fbpx

Kako sam napravio uspešan blog?

“Kada su studenti jedne Tai-Chi škole iz Kine pitali svog majstora koja je tajna njegove dugovečnosti i zdravlja (imao je blizu 100 godina), on se samo nasmejao i pokazao ljude na ulici oko sebe: Vidite sve ove ljude ovde? E, radio sam sve suprotno od onoga što oni rade”.

Dakle, kako napraviti uspešan blog? Mnogi prijatelji i pratioci sajta mi postavljaju ovo pitanje. I sam sam napisao više članaka na ovu temu, baveći se različitim aspektima poslova koje jedan bloger mora da ima na umu kada otvara blog i počinje da piše na njemu. Pogotovo ako imaš na umu blog koji je posvećen kreativnom pisanju, što mene pre svega interesuje. Nije me zanimalo da napravim protočni bojler škrabanja o svemu i svačemu koje niko zapravo i ne čita, samo da bi zadovoljio svoj ego (većina blogova danas), niti me zanimaju teme kao što su dnevna politika, kuvanje, astrologija, popularna psihologija i slične teme. Kao ni vođenje ličnog dnevnika u formi mudrovanja tuđim citatima. Što većina voli. Ja nisam hteo da budem većina. Oduvek sam pišao uz vetar. Ako nisi takav, onda nemoj dalje da čitaš. Ovaj tekst sigurno nije za tebe.

Hteo sam da napravim blog i radionicu kreativnog pisanja za ljude koji vole da pišu, koje interesuje pisanje kao forma kreativnog izražavanja, i koji žele time ozbiljno da se bave. Izgledalo je kao besmislen zadatak u svetu u kome se čini da svako ko ima olovku i tastaturu piše, otvara blog, ili hoće da izda knjigu. I za inat interentu gde postoji gomila besplatnih saveta, alata, škola, radionica i čega sve ne na ovu temu.

Zašto sam tako naopak? I kako sam to sve uspeo, uprkos brojnim savetima i trikovima? Evo kako.

Prvo pravilo: posećenost sajta (saobraćaj ili “traffic”). Ovo je bila najveća enigma. Oči mi ispadoše od čitanja saveta raznh gurua na ovu temu. Gomila nesposobnih blogera napisala je još veću gomilu besmislenih tekstova o tome kako napraviti uspešan (čitan i posećen) blog, uz pregršt kojekakvih čudesnih marketinških trikova (SEO, …EO,), uz pomoć raznih gurua i uticajnih ovih-onih likova, bla, bla…

I onda sam ukapirao: sve je to manje više besmisleno. Rat sa vetrenjačama. Nikakav marketing ti ne može pomoći ako to što pišeš ne valja ni pet para. Kao i u životu, ljudi uvek sami nađu ono što ime treba. Pre ili kasnije. Ako ti sajt nije od nekih gore pomenutih tema za masovnu mediokritetsku konzumaciju, onda shvatiš da je i tvoja publika onakva kakav si i ti. Prosto ko pasulj. To je prva dilema koju sam morao da rešim. Piši kvalitetno i usmeni marketing će dalje odraditi svoje. Možda ti to zvuči glupo, ali rekoh ranije: jesam naopak možda i staromodan, ali ne postoji nikakav marketing koji će prodati lošu robu. Moja publika to radi umesto mene. Ne zato što ih varam nekom čudesnom tehnikom, već zato što to jednostavno žele.

Drugo pravila: sadržaj. Najbolji marketing za povećanje saobraćaja i sticanje publike koji možeš da imaš su tvoji tekstovi. Sadržaj. Kvalitet tvog pisanja na odabrane teme koje te interesuju. Da li oni vrede da ih čitaju milioni ljudi? Uvek zapamti da svrha sadržaja jeste da on obezbedi vrednost za druge ljude. Da li si u stanju da obezbediš takav sadržaj?

Kada sednem da pišem uvek zamislim kako stojim na bini ispred miliona ljudi. I onda se zapitam: Šta ja imam da kažem ovim ljudima? Ako njih milion provede 5 minuta na mom sajtu, to znači skoro 10 ljudskih života godišnje. Da li je to vredno mog pisanja? Iskreno verujem da ovakav način razmišljanja pomaže da napravim dobar sadržaj.
Zato uvek piši iz sebe, budi svoj, čak i kada te hejtuju, tako ćeš uvek biti originalan, što god to značilo.

Uvek misli na efekat koji tvoje pisanje ima na druge ljude. S obzirom da pišem o kreativnom pisanju, imam svoju školu pisanja u obliku raidonica, želim da moje pisanje menja ljude na bolje. Želim da i oni otkriju kreativnost i dar za pisanje u sebi, da prošire svoju svest, i da im pomognem da eliminišu strah iz njihovih života. Ako moje pisanje ne menja način na koji misle, delaju i pišu, onda vrednosti u mom pisanju nisu prenete adekvatno.

Kada se fokusiraš na pružanje pravih vrednosti, umesto da gubiš vreme na piskaranje o svemu i svačemu, i što će većina da zaboravi istog trenutka (ako uopšte i pročita), tvoji čitaoci će to primetiti. Zašto? Zato što su kvalitete i prave vrednosti univerzalna stvar. Vrlo je teško da ih napraviš, ali će se zato dugoročno uvek isplatiti i povećati posećenost tvom blogu. Ako se to ne dogodi, onda verovatno tvoje pisanje to i ne zaslužuje. Zato se uvek potrudi da daš najbolje od sebe.

Treće pravilo: stvaraj univerzalno i večno.

Iako i sam ponekad pišem o aktuelnim događajima, većina onoga što pišem ima svrhu da bude bezvremenski. Svestan sam da sve što napišem danas možda će se čitati sutra kad više ne budem na ovoj planeti. Ljudi još uvek citiraju Aristotela zato što su njegove ideje večne i uniberzalne, iako on već 2300 godina nije živ. Razmišljam kako moj rad može uticati na buduće generacije, da li će to nešto značiti mojim potomcima?

Trudim se da izbegnem trendove i aktuelne događaje u mom pisanju. Ratovi, katastrofe, i korumpirani političari su sa nama već hiljadama godina. Ima mnogo onih koji već pišu o tome, ne da mi se da budem još jedan od njih.

U smislu povećanja publike na blogu, ovakav bevremenski sadržaj stvara dublje veze nego trendovsko pisanje o aktulenostima i zanimljivim trivijalnostima. Ovo poslednje će brzo biti zaboravljeno. Mi zaboravljamo jučerašnje vesti, ali uvek pamtimo stvari koje nam nešto znače. Zato se uvek trudim da pišem o značenjima a na o događanjima.

Četvrto pravilo: na prvom mestu pišem za ljude, a tek onda za kompjutere. Mnogo je toga napisano o optmizaciji bloga za pretraživače na netu. Kao, to je struka koja ti pomaže da te drugi nađu u okeanu informacija na Mreži. Moja strategija je da sam uglavnom ignorisao sva ta mudrovanja. Zašto? Zato što pišem za ljudska bića, a ne kompjutere.

Pišem onda kada imam nešto važno da kažem. I pišem onoliko dugačko koliko je potrebno da to kažem, na jasan, kocizan i razumljiv način. Neki blogeri kažu da je bolje da pišeš kraće postove (500-700) reči i da ih objavljuješ 20x nedeljno. Moj tipičan post je uglavnom duplo duži. I objavljujem 4-5 puta nedeljno.Šta reći? Mada se u načelu slažem sa nekim od strategija ovih stručnjaka, to se kosi sa mojom koncepcijom i idejom pisanja. Nemam nameru da piskaram koješta u malim dozama da bi zadovoljio kompjuter. Oni koji stvarno žele da nešto saznaju uvek čitaju vredne postove, bez obzira na dužinu, ili ih sačuvaju za kasnije čitanje.

Peto: Neka tvoja publika zna ko si ti. Moj život i moje pisanje su tesno isprepleteni tako da ih je nemoguće razdvojiti. Kada me neko čita na mom sajtu/blogu, on će sasvim sigurno ubrzo doznati ko sam ja u stvari. Iako se svaka osoba uvek menja, zri i raste, ona osnovna slika o meni je tačna. Kada znaju ko sam ja, moja publika može lakše da razume kontekst mog pisanja, što znači i veću vrednost tekstova za moje čitaoce.

Uz svo poštovanje privatnosti, ne marim mnogo za to, jer kada pišeš uvek pišeš javno. Poštujem tuđe pravo na privatnost i motive koji stoje iza takve odluke. Ipak, mislim da ovakva potreba za blogerskom privatnošću svoj koren ima u želji da se zaštiti ego i potreba da se prikrije strah. A strah je nešto što ne želim u svom životu. Mislim da je sasvim u redu da publika voli li ne voli moje tekstove. Pokušaj da budeš perfektan nije ništa drugo nega kuća od karata, koja će se pre ili kasnije sigurno srušiti.

Mislim da mogućnost da me publika upozna, pruža mnoge dragocene prednosti. A najviše da izgradi bliske veze sa mojim čitaocima i ljudima koji slično misle. Prijateljstvo i razumevanje, čak i kada različito mislimo je ključna stvar. Komunikacija među jednakima je uvek najbolja vrsta komunikacije. A to uvek znači i veća čitanost i posećenost na blogu.

Šest. Novac ima svoje mesto. Oni koji žele da naprave profi blog i da žive od svog pisanja, uvek misle kako da zarade novac, I to je u redu. Novac je koristan jer ti daje jednu vrstu slobode u ovom materijalnom svetu u kome živimo. I ja moram da jedem i plaćam račune. Ali, novac je vrlo slab motivator za svakog ko stvarno želi da se bavi pisanjem. Ja novac vidim samo kao način da ostvarim svoju potrebu da nešto korisno podelim sa drugima.

Mnogi žele da se obogate, postanu slavni i žive udobno od pisanja i bloga. I onda upregnu čitav marketing oko toga. I tako postave koncept “ja i oni”. Ja sam uspešan, a ti nisi. Bogat sam a ti nisi. Ako ne radiš ono što i ja onda si idiot koji zaslužuje da bude na dnu lanca ishrane. Sve je to loše, jer publika to pre ili kasnije vidi. Ne može sve da se naplati. Na mom sajtu dosta toga ima i za džabe, jer ljudi žele da vide tvoje iskrene namere da im pomogneš, pre svega.

I na kraju, šta je suština uspešnosti svakog bloga?

Napraviti uspešan blog ili sajt, je vrlo izazovna misija. Naročito ako nemaš iskustvo sa računarskim tehnologijama i internetom. Srećom, ove veštine se vremenom nauče. Da bi bio dobar i uspešan bloger, stvarno ne moraš da budeš astronaut.

Za uspešan blog, naročio ako misliš da ti on donosi novac, potreban je pre svega jeziv fokus, ogroman rad, čelična disciplina i vera u sebe.

Druga ključna stvar bez koje nema uspešnog bloga jeste – ljubav. Učini najbolje što možeš da pomogneš drugima, iskreno, iz srca, i oni će te razumeti. Postati tvoji prijatelji, pratioci, poštovaoci tvog rada i zajedničkog rasta i učenja.

Ako uopšte i postoji kakv valjan savet posle sveg ovog što sam napisao, onda je ovo najvažniji. “Kucaj, i otvoriće ti se”, zapisano je davno negde tamo.

Pokucaj, ne oklevaj.

 

[section title=““]

Usavrši svoje pisanje, sada!

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywrting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Ako si početnik u pisanju, nauči osnovne tehnike zanata pisanja, osnove dramaturgije izgradnje likova, postavke, tehnike pričanja priče.

Želiš da postaneš profesionalni pisac i da živiš od pisanja? Imaš svoj blog i voliš da pišeš?  Nauči sve o copywriting-u, pisanju za  Blog i Interent, freelancer poslu, i pisanju za biznis. Radionice pisanja će ti u tome pomoći!

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

 

Kako da pišeš za internet?

 

Da li bi danas Ivo Andrić imao svoj blog? Ili Meša Selimović? Hemingvej? Dostojevski? Da li ste primetili upadljivo odsustvo na internetu većine profesionalnih pisaca, domaćih i stranih (osim za potrebe sopstvene promocije)? Ko to onda piše na Netu? Amateri? Zašto? Da li su blogovi namenjeni samo prosečnim ljudima, koji prosečno pišu u potrazi sa sopstvenim kreativnim i duhovnim smislom? Ova pitanja me muče u poslednje vreme, a iskustva šarolika, odgovori neuhvatljivi.

Čitajući i pišući razne tekstove o pisanju, a naročito pisanju za interent (blog pre svega), primetio sam da postoji priličan odijum između profesionalnih pisaca, onih koji objavljuju knjige, kao i književnih kritičara i kultur-tregera raznih vrsta, i običnog naroda koji obožava da piskara na nekoj modernoj spravi i to svoje pisanje kači na Mrežu i deli širom planete.

Ispada nekako da je interent neki medijum niže vrste za pisanje, namenjen rulji neostvarnih kreativaca pisane reči, koji time zdovoljavaju svoje potrebe i sujetu za kreativnošću drugog reda. Još kada mi je jedna polaznica radionice kreativnog pisanja rekla da je bila na jednom od kurseva kreativnog pisanja, koji je držao jedan naš poznati pisac, i koji je svoje uvodno predavanje počeo sa, otprilike, „pisanje se ne uči, pa prema tome od vas nikada neće biti pisci, al kad ste već došli…“, utisak je bio kompletan.

Moje iskustvo sa kreativnim pisanjem i radionicama je potpuno drugačije. Smatram da je digitalna revolucija pružila šansu mnogim ljudima da se uspešno kreativno izražavaju putem pisane reči! Možda većina nikada neće biti dobri pisci, ali to i nije poenta. Poenta je proces u kome ćeš ostvariti deo svog sna. A nije važno da li držiš četkicu, pišeš note, ili reči. To nas dovodi do zaključka da je pisanje na internetu vrlo specifično, jedna vrsa posebnog žanra kreativnog pisanja, koji ima svoje zakone, pravila, čitaoce i svoj smisao.

U čemu je onda štos kada je o pisanju za net (blog, sajt, portal i sl.) reč? Suština je u sledećem: dobro pisanje je najbolji način da se tvoj blog razlikuje od miliona slični na Mreži. Kako da to ostvariš?

Jednostavno: internet, a naročito Blog, je idealno mesto za tvoje pisanje! Jer osnova interenta i blogosfere POČIVA UPRAVO NA TEKSTU.

Kvalitet je uvek na prvom mestu

U početku, internet stranice i prvi blogovi imali su samo tekst. Prvobitna namena likova iz akademske zajednice je bila međusobna komunikacija putem teksta, članaka i poruka. Dizajn i upotreba slika i ilustracija je došla kasnije.

I danas, imajući u vidu važnost upotrebe ključnih reče i način funksionisanja pretraživača (SEO, marketing, promocija), tekst je ostao od suštinske važnosti u internetu, a naročito u blogosferi, koja je i začeta oko ideje – pisanja.

Međutim. Od samog početka ljudi koji su vični pisanju, a kamoli ozbiljni pisci, nisu bili u internetu. Takvi nisu bili potrebni vojsci i naučnicima koji su interent osnovali. Sad, ti misliš, to je bilo nekad davno. Pogrešno. Stvar je u tome da su svojim pisanjem internet preplavili svi koji su se dočepali tastature i počeli da skribomanišu po forumima, mejlovima, da četuju, prave lične i poslovne sajtove, i da zaviruju u tuđe blogove da vide šta to oni drugi pišu. Internet Demokratija je u pisanje u interentu stigla na VELIKA VRATA. I kakva je situacija? Pisanje za WEB je postalo medijum za prosečne.

Svako piše na Mreži, zar ne?

Tačno. Doduše, svako JE PISAO za internet. Ali to ne znači da je svo to pisanje i blogovanje efikasno, značajno i kvalitetno. Svako ko je iole pismen i zna sva slova i osnove gramatike, može uz udgovarajući trening i dovoljno prakse da napiše neki reklamni tekst za marketing na netu, ili za blog.

I da budemo pošteni: većina ljudi ne ume da piše dobro.

Za blogovanje je to od životne važnosti. Jer se priča može svesti na samo dve značajne stvari: dobro i kvalitetno pisanje, i dizajn tvoje blog strane.

I ovde ne govorimo o prosecima kojima je objavljivanje recepata, spiska za pijacu, društvenih komentara, ili privatnih dnevnika dovoljno da budu srećni. Ovde govorimo o vrhunskom, kvalitetnom kreativnom i profesionalnom pisanju.

Zato, ako želiš da ti blog ili stranica na netu budu vrhunski, profesionalni i veoma posećeni, moraš da imaš ove dve stvari: izuzetne tekstove i odličan dizajn.

Šta je to što razlikuje pisanje za blog i internet od običnog pisanja?

Internet i blog nisu TV. Ili knjiga, ili novina. Kada odeš onlajn ti si aktivan. Zato govorimo o “korisnicima” a ne o “gledaocima” (ili čitaocima). Seti se? Kada si na Mreži ti čitaš, pišeš, lajkuješ, klikćeš, komentarišeš i…kupuješ koješta.

Posetioci na tvom blogu ili sajtu mogu da prekinu odnos sa tobom u svakom trenutku. I odlaze zauvek. Zato tvoje pisanje mora da ih motiviše da ostanu sa tobom!

Dobro pisanje iskazuje tvoju ličnost

Mnogi sajtovi imaju tekstove koji zvuče kao da ih je pisao robot. Mnogi blogovi predstavljaju pravu papazjaniju školskih sastava i ličnih ili društvenih reportaža koji zvuče kao da ih je sastavio student na kolokvijumu za koji je saznao dan pre ispita. Da li mislite da neko to uopšte čita? I lajkuje, kobagajagi sviđu mu se, samo da bi neko lajkovao njegov tekst. Reciprocitet nemaštovitih proseka koji, što je još gore, OBOŽAVAJU DA NEŠTO PIŠU. Kao kreativni su. Zanimljivi. Budalašine koje prepisuju jedni od drugih da zadovolje svoju sujetu i da im prođe vreme.

Sve je to dosadno i uopšte te ne dotakne. Da bi bilo uspešno, pisanje za blog i net mora angažuje i motiviše.

Stil dobrog pisanja tekstova za blog, ili za poslovne sajtove i portale, mora biti isto kao kada pišeš emejl: lično, informativno i zabavno.

Koliko lično? Koliko neformalno? Zavisi od vrste teme, posla i načina kako to pozicioniraš.

Sedam principa pisanja za internet

  • Većina tvojih posetilaca će te naći preko interneta, tako da tvoje pisanje mora da zadovolji potrebe pretraživača (Google)
  • Većina tvojih posetilaca traži kvalitetne informacije o temi. Odhmah će pritisnuti povratno dugme na na tastaturi ako tvoj blog, ili sajt, izgleda ko resavska škola tuđih tekstova, ili nekvalitetnog piskaranja o svemu i svačemu, odnosno ako se tu radi samo O TEBI.
  • Posetioci često “skeniraju” stranice u potrazi za značajnim informacijama, tako da dizajn strane (mehanika pisanja) mora da bude brza i jednostavna.
  • Čitanje na monitoru računara/telefona/tableta je teže nego na papiru, tako da tvoje pisanje mora da bude čisto i jasno.
  • Čitaoci mnogo bolje reaguju na tekst ako je pisan lično i emotivno.
  • Izberi ličnost ili glas za svoje pisanje koji predstavljaju tvoj blog, teme ili posao na pravi način i održavaj ga dosledno.
  • Vodi za ruku svoju publiku. Koristi tekst i dizajn tako da je sasvim očigledno šta treba da urade sledeće.

Jel ti ovo mnogo komplikovano. Naravno da jeste. U tome i jeste štos, zašto ne mogu svi da pišu kvalitetno. Uzmi časove. Obrazuj se. Nauči veštine. Vežbaj mnogo. I stalno piši.

Uvek se isplati.

Da li umeš da pišeš „lepljive“ postove?

Ima jedan izraz koji se odomaćio među blogerima a zove se – “lepljivi postovi”. Šta je to? To su kvalitetni tekstovi koji se rado čitaju i koje tvoja publika deli naokolo u velikim količinama. E sad, nije ono narodski ko muve na g..no, ali tu negde. Fora je u tome da ti je tekst dobar i popularan. E sad, kako da se to napravi?

Već sam hiljadu putao rekao i napisao koliko je za tvoje pisanje na blogu važan sadržaj onoga što pišeš. To svi melju na internetu da su već dosadili i bogu i ljudima. Ali je frapantno koliko malo blogera zaista kvalitetno piše i ima kvalitetan sadržaj na svojoj strani. Neverovatno. Međutim, kad bolje razmisliš i nije. Ne mogu svi da budu dobri pisci, to je činjenica.

Lepljivi tekstovi odaju da li je neko dobar pisac ili nije.

Kada te zasvrbe prsti da nešto naškrabaš na internetu, postoji mnogo načina da to uradiš i tako komuniciraš sa svetom oko sebe. Možeš da objaviš post, da tvituješ, komentarišeš po tuđem blogu ili na fejsu, već šta god. Možeš da staviš neki selfi, video snimak, dobru fotku…

To je sve infografika koja koja ti omogućava da koristiš ono što je najbolje od teksta i vizuelnih alata. Ona ti pruža priliku da uradiš dve stvari:

1. Da napraviš da tvoje ideje budu “lepljive”
2. Da ti sadržaj bude zarazan i deljiv na sve strane

Kako se postaje “lepljiv”?

Prvi princip je – jednostavnost. Jesi primetio koliko blogera voli da razglaba,naširoko i nadugačko? Posle dva pasusa više nemaš pojma zašto si tu stigo i šta to uopšte čitaš? Šta ovaj oće od tebe? Takvih je gomila, naročito kad komentairšu društvene teme već hiljadu puta prežvakane.

Ili kad su umetnici, naročito oni koji pišu poeziju. Ne znam šta je to sa poezijom i ljudima, ali sve neki veliki pesnici koji čuče naokolo i vrebaju svojih 5 minuta slave.

Oni drugi što nisu pesnici, ili pisci u pokušaju, strašno vole da su pametni. Pravi biseri (tuđe) mudrosti. Takvi uvek vole da se frljaju sa mudrim izrekama, pokušavajući da popune sopstvenu rupu u mozgu. Bezuspešno.

Zato, ako hoćeš da ti tekstovi budu lepljivi, ti radi – sve suprotno!

Piši jednostavno, kratko i jasno. Kratkim rečenicama i još kraćim pasusima. Zapamti, jedna od ključnih karakteristika loših pisaca su beskrajni pasusi zbrkanih ideja, uz poneku tačku i zarez.

Drugi važan princip je – neočekivanost. Budi nepredvidiv. Iznenadi nas nekim radikalnim stavom, drugačijim od proseka većine. Počni sa nekom tvrdnjom, zaključkom i brani ga žestoko. Ako uzdrmaš žabokrečinu mediokriteta oko tebe, uradio si pravi posao. Zato piši kad stvarno imaš nešto da kažeš, a ne da popuniš beli papir!

Najbolji način da rasturiš rulju i privučeš pažnju je da pišaš uz vetar. Ali kad stvarno imaš argumente i rezon za tako nešto! Ponekad je dovoljno da kažeš istini, ali pazi da ti se ne olupa o glavu!

Treći princip je – kredbilnost. Piši o onome u čemu si najbolji i što najbolje poznaješ. Nemoj da si svaštojed, takvi su 90% onih što pišu i bloguju o svemu i svačemu. I čitaju ih familija i isti takvi kao što su oni (ne čitaju, već lajkuju da bi i njih lajkovali). Pa im blogovi izgledaju kao dosadne razglednice.

Da bi te ljudi čitali i verovali u to što pišeš, a što je najvažnije da bi te redovno pratili, nemoj da pišeš iz sujete, već im pruži priliku da nešto nauče, osveste, saznaju nešto novo. Tako se postaje ekspert. I tako ih lepiš za svoj pisanje.

Četvrto – emocije. Ovo je mnogo važno. Iskaži neke emocije, bes, ljutnju, sreću, smeh. Nemoj da si ko kuvana noga. Ako pišeš ravno, takva će ti i publika biti. Nigde nikog na vidiku, osim onih iz interesa, pomenutih malopre. Džaba sva pamet ako nema emocija. Pamet, logiku i intelekt ionako koristi vrlo mali broj ljudi.

Zato piši iz ličnog iskustva, strasno, pokaži da si ljudsko biće i onda nema greške. Ljudi se lepe na emocije ko muve na onu stvar. Provereno.

Pet. Pričaj priče. To je i suština pisanja. Priče. Bajke. Čudesne priče. Priče uvek plene pažnju i motivišu ostale iz čopora na akciju. I služi da se uči po modelu. Zato su priče od ključne važnosti kod pisanja lepljivih postova. Pričaj ih obliku svog doživljaja, nekog zanimljivog i uzbudljivog događaja u nečijem životu, uvek stavi neku pouku, da nešto novo doživimo i naučimo. Zato su priče vanvremenske i dugovečne. I prvi zakon kreativnog pisanja.

U radionici za copwriting upravo učimo ove zlatne principie pisanja za blog. Jer pisanje za blog jeste čudesna kombinacija kreativnog pisanja i marketinga.

Ovo nije lako. Zato se i zove kreativno pisanje, za razliku od praznog mudroslovlja većine pisaca u pokušaju. I uči se kao i sve drugo: najviše iz talenta i iskustva, a onda i uz par zanatskih pravila.

I onda postaneš…lepljiv.

 

[section title=““]

Usavrši svoje pisanje, sada!

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywrting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Ako si početnik u pisanju, nauči osnovne tehnike zanata pisanja, osnove dramaturgije izgradnje likova, postavke, tehnike pričanja priče.

Želiš da postaneš profesionalni pisac i da živiš od pisanja? Imaš svoj blog i voliš da pišeš?  Nauči sve o copywriting-u, pisanju za  Blog i Interent, freelancer poslu, i pisanju za biznis. Radionice pisanja će ti u tome pomoći!

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

 

GOST BLOGER: LUNA – Čarobni (blogerski) svet

Piše: Luna Bgd

 

U početku beše čarobni svet knjiga koje sam veoma rano otkrila. I čitala, čitala i čitala. Poistovećivala se sa junacima romana, bila sa njima, „videla“ sva ta mesta, upoznala sve te ljude…

Čitajući, bolovala sam njihove boli, radovala se sa njima, plakala sa njima, putovala na krilima mašte u neke daleke i nepoznate predele, geografski daleke i one druge,  nepregledne predele ljudske duše…

Davno sam počela  da pišem dnevnik, da zapisujem svoje misli, svoje prve tuge, prva razočaranja, prve ljubavi. Neka lutanja, traženja, boli, smeh, suze radosnice i one druge…

Otkrih igru rečima. Ta igra beše čudesna. Ta igra i mašta mogu da odvedu u neslućene predele…

Kroz pisanje, kao i kroz čitanje mogla sam da putujem kroz vreme, da budem prosjakinja i dvorska dama, sluškinja i kraljica, majka i bezdetna žena, dete i odrasla osoba, žena i muškarac, svemirski putnik, beduin zatrpan peščanom olujom u Sahari…

Mogla sam da uživam u suncu Mediterana i ledom okovane pustinje, da putujem predelima kojima ljudska noga nikada nije kročila, da u isto vreme budem u Parizu i Bombaju, u Australiji i na Pešteru…

Volim svoje junake i junakinje. Prolazim sa njima svim stazama kojima oni idu, radujemo se zajedno, patimo zajedno. Branim ih od sebe same. I kritikujem.  I  ljutim se na njih.

Možda previše sebi dopuštam ali svi oni su deo mene. U njih je utkan  neki delić mene.  Neko moje razmišljanje, neka misao, neki stav, neko iskustvo, neka tuga,  sreća, suza…

Moji junaci i junakinje; neki od njih su izmaštani. Neki zaista postoje. Kako god, pomažu mi da bolje razumem svet u kome živim, da saosećam sa onima kojima je teško, da se radujem tuđoj sreći, da otrgnem od zaborava neke drage ljude, da ostavim zabeležene neke dogadjaje, da ispričam neke priče koje će čitati moji potomci, unuci, praunuci…

Beskrajno sam im zahvalna, jer bez njih ko zna da li bih mogla da prebolim neke boli. Ko zna da li bih umela da se radujem, da osetim pravu ljubav, iskonski bol i istinsku sreću…

Ko zna da li bih imala snage, znanja, volje i želje da prkosim životu…

 

Dok pišem, ja nisam ja. Ja sam glumac koji ulazi u ulogu svog lika, bio on stvaran ili izmišljen. Plačem, smejem se, psujem, grdim, tepam, hvalim, kritikujem, volim, mrzim, ljutim se…

Ne razmišljam o rečima, o rečenicama. Ne prebrojavam slova, redove, stranice. Samo pišem. Svaki stih, svaka priča je napisana u dahu. Papir pokapan suzama . Osmeh na licu. Glasan smeh  ( neki psihijatar bi mi postavio ko zna kakvu  dijagnozu ). I sada dok ovo pišem smejem se glasno…

Moji tekstovi su prepuni bola, ljubavi, besa, nemoći, prkosa, smeha…

Ne pišem po pravilima. Pišem srcem, ne razumom. Tako i živim…

Sve što sam ikada napisala,  napisala sam na papiru, olovkom. Čak i roman,  koji prekucan ima dvestotine osamdeset  pet stranica…

I drugi roman pišem  olovkom.  U autobusu, parku, na poslu, u krevetu, za stolom, u fotelji sa sklupčanim nogama i sveskom na kolenima…

Dete u meni piše svoj dnevnik  na papiru. Monitori, “pametni telefoni”, tableti nisu postojali u vreme kada sam ja počinjala da pišem. Onog trenutka kada uzmem rokovnik, svesku ili blokčić reči se same pišu.  Monitor me ne inspiriše kao miris hartije.

Zašto pišem pod pseudonimom?  Da budem potpuno iskrena, neću da ostanem bez posla, neću da me šlihtare koje igraju igrice u radno vreme prijavljuju  direktoru što pročitam ili prokomentarišem nečiji tekst na  blogu dok sam na poslu. Ali nije to presudno.

Presudno je da ne žudim za slavom. Ne želim da budem “ime”, poznati ili popularni pisac, bloger, kolumnista. Pišem jer uživam u pisanju. Istinski uživam. Pišem kada mi se piše, kada me nešto pokrene, dotakne.  Kada sam srećna. Kada sam ljuta. Kada mi se plače. Kada se radujem. Kada sam setna…

Moja porodica, prijatelji i par rođaka čitali su  ono što pišem mnogo pre nego što sam počela da pišem na blogu. Čitaju i danas oni  i mnogi  drugi,  meni nepoznati ljudi. Čitaju  blogreri, ljudi koje nikada nisam upoznala osim kroz njihove tekstove a ipak imam utisak da neke od njih znam godinama. Bliski su mi, dragi. Plačem ili se smejem dok ih čitam, emocije me preplave.

Ljudi koji me ne poznaju lično, njihovi komentari, sugestije, kritike i pohvale znače mi mnogo. Oni  koji me ne poznaju a  osete  moju emociju, moje raspoloženje kroz  stihova ili tekstove,  podstiču me da pišem više i češće čak i kada nemam vremena, kada kradem od sebe same, od sna.

Inspirišu me. Svojim tekstovima, svojim komentarima…

Impresioniraju me kada shvatim koliko umeju da “pročitaju” mene kao ličnost, a ne samo moje tekstove…

Zahvaljujući blogu “upoznala” sam puno predivnih ljudi, talentovanih pisaca čije tekstove sa nestrpljenjem očekujem i radujem se, unapred se radujem susretu sa nekima od njih…

 

– “Mnogo bolje pišeš nego pre Luna, moram da primetim. I drago mi je zbog toga”…

 

– „Pa kad si pravo žensko, a suze su ok… i da ne zaplaćeš ne bi bila ti – heroina našeg blogerskog sveta… neko ko kaže i kad ja prosto ne umem, oćutim ili se, pravih reči setim kad im više vreme nije…“

 

– “ Dobro štivo je ono koje možeš čitati više puta, a opet ti zanimljivo, svaki put ga sagledaš iz neke nove dimenzije. Imaš redak dar da teške situacije prvo opišeš jednostavnim jezikom, veoma slikovito, u toj meri da se čitalac srodi sa tobom, a onda da se smeješ apsurdnosti onoga što te snašlo, na svačiji, ali prvo na svoj račun..“

-„Tvoja priča, emotivna, snažna, istkana maestralno i ubedljivo, priča koja iza svake reči krije još nekoliko sigurno težih i jačih priča, je najlepši epitaf koji si mogla dati našim bakama i majkama i svim ženama, koje su i poslednji zalogaj deci ostavljali, podižući ih u nemogućim uslovima.

Svaki detalj vidim, plovim sa tvojim mislima kroz hladovite sobe, što mirišu na čistoću, posvećenost, ljubav i uspomene…..I ti si mene vratila u prošlost, zajedno smo sa našim dragima i milima, onima, koji kako ono Ivo Andrić reče „nemaju drugog doma do našeg sećanja“.“

 

Ovo su  neki od komentara koji me duboko dirnu i daju mi neverovatnu inspiraciju , obavezuju da se trudim da pišem još boljei češće…

Malo je reći hvala,ali ipak HVALA  DRAGI MOJI BLOGERI ŠTO POSTOJITE…

 

p.s. Zahvaljujem se profesoru Darku Tadiću na gostoprimstvu J

Više o Luni na njenom blogu: https://luninoblogce.wordpress.com

 

Zašto su većina blogera…ŽENE?!

 

Žene su čudo. Sad su se dočepale interneta, pogotovo blogeraja. Štrikeraj je otišao u trnje. Dok su se mužjaci, tradicionalno zabavljeni omiljenim igračkama kao što su oranje, klanje i fudbal, okrenuli oko sebe, ženke su kao i uvek mudro preuzele stvar u svoje ruke. Počele su da dominiraju internetom. Srećno su izbegle da ih one ludače feministkinje upropaste terajući ih da budu muškarci. One su se vratile svojim korenima, kao Feniks kad se podigo iz onog pepela (Feniks, ne ono drugo, za neupućene).

A nama je dodeljena uloga onog…Prometeja. To je onaj što je ljudima dao vatru, da ih prosvetli umesto da ih zapali (a trebao je, sad je kasno). Kao i uvek, um caruje a snaga klade valja. Tako je od kada je sveta i veka. A žene su u tome neprejebive.

One stalno tule kako su ugnjetene. A ustvari sve nas drže za jaja. I dok se mi stalno nešto branimo, petljamo kako “nisam kriv, keve mi”, i tražimo podršku mame, one rade svoj posao. Nevolja je ako se u tome pretera. A postoji mogućnost. Onda će ONE ostati bez muškaraca, gledaj oko sebe, mnogi već nemaju muda, i pretvorili su se u metro-nešto, nekakve spodobe sa penisom koji ne služi ni zašta osim za pišanje. Ili jebu drugare u dupe. Što mu dođe na isto.

Mužjaci su izmislili Mrežu. Tamo, još davnih 80-tih. Kako? Zašto? Naravno, da bi ratovali, šta bi drugo. Prvo vojska, pa onda akademika, dok se neko nije zajebo pa rešio da Mrežu napravi za SVE. Sad je ispalo da su to SVE većinom ONE. Istorija se stalno ponavlja, a mi što uzdižemo patku u nebesa, ništa nismo naučili. Jedino su popovi svih boja nešto trkeljisali koju hiljadu godina, al i oni će da izgube bitku. Zašto? Zato što ona stvar pokreće Univerzum. A protiv univerzuma ne možeš, da ga jebeš.

Prema Nilsenovoj statistici, objavljenoj pre par godina, 84% svih blogera na netu su žene. Kod mene na sajtu kreativnog pisanja, 77% članova, polaznika radionica i aktivista su – žene. Bog te mazo! Nisam ni primetio dok jednog dana, sasvim slučajno, primetih da sam počeo za sebe da govorim u ženskom licu. Pogledam malo bolje, kad stvarno. Ne samo ovde. Svuda. Žene su carice. Na našu mušku sreću. Jer žena nosi život. Mi bi sve ionako zasrali u nekom poluvremenu, dok bi zapišavali tuđe drvo i kurčili se na one koji ne idu u teretanu.

Zašto net, a blogovanje pogotovo, tako odgovara ženama?

One su bolji komunikatori. Definitivno. Bolje opažaju, vide u nijansama (neke glupače su zalutale pa vide samo u nijansama sive, al svuda ima izuzetaka). I strpljive su, svesne da je mozak ono što se računa. One su stvorene da čuvaju i neguju život. Kao i svaki čuvar, neke žrtve su neohodne da bi stvar funkcionisala kako valja.

Internet, a pogotovo društvene mreže, su zato pravi akvarijum za ženski lov. Sopstvenu reklamu (tu su majstori), sa šminkom ili bez, u kupaćem ili za šporetom, sa mladuncima, ili novim primerkom Zverke koji služi za dizanje…rejtinga dotične, za klanje konkurencije (ženske), obrađivanje mužjaka, i cvetanje mudrosti. Zato su njihovi blogovi, pa i kad pišu o kuvanju, bolji i životniji od onih muških. Jer mužjaci (čast izuzecima) uvek hoće da budu ozbiljni, pametni, mudroseri, i da pokažu okolini čiji je veći. I tu se zaglave.

Žene su emotivnije, i empatija im bolje ide. Uvek su spremne da saslušaju druge, obrnu šoljicu, razmene recept za najnoviju dijetu, i bolje su informisane od CIA, KGB, NSA, i BIA zajedno. Ne bave se politikom, što im je ogroman plus. Shvatile su odavno da je to surova igra u kojoj glupaci bolje prolaze.

One su i vrednije. Paze šta pišu. Mudro biraju reči. Jezičave su, što je od ogromne koristi u blogeraju. Sklone su da jedno, misle, drugo kažu a treće napišu. Ti, kao muško tu nemaš šanse, u startu si hendikepiran jer ne možeš da radiš više od dve stvari istovremeno. A treća te uvek zajebe.

I sad, moj prijatelju, ti vidi. Ako hoćeš da budeš bloger, konkurencija ti je stvarno žestoka. Šta da se radi? Pikaso je rekao: dobri umetnici kopiraju, genijalci…kradu. Promuvaj se malo, vidi kako one pišu (ne o čemu, jer tu nemaš šanse), pa kraduckaj po nešto. Možda te i prime u blogersko društvo i počnu da te čitaju. A to je dovoljno za početak. Nemoj da se baviš njima, one to bolje rade. Piši iskreno, iz srca. I tada će te one razumeti kako treba.

Pišem ovo iz prve ruke jer uz mene odrastaju dve male ženke. Sve sam video čim su se ispilile. I to mi je pomoglo da suštinu shvatim. Nadam se da će i poneko muško, ako stigne do kraja teksta, barem da se zamisli.

Žene su čudo. Virtuelni svet pripada njima. Zato ih obožavaj. Ni više ni manje. To je sasvim dovoljno.

 

[section title=““]

Usavrši svoje pisanje, sada!

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywriting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Ako si početnik u pisanju, nauči osnovne tehnike zanata pisanja, osnove dramaturgije izgradnje likova, postavke, tehnike pričanja priče.

Želiš da postaneš profesionalni pisac i da živiš od pisanja? Imaš svoj blog i voliš da pišeš?  Nauči sve o copywriting-u, pisanju za  Blog i Interent, freelancer poslu, i pisanju za biznis. Radionice pisanja će ti u tome pomoći!

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

 

BLOGERSKA TUGA: Piši kao što govoriš?

Ova poznata Vukova maksima, koju se izgleda mnogi doslovno shvatili, postala je prava noćna mora modernog blogeraja. I najgori mogući savet za pisanje koji ti neko može dati. To je i razlog postojanja gomile polupismenih blogova u domaćoj blogosferi, čak i onih “uticajnih” likova koji misle da su poznati u svetu društvene pljuvačine, teorija zavere, kuvanja i mode. Time je katastrofa još i veća, jer ovakvi polupismeni ljudi šire nepismenost apokaliptičnih razmera.

Postoje ljudi koji su blog shvatili kao način za privatnu psihoterapiju, ili sredstvo da se postane popularan. I onda su se nameračili da skribomanišu i zatrpavaju interent svojim glupostima. To bi još i moglo nekako da se proguta, ali kada se uveriš svojim očima u njihovu elementarnu nepismenost onda sutacija postane vrlo loša. Nepovezane rečenice (i misli), loša gramatika i nepravilni padeži, upotreba gomile tuđica (one turske sad su zamenile engleske), postali su prepoznatljiv “stil” ovih likova, što ime uopšte ne smeta da budu čitani i popularni. I onda shvatiš da im je i publika ista takva, jer ili ne vidi, ili misli da je sve to sasvim normalno.Tako se armija polupismenih eksponencijalno širi i predstavlja živi dokaz štetnog delovanja interneta na ljude i mozak.

Nekada to nije moglo tako. Za pisanje si morao da imaš talenat, plus razvijeno poznavanje maternjeg jezika, plus veliki rad. Danas su dovoljna tastatura i blog. Ali, hajde, internet je slobodna zajednica, svako valjda ima pravo da muči sebe i druge.

Dakle, zašto je ova maksima “piši kao što govoriš” zapravo vrlo loša za blogeraj i kreativno pisanje?

Loša je iz prostog razloga zato što veliki broj ljudi ne govori dobro. Imaju siromašan rečnik, služe se gomilom poštapalica i tuđica, rečenice su im preopširne, ne znaju za zarez i tačku, misli zbrkane, bez strukture i precizne poente.

Njih jedva da i razumemo u svakodnevnom razgovoru. A kad stvari stignu do pisanja, onda od lošeg postane još gore. Naročito kada misle da im je takav način pisanja prepoznatljiv “stil”, ili “fazon”. Jer su negde čuli da pisanje u prvom licu, ili u konverzacijskom stilu, predstavlja dobitnu kombinaciju za sticanje prepoznatljivosti i slave. Uostalom, tako je pisao i Bukowski, zar ne?

Budi svestan svojih reči

U većini slučajeva mi uopšte nismo svesni kako zvučimo kada komuniciramo a drugim ljudma. I to važi kako za pisanu tako i govornu komunikaciju. Koliko puta sam napisao neki članak ili poslao elektronsko pismo nekom da bi tek kasnije shvatio da me sagovornik uopšte nije razumeo?!

Ove “rupe” u komunikaciji su toliko česte da smo se apsulutno navikli na njih. Ali, kada se one pretoče na papir postaju vrlo vidljive.

Zato se potrudi da oslušneš kako zvučiš u razgovoru sa drugim ljudima.

Budi svestan svojih reakcija na ono što ti drugi govore.

Pročitaj sopstveni tekst hiljadu puta i potrudi se da je jasan, razumljiv i precizan. Iako je ponekad teško da ga razumeš bez obzira što si ga ti napisao.

Biraj reči

Ako želiš da unaprediš tvoje pisanje na blogu, a i kreativno pisanje uopšte, moraš da razmišljaš kako da poboljšaš svoju verbalnu (i pisanu) komunikaciju. Nije lako uvek odabrati pravu reč, ali vredi truda.

Reči su moć. I u početku bi reč. Zato pažljivo rukuj sa njima.

Eliminiši poštapalice, tuđice, sleng i lokalizme. Ima uvek način da se isto to kaže, na drugačiji način, a da ne zvučiš ko pokondireni seljak sa juga Srbije. A nije ni smešno.

Piši pravilno i gramatički tačno. Razumeće te i onaj sa jednim razredom osnovne, kao i doktor nauka. Piši kratkim rečenicama, skromnim pasusima, i vodi računa da tvoje pisanje ima uvod, sredinu i kraj. Barem to. Da bi razumeli šta si hteo da kažeš. Osim ako lik u tvojoj priči nije stvarni pokondireni seljak sa juga Srbije.

Pisanje na blogu je javna stvar. Zato nemoj da sramotiš sebe i druge. “Misim, brate, kul je stvarno, baci na net, redituj, frilenseriši…”, baci u klozet šolju. Šta će ti. Ni kad pričas sa drugima.

Pisanje (i govorenje, uostalom kao ni život) ne trpi aljkavost i površno škrabanje. Bolje onda idi radi nešto drugo. Čin stvaranja je uzdizanje duha, što god stvarao. Cilj je valjda i da drugima oplemeniš dušu. A ne da od njih praviš polupismene mediokritete. Ili jeste?

Nemoj da koristiš smajlije i druge slične skraćnice, barem ne u pisanju za blog ili slično. To znači da si lenj i da ne umeš da se izražavaš. I da ne znaš sva slova.

Neka tvoje pisanje uvek bude jasno i…čisto. Lepota misli i jezika je upravo u tome.

Zar ne?

 

[section title=““]

Usavrši svoje pisanje, sada!

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywrting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Ako si početnik u pisanju, nauči osnovne tehnike zanata pisanja, osnove dramaturgije izgradnje likova, postavke, tehnike pričanja priče.

Želiš da postaneš profesionalni pisac i da živiš od pisanja? Imaš svoj blog i voliš da pišeš?  Nauči sve o copywriting-u, pisanju za  Blog i Interent, freelancer poslu, i pisanju za biznis. Radionice pisanja će ti u tome pomoći!

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

 

5 Copywriting tehnika za uspešan Blog

 

Mnogi ljudi misle da je kopirajting alat za pisanje reklamnih tekstova za reklame i marketing, i gde se kopirajter nalazi u ulozi “prodavca za tastaturom”. Međutim, ova veština je mnogo više od zbira kreativnih tehnika za prodaju prozivoda ili usluga. Ozbiljni kopirajteri, okupljeni oko sajta copywriting.com, napisali su vrlo lucidno i pronicljivo da je kopirajting “umetnost i nauka pisanja reči koji promovišu proizvod, posao, ideju ili neku ličnost; kao i njihovo pažljivo odabiranje, prepravljanje, kreiranje na način koji će ubediti čitaoca da preduzme neku određenu (željenu) akciju”.

Ovde je ključna reč – ubediti. Promovisanje vašeg posla potencijalnim klijentima je jedna vrsta ubeđivanja, kao što je i pisanje na Blogu i prezentacija vaših ideja o temama koje vas interesuju (moda, kuvanje, politika, ekonomija, društvo, metafizika…) takođe jedan oblik ubeđivanja: kao bloger vi pišete javno, okrenuto publici, kojoj saopštavate neke ideje ili informacije, i koju pokušavate da ubedite u vaše stavove i poglede na svet, bez obzira kako to “nevino” bilo u formi i sadržaju. Obično želite da povećate saobraćaj na vašem blogu, da vas što više ljudi čita (i komentariše), da imate veliki broj sagovornika, da motivišete druge da nešto promene kod sebe i drugih, itd.

 

Koja god je naša namera kada pišemo blog, uvek svesno ili nesvesno koristimo neke od kopirajting tehnika, kako bi svoje ideje i stavove preneli drugima. U svakom slučaju, uspešni blogeri ove tehnike studiozno primenjuju u svom pisanju, bez obzira kako ih zovu. Dakle, hajde da vidimo koje su kopirajting tehnike najefikasnije u pisanju za blog i kako ih uspešno primeniti.

  1. Konverzacija je ključ. Za razliku od pisanja priča, romana ili dnevničkih zapisa, kopirajting teži da zasnuje mnogo ličniji odnos sa čitaocima, pre svega u formi koja liči na lično obraćanje ili konverzaciju. Kopirajting za blog znači da će vaš tekst čitati stotine ili hiljade ljudi, a ipak vi morate da se ponašate i mislite kao da pišete jednom čitaocu. Zašto? Zato što svaki potencijalni čitalac vašeg posta, kada nabasa na njega, uvek će ga čitati sam, u određenom vremenskom trenutku. Na taj način on formira specifičnu vezu sa vama i vašim tekstom,  a vi želite da baš tako i bude.
  2. Jezik i emocije. Ova vrsta konekcije, uz veštu upotrebu jezika (stil, forma, vokabular) i emocija, je od izuzetne važnosti kada želite da vaše čitaoce ubedite u nešto. Potrebno je da govorite “njihov” jezik, i da razvijete određen “odnos” sa njima, u obliku ličnog iskustva, posmatranja, i sl. Emocije su jednistveno svojstvo ljudi, i postarajte se da ih u vašim tekstovima uvek bude. Tehnike pisanja podrazumevaju kratke pasuse, kao što sam već više puta u svojim tekstovima naglasio, i potrudite se da u svakom tekstu plasirate jednu ideju. To će osigurati dobar tok konverzacije i “svarljivost” i dobro razumevanje teme ili ideje o kojoj pišete.
  3. Jasno i sažeto. Ako vam već do sada nije bilo jasno, vreme je da se pomiritie sa činjenicom da publika, odnosno čitaoci na interntu nisu isto što i oflajn čitaoci štampe ili knjiga. Zašto? Zato što je plasman i protok informacija sasvim različit. Publika na internetu je naoružana kompjuterskim “mišom” i sa ograničenim strpljenjem za vaše šrkabanje. Ako ste dosadni ili mnogo vunovlačarite sa kobasicama teksta, dovoljan je jedan klik i – vaš tekst je prošlost. To znači da ste napisali tekst sa mnogo reči i vrlo malo informacija. Dakle, zlatno pravilo je da se držite kratkih rečenica i još kraćih pasusa. Naslovi i podnaslovi se podrazumevaju, tako da publika lako skenira vaše tekst i može brzo da se snađe i da ga brzo razume. Žargon zaboravite i potrudite se da sve bude “brzo i odmah”.
  4. Korist i interes. Mi ljudi smo kraljevi sebičnosti, egoizma i – interesa. Vaše pisanje to uvek manje ili više mora da ima u vidu. To znači da všaoj publici morate biti korisni u rešavanju materijalnih ili dihovnih problema. Ohrabrite ih u njhovim stavovima ili ima dajte priluku da učine nešto. Rešite im nekakav problem ili ponudite izlaz iz određene situacije. Učinite za njih nešto korisno i oni će biti zadovoljni. Makar da vičete i kukate zajedno. U suprotnom, ljudi će brzo izgubiti interes za vas i vaše pisanje, ako samo presipate iz šupljeg u praznog. To ionako većina ljudi u svom životu radi sve vreme.
  5. Vežbajte preciznost i tačnost. Praksa je majka učenja i znanja, zato vežbajte mnogo i stalno. Radite i bdijte nad svojim tekstovima, kao kvočka nad jajima. Isplatiće se uvek. Pišite, brišite, opet pišite, sve dok ove i slične tehnike ne dovedete do perfekcije. Samo tada ćete videti kako izgleda uspešno pisanje za blog. Kopirajtin i pisanje za blog uvek idu roku pod ruku. Sada valjda vidite i – zašto.

To je uglavnom to. Ili, kako reče jedan moj đak u radionici za kopirajting: “ovo, je brate, mnogo z…abano, nisam bre mislio da je ovako teško…”. I jeste. Bez muke nema nauke. Ili,kako reče jedan lik, “Niko se nije usro zato što je WC daleko, već zato što nije pošo na vreme”.

U svakom slučaju od viška znanja glava ne boli. Pišemo se i čitamo. Ili, još bolje UPIŠI I PIŠI.

[section title=““]seminars

SEMINARI I RADIONICE

Voliš seminare i raidonice pisanja uživo? Prijavi se za jednodnevne seminare  /radionice na posebno odabrane teme iz Kreativnog pisanja, Copywritinga i pisanja za blog.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/seminari/“ target=“self“]POGLEDAJ SEMINARE[/button]

[/section]

 

 

 

PISANJE ZA BLOG: ZANATSKI TRIKOVI

 

DA LI TI JE PISANJE ČITLJIVO?

Može biti da si ti još  jedan Hemingvej ili Andrić u pokušaju pisanja na blogu, ali iz nekog nedokučivog razloga blog ti beleži slabe posete, bez obzira na (po tvom mišljenju) briljantne produkte tvog uma i pera. Lupanja po tastauri. Narod je lenj, neće da čita, ne razume, više voli Grand od knjige i sl. Može biti. Šta više, verovatno je tako. Ali, kako da se izboriš sa opštom lenjošću čitanja nečega što je duže od naslova u Blicu ili računa u kafani? Pogotovo u Internetu, gde jednim klikom skačeš sa bloga na blog kao daljincem po televizoru?

Rešenje je da praviš tekstove koje će biti laki za čitanje i…OČNO SKENIRANJE!

Šta je sad pa to? Vrlo prosto, a nije naučna fantastika. Naime, većina ljudi ne čita nego SKENIRA očima razne tekstove, a naročito one u dnevnoj štampi ili na BLOGU. I to skenira kako pojedinčane reči tako i razne fraze, naslove i ostale vizuelne ključeve. Mnoge studije su pokazale da je čitanje sa ekrana 25% sporije nego čitanje sa papira, plus mrza da se uključi mozak za nešto više od prostih instrukcija za ovo ili ono (uz ključne reči kao šti su SEX, KUVANJE, CIPELE, AUTO….i sl).

DA LI TI JE BLOG DOBAR ZA SKENIRANJE?

Prilično je jednostavno da to proveriš. Zamoli prijatelje koji nisu upoznati sa tvojim blogom da pogledaju na brzaka nekoliko tvojih poslednjih postova. Daj im 15-30 sekundi za svaki post, i na kraju ih pitaj o čemu se radu u tekstovima. Vrlo brzo ćeš da ukapiraš kako oni doživljavaju i učestvuju u tvom blogu i tvom pisanju.

TEHNIKE KOJE ĆE TI POMOĆI U PISANJU ZA BLOG

Dobro pisanje za blog podrazumeva da naučiš i držiš u glavi kako da upotrebiš neke važne tehnike kako bi tvoji blogovi bili lakši za čitanje i ostvarili dublji utisak na čitaoce. Evo nekih najvažnijih:

Pravi liste. Označavanje delova teksta i njegovo slaganje u LISTE (sa onim tačkicama, strelicama i sl), se lakše čita i bolje pamti nego njihovo pisanje u pasusima, ili u esejističkom stilu.

Pravilno formatiranje. Koristi bold, VELIKA SLOVA, kosa slova, podvlačenje, kako bi naglasio delove teksta. U tome nemoj da preteruješ kako ne bi frustrirao čitaoca, ali upotrebljavaj kad je nešto zaista važno za rauzmevanje poente.

Naslovi i podnaslovi. Ovo je od grdno velike važnosti imajući vidu tabloidnu kulturu čitanja i pisanja u kojoj živimo. Dobar naslov je 50% kvaliteta teksta za čitaoca. Podeli tekst u više pasusa i opremi ga podnaslovima. Na taj način se lakše čita i ostvaruje brzo razumevanje suštine onoga što si napisao.

Stavi slike. Ovo je od izuzetne važnosti, jer će dobra slika ili ilustracija znatno pojačati smisao i poentu onoga što si hteo da kažeš. Razumi da mi danas živimo u vremenu slika a ne pojmova poređanih u klasični narativni niz. Ovo naročito važi za mlađu publiku koja je od detinjstva naučena da misli u slikama a ne rečima/pojmovima. Tako ćeš ostvariti najbolju komunikaciju sa svojom publikom.

Kreativne tehnike. Koristi i upotrebljavaj odgovarajuće opise u slikama, metafore, analogije, primere. Ovo će ti pomoći da izbegneš klasičnu narativnu formu, koja nije baš prava tehnika pisanja za blog (ostavi to za knjige i druge štampane stvari). Blog je brz, informativan, oskudan, i traži odmah pravu poentu. Ne gnjavi druge, već piši jasno. čitko i razumljivo u skladu sa medijem za koji pišeš.

Dakle, uz ovih nekoliko saveta i sugestija, imaš priliku da proveriš i prilagodiš svoje pisanje za BLOG kao specifičan medij za koji pišeš. Na obostrano zadovoljstvo tebe i tvoje publike.

Probaj, ništa ne košta!

Čitamo se i pišemo.

BLOG I EFEKTI FB REKLAME U PRAKSI

Piše: Nina Trivković

 

Dragi moji, praznici nam se uskoro bliže i ja stvarno imam razloga da budem zadovoljna.Prošlog puta sam pisala o pozitivnim stranama fb reklama, a danas mogu i primerom da potvrdim pozitivne efekte. Naime, pre nekih nedelju dana se desilo čudo. Bila sam kod roditelja na ručku, kao i svake nedelje i onako mrzovoljno gledala u beli ekran pred sobom. Obično svoje postove objavljujem sredom i subotom, ali baš te nedelje nisam imala inspiraciju, pa mi se raspored poremetio.

Na kraju mi je sinula ideja da pišem o tome čemu su nas naučila putovanja. Sela sam i na brzinu sastavila članak, tek da bih ispoštovala svoje čitaoce i neku svoju nedeljnu dinamiku pisanja. Kako bi post promovisala, kliknula sam na dugmence boost post, koje se nalazi na fb stranici, ispod linka svakog članka. Ono što se tada desilo stvarno nisam očekivala. Napokon, prelazim na stvar.

Zahvaljujući, boost-ovanju ovog teksta, ovaj tekst je čak videlo 11000 ljudi, oko 40 njih je lajkovalo tekst na samoj stranici, a čak 157 ljudi je share-ovalo ovaj tekst na svom profilu. Možda vama ove brojke i ne deluju toliko fascinantno, ali za nekog ko ima blog tek od skoro, jeste veliki uspeh.

Ovo boost-ovanje postova u mom slučaju jesu jednodnevne kampanje, po ceni od dolar i zaista su delotvorne. Ovim tekstom sam definitivno oborila sve rekorde do sada, ali sam bila zadovoljna i prethodnim promocijama i u principu uvek negde oko 1000 i nešto ljudi vidi tekst zahvaljujući kampanji.

Naravno, potrebno je da i sam tekst bude kvalitetan i primamljiv, da bi svako uspešno odigrao svoju ulogu u tom trouglu koji čine tekst, reklama i čitaoci. Ja ne znam koji je to uspešan recept za pisanje dobrog teksta, ali recimo da je ovaj tekst napisan spontano i iskreno. Sadrži primamljiv naslov, koji prosto zove da kliknete na njega i lepe fotografije, koje prate priču. Takođe, tekst govori o nekim opštim stvarima što ljudi uglavnom vole da čitaju i sa čim mogu da se poistovete.

U svakom slučaju, ništa bez reklame. Bilo one online ili offline, bez reklame ne postojite i toga se uvek držite kakvugod priču pokretali ili pisali. Na kraju, želim da vam čestitam predstojeće praznike i poželim puno pozitivne energije, ljubavi, kreativnosti i naravno putovanja.

Moj poklon vama ovom prilikom jeste upravo pomenuti tekst “Čemu nas uče putovanja”. http://kofernjaca.wordpress.com/2014/12/14/cemu-nas-uce-putovanja/. Razmislite čemu su vas naučila putovanja do sada.

Do nekog sledećeg teksta,

Pozdrav od Kofernjače

 

Moje iskustvo sa FB reklamom

Piše: Nina Trivković

 

Koristim fejsbuk sigurno već 6,7 godina i to za šta? Uglavnom za čeprkanje po tuđim životima i to ne iz znatiželje, već iz puke dosade. Niti me interesuje ko se kad oženio, udao, razveo, pustio goluba itd. Tu i tamo, pročitam ponešto pametno i vidim koju lepu misao ili fotografiju, zanimljiv nakit ili vest, al u suštini, to je sve uludo traćenje vremena i fejsbuka kao takvog.

Međutim, zahvaljujući blogu koji sam nedavno pokrenula (kofernjaca.wordpress.com), spoznala sam neke potpuno druge aspekte ove zanimljive drustvene mreže. Devojka po imenu Miljana me je uputila u reklamni svet fb-a. Moram priznati da sam bila pozitivno iznenađena efektom dosadašnjih kampanja.

One su uglavnom trajale sedam dana i zahtevale neko minimalo ulaganje, od nekih euro po danu, što je šmesna cifra, a zaista vam omogući da više ljudi vidi vaše postove i prati vas blog.

Opet, i ovo je stavka za koju treba dosta vremena i konstantnog učenja, ali sam zadovoljna.Posebno su me oduševili rezultati jednodnevnih kampanja koje služe tkz boost-ovanju pojedinih postova. Ja sam i za njih podesila euro po danu budžet. Ne biste verovali ali čak 3000 ljudi je videlo neke moje tekstove na fb stranici bloga. To je sve doprinelo da su i statistike na samom blogu počele da bujaju, tako da je to sve jako dobra motivacija i efikasan alat za plasiranje vašeg bloga na beskrajnom internet nebu.

Ono što mi se posebno dopada kod pravljenja kampanje, je što lepo možete da podesite koji target vas zanima, koja zemlja, interesovanje i da odaberete neku od stoker slika koje će se smenjivati tokom kampanje. Te fotografije su već spremne za reklamu i odgovarajućeg formata, tako da su bolja opcija nego da ubacite neke svoje, nepripremljene.

U svakom slučaju, smatram da treba maksimalno da iskoristite društvene mreže kao dragocen alat u promociji svojih fb stranica, sajtova ili blogova i da se naoružate strpljenjem, ali i osmehom kada vidite efekte.

Što se tiče upotrebe kartice, bitno je naravno da to bude kartica za internet upotrebu isključivo i devizna kartica. Postoji i opcija plaćanja u vidu fb kupona, ali ne znam kako to funkcioniše i koliko je bezbedno. Ja sam se opredelila za Visa virtuon karticu Raiffeisen banke, koja je u kratkom roku bila izrađena, a njeno održavanje se ne plaća, ali se plaća članarina u iznosu od 1000 dinara prilikom preuzimanja.

U nekom od narednih tekstova ću malo detaljnije otkriti pravljenje ovih fb kampanja, a do tada, svratite do mog bloga i pročitajte neki od brojnih zanimljivih tekstova.

Verujte u sebe i svoju ideju i budite kreativni, uz pomoć Facebook-a, u ovom slučaju.

Pozdrav od kofernjače

(kofernjaca.wordpress.com)