fbpx

ČEMU SLUŽI KNJIGA BEZ SLIKA

„Čemu služi knjiga“, pitala je Alisa u „Alisinim avanturama u zemlji čuda“ Luisa Kerola, „bez slika i razgovora?“ To je izjava sa kojom bi se složili milioni korisnika Instagrama koji koriste oznaku #bookstagram. Ali Alisa se poziva na ilustracije i dijalog unutar knjige, dok „knjigogrameri“ prave vešto komponovane fotografije same knjige. Bookstagrameri pretvaraju knjige u estetske objekte same po sebi.

Instagram je društvena mreža za deljenje slika. Korisnici označavaju svoje slike haštagovima, omogućavajući drugim korisnicima da traže različite slike. Oznaka #bookstagram je moderan fenomen, bukvalno sudi knjige po koricama. „Koja je korist od knjige“, ​​mogu pitati Bookstagrameri, „ako ne možete da je fotografišete i podelite na Instagramu?“

Kako je sve počelo

Ilustrovane korice za knjige i zaštitni omoti su relativno skorašnja pojava u istoriji knjige. Sve do 19. veka korice knjiga su služile praktičnoj svrsi zaštite knjige, odnosno obezbeđivanja prostora za reklame.

Sve do kontroverznih naslovnih ilustracija Obrija Berdslija za Žutu knjigu 1894. godine, knjige su počele redovno da sadrže slike na svojim omotima.

Žuta knjiga je fascinantan slučaj u dizajnu knjiga jer se namerno želelo da ljudi sude o njoj po koricama. Pored Berdslijevih ilustracija, Žuta knjiga (prikladno) imala je žute korice. Berdsli je želeo da se knjiga poveže sa skandaloznim francuskim romanima tog vremena, koji su bili poznati po tome što su bili „žuti” zbog žutog omota u koji su stavljeni da bi upozorili kupce na njihov sadržaj.

To nam pokazuje da ne samo da možemo suditi o knjizi po koricama, već možemo suditi i o čoveku po koricama knjige koju je navodno čitao.

Pa da li je dobra ideja staviti svoju sliku na korice knjige?

Ovo zavisi od mnogih faktora. Dobra je ideja, i skoro obavezna, da koristite svoju sliku na naslovnoj strani ako ste poznata superzvezda. Mnogi autori misle da će ih stavljanje sopstvene slike na naslovnicu  učiniti poznatim. Ovo nije obavezno tako. Osim ako niste dobro poznati u medijima, kupci u knjižarama neće prihvatiti vašu knjigu na kojoj se nalazite na naslovnoj strani. Međutim, ako prodajete isključivo usku nišu u kojoj ste dobro poznati, ili je vaša namera da počnete da se brendirate na određenom tržištu, vaša fotografija na prednjoj korici može biti prednost.

Ako ste VI proizvod, onda se vaša slika apsolutno može koristiti na prednjoj korici. Ako  vaša knjiga nije fikcija i poznati ste stručnjak u svojoj oblasti (kupci bi prepoznali vaše lice), onda se vaša slika može koristiti na zadnjoj korici, zajedno sa biografijom. Inače, vaša slika i biografija spadaju u zadnji deo knjige.

Kako to izgleda na policama knjižara?

Brzi pogled na police u knjižarama pokazuje da izdavači pokušavaju da naglase jedinstvene aspekte fizičke knjige: tvrdi povezi klasika su utisnuti prelepim ukrasnim šarama i tipografijom, dok savremena beletristika sada rado koristi slike i stilove preuzete iz istorije vizuelne umetnosti. Zbog toga je #bookstagram toliko kulturno značajan: koristi digitalni medij da proslavi samu materijalnu supstancu same knjige.

Na kraju, odgovor je: „Zavisi!“ Ali češće je odgovor: „Ne.“ Dobro razmislite o svom tržištu i brendiranju pre nego što odlučite da stavite svoju fotografiju na korice knjige.

 

Bez alata nema zanata

Pričam ti priču…

U mirno doba, kada se posvršavaju poslovi, smišljaju se priče. A u nestabilno se ostvaruju. Počinju da se dešavaju u realnom vremenu. Kao na primer ona priča o dva miša koja su upala u kacu sa mlekom i počela da se dave. Jedan se fatalistički prepustio sudbini i potonuo na dno. Drugi je iz očaja mlatio nožicama i umutio maslo. To mu je pomoglo da se kroz zgusnutu masu ispne na vrh i spasi se.

Pogodili ste, danas je taj trenutak kada se delimo na one koje reka života stihijski nosi, i one koji uzimaju stvar u svoje ruke. Takođe je pravo vreme za ljude koji žive od pričanja priča. Pa kako to? Tako što je danas u razvijenom potrošačkom društvu konkurencija tolika da je neophodno kvalitetnim marketingom izdvojiti svoj proizvod ili uslugu iz gomile sličnih.

…gde uspesi niču…

Takvo pričanje priča zove se copywriting i ima svoja pravila. Nije dovoljno zavaliti se u stolicu i razvezati kao kad zabavljaš društvo u kafani. Zakonitosti u ovoj formi pripovedanja postoje zato što su njegovi efekti merljivi. I niko ti neće platiti da mu pričaš viceve, več će jednostavnim uvidom u rezultate prodaje oceniti tvoju veštinu i prepustiti svoje blagostanje u tvoje ruke.

Put do škole u kojoj se uči veština poslovnog pripovedanja ide preko tvog kompjutera. Uzmi miša u ruke i potraži odgovarajuće radionice koje drže renomirani profesori. Potrudi se da nađeš predavača koji poseduje i praktično znanje iz poslovnog pisanja, a ne samo teorijsko.

…jer sada je era…

MASTER CLASS RADIONICE. Napredne radionice namenjene su polaznicima koji žele da usavrše autorsko pisanje književnih formi, kao i profesionalnih poslovnih tekstova iz oblasti marketinga, reklame i prodaje.

Ako si u stanju da vidiš poruku u svakodnevnim prizorima u životu, ili da predočiš sebi scenu koja je nepoznatog autora inspirisala da ispiše grafit na zidu, onda je ovo pravi posao za tebe. Ako predmete vidiš ne samo kroz njihovu upotrebnu vrednost, već nazireš i emotivnu vezu koja se stvara između korisnika i njegovog npr. automobila, znaćeš i kako uspešno da istakneš svojstva proizvoda ili usluge koje reklamiraš.

Nauči tajne zanata i upotrebi korisno svoj talenat za pripovedanje. Na osnovu tvojih priča publika će doživljavati kompaniju za koju radiš kao mesto na kome se rešavaju njihovi problemi. Zato učini njeno lice privlačnim i poverljivim . A to možeš da uradiš kroz maštovitu interpretaciju onoga što ta firma nudi svojim korisnicima.

…za kopirajtera!

Imaj u vidu još jednu jako bitnu stvar. Kada je poslovno pisanje i reklamiranje još bilo u povoju, kopirajteri su se mnogo više znojili da bi došli do pravog tona kampanje. Takođe je sve suviše koštalo da bi se grešilo i više puta pokušavalo. Reklamne kampanje su se zasnivale na slanju pisama na adrese potencijalnih korisnika usluga ili proizvoda. Zamisli koliko je to koverata i poštanskih maraka. Danas, u digitalnom dobu, testiranje ideja ne košta skoro ništa i vrši se jednim klikom.

Zato – dobrodošli u novo doba online biznisa u kome sliku stvara dobra poruka. Nauči kako da istražiš svoju ciljnu grupu i u skladu sa njenim osobinama formiraš pravi odgovor na portražnju. Ono što će ti ovaj posao olakšati je upravo to što načini na koji se to radi nisu proizvoljni i mogu se naučiti. Od čega je sastavljen kostur priče na koji ćeš ti lepiti meso pokazaće ti veštiji od tebe.

Tvoje je samo da mlatiš nožicama, pardon – ručicama po tastaturi!

Kopirajter – karika u poslovnom lancu bez koje se ne može

Sigurno ste bar jednom u životu kupili nešto što vam možda i nije preko potrebno. Ali to vas nije sprečilo da sebe obradujete prepuštajući se osećaju kompletnosti. Kao da vam je samo taj deo falio da bi ste konačno uživali u celovitoj slici sopstvene samobitnosti.

Čoveka koji vam je objasnio kako da to postignete, kao i zašto je to prava stvar za vas,najradije bi ste proglasili za doživotnog prijatelja. On je onaj iluzionista u realnom vremenu, plemeniti saigrač uz čiju asistenciju ste uspešno poentirali sa same ivice ofsajda.

MASTER CLASS RADIONICE. Napredne radionice namenjene su polaznicima koji žele da usavrše autorsko pisanje književnih formi, kao i profesionalnih poslovnih tekstova iz oblasti marketinga, reklame i prodaje.

Gospodin Kopirajter – igrač za sva vremena

Pitate se kako mu polazi za rukom da bolje od vas poznaje vašu pravu prirodu. Kada bi ste pokušali da sklopite fotorobota po njegovom liku, bili bi ste svedok savršenog uklapanja međusobno naizgled nespojivih delova. Jer, neprimetna a uspešna transformacija je njegovo srednje ime.

Za početak bi uzeli prstohvat oštroumnog psihologa u čijoj doktorskoj torbi uvek ima ampula ispunjenih raznim delovima kolektivno nesvesnog. Njegov seizmograf nepogrešivo reaguje na najtananije pomeranje tektonskih ploča koje u slojevima ispunjavaju vaše nesvesne nagone. Baveći se ljudskim potrebama naučio je u kom trenutku i na koju treba da stane da bi izazvao zapljuskujući talas želje u vašem srcu.

Zatim se u adekvatnoj razmeri dodaje određena količina analitičkog uma vrhunskog detektiva. Bez njegove surovo logične dedukcije ne bi smo mogli da dokučimo iz čega se vaša želja sastoji. To će mu omogućiti da vas nežno usmerava u odgovarajućem pravcu, koji je uvek najkraći put do cilja.

Ako je vam je došao na vrata sa gajbicom paradajza koji vi ne želite da kupite jer ga već imate, skromno će vam, polako se spremajući da vas kulturno ostavi na miru, natuknuti da on eto paradajz prodaje da bi skupio pare za školarinu. Vaše pljuvačne žlezde će mirovati i dalje, ali će plemenito srce zadrhrtati pred epskom slikom borbe Davida protiv Golijata, i odrešićete kesu da bi ste učestvovali svojim skromnim prilogom u njegovom trijumfu nad životnim preprekama. I to je već drugi poen na gostujućem terenu.

Ogledalce kaži mi, kaži…

Ova osoba ima jedan strastveni hobi pomoću koga donosi  kvalitetnije  zaključke o svetu koji je okružuje. Taj hobi je statistika. Količine i odnosi koji se mogu brojčano izraziti dozvoljavaju joj da pravilno adresira svaku strategiju koju smisli. Reč je o jednoj živoj materiji koja se stalno menja i preko koje ovaj, pre svega naučnik, prati promene u tkivu ponude i potražnje.

Statistika mu kaže da će Eskimu teško prodati frižider u svrhu hlađenja hrane, ali da je moguće do cilja doći zaobilaznim putem. Jer on ne vidi samo frižider, on vidi deo onog sna koji svi sanjamo, a to je da se ničim ne izdvajamo iz kapitalističkog čopora, i da svoje biti isprojektujemo preko imati. Tako na snežno belu površinu ovog dela planete utiskuje logo poznatog brenda koju ni najljuća vejavica ne može da izbriše.

I na kraju, vezivno tkivo i tetive koje ove delove organizma spajaju u neraskidivu funkcionalnu celinu, čini njegova empatija. Kada se pogleda u ogledalo on vidi vas. Njegove potrebe su i vaše potrebe jer smo svi napravljeni na isti kalup. On sanja tvoje snove i gaji tvoje želje. Jer da nije tako nikakavo razumevanje između nas ne bi postojalo, i društveni ugovor bi bio automatski poništen.

Kako do cilja?

Sada vam je sigurno krivo što se niste rodili ovako nadareni. Ne upadajte u zamku malodušnosti. Ovu osobu nisu proizveli ni geni, ni naučna laboratorija. Proizveo se sam uvek spremno učeći  i radeći na sebi. Jer on ne poznaje izgovore tipa „ nemam sad vremena“, „ evo sledeći put“, „ kad budem imao više para“…

Odavno je shvatio da je svako ulaganje u znanje investicija, a ne trošak. I evo ga, sada je na korak ispred vas, čeka da vam uhvati pogled i objasni vam šta je to što zaista želite.

Ko ti kroji…priču

Moje odelo

Uvek sam mislila, kad napišem nešto to mi je kao odelo. Ako je kraće onda je letnje, kad je duže ima rukave za zimu. A onda, kad izađem napolje u svom novom odelu, ili se smrznem ili mi je prevruće. Ako je forma i odgovarala, suština nije. Porođajne muke krojača reči nisu se nikako završavale.

Lepo sam ja to zamislila, ali kreaciju treba zategnuti, iseći krajeve konaca koji vire, poravnati falte. Ništa mi drugo nije preostalo nego da pokucam na vrata veštijeg krojača. Ukoliko želim i napolje u toj odeći. Za po kući je bila sasvim dobra, tu me niko ne vidi. Ali nisam tkala reči da bi sedele pored ognjišta. Htela sam da i drugi vide, da se dive mojoj maštovitosti i umeću. Da požele da imaju i za sebe jedan primerak.

Ponovo u đačku klupu

Školu je bilo jednostavno upisati. Na moje prijatno iznenađenje, imala sam školske drugove zaustavljene na istom stepenu razvitka. Izvukli smo svoje modele i raširili ih na klupu. Svako je mislio da će baš njegovo delo pretrpeti minimalne izmene. Nismo bili svesni da je ideja bila zaokružena samo u našim glavama. Da je ono što smo imali da pružimo manjkalo u svom pojavnom izdanju. Krišom smo bacali poglede na klupe do sebe upijajući pogledom tuđe mustre. Po malo zavideli kako nama nije pao na pamet taj neuobičajeni preplet i ta tanana nijansa osećanja pretvorena u boje.

Zatim smo sledeći instrukcije majstora rasparali do klupka svoje tvorevine i krenuli iz početka. Vredno smo ređali reči u nove rečenice i iznosili na svetlost dana nove uglove gledanja. Samo tkanje je uzvraćalo novim sjajem. Pasusi su lepše padali niz glavnu konstrukciju priče. Svaka tačka bila je čvorić kojim se završavao jedan red veza i počinjao drugi. Dijalozi su se pojavili u formi rupica za dugmiće čije nas kopčanje štiti od promaje smisla.

A naše samopouzdanje je raslo najavljujući još smelije projekte u budućnosti. Kreacije su nam se od jednog komada pretvorile u komplet. Znali smo, ovo ćemo s ponosom nositi i što je još važnije trajaće nam. Preživeće test vremena i naše vreme i trud neće biti proćerdani zarad klimavog trenutnog zadovoljstva.

Ostavili smo za nama onaj romantizam koji nam je govorio da je samoukost nepatvorena vrednost. Jer uvek može i više i bolje. Majstor nas je gledao sa simpatijama, uživajući u rezultatima svog truda. I blago zaustavljao naše pokušaje da prerađujemo stvoreno u nedogled. Jer to se takođe uči, znati kad da staneš. Da završiš jednu priču, a od viška materijala napraviš drugu. Nešto je zgodno kad je mini, a opet neki materijali zahtevaju postavu. Što više kriju, to više pokazuju.

Model za sva vremena

Danas su nam kolege pažljivi čitaoci radnih izdanja. Više pari očiju bolje vide, a ako je nešto izvan našeg domašaja ne stidimo se da to i kažemo. Onda opet zovemo glavnog krojača u pomoć. On je uvek u svojoj radionici, raspoložen da odloži svoj rad i priskoči sa preciznim savetima i konstruktivnim rešenjima. Iz te škrinje znanja se možeš služiti uvek. Ona je neiscrpna i sa svakim novim učenikom se obogaćuje umesto da se prazni.

Sada imam pun radni sto završenih dela, od kojih će se mnoga uskoro pojaviti na glamuroznim pistama. I stvaram nova bez strepnje i nesigurnosti, jer znam da sam naučila i primenila ona važna pravila na kojima se drže sve priče još od prve reči.

 

Koliko verujemo u ono što pišemo

Pažljivi profesionalci su nam objasnili da su za pisanje, osim olovke i papira, potrebni inspiracija i motivacija. Tim redosledom. Inspiraciju nalazimo u svetu koji nas okružuje, kao i u sopstvenoj duši. Motivacija nam napreduje, u skladu sa čvrstinom volje koju posedujemo. Ali, da li je ovo dovoljno? Šta se dešava sa druge dve noge od stola – disciplinom i verom u ono što radimo? Ostvareni pisci imaju sve ove osobine naštelovane na maksimum. A šta je sa nama?

Disciplina discipline

Mislili ste da je stvar rešena onog trenutka kada ste shvatili da ste i više nego dobro motivisani da na nebeski svod slavnih okačite i zvezdu sa svojim imenom. Međutim, motivacija je nestalna i ukoliko se u pravom trenutku ne ukrcamo u taj voz, napustiće peron bez nas, to je sigurno. Zato ona ne putuje samostalno već ima pratioca koji je zadužen da je sprovede do željenog mesta. Ta družbenica je disciplina.

Disciplina je naš tutor koji je zadužen za pravilno upravljanje vremenom. Uspeli smo da održimo u životu ono dete u sebi, čija mašta je zaslužna za rađanje ideja. Ali kao što to sa decom uvek biva, ona bi se večno igrala i jela čokoladu za sva tri obroka, plus užina. Deca žive u sadašnjem trenutku i ne osećaju odgovornost za svoje postupke. Danas će biti neustrašivi vitezovi, sutra kauboji ili lopovi. Da oni odlučuju, sve ideje bi bile trenutni blesci munje koja perfektno osvetli scenu i odmah potom nestane i uključi mrak.

Da bi smo bilo šta u životu uradili kako treba, moramo ovo dete dovesti do zrelosti. Jer disciplina je stvar perspektive. Moramo biti sposobni da vidimo sebe u budućnosti. Ne smemo se zaustaviti u trenutku kad smo osedlali šarca i krenuli u juriš na zamak. Da bi akcija uspela treba da delujemo, a kada zasednemo na tron možemo post festum analizirati bitku u kojoj smo pobedili.

Verovali ili ne

Možda će nam se to učiniti suvišnim komentarom, ali uspešno pisanje zaista zavisi od toga koliko verujemo u ono što radimo. Ako smo izabrali da pišemo u žanru za koji smatramo da je popularan, a ne leži nam, onda će nam i vera u poduhvat podrhtavati kao fatamorgana na pustinjskom suncu. Ili smo izabrali da pišemo o temi koja nam i nije baš bliska pa su nam likovi ispali nekako neuverljivi, kao bokser pero lake kategorije (da ne kažem papir kategorije). On zadaje udarce ali ne možete se oteti utisku da su pretnja samo za komarce.

Kad se zagledate u sebe shvatite da možete da pišete dobro samo o onome što poznajete i volite. I to je u redu. Nekim drugim temama neka se bave oni koju tu teritoriju osećaju kao svoju. Nije važno da li ste se sa temom upoznali praktično ili teorijski. Ako je niste doživeli, to ne znači da je ne razumete dovoljno da bi ste pisali o tome kako vi to vidite.

Neko je jednom rekao da je lenjost fiziološki skepticizam. U ovoj izjavi sadržane su obe kategorije koje smo u ovom tekstu dotakli. Dakle pomeri prst i spusti reči na papir, i to će biti najveći dokaz tvoje dobre vere.

Rezultat pokušaja da se izbegne sloboda izbora i odgovornosti za taj izbor, Sartr naziva „loša vera“. Budimo lojalni sebi i svojoj svesti i potrebama, pa nam ni postavljeni cilj neće biti van dometa.

 

Kako ostvariti ciljeve uspešnog pisanja

Dobar plan, motivacija, strpljenje i upornost

 

 

Kada vežbaš pisanje svakog dana, neizbežno i postavljaš nove ciljeve i donosiš razne odluke povodom toga. Dovoljan je samo entuzijazam da sastaviš listu prioriteta i želja da bi mogao kasnije samo da ih slediš na svom putu do pisanja koje ima kredibilitet.

Uvek postoji bar jedan aspekt tvog pisanja u kojem si stvarno uspešan. U skladu sa postignutim uspehom, gradi svoje ciljeve za naredni period u kom ćeš biti zadovoljniji onim što napišeš, a samim tim postaćeš kvalitetniji pisac.

Da bi se ove zamisli ostvarile, moraju se pretvoriti u realne ciljeve, a ciljevi u svakodnevno vežbanje i strategije realizacije tih vežbi.

Definisanjem i realizacijom zadatih ciljeva kroz vežbanje, svakako ćeš doći do uspeha, odnosno, do efektnog pisanja sa magnetskim efektom.

Ipak, realizacija zacrtanih ciljeva nije lagan zadatak. On podrazumeva proces razmišljanja o željenoj temi, analizu, planiranje i dobru strategiju pisanja. Realizacija podrazumeva i stalnu motivisanost da se radi, odnosno, piše u kontinuitetu.

Da bi olakšao da se tvoji ciljevi što lakše oslikaju u realnosti, sledi neke korake kojim možeš brže da dođeš do uspeha.

  1. Definiši autentično i jasno: Pre nego što se upustiš u pisanje, kreni od svojih želja. Ako znaš šta tačno želiš da pišeš, tako ćeš jasnije znati i kojim putem treba da kreneš. Dešava se nekada da pisac jednostavno ne zna šta bi pisao, nema jasnu sliku šta je to što bi imalo neko značenje za njega. Nejasnoća u željama dovodi do toga da se trudiš, ulažeš u sebe i svoj rad, pri tom rasipaš svoju energiju i resurse na nešto za šta misliš da bi moglo da te dovede do uspeha, ali neće. Na taj način ideš u susret svoj želji na nejasan i nedefinisan način.

Razmisli šta bi mogao da pišeš, a da se pri tom osećaš ispunjeno,uspešno, srećno. Konkretizuj koje to veštine, a koje poseduješ, mogu da te vode do tog osećaja prilikom pisanja. I ne upoređuj se sa drugim piscima. Definiši svoje ciljeve samo na osnovu ličnih afiniteta i sposobnosti. Tek kada si siguran u ono što želiš da pišeš i koji je to žanr u pitanju, možeš da pređeš na sledeći korak, a to je formula i razrada vežbi koje će ti pomoći da ostvariš svoje lične ambicije.

  1. Formulisanje ciljeva kroz vežbanje: Ovaj korak je možda važniji od prethodnog. Nekada, kroz jednu veštinu koju posedujemo odredimo više ciljeva, a ponekad je sama veština ujedno i cilj. Cilj je ono odredište kome se teži kako bi se ostvarili kroz kvalitete koje posedujemo. Prema njemu usmeravamo snagu i resurse. Cilj daje odgovore na pitanja ’šta je ono što bih trebao da pišem kako bih se osećao ispunjeniji’ ali i isto tako ’gde grešim kada često nailazim na kreativne blokade u svom pisanju’ Cilj je okvir i putanja koja vodi do potpunog ostvarenja. Zato je važno svakodnevno raditi na tome i vežbati pisanje što je više moguće. Evo o čemu bi još trebao da vodiš računa prilikom utvrđivanja sopstvenog plana i programa vežbi:
  • Jasno i precizno utvrdi šta želiš da napišeš. (npr. Želim da napišem par naučnih eseja na određenu temu)
  • Razmisli koje su ti veštine za to potrebne i na koje sve načine možeš da dođeš do cilja. Šta je to potrebno da uradiš da bi uspeo. Npr. Kroz određenu literaturu nadogradiću znanje koje mi možda nedostaje, pohađaću radionicu ili kurs koji mi može u tome pomoći, upisaću Fakultet i sl.
  • Koje veštine poseduješ i da li bi trebalo da ih unaprediš. Npr. Brzo učim, dobro pamtim, odličan sam u organizaciji svog vremena…
  • Definiši vreme za svaku aktivnost koja vodi ispunjenju cilja. Npr.dnevno, nedeljno, godišnje…
  • Razmisli o ljudima koji bi mogli da ti pomognu. Npr. Priljatelji će mi preporučiti neki dobar sajt, profesor će mi pomoći na konsultacijama i sl.
  • Postavi jasne parametre koji će ukazati da si na dobrom putu. Npr.pohvale drugih, uspešno razvijene neke veštine i sl.

Tek sa osmišljenim planom i dobrom strategijom, možeš da kreneš u realizaciju svojih ciljeva. Postizanje ciljeva ne funkcioniše po principu zakucavanja lopte u koš, traži vreme i ozbiljnost, a najvažnije od svega- traži stalnu motivisanost i volju za angažovanjem.

Ako si precizno definisao cilj, razradio ga kroz zadatke i vežbe, smanjićeš šansu za gubitkom volje u realizaciji tog cilja. Niko nije uspeo, a da se pre toga nije potrudio. Budi strpljiv, uporan i već si na putu da postaneš ostvaren i uspešan pisac.

(Re)kreativno pisanje

Razni su razlozi zbog kojih smo počeli da pišemo. Bez da se pravimo pametni. Neko se naterao, a nekome je ruka sama krenula. Mnogi su se na taj način ’olakšali’, a retki su bili ’miropomazani’. Kvalitet je, zbunjen, trčkarao između ovih grupa, dok se nije trajno zaustavio kod jedne. U oba slučaja namere su bile časne. Nemamo nameru da pravimo veštačke podele, već da se pozabavimo motivacijama svakoga od nas.

Sportsko pisanje

Ako bi smo, na prvu loptu, uštopovali entomologiju izraza rekreativan, dobili bi smo jedno misaono terenče formirano od napuštene poljane iza kuće. Male goliće smo napravili od školskih torbi, krcatih obrazovnim gradivom. Nemarno zbačene sa leđa, u jednom potezu poređane na razdaljini odmerenoj dečjim korakom, činile su goliće. Tako smo mogli, sa svojim oskudnim znanjem, ali neopterećeni svetskim šampionatom, da veselo zaigramo.

Prednost igranja na ’maliće’ je to što nam nikakvi milionski transferi ne dišu za vratom. Stoga smo u stanju da, krećući od nule, fintiramo protivnika vođeni isključivo inspiracijom datog trenutka. Pošto se ova neformalna igra može igrati sa samo jednim golom, protivnik će biti beli papir. Sudija naravno nije prisutan, jer ga ova amaterska igra ne uključuje. Sami smo sudije i učesnici. Sami određujemo trajanje poluvremena, faul u napadu, i shodno tome, penale sa tri metra.

Vezli smo po terenu-papiru gipkim nogama-rukama i trenirali mišiće-vijuge, upisujući se u listu strelaca koristeći sopstvenu veštinu, kao i nepažnju protivnika. Zamišljali huk navijača i deklamovali bombastične izjave komentatora prilikom svakog postignutog gola. Divili smo se sopstvenim kreativnim bravurama. Uveče smo, znojavi i zadihani, kretali kući put majčinog glasa koji je pozivao na večeru. Tako iscrpljeni, posle urađenih domaćih zadataka, pali smo u krevet, da sanjamo san ovenčan slavom. San koji je sam sebi dovoljan.

Olimpijsko pisanje

Izgradivši takmičarski duh na onom, prethodno pomenutom poljančetu, iz male lige prešli smo u veliku. Kao i mi sami, porasle su i naše misli. Osokoljene sopstvenom zrelošću, tražile su izlaz do kasno u noć. Mozak je postao enteogen. Vodili smo olovku po papiru, tražeći božansko u sebi. Omiljeni pisci postali su šamani, čije smo vizije zaljubljeno sledili.

Rečima smo štrikali lestvice ka onom posvećenom nebu, tvoreći duši nogostup. Zemlja se udaljavala, dok se vasiona primicala. Iznova smo gradili sebe, slažući rečenice u originalnu mustru. Biće to naš Torinski pokrov, poškropljen skorenom krvlju u koju smo besanih noći umakali pero. Ređali smo duševni relikvijar, kao zalog autentičnosti.

Ostavili smo u zadatak nekoj budućoj forenzičkoj umetnosti, da utvrđuje tačno poreklo misli, rođenih iz zamršenih sinapsi našeg mozga. Transcendirali smo, stavljajući dužnost iznošenja istine iznad osećaja zadovoljstva. Tako obogaćeni, zacementirali smo svoj kristalni tron na planini bogova.

I na kraju, poklon citat:

„Ne bojim se čoveka koji je 10 000 udaraca vežbao po jedanput, ali me strah onog koji je jedan udarac izvežbao 10 000 puta.“ – Bruce Lee

 

 

Koje tehnike usavršavaju tvoje pisanje?

Ima razlike između talenta i rada na njemu

Zašto je tako teško napisati nešto efektno, nešto od čega će ti zavisti realizacija zacrtanih planova ?! Šta je to što pisanje čini nepodnošljivim ? Šta je sa krivicom kada ne radiš ono što treba, u vremenu koje si odredio za to ?! Vrlo lako možeš da nabrojiš dovoljan broj stvari zbog kojih ne osećaš da radiš predano na planiranim ciljevima ?!

Poznat ti je koncept discipline. Profesori u školi govorili su ti sigurno kako nećeš biti uspešan ako ne radiš na onome što voliš, svaki dan. Neko drugi, koga si takođe smatrao autoritetom, verovatno ti je govorio da ne treba sebe da smatraš autorom ukoliko ne pišeš svakodnevno.

Verovatno su ti poznati i sledeći trikovi:

  • Najbolje da pišeš ujutru, kada si polubudan i kada je tvoj um još uvek sanjiv.“

  • Izdvoj određeno vreme svaki dan i posveti se samo toj aktivnosti, u kojoj želiš da se usavršiš.“

Gde je istina ?

Možeš čak i da uradiš poput većine, da se ujutru središ, obučeš kravatu i odelo, odeš u kancelariju i tamo radiš na svojim zadacima od 9-17h.

Evo istine: Ne moraš da pišeš danima. Nedeljama. A kada te ljudi pitaju šta radiš, uvek kaži da radiš na svojim ciljevima. Možda ćeš se zapitati u čemu se onda sastoji taj rad kada ništa nisi zapisao već neko vreme ?!

Svako ima neki svoj, drugačiji proces. Nije neophodno ispisati stotine stranica, potrebno je imati sposobnost da slomiš srce onim što si napisao.

Sve što ti treba, unutra je

Prebaciti svoje ideje u pisanu formu ima veze sa tim da li si „emocionalno pametan“. Radi se o razumevanju ljudi, njihovih kompleksnih sistema verovanja i ostalih sposobnosti i veština. Potrebno ti je da prepoznaš razlog nečega što želiš da postigneš, a ne samo cilj sam po sebi. Sve je stvar dobre psihologije.

Oni koji uvek efikasno beleže svoje planove i ciljeve nisu obavezno veliki intelektualci niti veliki i čitani pisci. Veliki pisci često nisu ni najbolji učenici. Možeš da ih prepoznaš jer nisu nešto preterano komunikativni i ne daju uvek samo najbolje kritike na nečiji rad, pisani ili verbalni.

Hiper svest, Da ili Ne ?!

Efikasno ćeš zapisivati sve svoje planove i ideje kada budeš znao da prepoznaš trenutke za pisanje. To znači da vidiš gde se nalaze lepota, humor ili tuga. Znači da si svoju svest bar malo proširio.

Dobar autor ne može da živi u dva različita stanja uma, da posmatra i da istovremeno bude u interakciji sa svim što ga okružuje i pri tom da vidi istinu.

Ako si inspirisan, piši

Odradi svoj deo posla. Međutim, dok zapisuješ sve a pri tom osećaš kako ništa ne ide na onaj način kako ti to želiš i osećaš kako samo trošiš bezveze svoje vreme, onda jednostavno napravi pauzu. Stvari koje nameravaš da zapišeš, neće nikuda nestati. Ti se ne možeš povući iz toga, a možeš postati produktivniji.

Ako imaš neku sumnju da li je sada pravi trenutak za početak ovog procesa, onda vredi da dublje razmotriš neka pitanja koja su relevantna za tebe. Pronađi neku temu za sebe i obradi sva pitanja koja te interesuju, a možeš da počneš i sa mesta na kom se sada nalaziš, između ovih redova.

Stvari koje uspešni Content autori rade drugačije

 

Očigledno je da svi content autori nisu jednako uspešni. Savremeni trendovi digitalnog sveta diktiraju nove strategije kojih je poželjno pridržavati se. Neki od najsjajnijih umova pisane reči koristili su malo drugačije tehnike kada su njihovi tekstovi u pitanju. I uspeli su. Ukoliko su ti potrebne smernice, ne bi bilo loše da pogledaš sledeće savete:

Istraživanje publike

Sve počinje sa razumevanjem potreba čitaoca, a najuspešniji pisci ozbiljno su shvatili ovu fazu. Većina content autora počinje sa nekim malim istraživanjem kako bi odredili ko će to najčešće da čita i prati njihove postove na blogu. Uspešan pisac želi da zna sve o svojoj demografiji.

Važno je utvrditi i kako čitaoci provode svoje vreme, koje su njihove želje, šta je to u tekstu što žele da pročitaju. Istraživanje ne bi trebalo zasnivati samo na svojim početnim pretpostavkama. Umesto toga, ospori sva ta pretpostavljanja kako bi se odupro „pristrasnosti potvrde“ i na taj način približio istini.

Investiraj

Uspešni content pisci ulažu manje u poređenju sa još uvek neafirmisanim piscima. Bolje je uložiti malo više novca u par kvalitetnih knjiga nego manje novca u osrednje sponzorisane postove na blogu.

Razlog je jednostavan. Nesrazmerno mali broj postova odgovoran je za većinu deljenja po društvenim mrežama. Ovakav pristup neće doprineti povećanju konkurencije u sferi content pisanja, a publika neće biti zadovoljna sa nedovljnim brojem tekstova.

Umrežavanje

Neki content autori fokusirani su na obavljanje zadataka koji će ih voditi do kvalitetnog posta i to je jedna od najproduktivnijih upotreba vremena jednog pisca.. Međutim, priznati content autori takođe izdvajaju vreme i za umrežavanje sa drugim piscima.

Postoji mnogo mogućnosti za načine na koje ćeš se povezivati sa iskustvom svojih kolega i tu nema ispravnog ili pogrešnog pristupa. Uči od drugih, sarađuj sa blogerima, širi svoju mrežu kontakata  i uči o novim saznanjima iz oblasti koja tebe interesuje. Sve su te stvari od suštinskog značaja ukoliko želiš da izgradiš reputaciju za teme o kojima pišeš.

Diverzifikacija

Uspešni content autori ne drže se čvrsto samo jedne stručne oblasti, čak i ako su ostvareni u njoj. Ti pisci pokušavaju da diverzifikuju vrste sadržaja koje pišu, uključujući tu vizuelne formate poput slika ili videa i podstiču publiku da se na neki način uključi u tu vrstu komunikacije.

Ovakav pristup ostavlja čitaoce zainteresovane za tekst, a pisca može da u izvesnoj meri zaštiti od iznenadnih promena u interesovanjima publike.

Eksperimentiši

Kada pisac pronađe obrazac koji daje najbolje rezultate, on se često drži samo tog obrasca. Za uspešne autore međutim nije dovoljno samo se pridržavati proverenih pravila – oni žele da poboljšaju i unaprede svako postojeće pravilo. Zato ćeš često nailaziti na ostvarene autore koji uvek eksperimentišu, izbacujući tekstove na teme za koji nisu sigurni kako će biti prihvaćene od publike. Takođe, uspešan pisac objaviće i nove forme sadržaja koje njihovi čitaoci ne bi obično očekivali od njega. Ovakav metod rizičan je, ne isplati se uvek, ali ističe suštinu pisanja.

*

 

Na kraju krajeva, ostvareni pisci ne procenjuju svoj uspeh na osnovu subjektivnih faktora. Oni se oslanjaju i na statistiku. Analitika ih obaveštava da li njihova strategija funkcioniše u praksi. Ne bi trebalo samo da veruješ da tvoji čitaoci uživaju u onome što pišeš, mogao bi i direktno da komuniciraš sa njima.

Ne zasnivaj svoje mišljenje na najpozitivnijim ili najglamuroznijim pokazateljima koje pronađeš. Kopaj dublje, ispitaj svoje pretpostavke i dokaži rezultate do kojih dođeš, bili oni pozitivni ili negativni, pre nego što napraviš određene promene kako bi unapredio svoje pisanje.

Za početak dovoljno je da svoj tekst pošalješ nama i tako kreneš da unapređuješ svoje veštine efektnog pisanja.

Gde greše Content autori ?

Bez sumnje, ova oblast pisanja nije jednostavna. Ukoliko autori žele da se izraze kroz ovu pisanu formu i eventualno izgrade karijeru, trebalo bi da budu dobro upoznati sa svim standardima u oblasti Content pisanja.

Potvrđena je činjenica da ne može svako ko piše da bude Content pisac jer generalno, ova oblast podeljena je na neke druge podtipove pisanja koji opet imaju neke svoje principe i stil koji se mora pratiti tokom celokupnog pisanja.

Više različitih faktora utiče na pravljenje greški u Content pisanju. Neke od njih su lako prepoznatljive, a mogu da budu smrtonosne za tvoje pisanje. Većina pisaca često ih pravi u svom radu.

 Ideja se ne uočava odmah u Uvodu

Lako se može zapaziti da mnogi posetioci sajta brzo odustaju od čitanja članaka i praćenja bloga jer ne nalaze ništa zanimljivo tu. Može se reći da već kod uvoda nisu u mogućnosti da pronađu nešto što bi probudilo njihova interesovanja.

Iz tog razloga oni se neće čak ni potruditi da dalje pregledaju stranicu nego će je jednostavno napustiti i otići dalje. Ovakav stav može da proizvede dva efekta na tvoj ukupni kredibilitet. Prvi je da se čitaoci više neće vraćati da pročitaju članke koje si ti napisao, a drugi je da se povećanje procenta odbijanja veoma značajno odražava na tvoj SEO nastup.

Rešenje: Počni da pišeš kraće i jezgrovitije. Pokušaj da svu pažnju fokusiraš u prvih par pasusa članka. Nemoj samo tek tako da počneš da pišeš o glavnoj temi. Napravi osnovu od koje ćeš da počneš, zatim predstavi širu sliku, na kojoj je zasnovan celkupan članak ili blog.

Na ovaj način nećeš uspeti da zadržiš čitaoce na duže staze, ali oni će imati želju da pročitaju više o temi koju si predstavio u uvodu.

Upotreba previše opuštenog tona

Ljudima ćeš se sviđati ako i samo ako budeš ukazivao poštovanje svojim čitaocima. Ukratko, ako budeš vrednovao publiku koja te čita, onda će i čitaoci sigurno da vrednuju tvoj rad.

Ipak, to uopšte ne znači da treba da ostaviš po strani sva pravila i formalnosti i počneš da pišeš tonom koji odaje previše opuštenosti i neprofesionalizam. Posetioci sajta će definitivno voleti da čitaju to što pišeš ako si interesantan i prikazuješ stvari na jednostavniji i lakši način, ali kada pređeš tu granicu, oni će prestati sa čitanjem.

Rešenje: Stekni naviku da počneš da čitaš druge autore, kako oni pišu i koje principe slede dok pišu. Ukoliko ti se učini da su možda previše opušteni, a ipak kvalitetni pisci onda uoči koji su to detalji koji ih čine tako dobrima, a koje bi i ti trebalo da uvrstiš u svoje pisanje. Počni sa izgradnjom i poboljšanjem svog kompletnog rečnika kojim se koristiš dok pišeš. Prati blogere koji su uspešni i već izgrađeni, posebno one koji imaju veliki broj ljudi koji ih čita.

Pisanje ti nije privlačno

Postoji dosta pisaca koji pišu i samo pišu, bez prethodnog poznavanja žanra i potreba njihovih čitaoca. Oni ne poznaju tehniku privlačnog pisanja poput zanimljivog naslova, onog koji te zarobi i budi želju u umu da jednostavno mora da se pročita ono što si napisao.

Rešenje: Da bi prevazišao neprivlačno pisanje, najbolja opcija je da pratiš savremene trendove pisanja i blogovanja. Kao i bilo koji drugi veliki autor, prati i koristi iste alate koji će poboljšati tvoje content pisanje. Na taj način i ti ćeš pisati jednako privlačne i atraktivne tekstove.

 

*

 

Većina content pisaca pravi svakodnevno greške poput ovih. Prateći naše savete, ne samo da možeš da ih identifikuješ nego i da pronađeš najbolja moguća rešenja. Ovde možeš da pronađeš i dobru metodologiju pomoću koje ćeš da prevaziđeš prepreke sa kojima se suočavaš dok pišeš. Možeš čak i da poboljšaš svoje veštine pisca čitajući ove stranice.

Dakle, pročitaj još jednom čitav tekst, uoči gde grešiš a onda pošalji najbolji tekst koji možeš da napišeš i igra može da počne. Nemaš šta da izgubiš, a možeš da postaneš najbolji content pisac.