Mnogi pisci u prozi ignorišu moć ritma.
Misle da je to nešto čime se bave pesnici, muzičari i oni koji se bave plesom. Zašto bi se prozni ili poslovni pisac smarao sa nečim tako ezoteričnim kao što je ritam?
Da li si nekda nešto rado (pisao, vežbao…) dok si istovremeno slušao muziku? Da li se primetio kako muzičke kadnece, promene ritma, utiču na brzinu, ritam i tempo tvojih aktivnosti i raspoloženja?
Naš mozak direktno korespondira sa ritmom muzike i prosto se sinhronizuje s njom, utičući na naš celokupan biološki ritam: od brzine rada srca, mišića pa sve do emocija.
Postoji i muzika u pisanju
Pisanje može da se pretvori u zamuckivanje i posrtanje. Može da teče glatko, mekano, da ti bude uspavanka. Pisanje može da poskakuje, klizi i izmami osmeh na tvom licu.
Ritam je neopravdano potcenjen aspekt pisanja.
Kao i kod muzike, tvoji čitaoci mogu da osete ritam u tvom pisanju. Čak i kad ne čitaš naglas ono što si napisao, oni mogu ida čuju unutrašnji govor reči. Unutrašnju govor podražava “spoljni”govor, jer koristi identičan deo mozga, i u stanju je da pokrene male pokrete muskulature u našem grlu.
Loš ritam pisanja sasvim sigurno će oterati čitoaca od tvoje knjige, a dobro komponovani ritam držaće ga u zadovoljstvu do poslednje ispisane stranice.
Šta definiš ritam u tvom pisanju?
U muzici, dužina tonova i tišine između tonova definišu ritam. Kada se dugačke note stapaju zajedno bez tišine, muzika teče mekano. Suprotno tome, kada sviraš kratke note sa jasnim pauzama između njih, dobiješ mnogo tvrđi stil sviranja, i to je ono što te često digne na noge.
U pisanju, ritam se definiše tačkama i obrascima naglašavanja u rečima u rečenicama. Dugačke rečenice zvuče mekanije, dok kratke daju tvrd i oštar ritam.
Kada svaka rečenica sledi istu strukturu i ritam, pisanje postaje zamorno i dosadno. Na primer:
“Otišla je u prodavnicu. Kupila potrebne sastojke. Spremila je podvarak. Ostavila ga je da se krčka pet sati. Kuća se ispunila slatkim mirisima. Ispekla je šnicle. Čekala je muža. Večerali su sjajnu večeru. Pomislila je kako je život dobar”.
Variranjem dužine rečenica i strukture, možeš da pronađeš ritam koji odgovara tvom glasu. Evo alternativne verzije istog teksta:
“Otišla je u prodavnicu da kupi potrebne sastojke. I dok je pripremala podvarak, tog popodneva, privlačni slatki mirisi ispunili su svaki kutak kuće. Nakon večere, zadovoljno je šapnula svom mužu: “Život je dobar””.
Kao i kod muzike, reči u pisanju moćno utiču na raspoloženja a samim i tim mentalna stanja tvog čitoaca. Zato se potrudi da to iskoristiš.
Neka tvoj tekst peva i igra
Sledeći put kad budeš čitao neku priču, obrati pažnju na njen ritam. Gde je pisac pravio pauze? Kako je varirao dugačke i kratke rečenice? Kako se pisanje prekida ili teče?
Da li si uočio sličan ritam u pisanju tvojih omiljenih autora?
Nakon što su proučio ritmove nekolicine pisaca, idi i igraj se sa ritmom tvoje priče. Eksperimentiši sa dužinom rečenica. Prbaj različite rečenične strukture. Igraj se sa različitim rečima.
Pročitaj tekst naglas.
I nauči kako da utičeš na raspoloženja tvog čitaoca.
Pusti da tvoje reči igraju.
