Ознака: blokada u pisanju

Objavljeno

Pisanje i zabava: trostruka korist

 

Ako ne pišeš iz zabave i zadovoljstva, definitivno si promašio profesiju.

Zabava, angažman i produktivnost su koncepti koji zavise jedan od drugog. Razmišljaj o njima kao o tri strane trougla za uspeh.

Da i nacrtam…

Uživaš u nečemu, i to onda radiš često.

Angažovan si oko svog zadatka zato što ti je zadovoljstvo da se time baviš.

Postaješ mnogo produktivniji zato što si angažovan više nego inače.

Uspeh dolazi odmah za tim. Međutim…

…Pisanje ti nekad dođe kao kazna.

Mora da si primetio da tokom ovih loših perioda, kada stvari ne idu onako kako ti hoćeš, čak i ono što je pre izgledalo tako jednostavno sada predstavlja tantalovu muku?!

Pisanje može da bude nezgodan posao, ali mislim da stvari mogu da budu mnnogo bolje ako olabavimo stvari i učinimo ih zabavnim. Ako nije zadovoljstvo, onda šta?!

Ali, dosta ćaskanja. Hajde da vidimo šta ima ispod haube i zašto pisanje treba da shvatiš kao zabavu.

PISANJE ĆE TI BITI MNOGO INTERESANTNIJE

Ako se TI ne provodiš dobro dok pišeš, kako očekuješ da će čitaocima tvoje pisanje biti dobar provod?

Ti i tvoji čitaoci ste telepatski povezani kroz tvoje reči, (oni osećaju ono što ti osećaš, dobro ili loše).

Onda dosada počne da curi sa napisanih stranica. I ne možeš da pobegneš.

Zato, dobro razmisli o tome zašto pišeš? Mora biti zato što uživaš u nekom od aspekata svega toga.

Možda zbog neke važne životne poente, ili možda zbog nekog zanimljivog lika koji raste i razvija se u tvojoj priči? I koje te povezuje sa tvojim čitaocima? Recimo, u popularnoj detektivskoj literaturi koju ponekad volim da čitam, baksuz detektiv inspektor Everet Bekstrom, švedskog pisca Peršona, spada među moje omiljene likove 🙂

Fokusiraj se na delove tvog pisanja koje voliš i imaj to stalno na umu.

Svi mi imamo neke delove ove igre pisanja koje ne volimo, to čak važi i za hobije koje najviše volimo.

Avaj, čak i kad je hobi u pitanju, recimo volim da slušam odabranu muziku, postoje neki delovi na albumima izvođača koji mi idu na nerve, pa sam sklon da ih preskačem. Ali ih ipak i dalje slušam i uživam.

I to radim zato što postoji većina stvari koje ipak volim i one pretežu nad onim što mi je mrsko i što mi se ne sviđa.

Ista stvar važi i za pisanje.

Kada se fokusiraš na ono što ti je zabavno u pisanju, i svi srem se vežeš za ono u čemu uživaš, onda je uspeh zagarantovan.

Uživanje će biti odmah vidljivo u tvom pisanju, automatski čineći tvoje reči mnogo zabavnijim za čitanje.

KADA PISANJE POTEČE

Ok. Pretpostavimo da radiš na nekom pisanju kome si se posvetio svim srcem. Verovatno si se baš onako zagrejao i angažovao, reči prosto lete tastaturom pod tvojim prstima.

To je ono što klinci vole da kažu – “primio si se”.

Sve se sklopilo i lego na svoje mesto. To smo svi ponekad doživimo kada pišemo. Ključ je da pokušaš da ostaneš u takvom stanju, a ne da uskačeš i iskačeš kao pajac iz depresije u euforiju i obratno.

Dobra vest je što je to permanentno stanje zadovoljstva is reće prilično lako da se ostvari. Sve dok kapiraš da ti pisanje zapravo JESTE zadovoljstvo.

Sve dok pišeš, ali zaista pišeš, iz zadovoljstva (odnosno ono što bi rado voleo i da čitaš), postoje dobre šanse da ćeš biti pozitivan i prilično radosno grejati stolicu oko tog posla.

Nemoguće je da to ne budeš sve dok te pisanje ispunjava srećom i zadvoljstvom. Angažman, vrednoća i uživanje idu ruku pod ruku.

SMRVIĆEŠ BLOKADU U PISANJU

Ah, ta slatka vrednoća i produktivnost.

Kada radimo nešto što nam je zabavno, onda ne postoje granice. I ne postoje blokade.

Kada radimo nešto što nam nije zabavno, pod moranje, ili na silu, onda kreativna blokada u pisanju pokaže svoje ružno lice.

I onda to što mučimo i cedimo iz sebe postane veliki problem zbog koga utrošlimo ogromnu količinu energije, ingenioznosti, hvatamo muzu za noge i pokušavamo da završimo posao.

Zato, umesto da kažeš “Majku mu, prokleto pisanje, ne mogu da smislim ništa što valja”, bolje stani i reci samom sebi “Hm, šta bi moglo da se desi sledeće…Znam! Ovo će biti sasvim dobra stvar..!”.

Kreativna blokada je napravljena od leda, a tvoj talenat i veština pisanja jedini prvi put koji otapa hladnoću i vodi putevima slave.

USPEH JE SAMO TVOJ

Ne kažem da će pisanje iz zabave rešiti sve tvoje probleme i učiniti da tvoja karijera pisca blistati kao večno sunce na nebu slave.

Kažem da kada pisanje postane zadovoljstvo onda dobiješ tri kosrine stvari koje ći ti sugurno pomoći.

Što je još važnije, zapamtićeš kako je pisanje proze ili poezije zabavno i nosi sa sobom veliku kreativnost i zadovoljstvo. Suviše često uzimamo ove stvari zdravo za gotovo.

Uživja u svojoj veštini i talentu, i uspećeš da ovaj osećaj zadovoljstva preneseš svojim čitaocima. Tvoje pisnaje će postati nežno i mekano kao svila. A kreativne blokade manje zastrašujuće.

Dakle, šta ti misliš o svemu ovome? Da li pisanje iz zadovoljstva osećaj koji ti pomaže? Da li ionako pišeš iz zabave? Nemoj da si stidljiv, podeli sa nama tvoje utiske!

I…uživaj! U tome je smisao života, jer radost stvaranja je data svakome od nas.

Objavljeno

Strahovi jednog pisca

 

Pisanje je nezgodan posao. Zaronimo u reči, ščepamo strasno ideje i potrebu da progovorimo o njima. Uporni smo i tvrdoglavi kad nam dušmani govore da treba da prestanemo, guramo dalje i kad nam se sopstvena ograničenja čine kao ograde od bodljikave žice, i uporno čitamo, pišemo i proučavamo kako da postanemo bolji pisci.

U sred tog haosa, uopšte nije čudno što se ponekad osećamo očajni, izgubljeni u prostoru i vremenu. I okolina nas gleda kao čudake s one strane normalnog. Kolokvijalno rečeno – ludake.

[Tweet „Pisanje je društveno prihvatljiv oblik šizofrenije.“]

Strah od pisanja je normalna stvar

Ovaj tekst nije namenjen zanatu i tehnikama pisanja. Namenjen je onima što pišu, onima što su slični tebi i meni.Zato, gledaj na ova slova kao na jednu vrstu rada na sebi.

U jednom trenutku verovatno si se mnogo uplašio od ideje da budeš pisac, šta sve ovo tebi treba, čemu sve to, itd. Možda uspevaš da, na kratko, oteraš taj strah svako jutro kad napišeš stotinak reči. Ili prosto nisi u stanju da sedneš za pisaći sto i tastaturu nedeljama, zato što te strahovi dave za gušu i misli o besmislu svega i svačega jure kroz glavu. Strah od neuspeha, prosečnosti, zalud bačenog truda i nerazumevanje okoline prete da te udave u kapi vode. O tome da bi trebalo da jedeš i plaćaš račune da i ne govorimo.

Postoji čitava džumla strahova koji opsedaju svakog pisca.

Po mom iskustvu, strahovi izgube dosta snage kada se izvuku na dnevno svetlo. Tako se lakše vidi sva njihova toksičnost po tvoje pisanje. Tada njihovi strašni zubi postanu magični marker koji piše po papiru. Njihove optužujuće oči, koje ti sa toliko prezira i krivnje govore da praviš budalu od sebe, na svetlu dana postaju dugmenca na smešnom licu dečije igračke.

Kada izvučeš svoje strahove na dnevno svetlo, suočiš se sa njima, postaneš svestan njihove prisutnosti, onda se desi nešto čudesno: drugi pisci ih odmah prepoznaju, što pomaže tvom sopstvenom ekvilibrijumu. Nema ništa utešnije nego spoznaja da nisi sam, da si na pravom putu, i da sve što radiš nije uzalud. Tada sve dobija svoj smisao.

Na pravom si putu

Postoji jedna jednostavna istina: kada se nalaziš na pravom putu, sasvim je normalno da se ponekad osećaš “kao ludak”.

Ili, da obrnemo stvar: ako si na pogrešnom putu, isključivo ćeš da osećaš samopouzdanje, uopšte ne sumjnaš da ćeš postati bestseler pisac od milion dolara, kao i da niko ne može da piše tako dobro kao ti.

Ako imaš i zrno zdravog razuma kao pisac, uvek ćeš sumnjati u sebe i svoje pisanje. To znači da će biti dana kada si sumanuto ljubomoran na one koji bolje pišu, ili imaju bolje šanse za uspeh, ili su odmakli dalje od tebe u svom pisanju.

Ako imaš i zrno zdravog razuma, biće dana kada misliš da sve što si napisao ne vredi ništa, i da samo provodiš vreme uzalud zavaravajući samog sebe.

Kako sam došao na tu ideju? Zato što i sam ponekad imam zrno zdravog razuma. I svi koji su slični tebi i meni.

Uobičajeni strahovi pisca

Ovi strahovi obično mogu da se svrstaju u nekoliko jednostavnih kategorija: strah od neuspeha, sramote ili gubitka iluzija. Pa da krenemo redom:

Strah od neuspeha

Ova vrsta straha ima veze sa posebnim standardima i ciljevima koje si sam sebi postavio. To može bit strah da nećeš završiti knjigu; da je nikada nećeš ugledati na policama knjižara; da nikada nećeš biti objavljen; da nećeš moći da napraviš dovoljeno novca da živiš od pisanja; da nikada nećeš dobiti nekakvu nagradu ili priznanje; strah da nikada nisi dovoljno dobar.

Strah od sramote

Ovaj strah ima veze za sa ciljevima i standardima koje su drugi ljudi postavili tebi. Sramota dođe onda kad porediš sebe sa “idealnim” društvenim standardom; drugim rečima kada pišeš može da ti se desi da drugi ljudi oko tebe otkriju da ti nisi jedan od njih. Strah do sramote znači da se plašiš da budeš odbačenzbog onog što misliš ili imaš da kažeš.

Strah od samoobmane

Strah od samoobmanjivanja je onaj koji mene naročito žulja. Potpuno je bizarno da sve vrećem osećaš da lažeš samog sebe, ili da nikada nećeš savladati veštine pisanja i postati pisac. Ovaj strah je bizaran utoliko što nema nikakvo uporište u u realnom životu ili logici.

Možeš da dobiješ Andrićevu nagradu ili Pulicera a da još uvek osećaš da nisi “stvaran” pisac. Možeš da dobije Gonkurovu nagradu a da već sledeće nedelje osećaš da si lažnjak. Strah od samoobmane (varaš samog sebe toliko dugo), može da bude smrtonosan i da te večno zaglavi u petlju neuspeha i kreativne blokade.

Isteraj demone na čistinu

Skoro svi strahovi upadnu u jednu ili više ovih kategorija. Ako si u tom loncu, vreme vreme je da ih isteraš iz pećine. Vreme je da ove male rogate mučitelje razotkriješ, a najbolji način da to uradiš jeste da se udružiš sa drugima koje muče isti problemi.

Izvuci svoju muku napolje i podlei je sa nama. Hajde da pridavimo ove demone zajedno. Evo jedna zgodna vežba:

VEŽBA: odvoj 15 minuta i daj glas svojim strahovima koji te progone kao pisca. Bićeš iznenađen da uopšte nisi sam u tome. Kada završiš srtavi u komentare tvoje demone i podeli sa nama i ohrabri druge pisce!

Objavljeno

Kreativna blokada u pisanju?

Svi koji se bave pisanjem u različitim formama i oblicima su sigurno barem jedanput u svom radu doživeli muku “belog papira” i suočili se sa očajem nemogućnosti da se iz sebe iscedi jedna jedina reč, čak ni jedno slovo. Ako ste i vi to doživeli onda ste se susreli sa onom strašnom reči – kreativna blokada.

Ova vrsta blokade može doći u različitim oblicima. Može se destiti da ste se prihvatili teškog, obimnog i složenog projekta, te se osećate nedorasli zadatku koji vam se čini preteškim. Ili možda imate odličnu ideju, ali imate problem kako da je kreativno izrazite.

Često se može desiti da ne možete da se izborite sa nekim pasusom, ključnom reči, sloganom, i čini vam se da od svega toga neće biti ništa. Ili vam se jednostavno ne piše tog trenutka, mrzi vas da bilo šta smislite, i radije bi bili negde na drugom mestu i radili nešto sasvim drugo. I onda dođe do ovoga:

PRAZAN EKRAN + PRSTI NA TASTATURI + OČAJAN SI = KREATIVNA BLOKADA

Kopirajteri su posebno pogođeni ovakvim kreativnim blokadama. Za razliku od slobodnih pisaca, oni moraju da pišu “po zadatku”, u tesnim vremenskim rokovima i za klijente koji obično nemaju razumevanja za problematiku ove vrste.

[Tweet „Verba volant, scripta manent – Reči lete, ono što je napisano ostaje“]

 

Šta činiti u ovakvim situacijama?

Iako univerzalnog recepta nema, postoji nekoliko praktičnih i korisnih saveta koje možete da isprobate:

  • Nemojte se truditi da budete briljantni iz prvog pokušaja. Nemojte se ustručavati da napšete nešto “tanko”, loše ili besmisleno, neki smešan tekst koji ne biste pokazali ni vašoj rođenoj tetki. Najvažnija stvar u ovakvim situacijama je da napišete bilo šta, čak iako je daleko od perfekcije na koju ste navikli.
  • Zaglavili ste se, idite dalje. Ako vam se desi da počnete da se borite sa naslovom, nekim pasusom ili prelazom u tekstu, nemojte tvrdoglavo insistirati na tome. Zaobiđite ga i nastavite da pišete dalje. Ne morate sve da pišete po redu, onako kako treba. Uvek možete da se vratite na pojedine delove teksta i da ih dorađujete po volji.
  • Potražite inspiraciju. Vratite se izvornim materijalima u vezi vaše teme. Ponovo pročitajte kreativni brif, uputstva za upotrebu, i sve druge materijale koji su vezani za proizvod, ili uslugu. Ovi materijali često mogu biti dragocena pomoć za pronalazak nove inspiracije, novih ideja, na koje ste već verovatno i zaboravili.
  • Udahnite malo. Uzmite pauzu, opustite se. Popijte kafu, izađite sa se prošetate. Probajte da mislite na sve drugo samo ne na pisanje. Ponekad ovo provetravanje glave može da uspešno reši blokadu.
  • Mapirajte mozak. Obavezno probajte tehniku mapiranja uma, o kojoj smo govorili. Kad počnete da povezujte ideje i misli, često će vam se desiti ono čuveno “aha”! Kako se ovog nisam setio ranije? Počeće da naviru nove ideje i njihove međusobne veze, da ćete biti prilično iznenađeni.
  • Pobedite lenjost. Ponekad vam pisanje ne ide prosto jer vas mrzi da pišete, ulenjili ste se, nemate volje da radite bilo šta. Prisilite sebe da radite “na štopericu”. Naterajte se da pišete danas pre podne barem jedan čas. A onda popodne isto toliko. Odredite sebi raspored i vreme i držite se toga, i noktima ako treba. Ova vrsta samodiscipline često može biti presudna u vašem radu!

Nezgoda sa ovim kreativnim blokadama je što mogu da vas uvedu u spiralu blokada koje hrane jedna drugu. Jedini lek za ovako nešto je da odmah krenete da se borite sa problemom, primenjujući neke od gore napisanih saveta.

Moje iskustvo, koje vežbam sa polaznicima u online radionicama za kreativno pisanje, jeste da kao proverenu tehniku prevazilaženja blokade i pripreme za pisanje, koristimo tehniku mapiranja uma. Osnovni model izgleda ovako:

mapiranje

Tehnika mapiranja uma je vrlo korisna, jer vežbate povezivanje osnovne ideje/teme zapisanje u jednu složenu mentalnu igru, koja vam otvara brojne mogućnosti, podteme i insipiracije za pisanje. Takođe vam može mnogo pomoći i u vežbanju fokusa i izrade strukture za kratku priču, roman, dramu, tekst za blog, ili za bilo šta što hoćete da napišete.

Mapiranje, uma, kao i tehnike asocijativnog pisanja, često radim sa polaznicima radionica i seminara, i do sada su uvek dale zanimljive rezultate, korisne kao svakodnevna vežba u prevazilaženju kreativne blokade u pisanju.

Zurenje u prazan list papira, ili prazan ekran računara, nikada ne pomaže. Možete da gledate koliko hoćete pisanje neće poteći samo od sebe, tek tako.

Počnite da pišete nešto. Bilo šta.

Crtajte. Mapirajte vaša ideje. Pustite podsvest da za vas uradi glavni posao. Pravite liste reči, ideja. Radite bilo šta, samo da reči poteku. Onog trenutka kad započnete neku akciju, ubrzanje će doći samo po sebi.

I tada ćete početi sa pisanjem.

Objavljeno

Kada Bloger izgori…

 

„Doktore, ne znam sta mi je. Svaki put kada pomislim na na moj blog, dobijem proliv, i ništa ne vidim jer mi se oči zamagle. Kada vidim tastaturu kompjutera, počnem da se znojim i pripadne mi muka“. Ovo su reči jednog pacijenta, iz prakse moje prijateljice, koja radi u jednom domu zdravlja kao lekar opšte prakse.

Ako se i tebi nešto slično dešava, to znači da si bloger koji je zaradio simptome šibice: drugim rečima IZGOREO SI!

 Kako je počelo?

Reči su ga terorisale po ceo dan.

Nedeljeno je pisao hiljade reči na razne teme, što slobodne, što za pare, po zadatku. Smejao se savetima na nekim tamo blogovima koji su govorili da moraš da napišeš X količinu reči svaki dan, kako bi postao dobar pisac i VELIKI BLOGER. Kada se vraćao sa posla misao o tekstovima na blogu koji ga čekaju da ih napiše, plus sopstveni roman na kome je radio svaki dan, činila ga je bolesnim, ali ideja da bulji u televizor ili bleji u kafiću, bacala ga je u dodatnu depresiju. Kada je napustio regularan posao (dobio je otkaz u preduzeću kao tehno višak), postao je pisac sa punim randim vremenom. A stvari su onda posale još gore. Zapetljao se kao pile u kučine i – izgoreo kao šibica.

 Kako da ne postaneš bloger-šibica?

Ovo blogersko sagorevanje se dogodi onda kada tvoja strast i sposobnost za pisanje prestanu da budu zadovoljstvo i postane posao po zadatku koji više ne pruža nikakvo kreativno uživanje. Kao kad ždereš kilo omiljene čokolade svaki dan. I tako mesecima. Kada se ovaj osetljivi balans između kreativnog uživanja i tehničkog dela pisanja naruši, onda postaneš šibica. Napalm. Kerozin. Koji čeka samo pravi okidač da plane i sagori.

Ovo spisateljsko gorenje nema veze sa blokadom u pisanju, ili nedostatku ideja. Mnogi pisci u početku sasvim dobro funkcionišu i priviknu se na svakodnevni, fabrički način pisanja. Nemaju problem sa sadržajem, temama, inspiracijom i idejama. Uspešno se adaptiraju na pritisak da napišu određenu količinu reči svaki dan, i to ubrzo postane rutina.

Međutim, primete kako im postepeno, vremenom, postane sve teže da dovrše neki tekst. Pisanje im postane plitko i nezanimlljivo. Postaje “posao”, težak i dosadan čak i fizički iscrpljujući, publika počne da se osipa i tu se krug zatvori. Onda počnu da mrze svoje loše pisanje, pritisak i rokove koji im kidaju živce, i činjenicu da nemaju vremena da se bave pisanjem onoga što vole. Shvate da su se pretvorili u – mašinu za pisanje.

Ako si na putu da se pretovriš u blogera-šibicu i sagoriš kao kanta benzina, vreme je da preduzmeš nešto. Šta?

 Promeni način kako pišeš

Jedan od najčešćih načina koje šibice blogeri obično prvo urade je da uspore svoje pisanje. To još ima smisla dok si u stanju blage panike, ali ti mozak još uvek radi i ne osećaš prevelik umor. Ali ako si već duboko zaglibio, evo nekih ideja:

  1. Piši raznovrsno. Ako po ceo dan čukaš na tastaturi svoje “postove”, recepte za modu i kuvanje, ili lične “dnevnike”, probaj da počneš da pšeš nešto sasvim drugačije, naročito u slobodno vreme. Neku kratku priču, pesmu, ili slično. Napiši nešto za svoje lično zadovoljstvo. Odaberi neku temu o kojoj nikada nisi pisao, sve samo ne ono o čemu inače pišeš ili ti je to posao.
  2. Prestani da pišeš “sadžaj” ili “post”. Promeni malo način na koji razmišljaš o svojim tekstovima. Umesto da koristiš reči kao što su “članak”, “kopi” ili “post”, razmišljaj o njima kao o nekoj filozofiji, romanu, priči. Tvoje reči su tvoja priča, tvoje ideje, tvoje stvaranje, i sasvim je normalno da treba da ti budu zadovoljstvo.Tako tvoje pisanje neće biti “prozivod” kojim se trguje, već zadovoljstvo stvaranja – kreativnost.
  3. Osdvoje dovoljno vremena. Ako si pisac koji piše između kuvanja ručka, šetnje dece i češljanja kućnog ljubimca, ako te prekidaju zvonjava mobilnog ili dreka iz komšiluka non stop, onda je vreme da promeniš tajming i mesto pisanja. Probaj da odvijiš dovoljno vremena u kontinuitetu za tvoje pisanja a da te niko ne uznemirava. Stalo počinjanje i prekidanje ume da budu prilično iscrpljjuće, a o uništavanju koncentracije i da ne govorimo.

Neki pisci uopšte nemaju ovaj problem, i ako si ti takav srećnik, onda ovo nije za tebe. Međutim, ako jesi, onda je svako saznanje o ovome doprinos da ne sagoriš i ne postaneš – šibica.