova, sve dok ne budeš spreman za pravi čas ili radionicu pisanja. Uvek možeš da pošalješ mail i proveriš na kom nivou je tvoje pisanje.

Dodeljena prva nagrada u kutku!

Jasminka Nikolic dobitnica nagrade
Jasminka Nikolić

Autorski kutak je mesto koje neguje i pazi ljubitelje pisane reči. To je prostor gde okupljeni mogu da uče, rastu i razvijaju se. Mesto koje nudi sigurno utočište svakoj vašoj zapisanoj ideji, priči, ispovesti. Tu možete naći možda i ono najbitnije, a to je podrška i razumevanje, savet i sugestiju.

A da bi pokazali da nam je veoma stalo do našeg plemena koje voli da čita i piše, rešili smo da nagrađujemo po jednog člana svakog meseca.

I tako smo došli do naše Jasminke Nikolić, pobednice za mesec januar.

Malo smo popričali sa njom, pa sve to lepo zapisali jer kako bi drugačije. U nastavku možete da pročitate šta naša dobitnica misli o Kutku, koji joj je omiljeni pisac, gde nalazi inspiraciju i još dosta toga.

Draga Jasminka, hvala na iscrpnim odgovorima i vremenu koje ste odvojili za nas.

Do sledeceg meseca pozdrav!

Za početak nam kažite kako ste otkrili ljubav ka pisanju?

Još od gimnazijskih dana, a to je kraj osamdesetih prošloga vijeka, kada sam pisala dnevnike, pjesme. Ozbiljnije kratke priče nastale su 2014. godine i uglavnom  su autobiografske.

Da li Vam je pisanje hobi ili posao? Ili, pak, oba?

Pisanje mi je, za sada, hobi. Sva svoja nadahnuća iskazujem pisanjem. Voljela bih da mi je pisanje posao, jer posao treba da se voli.

Kako ste otkrili sajt „Kreativno pisanje“?

Sajt „Kreativno pisanje“ otkrila sam na internetu tako što sam tražila konkurse za pisanu riječ. Tu sam došla  do informacija o raznim kursevima kao što su: pisanje kratkih priča, pisanje pesama, pisanje za blog.

Zapravo sam i pohađala i jednodnevnu radionicu za pisanje kratkih priča kod profesora Darka Tadića. Vrlo stručno nam je približio način pisanja kratkih priča, koje su meni omiljena forma pisanja i čitanja.

Pre nešto više od mesec dana, Kreativno pisanje je otvorilo forum pod nazivom Autorski kutak. Mesto koje okuplja sve ljubitelje pisane reči. To je naše malo ali odabrano pleme koje voli da čita i piše. I upravo tamo Vi ste postali prvi član koji je dobio nagradu za izuzetan angažman. Kakvi su Vaši utisci o „Autorskom kutku“ na sajtu Kreativnog pisanja?

Veoma je lijepo druženje na sajtu “ Kreativno pisanje“. Malo, odabrano pleme sa kojim se družimo, čitamo i pišemo. Osećam se pripadnicom tog plemena. Ukoliko imam vremena, uglavnom ga tu koristim čitajući i pišući.

Moderatori su stručni u oblasti pisane riječi te nam daju lektorske savete .

Prof. Darko Tadić je uvijek konkretan u kritici. Svaka dobra kritika mi daje inspiraciju za dalje pisanje.

Mnogi pisci imaju neke rituale i navike pre ili tokom pisanja. Da li Vi imate neku?

Za sada nemam nikakve rituale tokom pisanja. Ali kada imam ideju šta da pišem, moram to odmah napisati.

Kako prevazilazite kreativnu blokadu – noćnu moru pisaca?

To je ružan osjećaj. Kao da sam  bolesna, nazainteresovana. Kada nemam ideju pronađem neku sliku i počnem da je opisujem. Tako prevazilazim blokadu u pisanju.

Svi smo mi, bar jedanput, maštali da upoznamo naše omiljene pisce i popijemo kafu sa njima. Sa kojim biste Vi piscem otišli u kafić i šta biste ga pitali?

Interesantna mi je Mirjana Bobić- Mojsilović. Rado bih s njom popila kafu u kafiću.

Pitala bih je odakle crpi teme za pisanje romana i da li su joj pjesme autobiografske ?

Kad smo već u svetu književnosti, koji Vam je omraženi, a glavni lik iz beletristike ili klasike? Zašto?

Omraženi lik mi je Đorđe Katić iz romana „Koreni“ Dobrice Ćosića .

Zašto? Mnogo ima loših osobina. Omalovažava ljude kao što je sluga Tole, maltretira ženu jer njegovom krivicom ne može da mu rodi. Prema bratu, ocu, majci i ženi gaji netrpeljivost. Tako i sam postaje nevoljen sin, nevoljen suprug, loš komšija.

Poroci alkohola, i bluda ga uništavaju. Jedna tragična ličnost koja ni sebi ni drugima ne donosi ni trunke radosti.

I za kraj, šta biste poručili budućim piscima koji se još uvek nisu usudili da uplove u divne vode pisane reči?

Poručila bih im da se ne ustručavaju. Neka potraže sajt “ Kreativno pisanje “ dođu  na forum   „Autorski kutak“ i pokažu nam svoje vještine. Tu je stručni tim sa ekipom žena od struke i prof.  Darkom Tadićem.

Postoje i kursevi prema afinitetu  potencijalnog pisca. Ako su ambiciozni mogu da upišu kurs  i dobiju stručno znanje iz  oblasti pisanja kratkih priča, pesama, pisanja za blog  itd.

Meni je svakako pomoglo. Dalo mi ideje i rešilo neke nedoumice o pisanju i podiglo samopouzdanje. Ne treba nikada odustati ako su vam muze naklonjene.

Pisanje i rokovi

Veoma je značajno za produktivnost ako sebi organizuješ vreme za pisanje. Međutim, često se dešava da smo pritisnuti rokovima, a pisanje novog posta ne dobija zasluženu pažnju niti vreme.

Ukoliko pišeš kvalitetan content to može da ti pomogne da se plasiraš kao stručnjak u svojoj oblasti sa apsolutnim autoritetom. Kada objavljuješ postove na blogu, privućićeš nove čitaoce i uspećeš da se povežeš sa influencerima u svojoj sferi pisanja.

Vremenom, izdvojile su se određene navike koje će ti pomoći da pišeš odlične tekstove za manje vremena, što ti omogućava da kreiraš novi content bez žrtvovanja kvaliteta.

Budi sistematičan

Za efektno pisanje, moraš da imaš plan. Trebalo bi da usvojiš stav da je on line pisanje moćan marketinški alat, a ne samo aktivnost u slobodno vreme.

Pod pretpostavkom da počinješ od nule, prvi korak za tebe je da zaista poznaješ svoju publiku. Ovo će ti pomoći da odrediš generalni ton kada su tvoji postovi u pitanju. Da li bi voleo da budu formalni i profesionalni ili neformalni i spontani ?

Teme o kojima pišeš odrediće tvoj stil, ali takođe i kombinacija formalnog i spontanog delovaće veoma korisno  na tvoje pisanje. Kojim god stilom da pišeš, neće te svi čitati i to je sasvim u redu. Cilj je da imaš svoju grupu čitalaca koji će ti biti verni.

Još jedna važna stvar jeste da organizuješ svoje vreme. Drži se rasporeda pisanja i objavljivanja. Ako imaš samo dva dana u nedelji da pišeš, radi to dosledno. Nasumično pisanje i objavljivanje neće samo smanjiti tvoju efektivnost nego će i odvraćati pažnju publike.

Budi jednostavan

Ljudi žele pristup onolikom broju on line tekstova koliko mogu u tom istom danu da procesuiraju. Oni takođe žele da se probude narednog dana i da nađu još novih postova. Iz tog razloga većina čitalaca koji su pregledali ono što si pisao, neće čitati tvoj content u potpunosti.

Dakle, kako koristiti on line pisanje kako bi dao vrednost tim istim čitaocima za koje znaš da  neće pročitati tekst od vrha do dna ? Jednostavno samo budi koncizan. Uvek sa što manje reči izrazi suštinu. Jasno pisanje zahteva štedljivost. Ovo će da uštedi vreme, tvoje i publike. Takođe, vežbaj pisanje u aktivu, a ne u pasivu.

Uredi postojeći content

Ponekad će ti se dešavati da ideju koja ti se bude javljala moraš odmah da zapišeš, a nekada nećeš imati inspiraciju dugo vremena. Dešava se. U takvim slučajevima, dobra je ideja urediti neki stari tekst, naročito ako je u pitanju neka stručna tema.

Uređivanje podrazumeva promenu forme postojećeg sadržaja i ponovno objavljivanje u novom formatu, a ponekad će to značiti samo ažuriranje stare objave bez promene same forme.

Razmisli o svim postovima koje ne čitaš jer su suviše dugački i zato što jednostavno nemaš vremena ?! Nisi jedini kada je ovo u pitanju. Uvek će biti čitalaca koji će poželeti da pronađu kraću verziju određenog on line sadržaja. Pa zašto odmah ne napisati konciznu verziju ? Samo ne zaboravi da prave zasluge pripadaju autoru originala.

Takođe, možeš ponovo da objaviš i neke video zapise, infografike, prezentacije isto kao i što objavljuješ postove koje pišeš na blogu. Mogućnosti su beskrajne. Ipak, nemoj previše često da upotrebljavaš ovu metodu jer bi na taj način izgubio verodostojnost ili se pogrešno predstavio svojoj publici.

*

Ne može se preterati sa prednostima on line pisanja. Nije neophodno veliko ulaganje tvog vremena. Ponekad ti treba manje od sat vremena da napišeš inspirativan tekst koji će povećati saobraćaj na društvenim mrežama.

Uputstvo o tome šta je poželjno izbegavati, kao i pravila dobrog pisanja pronaćićeš ovde. Nadogradi to što pišeš sopstvenim veštinama pisanja. Na ovom mestu dobićeš uvid u strukturu, koja se raščlanjuje kako bi se ponovo preoblikovala u željenu formu. Dođi da naučiš kako.

 

 

 

 

 

Šta nas motiviše da pišemo?

kreativno pisanje, priče od davnina

Sigurno ste se nekad zapitali, ili makar pomislili, šta pisce motiviše da pišu?

I to ne samo odakle crpe inspiraciju, već koja je tajna plamena koji tinja i nezasito ih vodi da zapisuju reči u smislenu celinu buduće priče. Ja bar jesam…

Oduvek sam volela priče od davnina, predivni omaž minulim vremenima. Često sam, u mislima, bežala ka njima, toj sigurnosti koju pružaju kao već svršen čin. Neprekidni izvor čudesa i fantastičnih sudbina običnih ljudi.

Nisam mogla, a da se ne zapitam, šta se desilo sa vremenskom linijom, zašto više nema heroja o kojima bi moglo da se piše. Kako to da ima samo običnih ljudi i nimalo fantastičnih sudbina.

Sve dok, nenadano, pričajući sa svojim dekom, nisam čula priču o šampiti. Tužna storija sa istim takvim krajem. Jedna povest o mračnom, posleratnom vremenu, kada su i deca morala da nadniče za komad tvrde, suve proje. Vremenu kada je detinjstvo bilo luksuz. Tada je moj deka dao poslednji groš za vodenkasti kolač, koji nije mogao da jede i naposletku ostao gladan.

Slušajući to sa mrenom od suza u očima i dubokom tugom pod kožom, shvatila sam da isrpred mene sedi onaj izgubljeni heroj. Običan čovek sa tužnom sudbinom, koji je snagom svoje volje ispisao fantastičnu sagu koju još niko nije ispričao. Još jednu odu iz davnina.

I ja sam počela da pišem.

Poletna i preplavljena emocijama, tako lako sam slagala reči i plela tapiseriju jednog života.

I to je sve što je bilo potrebno – moj motiv i vetar u leđa. Ideja koja čeka da dođe na svet i moja odgovornost da je na isti dovedem.

Tako sam naučila da je inspiracija umeće da se u običnom vidi neobično.

Želja da oživim jednu istoriju je ono što mene pokreće. A vas?

Mada, nije naročito ni važno šta vas motiviše, sve dok želite da pišete. O koncu, bitno je samo ono ispričano i hrabrost da se počne. Samim tim što imate potrebu da pišete znači da ste malo drugačiji od običnog sveta i prigrlite to. Pomislite samo koliko li je nekih Džekija džumara spavalo po grobovima preminulih vlasnika ili cvilelo ispred zatvorenih vrata okrutnih. Koliko li je tvrdih proja ostalo nepojedeno. Koliko priča čeka da se rodi na papiru.

Pitajte deku ili baku, tetku, strinu, usamljenu komšinicu staricu, slušajte ih dok govore. Magija se krije u običnom danu, a motiv često iznenađujuć, pa čak i sam, možda, priča.

Inspiracija

Piše: Vanesa Stošić

Mnogo toga sam želela da postanem kada sam bila dete. Balerina, stjuardesa, dizajner.

Dok sam rasla, moj deda je pisao. Bio je pisac i prevodilac. Obožavala sam njegove rituale – nije ustajao rano, što je mene kao veliku spavalicu oduševljavalo, zatim bi doručkovao uz čaj i odlazio u svoje šetnje – od Slavije do Kalemegdana i nazad, sa obaveznim svraćanjem u hotel Moskvu na kafu i kolače.

Posle ručka sedao bi da piše ili prevodi. Uvek sveže obrijan kao da ide na posao, u odelu, a kad dodje kući skinuo bi sako i preko košulje obukao svoj kućni ogrtač. Sve mi je to delovalo tako opušteno, puno slobode, a opet je bio posao. Tada sam požela da i ja radim to isto.

Upisala sam Filološki fakultet. Vremenom sam upoznavala dobre pisce i intervjuisala ih o njihovom životnom stilu. Neki su bili ranoranioci – za njih je pisanje bilo kao odlazak u kancelariju. Doručak, kafa i sedanje za radni sto do ručka. Popodne bi obavljali svoje poslove, čitali, a uveče se družili. Drugi su pisali neredovno, kad im dodje inspiracija, i pisali do kasno u noć. Pokušavala sam da otkrijem koji bi to model meni odgovarao.

Stvar je u tome što je pored ovih spoljašnjih faktora, postojao i onaj unutrašnji, a to je da sam ja stvarno volela da pišem. Oduvek sam vodila dnevnik a u školi su moji radovi bili redovno nagrađivani. Imala sam razvijenu maštu, bila sam jedno od one dece koje je volelo da se druži i igra napolju, ali sam obavezno po par sati provodila u samoći, igrajući se sama, stvarajući svoje zamišljene svetove. Volela sam da čitam. Deda je uvek govorio da oni koji ne čitaju žive samo jedan, svoj život. Oni koji čitaju žive mnogo drugih života uz svoj.

Volim da pričam priče, da zabavljam ljude. Ali volim i da iz tih priča izvuku neku pouku, da one imaju smisla.

Pisanje je kao pričanje priča. Mene odmara.

Desi se da nemam inspiraciju. Tada izađem, šetam dugo i posmatram. To je važno. I inspiracija se dogodi. Ne svakog dana, ali najčešće. Važno je pisati svakodnevno.

Kada sam bila mala, pitala sam se šta je moj talenat, moja misija na ovom svetu. Volela sam da pevam, plešem, crtam, ali pisanje je uvek izranjalo iz mojih grudi. To je poziv, ne posao. I dalje pevam, plešem, ali sad sigurno znam – ako bismo definisali ljude prema onome što ih poziva iz njihove utrobe, njihove duše, moja definicija bila bi pisanje.

I nije važno da li ću se nekad proslaviti i putovati svetom potpisujući svoje knjige (mada bih to volela). Važno je da ne gušim vise onaj glas iznutra što mi kaže, svakoga dana – piši.

Stvari koje se nauče na radionici kreativnog pisanja

Na radionici nećeš naučiti da pišeš, a neke stvari su ti svakako poznate i od ranije.

U nekom trenutku inspiracije ili trenutku ludila, prijavićeš se na radionicu i tek onda  će ti jedno biti jasno- bez neke jasne slike svega toga ili bez očekivanja, sigurno nećeš zažaliti.

Vidljiva je forma, ali za suštinom treba tragati

Toga ćeš postati svestan čim krene predavanje. Može da se desi da počneš da se kolebaš između upijanja informacija i stečenih utisaka jer sada si već korak bliže tome da postaneš pisac i instinkt krene da radi i kad ne bi trebao i pri tom moguće je da si verovatno malo i zatvoren prema svemu tome novom što te okružuje pa te upoznavanje sa  novom sredinom ispunjava mešavinom teskobe i uzbuđenja.

Nerado pričaš o sebi, a na prvi pogled jedino što deliš sa ljudima na radionici je sam trenutak i činjenica da u privatnosti svog doma svi nešto piskarate i ne znate šta biste dalje sa tim. Ipak, tu ste, to nešto znači – a i samo slabići odustaju. Takođe, prvi stečeni utisci mogu da budu i pogrešni, a do kraja uvodnog dela zapitaćeš se: Šta mi je ovo trebalo? barem nekoliko puta.

Bez muke nema nauke

Ako si prihvatio kako stvari stoje i novo (nepoznato) okruženje, sledi uvodni razgovor, uglavnom o tvojim omiljenim likovima i knjigama koje si pročitao ili onima koje nisi, a trebalo bi. Zatim sledi ono zbog čega si tu, a to je pisanje. Zvuči jednostavno, ali baš i nije. Za početak, pisanje je možda nešto što si poslednji put radio u srednjoj školi, a naglas čitao pred zainteresovanom publikom- možda i nikad. I da, tvoj rođeni glas zvuči ti grozno, za šta niko osim tebe ne brine, ali svejedno, imaćeš malu tremu.

Dalje, neki te zadaci jednostavno ne inspirišu i osećaš da nemaš volje da ih izvršiš onako kako treba  i možda se čak osećaš promašeno dok pokušavaš osmisliti nešto zanimljivo u predviđenom roku.

Pobedi unutrašnjeg neprijatelja

Kada se izboriš sa samo- sabotažama, napišeš i pročitaš svoj tekst, čeka te iznenađenje. Možda čak neprijatno. Ako očekuješ da će ti neko reći šta zaista misli, varaš se. Svi su pristojni, što znači– u rukavicama. Nećeš čuti ni “ovo je katastrofa, ostavi se pisanja i nađi nešto što ti ide”, a verovatnoća da će publika ostati bez daha zbog tvog nebrušenog talenta, takođe je slaba. Umesto gole istine, dobićeš poneki smešak ili prilično mlake potvrde tvog rada.

Što se samog zanata tiče, do kraja radionice najviše koristi imaće oni koji su na početku pisali malo lošije pa kroz par serija vežbi naučili pisati bolje. Ljudi koji pišu solidno i imaju potencijala, čuće za neki novi pojam iz teorije književnosti, naslov ili autora, ali to je u principu sve. Srećom, ti isti ljudi najčešće i sami znaju što ih blokira, a radionica će im samo potvrditi sopstvene sumnje. U kriznim trenucima, a biće i njih, obuzdaj svoju malodušnost, ali i  provale smeha jer zbog ravnoteže među stvarima, biće i njih i to dosta.

Ništa te ne sme iznenaditi

Na radionici možeš da upoznaš ljude iz različitih sredina, koji žive drugačijim stilom života nego ti ili vole neke sasvim drugačije stvari. Ovo je prava igra na sreću, Razlog tome je što ćeš možda biti okružen divnim ljudima, moguće je da se sa svojom ličnošću savršeno uklopiš sa drugima, a moguće je i da se većinu vremena osetiš izolovano, neshvaćeno ili ozlojeđeno. Sve je moguće.

Nekome ćeš otvoriti poneka vrata poverenja, a neko će to učiniti tebi. Sudar svetova je neizbežan, a svako je pri tom priča za sebe. Sa druge strane, ako si sasvim mlad i neiskusan, na ovoj radionici možeš da čuješ razne informacije i naučiš ponešto novo o svetu, stvari koje bi ti mogle biti korisne u budućnosti, ako ne praktično, onda bar da se informišeš.

Romantične ideje o tome kako ćeš jednog dana živeti od svog pisanja, možeš okačiti tamo gde i svoju jaknu. Zaključak je da je za pisanje potrebno imati volju i disciplinu i po mogućnosti stalan posao. Ljudi koji pišu, pišu kada imaju vremena za to i pišu zato što to vole, a ljudi koji rade ono što vole imaju ono nešto zbog čega je druženje sa njima sasvim prijatno iskustvo. Dođi na radionicu i uveri se u sve napisano.