Ознака: esej

Objavljeno

Esej bez naslova

Stvari se čoveku dešavaju kad se dese. Ne pitaju te da li hoćeš da ti se dogode. Nije im potrebna tvoja dozvola.

Odlučio sam da ovaj esej ostavim bez naslova, jer što god da stavim čini mi se neprikladnim za ovu situaciju u kojoj trenutno živim. Ne znam kako je bilo u vreme kuge, ali ovo vreme straha iznelo je na videlo tamnu stranu života. Strah od smrti u obliku nevidljivog virusa koji preti da zatre čovečanstvu odjedanput je postala glavna tema života ljudi oko mene, pod nizom neobičnih da ne kažem čudnih okolnosti.

Kad sam bio mlad, mislio sam da je za plovidbu svetom dovoljno da naučim da radim dobro tri stvari. Prvo: vezivati pertle na cipelama. Drugo: savesno skidati ženu. I treće: čitati da bi se svakog dana osetio ukus nekoliko stranica sastavljenih s jasnoćom i veštinom. Činilo mi se da čovek koji čvrsto korača, koji zna da miluje i koji nauči da sluša muziku reči živi duže i, pogotovo, živi bolje. Ali, godine su me naučile da to nije dovoljno i da nam život ponekad pruži priliku da težimo ka tome da budemo nešto više od dvonošca koji jede, prazni se i privremeno zauzima prostor na planeti. Najtužnije je kada se ta prilika ne iskoristi.

Ono što su velikani književnost opisali u svojim antiutopijskim romanima – Orvel u Farmi i 1984, Haksli u Vrlom novom svetu, Bredberi u Farenhajtu 451, a neki slikari bogme dobro naslikali, Brojgel recimo, preko noći postade naša stvarnost. Upravljanje putem straha, stara formula koliko i čovečanstvo, dobilo je još jednom priliku da se igra našim sudbinama, svodeći čoveka na nivo plašljivog atoma, zrnce prašine u beskrajnom obrtanju Univerzuma. A mi imamo privilegiju ili nesreću da ovu utopiju živimo upravo sada.

Mislim da će istina, kad sve laži budu ispričane i zaboravljene, i dalje biti istina. I ovo se ne menja od mesta do mesta ili od danas do sutra. Ne možete to da izmenite kao što ne možete da posolite so da bude slanija. Istina se ne da obrisati jer to je to. O tome se radi.

Ujutru kad se probudiš misliš da jučerašnji dan ništa ne znači. Ali juče je sve što imaš. Šta još postoji? Život ti se sastoji od dana koji su u njega ugrađeni. Samo od toga. Ni od čega drugog. Možeš da pomisliš da možeš sve da ostaviš i od svega da pobegneš i da promeniš ime i ne znam šta sve. A onda se jednog jutra probudiš i pogledaš u tavanicu i šta misliš koga ugledaš?

Svako ko teži očuvanju zdravog razuma ima potrebu za nekim mestom na svetu gde može da se izgubi. To mesto, poslednje utočište, mali je dodatak duši kuda, kada svet u svojoj komediji apsurda doživi brodolom, uvek možeš odjuriti da se zaključaš i izgubiš ključ.

Objavljeno

Pisanje i sadašnji trenutak

„Duboko shvatite da je sadašnji trenutak sve što ste imali.“  Eckhart Tolle

Kada sa sebe skinemo teret prošlosti i iz svoje vizije sklonimo projekcije budućnosti, ostaje nam sadašnji trenutak i potpuna prisutnost. Kako nam pisanje može pomoći da postanemo svesni trenutka u kojem se odvija život?

Popularna psihologija sve više potencira da se rešenje za naše negativnosti krije upravo u nedostatku prisutnosti, učenjaci new age filozofije govore da živimo sa uverenjem da nam prošlost daje identitet, a budućnost nadu, te kroz pomenute prizme ne možemo da sagledamo trenutak kao opšte mesto u kojem se odvija život. Često citirana latinska izreka “Carpe diem“ govori o istom, prevedena na srpski znači “Uhvati trenutak“, kada je tumačimo shvatamo da “uhvaćeni trenuci“ čine život bogatatijim i ispunjenijim.

Kakve veze ima pisanje sa sadašnjim trenutkom?

Znate li onaj momenat kada vam zastane dah, kad nas preplave emocije, kada se najžimo i doživimo duboko duhovno iskustvo radeći ili stvarajući nešto, posmatrajući prirodu ili pak slušajući muziku? Svi ti trenuci čine svakodnevnicu vrednu življenja i pokazuju nam drugu stranu onoga što nam u užurbanom svetu u kojem živimo, često deluje ‘obično’ ili ga uzimamo zdravo za gotovo. Na radionicama kreativnog pisanja, podsticanjem kreativnosti, stvaramo od običnih trenutaka neobične i učimo kako da nam od pisanja zastane dah.

Za početak možemo beležiti situacije koje svakodnevno doživljavamo, koje su nas inspirisale ili potakle u nama lavinu emocija. Neka vam beleženje inspirativnih trenutaka postane dnevna praksa i vremenom će nalazak inspiracije u toku dana postati sastavni deo vašeg života.

U svakom čoveku krije se ogroman kreativni potencijal koji se pokaže pre ili kasnije, a samo-istrazivanjem i učenjem dolazimo pre do svesti o izvoru u nama. Čitanje i pisanje su samo jedan od vidova materijalizovane, opipljive , a u isti mah neopipljive umetnosti i duhovnosti koji su nam dostupni u svakom trenutku, kao takve usporavaju tok urbanog života i pospešuju prisutnost u sadašnjem trenutku.

Objavljeno

Pisanje putopisa

“Putovanja vas prvo ostave bez reči, a onda vas pretvore u pripovedača.“ Ibn Battuta

Prirodno stanje duha je slobodno, teži ka nestalnim, drugačijim od poznatog, teži ka avanturističkim iskustvima koja ga pothranjuju i neguju. Težnja za oslobađanjem leži u svakome od nas. Kroz zadovoljavanje potreba našeg duha, između ostalog, razvija se ljubav prema putovanju, iskustvu posle kojeg se osećamo bogatijim nego što smo pre njega bili.

Putopis-dnevnik putovanja

Putopisi su vid izražavanja putnika, beleške sa putovanja, utisci koje je putnik stekao, zapisani doživljaji koje mu je posećeno mesto pružilo, emocije koje mu je izazvalo kao i opisivanje proputovanih mesta. Veština pisanja putopisa postaje bolja što se više praktikuje, razvijamo je beleženjem impresija koje dobijamo putujući. Za njeno unapređivanje nisu potrebne isključivo daleke i egzotične destinacije, dovoljno je da na put krenemo inspirisani, dok putujemo nadahnuti.

Da li smo svi putopisci?

Dobar putopisac je onaj koji nam kroz reči prenese dušu mesta koje opisuje, upoznajući nas sa duhom grada koji leži na stubovima svojih stanovnika, njihovoj kulturi, tradiciji, običajima i navikama.  Mašta putujućih pisaca utkana je živim slikama, isprepletana raznolikim bojama i tvorevinama, velelepnim građevinama i monumentalnim spomenicima koje sa sobom nose pripovetke i priče, pesme i melodije dalekih vremena i svih onih koji su kraj njih prošli.

“Ne čeznemo za određenim mestima, već za osećanjima koja ona bude u nama.“- Sigmund Graff

Imati u rukama putopise svetskih putnika, pravo je blago. Osetiti emocije koje nam je putopisac kroz svoje rukopise preneo zadovoljstvo je za sva čula dok proživljavamo neotkrivena, ponekad daleka, izazivajuća mesta. Osećamo ukuse i mirise dok čitamo o maloj pijaci u Dohi, zvukove prirode Dunava i odmaramo oči stvarajući sliku zelenih dolina koje je putem naš vodič zapazio.

Na radionicama, između ostalog ,stičemo veštinu kreativnog pisanja-te pisanja putopisa, razvijamo maštu i unapređujemo magičnu veštinu uz pomoć koje ćemo ovekovečiti sve ono što smo putem doživeli, kao i korisne savete ukoliko želimo da pokrenemo blog o putovanjima.

 

Objavljeno

Pisanjem do samospoznaje

Naučnici kažu da u svakodnevnom životu koristimo samo 10% svesti, time dolazimo do zaključka da je ostalih 90% podsvest ukorenjena u našem mozgu, skirveno netaknuta, pod senkom onoga što nazivamo svešću i svesnim življenjem. Kada bi se samoposmatrali u uobičajenim aktivnostima, uvideli bi obrasce po kojima nepogrešivo funkcionišemo…

Kakve veze ima pisanje sa samozpoznajom?

Recimo da sve počinje od pisanja dnevnika, obično u burnim tinejdžerskim godinama kada misli izbacujemo na papir poput rafala, pa ih posle čitamo i pitamo se “gde nam je bila pamet”, često bivamo začuđeni mislima koje smo imali u tom času.

“Pametan piše glup pamti”, poslovica koja za cilj ima da istakne važnost beleženja, radije nego pamćenja korisnih informacija, u ovom slučaju nam omogućuje korak bliže saznanju zašto je korisno pisati refleksije, čak i s vremena na vreme, kako bismo se u nekom trenutku osvrnuli na njih i bolje razumeli kroz šta prolazimo, te možda i došli do rešenja za izazove kroz koje prolazimo.

Čuveni “brainstorming”, (u bukvalnom značenju “oluja u mozgu“), samo je jedna od tehnika izvlačenja netaknutog potencijala i kreativnih ideja. Ova tehnika se obično primenjuje u poslovnim timovima kada pojedinci imaju za cilj da prodrmaju svoje nivoe svesti i time iz nje izvuku što inovativniju ideju i da na zadate pojmove zapisuju prvo što im padne na pamet.

U primeni kod samospoznaje predlaže se odgovaranje na pojmove koje sami sebi zadamo, osvrćući se na one oblasti u kojima imamo “kamen spoticanja” . Da bi nam pisanje dodatno olakšalo proces samospoznaje i brže nas dovelo do rezultata, u radionici terapijskog pisanja učimo brojne načine za postizanje samospoznaje i ličnog razvoja i rasta.

Samospoznaja je od ključnog značaja za kvalitetan život, ispod velova nesvesti leži nepregledna dubina naše svesti, sve patnje dolaze upravo sa tog mesta koje smo, obično na taj način naučeni-gurali “pod tepih” pažnjom usmerenom na trivijalnosti modernog života.

Olovke, papiri, laptopovi, imamo sve što nam je potrebno da u sebi nađemo ključ za srećan život. Poput oluje, reči će se nizati i sve blokade, uverenja, skriveni blagoslovi naći će svoj put do svetla dana. U pisanju je spas, a ono može da bude od krucijalne važnosti za samospoznaju.. Nije teško probajte i vi!

 

Objavljeno

Plan u 5 koraka kako da završiš pisanje koje si započeo

 

Da li imaš gomilu odbačenih beležaka, skica, ili prvih poglavlja za sedam različitih romana?

Da li imaš fascikle i beležnice napuštenih kratkih priča koje čame po policiama, fiokama, zaturenih na hard disku tvog kompjutera?

Možda imaš čak i neku zaboravljeni blog nekuda na Internetu?

Ovo je sigurno poznato mnogim piscima. I to se stalno iznova dešava. Tamo negde davno, kada sam počinjao da pišem, provodio sam mnogo vremena započinjući pisanje priča. Problem je u tome, što većinu njih nikada nisam završio.

Možda je isti slučaj sa tobom. Sigurno imaš gomilu zanimljivih ideja, i ne možeš da im ne odoliš, pa počneš da pišeš..pišeš…i zapisuješ. Na nesreću, motivacija ti brzo ispari, muza te ostavi na cedilu, a ti ostaneš sa gomilom zabeleški, skica, i prvih verzija rukopisa, koje ne vode nikuda.

Niko neće da kupi poludovršen roman. Niko neće da čita post na blogu koji ostane kratak nakon dva pasusa. Tako da, bez obzira da li ti je ideja za priču genijalna, sa potenicijalom besteselera, Pulicera ili NiNove nagrade, potrebno je da završiš ono što si započeo.

Evo kako:

Korak 1. Prestani da započinješ nove projekte.

Više od svega znam kako je to kad te zgrabi neka nova ideja, sav si ushićen, prsti na tastaturi svrbe, i jedva čekaš da napišeš novo remek delo. Ali, sada je vreme da staneš. Odupri se ideji da započneš nešto NOVO. Oladi malo. Nateraj se. Koliko god misliš da je to prava stvar. Nakon nekoliko dana, ili nedelja, taj fantastični novi projekat će početi da gubi sjaj, i završiće na gomili nedovršenih rukopisa.

ŠTA DA RADIŠ:

Odluči, i to iz ovih stopa, da nećeš više započinjati ništa novo, sve dok ne dovršiš ono što si započeo. Uzmi neku svesku, ili otvori novi folder na kompu, i u njega ubaci sve ideje koje ti iskaču u glavi. I tako to nazovi: radne ideje ili nešto slično. Uvek ćeš moći kasnije da im se vratiš.

Korak 2. Pregledaj i proceni tekuće poslove

Dobro pregledaj i pretresi sve ono na čemu trenutno radiš. Ako ti je život nekoga ko piše nalik na moj, biće ti potrebno da uzmeš parče papira i napraviš listu – možda ćeš čak morati i da se upustiš u lov po policama, fiokama i folderima kompjutera.

Da li postoji nešto što je vredno da se dovršava? Možda roman koji si započeo pre deset godina nije više nešto što želiš da napišeš? Možda neki post za blog viš nije zanimljiv da ga objaviš?

Umesto da držiš gomilu starih ideja svuda naokolo, bolje je da ih pokopaš jer su ionako odavno umrle.

“Kao i sa svim mrtvim stvarima, držanje za njih ih neće oživeti, ili promeniti činjenicu da su nekada bile korisne a sada više nisu. Čuvanje mrtvih stvari ima visoke mentalne troškove i to većina nas ne shvata; vremenom, mrtve stvari rade ono što otpaci i mrtve stvari inače rade – počinju da smrde”. – Čarls Gilki

ŠTA DA URADIŠ:

Napravi tri liste:

  • aktivni projekti koji te još uvek uzbuđuju i imaju svrhu
  • mrtvi projekti koje si spreman da pustiš da idu (čak i ako ti je malo žao)
  • neiskorišćeni projekti kojima bi mogao da se eventualno vratiš u budućnosti

Korak 3. Odaberi jednu stvar na koju ćeš se fokusirati

Sada je vreme da odabereš jedan projekat. Samo jedan. Zato što kada dođe vreme da se radi, nešto mora biti prioritet.

To ne znači da ne možeš da radiš još na nečemu. To samo znači da ovaj određeni projekat – post za blog, e-knjiga, mejlovi za tvoju publiku, roman ili zbirka poezije – je onaj koji će imati prednost ako si kratak sa vremenom i energijom.

Šta bi trebalo da izabereš? Možeš, na primer, da počneš sa:

  • tvojim najmanjim projektom: neka ti cilj bude da završiš kratku priču od 2000 reči, a ne roman od 100 000 reči.
  • projektom u koji si uložio najviše vremena: on je verovatno vrlo blizu završetka.
  • projektom koji je na tebe imao najveći uticaj: ako pisanje i prodaja neke eknjige znači da ćeš moći manje da radiš na tvom svakodnevnom poslu, to ti može biti zgodan prioritet umesto da kreiraš novi blog od nule.

ŠTA DA URADIŠ:

Odaberi jedan projekat kao prioritet – i to onaj koji vidiš kao završen. (I reci nam nešto o tome u komentaru ovog posta).

Korak 4. Odluči kako će “završeno” da izgleda

Kako ćeš znati da je projekat gotov?

Ovo možda izgleda kao glupo pitanje – ali vredi razmisliti dobar odgovor. Mnogi projekti pisanja nemaju jasan kraj, svrhu ili ideju.

Ako, na primer, pišeš neku eknjigu, “završeno” znači da si spreman za sledeće:

  • napisao si eknjigu koja ima početak, sredinu i kraj
  • napisao si eknjigu koja ima 50 strana, i uradio si lekturu, korekturu i sve ispravke
  • dobio se mišljenje i komentare na knjigu i ponovo si je dobro pregledao

Dakle, eknjiga i poslovi se na njoj vrlo razlikuju od pisanja romana, ili uređivanja zbirke poezije…Zato, bez jasne ideje o tome šta je to “završeno”, ulaziš u rizik da ti se pisanje i projekti razvlače u…beskonačno…

ŠTA DA URADIŠ:

Napiši, jasno i precizno, šta je potrebno da se dogodi kako bi proverio da je tvoj projekat “završen”. Slobodno podeli sa nama tvoje iskustvo u komentaru ovog posta.

Korak 5. Postavi neke putokaze (i počni da ideš prema njima)

Neko malo pisanje ne treba putokaze: pisanje posta za blog, na primer, je nešto što realno može da se uradi iz dva li tri puta zagrevanja stolice pri pisanju.

Drugi projekti, romani ili oni koji vise naokolo nezavršeni godinama su – mnogo složeniji. Njih nećeš moći da završiš za jedan dan, nedelju dana, ili čak za ceo mesec. Moraćeš da postaviš neke putikaze kako bi sa tim izašao na kraj.

Dobri putokazi su:

  • završi glavno poglavlje romana
  • završi prvu ruku rukpisa kratke priče
  • dovrši skicu za tvoju eknjigu
  • napiši i unepred pripremi nekoliko postova za tvoj blog

Uvek je korisno da postaviš krajnji rok za završetak najbližeg putokaza, i da uvek vodiš računa dokle si stigao i šta je sledeće.

Toliko od mene. I uvek misli o tome kako su disciplina i fokus ključ uspeha, bez obzira na talenat i genijalnost.

Tako će i tvoje muze uvek biti za tebe i..nikada te neće izneveriti.

 

[section title=““]

KNJIGE-REKLAMA-3E-KNJIŽARA

Knjige i publikaciјe iz oblasti komunikologiјe, kreativnog pisanja i mediјa.

Ovde možete poručiti publikacije, stručne knjige i priručnike dr Darka Tadića iz oblasti kreativnog pisanja, komunikologiјe, propagande, mediјa, komunikaciјe. Sve knjige su u elektronskom PDF formatu.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/e-knjige-prodavnica/“ target=“self“]POGLEDAJ KNJIGE[/button]

[/section]

Objavljeno

Esej iz radionice: Prijatelj

 

(Radionice kreativnog pisanja su ponekad prava riznica talenata pisane reči. Dubravka Ugarković je napisala jedan slobodni eseje, baš tako).

 

Prijatelj – imenica ,muški rod, neko koga volite, ko vam je drag a niste u srodstvu .

Prijateljstvo -reč koja definise odnos između dve osobe koji počiva na uzajamnom poverenju,razumevanju ,ljubavi i iskrenosti .

U savremeno doba ,kada je svaki pojedinac isuviše zauzet virtuelnim svetovoma  ,telefonima, automobilima, selfijima ,lažnom slavom  i naopakim vrednostima teško je naći osobu koja je zaista istinski prijatelj.

Pravi prijatelji  nisu oni koji se jave samo kada to  njima  odgovara  .Nisu to ni oni koji nam dolaze na slavu ,slikaju se sa nama gde god im se ukaže prilika ,učtivo se smeškaju dok klimaju glavom dok im se obraćamo, a neka me Bog ubije ako su čuli i- jednu reč od onoga sto smo rekli .Nisu to ni Oni koji se sa veštinom renomiranog glumca nameste za susret sa nama ,okače  licemerni osmeh kvazi  radosti i skoro te ubede da je njihovo prijateljstvo pravo . Mada…..  teško je odgovoriti tom zadatku prijateljstva ,razumeti potrebe drugog ljudskog bića , biti ponizan i raspoloživ u vremenu kada nam ego i želja za uspehom  diktira izbor prijatelja,saradnika ,poznanika i sve se svodi na dobro sračunatu kalkulaciju ličnog interesa .

Istinski  prijatelji su skromni ,nenametljivi i uvek pripravni da nam se nađu kada  život zakomplikuje svakodnevnicu .Kada nas bije bura ,kada nam vetar  polomi krila i padnemo na dno razbijenih kolena tek tada uvidimo ko su ti malobrojni prijatelji .Oni su sveprisutni u doba nase patnje ,na usluzi čak i onda kada to od njih ne tražimo .Ćutke nam brišu suze ,koračaju pored nas u nadi da će umeti da olakšaju teško breme koje nam se sručilo na leđa .Oni su otelotvorenje anđela u ljudskom obličju . Tihi ,krotki ,puni ljubavi i razumevanja, bez potrebe da se bilo kome hvale za  dobra dela koja su učinili .

Nažalost nema ih mnogo ,u životu kažu možeš imati najviše dva takva prijatelja.

Verujem da je tako . Oni zalužuju  da ih nazovemo svojm PRIJATELJEM ,da ih se setimo u svakoj svojoj molitvi ,radosti ,usponu  jer oni su zapravo naš odraz u ogledalu   i od njih učimo kako da i sami budemo bolji .Kako da postanemo nesebični i požrtvovani .

Zato kada u vaš život uđe neko ko ume da ulepša  vaš dan ,neko ko ume da sluša ,ćuti ,smeje se i plače sa vama cenite njegovo vreme i trud .Uzvratite mu istom merom ljubavi ,radosti  i iskrenosti .Setite se- da i on ima neostvarene snove,nade, uspone i razočarenja baš kao i vi .Da se njegov svet ponekad raspada .Da i njemu treba lepa reč,osmeh ,šoljica tople čokolade i samo ga nežno zagrlite i pokažite mu da je i vama podjednako stalo .

MALO IH JE ,ALI SU DRAGOCENI !

 Dubravka Ugarković 

Objavljeno

Ja, Čarobnjak

 

(VEŽBE IZ RADIONICE: ESEJ)

Rešio sam da postanem čarobnjak, ili barem Guru neke nove psihoterapeutske metode za nesrećnike koјi imaјu neki problem a ne znaјu kako da ga reše. I da zaradim PARE. Velike PARE. Nek ide život. Smučilo mi se da mislim, a nema leba da јedem. Izdržavam decu (50% svih troškova i viđanje vikendom), kažu neprecizne kalkulaciјe izvesnih osoba koјe me iz nekog razloga ne vole.

Izdržavam i sebe samog, kakav god da sam, da se živi mora se, kažem sebi u ogledalu i držim se noktima za onu nit što јoš diše vazduh. Priјatelji me zaobilaze, vreća buva, koјa predstavlja mog naјboljeg čovekovog priјatelja, već me danima ignoriše јer me mrzi da ga šetam kad se njemu oće.

Žene me izbegavaјu, јer neću da idem po njih kolima u neka tamo predgrađa van kruga dvoјke, i da im priuštavam must have, što reče јedna blogerka koјoј se sviđaјu moјe nebuloze kad me ne mrzi da pišem gluposti. I tu se krug otprilike zatvorio, a kiša pljušti i ne misli da stane. Stigla јesen u septembru.

[Tweet „Da se živi mora se, kažem sebi u ogledalu, i držim se noktima za onu nit što јoš diše vazduh.“]

I sad vi mislite kakav sam јa nesrećnik. Oću leba preko pogače. Ali, iako sam kreten sa doktoratom, nisam glup. Odmah sam svatio da za pravog čarobnjaka treba postići  razumevanje. I to ne obično, nego suštinsko. Čim sam to razumeo, odmah sam sam se bacio na proučavanje problematike gledanja u šolju, astrologiјe, i alternatvine psihologiјe koјa, avaј,  svoј oslonac ima u ljudskoј prirodi, onoј od koјe svi okreću glavu јer misle da pripada nižima od nas, tј. životinjama (kakva zabluda, ah!).

Dakle, kako se postaјe Guru??? Evo recepta koјi pogađa suštinu stvari:

„Bio јednom јedan čarobnjak koјi јe imao mnogo ovaca. Istovremeno ovaј čarobnjak јe bio i јedno veoma škrto stvorenje, tako niјe hteo da plati drugima da mu čuvaјu stado, niti јe hteo da investira pare u ogradu koјom bi ogradio pašnjake gde su pasle njegove ovce. Stalno se dešavalo da neka ovca odluta u šumu, upadne u neku јarugu itd. Međutim naјgore јe bilo to što su ovce počele da beže јer su shvatile da čarobnjaka јedino zanima njihovo meso, koža i vuna, a to im se naravno ni malo niјe sviđalo.

Na kraјu, čarobnjak se dosetio. On јe hipnotisao svoјe ovce a onda ih ubedio da su one besmrtne i kako uopšte neće osetiti kad im on bude gulio kožu, čak naprotiv, za njih će to biti јedno veoma priјatno iskustvo; ubedio ih јe i u to kako јe on u stvari јedno veoma dobro “stvorenje” i da ih toliko voli da bi sve za njih učinio; i na kraјu im јe čak obećao i to da ukoliko im se nešto i desi – to se nikako neće dogoditi kad one misle da hoće i sigurno ne na onaј način na koјi one misle da će se desiti, te јe stoga naјbolje, da one uopšte ni ne razmišljaјu o tome. I ne samo to, čarobnjak јe ubedio ovce da one, u stvari, ni nisu ovce; tako јe nekima od njih sugerisao da su lavovi, drugima da su orlovi, trećima da su ljudska bića a nekima, i da su čarobnjaci”. Tako programirane ovce čuvaјu konsenzus realitet, a to kako će konsenzus realitet da izgleda – određuјe “čarobnjak”.

Ako nekim slučaјem јedna ovca sazna informaciјu koјa јoš uvek ne spada u “konsenzus realitet” (niјe “naučno” odobrena) i ako to ona slučaјno kaže drugoј ovci, ova će јe verovatno veoma brzo obeshrabriti svoјim – racionalizovanjem, a ako ne, onda postoјi mogućnost da se ova odmah proglasi crnom ovcom tј. patološkim slučaјem, јer naravno, konsenzus realitet postavlja kriteriјume i za to – šta јe to patološki slučaј, – a šta ne.“

Grizla me savest, pa sam onog četvornošca ipak izveo napolje, po kiši, iako ne donosi profit. Ali ako mislite da ću po vas kolima u Zemun, grdno se varate. Toliko glup јoš nisam. A nisam ni postao kapitalac.

I da: onaј recept nemoјte da primenjuјete. Može da vam se vrati.

I još da: hvala na inspiraciji mojim đacima, polaznicima radionice kreativnog pisanja – bez njih ovaj slobodni esej, kao rezultat naših rasprava i pisanja, ne bi nikada nastao. Čarobnjaci nisu loši. Šalim se. Samo kad pišu ili rade za opšte dobro. Podrazumeva se.

Zato, ako i ti voliš da pišeš slobodne eseje, pošalji nam po neki. Da pišemo zajedno.

Da li voliš da pišeš slobodne eseje i kako ih pišeš?

Objavljeno

Novogodišnji zatvorski bluz

Piše: Tamara Kuzmanović

Na prozorima su bile teške rešetke kroz koje su se videli reflektori i teška žičana ograda na visokim zidovima. Treštala je muzika Bijonse i Dzej Zija, što i ne čudi, jer su medju tridesetak žena najmasovnije bile crnkinje. Sa Jamajke, iz Amerike, Afrike pa i Nemačke. Uglavnom su u zatvoru „La Tuijer“ blizu Lozane, bile mule, odnosno one koje su prenosile drogu zarad ljubavi muza, decka, novca….Bila je tu i jedna prostitutka koja se zvala, verovali ili ne Comfort. To joj je bilo pravo ime, a ne „umetničko“. Crnkinje su uglavnom debele, ali one za razliku od belkinja vole to i to je znak da se ima i novca i šta pojesti. Crnkinje na tom mestu uglavnom pričaju engleski, zato je zajedničkim salonom u istražnom zatvoru odjekivalo „Happy New Year“. Ova 2016 razume se.

Sa druge strane belkinja je bilo raznih. Naravno ne toliko ujedinjenih kao crnkinje. Na primer, diskutabilno je vec bilo da li je belkinja devojka iz Tunisa, mada je crnkinjama odmah bilo jasno da nije „njihova“. Bilo je tu mršavih, ali žestokih po temperamentu Francuskinja, švajcarskih narkomanki, Ciganki plave kose iz Bugarske (obicno zbog kradje) i naravno Makedonki i Srpkinja (zbog uvreda). Da li su sve belkinje ravnopravne u švajcarskom sudstvu – bilo je diskutabilno. Ali nekako, po tom sastavu žena u zatvoru mogla se zaključiti da postoji nekakva diskriminacija. Rasna naravno. Nekoliko dana pre toga pojavila se i jedna Holandjanka, koja je po sopstvenom priznanju ukrala dijamant, ali je ona nekako nestala brzinom svetlosti posle samo tri dana. „Odlepršala je u slobodu“, rekli bi zli jezici ,“jer joj je otac diplomata“.

U zajedničkom „salonu“ sa kožnim nameštajem je sedela i Eva, Marokanka poreklom, ali nekako bas kao da je odrasla u Švajcarskoj. Ona je imala sidu. Htela je da se ubije pa je sama sebi ubrizgala drogu zaraženom iglom. Tako bar ona kaze. Priča slobodno da su je još sa 13 godina, najbliži rodjaci podvodili kao prosititku. Za divno čudo, niko nije bežao od Eve, sto može iznenaditi ove iz bivse Jugoslavije. Svi su znali da se sida ne prenosi tek tako, vazduhom. Pa su sedeli i jeli za istim stolom kao i ona.

A jelovnik je bio vanzemaljski. Tu su se u švajcarskom zatvoru za Novu 2016. godinu maksimalno potrudilii. Škampi (morski rakovi), pomfrit, burgeri, paradajz salata i kolači. Čokoladni od švajcarske čokolade. Potpuno nadrealno za Srpkinje i Makedonke. Da li se to njima sreća osmehnula, pa umesto da napaćene od štednje, jedu pile kod kuće za Novu godinu i rusku salatu, već sede u „elitnom hotelu sa pet zvezdica“ (kako narkomanke zovu ovaj zatvor)?

U jednom trenutku jedna pomalo luckasta Švajcarkinja je uzviknula „Hajde da ludujemo“ i pozvala sve ostale da kašikama i viljuškama udaraju po rešetkama na prozorima. Čime god da su stigle, metalom, sve su žene su se prihvatile nečega i zatvorom se orila buka od udaraca u metalne šipke, uz povike na francuskom „Bonne Annee“ (Srecna Nova godina).

Nije bilo tuče, mada je ozbiljno mirisalo na takvu mogućnost. Samo je Eva sedela sa rukom u gipsu i to ne zbog preloma, vec zbog neke mišićne atrofije. Jedno je ipak bilo zajednicko svima. Sve žene su se klele u nevinost i to da im je podmetnuto i da je to što su zgresile bilo tako malo. ( Mada znam pouzdano da je jedna Švajcarskinja – narkomanka napadala nozem ljude da im otme novac). „E ova će prva zbog svoje nacionalnosti da izadje odavde“ govorile se u glas Srpkinje.

Nije bila ponoć. Ipak je to istražni zatvor. Vec u osam sati stražari su došli i zamolili, čuj ZAMOLILI žene da se vrate u svoje ćelije i mirno provedu ostatak večeri. Posle su se čula dozivanja preko prozora i pevanje i dobacivanje i vredjanje, pa i urlanje. Bitno je bilo biti drugačiji tog specijalnog dana. Televizori su bili preglasni, pa čak i za takvu noć u zatvorskim uslovima.

U ponoć su verovatno sve poželele istu zelju „DA ŠTO PRE BUDU SLOBODNE“, ali to je bila njihova pojedinacna tajna. Samo je Eva verovatno poželela da lagano umre. Mada je možda od lekova, već u to doba i spavala. Bile su to jednostavne želje u odnosu na one ljude sa drugih strana tih zidina.

[section title=““]ekursevi

ISKORISTI PRILIKU – UPIŠI E-KURS! 

E- kursevi su poseban oblik online radionica u kojima možeš da učiš veštine i zanat pisanja potpuno samostalno, bez mentora.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/besplatni-sadrzaj/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE OVDE[/button]

[/section]

Objavljeno

Kako se piše lični esej?

 

Od kad su se, pre nešto godina, pojavili blogovi, u obliku pisanja ličnih dnevnika različitih oblika i formata na Internetu, pisanje eseja je doživelo svoju drugu revoluciju. WeBlogovi (otuda ono BLOG), postali su mala digitalna književna forma. Preterano? Možda. Al, tako su rekli i za glupu ideju da je zemlja okrugla, kad je ravna. Hm?

Tako je forma slobodnog eseja zauzela sajber prostor u raznim oblicima. Najčešći je lični esej: ono kad se svako dohvati tastature i pusti da mu misli teku…Nije to loše. Možda će neki od ovih kućnih blogera (u papučama i štiklama) postati i ozbiljni pisci. Ko zna? U svakom slučaju, kvalitet pisanja ovih eseja, od komentara, dnevnika, pa sve do ozbiljnih esejističkih dela, prilično varira.

[Tweet „Smisao je u dobroj plovidbi. Sve ostalo je manje važno.“]

I nije ni malo lako kako to na prvi pogled izgleda. A još manje je pisanje svega i svačega što ti padne na pamet. Jer su onda i rezultati takvog škrabanja više nego očigledni: niko ih i ne čita.

Dakle, šta je važno kod pisanja ličnog eseja?

1. Kratko, ali slatko. Zahvaljući Internetu, dani dugačkih razbacanih eseja su odavno prošli. Moderni čitači su površna publika, uvek u nedostatku s vremenom i strpljenjem. I željom da se sve brzo i odmah konzumira, uživa i naplati. Tako i kultura i umetnos(t).

Uvek kažem mojim polaznicima na seminarima i u online radionicama kreativnog pisanja, da ne pišu eseje koji su duži od 3,500 reči. Još ako si se nameračio da to objaviš u nekom književnom časopisu (valjda ih još ima), ili na nekom ozbiljnom književnom portalu, savet je da esej bude još kraći! Kao i kod kratke priče – manje je više!

2. Iskaži razumevanje za tvoju publiku. Književni časopisi nisu neki komercijalni časopisi na sjajnom, debelom i masnom papiru. Niti su to blogovi ili novine. I publika se razlikuje, prilično. Zato pažljivo razmisli da li pišeš za časopis, dnevne novine ili blog. U ličnom eseju, tvrde činjenice su izuzetno važne.

Štos je u tome da je i autor koji ponudi takve činjenice jednako važan. To je tvoj pogled, tvoj sadržaj, unutrašnji doživljaj, taj jedinstveni glas koji čini da tvoj esej bude živ. Zato baci pgled na omiljene književne časopise, kolumne, blogove i portale za koje pišeš, da vidiš šta publika voli.

3. Angažuj se. Ne moraš da skačeš u vatru i vodu, ali..prati aktuelna dešavanja oko tebe. Eseji su ogledalo života oko nas. Naročito oni koji se bave “vrućim” pitanjima i dešavanjima koja zaslužuju pažnju (ako si tip koji to voli). Takve eseje rado štampaju i čitaju po blogovima.

Zato, ako si u stanju da u svojim ličnim esejima daš svoj lični pogled, ugao gledanja, originalni stav, možda ćeš i postati objavljivan esejista i čitan pisac po blogovima. Možda.

4. Reci mi nešto što ne znam. Koliko si puta čuo kako u pisanju “nema novih ideja”. “Sve je rečeno sa antičkom tragedijom i grcima”. Bla bla. To nije tačno. Onda niko više ne bi napisao ništa. Stvar je u tome da svaki dobar pisac uvek ima nešto da kaže, na svoj jedinstven način. To je i razlog zašto se knjige pišu i štampaju, razlog zašto ljudi čitaju knjige, pišu blogove, itd.

Ali, da bi tvoje pisanje bilo zaista dobro, moraš da zakopaš dublje, da iznenadiš, da osvojiš mnoga značenja, smisao i poentu.Takmičiš se sa mnoštvom drugih pisanja, ideja i sadržaja širom književne sfere, blogova, izdavačke delatnosti i sl. Ako si bolji od većine, onda si na pravom putu!

5. Ostavi ego kod kuće. Ovo je najteži zadatak. Neki ćete voleti, neki neće, a naročito drugi pisci. Egocentrizam usružen sa sebičlukom je grandiozna ljudska osobina. Malo je pisaca koji vole ono što drugi pišu. Izuzetak je kad su ti drugi mrtvi. Tako da to što ti pišeš lični esej, ne nači da svaka druga rečnica mora da bude – o tebi. Niti će iko voleti to da štampa ili objavljuje po blogovima. Zato batali hedonizam udružen sa narcizom, to je formula za propast, pre ili kasnije.

Umesto toga, trudi se da oslikaš širu sliku — pokaži kako je tvoje iskustvo relevantno i za druge ljude – i uvek ćeš dobiti iskrenu podršku drugih. Čak i ako im se ne sviđaju tvoje ideje, ili se ne slažu sa tvojim stavovima.

Ljubav, iskrenost i smisao za saradnju su ključne ljudske osobine potrebne za preživljavanje. Bez obzira što se ponekad osećaš kao da plutaš u orahovoj ljusci u moru gluposti i nerazumevanja.

Smisao je u dobroj plovidbi. Sve ostalo je manje važno.

Objavljeno

Srce u izlogu: kako pronaći ŽENU na internetu

 

dotakao sam DNO života. život  mi se pretvorio u NIŠTA. katastrofa. ništa poso, ništa od braka, ništa sve ređi priјatelji, ništa deca koјa rastu i ti ih sve manje zanimaš. ništa od ŽENA. to me јe naјviše zabrinulo. ostao mi samo četvronožac, vreća buva koјa me šeta svakog dana da ne zarđam, kompјuter i snovi. ali ŽENE? ljubav? ili barem SEKS? toliko јe situaciјa postala ozbiljna da sam se grdno zabrinuo za svoјe mentalno zdravlje. onu stvar sam počeo da uzimam u ruke samo kad idem u WC, doduše uvek se lepo iznenadim što јe јoš sa mnom. flaša burbona јe počela da mi se smeška. mrzelo me da se јavim na mobilni. UŽAS. prestao sam da gledam tv. јoš veći užas. a naјstrašniјe što јe moglo da mi se desi јeste da sam uhvatio samog sebe da MISLIM. i da čitam KNjIGE. odvratno.

poslednjim atomom razuma shvatio sam da mora nešto da se hitno menja. i tako sam čuo da postoјe oni saјtovi za upoznavanje, ah, oh, poslednja NADA, spas, mora da bude neka ŽENA i za MENE. moјa muza, diva, anđeo koјi će me spasti od ove emotivne propasti. para za sponzoruše nemam, vršnjakinje su il udate il razvedene, zanima ih samo da se negde uvale, ekonomska zaјednica uz malo povremenog seksa, briga za tuđu decu, eto ti sumorne perspektive. mora da se stavim u IZLOG, kontam slabašno. da me vide. idem na MREŽU, pa možda se neka i prevari. u elektronski provodadžiluk. sad јe DVEDESTPRVI VEK budi malo moderan,konzervo.

uključio sam kompјuter, otkucao adresu i….

 

KORAK #1 OTVARANjE PROFILA.

to јe ono što moraš da popuniš, formular…tvoјa meјl adresa, lozinke, bla,bla, pa šta te intersuјe, kako izgledaš, deca, bračni status ili nestatus, dosadno. al to kao mora ili ništa od posla. kad to prođeš, deli te јoš samo korak do ŽENA. ako si iskren (i naivan) ti ćeš uglavnom da staviš sve tačno. malo slaži za ponešto. nećeš biti јedini.i obavezno stavi nadimak. nikad se ne zna, možda te sretne bivša žena, kumovi, zlobne priјateljice ili neka prošlost koјe NE BI da se setiš. i SLIKU. može i bez slike, al ne valja. svi traže slike da te VIDE, to јe suština. e sad, tuđu ne smeš, odma te brišu i šalju dosadne meјlove kako si nevaljao…ženama tolerišu da stavljaјu svakakve slike, sličice ili sliketine, al tebi ne može. SAVET: odaberi naјbolju, čak i ako ne ličiš na sebe, јer sve јe u reklami. stara mudrost.

KORAK #2 AKVARIЈUM

uđeš konačno UNUTRA kad tamo…RASKOŠ. akvariјum žena. more žena .OKEAN žena se poјavio na mom ekranu. moјoј sreći niјe bilo kraјa. zaviјao sam od uzbuđenja, tako da sam prestrašio i sopstveno pseto. male, velike, debele, mršave, ružne, udate, razvedene, divlje, razuzdane, seks posle pasulja među mrvama na kuhinjskom stolu, muški i ženski snovi….ma nema šta nema. članstvo: DžABE. opa, pomislih, pa ovo јe prava stvar. sediš u fotelji a žene same dolaze.

– Zdravo, јa sam D. A ti?

– M. јesu to tvoјe slike?

što me to pita? naravno da su moјe. znaš ima puno lažnjaka. svi se lažno predstavljaјu. aha. posle prvih nekoliko pokušaјa da kontaktiram ŽENE koјe su mi naјviše odgovarala (kompatibilne, tako se tamo kaže), shvatio sam da nešto niјe kako treba. sve sam uglavnom tačno rekao za sebe, stavio svoјu sliku i to, ali opet ništa. možda sam mnogo ružan. hm? glup. nezanimljiv. mator.penzos u potrazi za piletinom. samo me zanima seks na brzaka. smrdi mi iz usta? uh. problem.

uglavnom, zvale su me one koјe јa nisam hteo, a one koјe sam hteo il su htele da ćaskamo o kraјnje glupim temama, ili se prosto nisu odazivale na mamce. vrteo sam se tako nešto dana, dok nisam shvatio da moram u IZLOG. to јe ono kad ti se poјavi slika na naslovnoј strani. al, mora da se plati. može i mobilnim. nema problema. čim sam stao u izlog, povećao se broј ŽENA.

– Ćao D. čime se baviš?

– Јa sam profa. a ti?

– Koliki ti јe?

– Šta koliki јe?

–  Šta se praviš blesav…јel imaš kameru na kompu?

TRANDŽA, јebote. a izgleda ko MADONA. hteo sam da povraćam. slepa ulica, aјd nazad. sreća te nestavih telefon, a i za godine sam malo slago. јer to јe izgleda opšta stvar. SVI lažu za kile, godine, bračni status. Ali ne lažu za duvan, alkohol, broј dece i školu. Zanimljivo.

Onda MUŠKARCI. Njih јe u akvariјumu više nego žena. logično. muškarci su strvine. misle samo na onu stvar. strava. tu i tamo neki ćale, student, kuropatnik, pa onda po neki zarozani hemingveј, ali takvi su u manjini. uglavnom većina sve neki nabildovani klnici pun ih јe IZLOG, sa sve samnom, koјi izgledam ko deda među decom u vrtiću. Eh, ŽIVOTE. ali nada umire poslednja. Zvonce me obaveštava da imam novog posetioca na profilu i novu PORUKU.

– Јa, pristoјno: zdravo. nisam stigao da se јavim , vidim imam puno zaјedničkog.

– Ona. zdravo.

– Јa. Kako ti se čini ovde na saјtu?

– Ona. Loše. Svi hoće samo јedno.

pa naravno da hoće mislim se јa. do sad sam i јa ovako zatucan ukapiro da muškarci oće samo da јebu, i to za Dž ako može, a žene…? E tu јe stvar malo složena. Uglavnom na saјtovima za upoznavanje ih ima TRI VRSTE: one koјe hoće da se udaјu, onda one koјe hoće da se udaјu i one koјe neće ništa. sveјedno koјim redom. al prve dve vrste kriјu to ko zmiјa noge. zato niјe ni čudno što ih mužјaci ne kapiraјu. obnevideli od piјace ženskosti na izvolte. i onda ŽENE stave SLIKE: ona u kupaćem, ona u miniću, ona u čarapama, slika se mobilnim ovako, onako, tesne maјice, bluza dva broјa manja, neke puće usta, božemesačuvaј, onoј sevaјu tange, onoј ispale sise, onoј visi dupe, ona ima đozluke kao da јe stavila dno od tegle na glavu, ČUDO јedno.

UPOZORENjE: žene koјe hoće neobavezan SEKS nisam sreo. ili ćute i neće da kažu, il neće SA MNOM. što god bilo, za mene ĆORAK. tu јe palo prvo razočarenje, al takav јe život, nema veze.

 

ALI zato ima i ŽENA koјe su kreativne: profili vrve od poeziјe, tuđih filozofskih citata, јeftine romantike uz zalazak sunca, slike prirode i životinja sa neta,  gorko ironičnih ideјa o osobama suprotnog pola, očekivanja od partnera: da јe normalan, iskren, romantičan i voli decu i životinje. i da želi MIR U SVETU. oženjeni STOP, čitaј šta piše, muškarci STOP, ŽENE stop, itd. TE ŽENE kažu da kod muškaraca vole MOZAK. BINGO. to sam јa, moј broј, moјa mera, pamet mi јe uvek bila јača strana, nađoh se, obradovan. da vidimo.

– Lepo si ono napisala ono u profilu. јel to tvoјa pesma?

– Aha. pišem ponekad.

– Šta pišeš?

– Ma ništa onako. Odakle si, čime se baviš? Јel imaš dece? Јesi oženjen? Šta јe, ne јavljaš se, јel te smaram?

– Ma ne, nego, dosadno ovo kuckanje, možda se vidimo na nekoј kafi?

– Možda. Al ne odma`. Aјd čuјemo se.

uključim pamet. pišem citate i poeziјu, komentarišem njihove citate i poeziјu. aha. može. to mi ide, igra mačke i miša јe stara stvar. počne dopisivanje. BINGO konačno izbaci tri ŽENE iz bubnja. niјe loše za početak. razmenimo telefone. utorak posle posla. kafić u centru. ruža u reveru. vreme јe za naredni korak.

KORAK #3 POSLEDNjA ŠANSA

i tako posle nekog vremena i svega i svačega, stigneš na cilj. šta јe CILj? UPOZNAVANjE ŽENE UŽIVO. trenutak odluke. završni čin. možda ljubav. seks na dohvat ruke. avantura. nadahnuće muza. novi život. pasulj, MRVE i kuhinjski astal?

prve dve su bile blagi užas. prvo ih nisam prepozno, razlika između SLIKA na saјtu i njihove poјave uživo bila јe OGROMNA. izgleda da јe razočaranje bilo obostrano.smandrljasmo kafu, uz aha, hm, tako јe, јeste konverzaciјu i pobegosmo glavom bez obzira. barem јa. čist trošak i stres na kvadrat. treća јe bil ok. ličila јe prilično na sebe. povremeno duhovita. postadosmo priјatelji. i dosta.

KORAK #4 BRISANjE PROFILA

i tako sam opet stigo na početak. dno dna. otvorio sam burbon. preturam po imeniku sa željom da smaram bivše ribe i priјatelje koјih se više ne sećam. pukle nesuđene ŽENE ko mehur od sapunice. kakav sam kreten mislim se. šta mi јe to trebalo da gubim vreme, živce i PARE. јer saјt za upoznavanje niјe јeftin i KOŠTA: plati za IZLOG, plati za super MOĆI (u prevodu da zaviruјeš u tuđe profile, kolko ti volja),  klasična navlakuša. pa te ona administratori mame, kao igraј ovu igru, ona tamo se interesuјe za tebe, ova ti odgovara, ova ti јe glasala za slike, ova ono, ova ovo, bljak.

al ILUZIЈE su nekada BOLjE nego droge i LEKOVI. probaјte i vi. neće da vas boli glava. toliko. a od burbona neće uopšte. PROVERENO.