fbpx

Zašto je loše pisanje neophodno za dobro blogovanje?

 

Pišem na blogu već 6 godina, i za to vreme sam primetio nešto neobično – svako to može da radi.

U prvom vreme sam mislio da je to odlična stvar. Ali sam posle shvatio da svaka dobra stvar ima i svoju tamnu stranu.

U čemu je loša strana postojanja ovoliko blogova i blogera na njima: blog čini ionako loše pisce još glasnijim.

Postoji gomila blogera u univerzumu.

Kako to može da bude dobra stvar za tebe?

Suviše dugo vremena lestvica je bila postavljena previše nisko za milione blogova koji su doprinosili opštoj kakofoniji, a da pri tom nisu davali nikakav suštinski doprinos raznim temam i diskusijama.

Naša kultura, opsednuta potrošnjom, slavom i fenomenom “biti viđen”, koja je generaciju rođenu uz “Otpisane” i prve Komodor računare, kao i njihove XY generacijske potomke, pronalazak interneta podstakao da kreiraju sopstvene blogove, sve u nadi da će ih neko čuti (i videti). Tako smo stigli u situaciju da gomila sveta piše, slika, snima, i zatrpava blogosferu raznim sadržajima, rame uz rame sa onom nekolicinom koja ima stvarno šta da kaže.

Jer, ako nemaš šta da kažeš, onda svoje primedbe ograniči na vremensku prognozu, kaže stara mudrost.

Ali, avaj, od te mudrosti nema ništa. I tako smo stigli do novog fenomena: preduzetan i agilan bloger – mediokritet.

Ova persona dobro razume neka medijska i maretinška pravila interneta i društvenih mreža, i čak može da privuče pristojnu količinu publike na svoj blog.

Međutim, problem je u sadržaju i kvalitetu toga što piše.

Sve one koji iole umeju kvalitetno da pišu i zaista imaju šta da kažu ovo može da izludi. Ali, možda ipak nije sve tako crno.

Postoji barem tri dobra razloga zašto ovi grozni kovači reči mogu od tebe da naprave zaista dobrog blogera.

[Tweet „Ako nemaš šta da kažeš, onda svoje primedbe ograniči na vremensku prognozu“]

1. Zavist pokreće akciju

Da budemo pošteni: jedan od razloga zašto mrzimo ove mediokritete blogere je – ljubomora.

Svako ko je proveo dovoljno dugo vremena na i oko interneta, video je kako očajno grozni i polupismeni pisci mogu da izgrade sopstveno pleme odanih pratilaca.

Mogao si da vidiš kako kraljice gluposti i kraljevi prostote zarađuju pare i slavu širom sveta, i škrabaju viralne tekstove po fejsu i ostalim mrežama.

I onda te tako nešto izludi (ispravno).

Ono što treba da uradiš je da se pokreneš u akciju. Nema ništa od pasivnog sedenja i lamentiranja nad sudbinom nepravednog sveta. Mislim, možeš i da kukaš, to je ok.

Nama, koji su slični tebi, potrebno je da kreneš da delaš, a ne da kukumavčiš kao Kalimero. Potreban nam je tvoj glas, i to sada i odmah. Bori se odlučno i inteligentno, pobedi očajan kvalitet svojom izuzetnošću. Jer se na kraju, ipak samo to računa. Inaače nam civilizacija nikad ne bi stigla čak dovde.

2. Konkurencija je (uvek) dobra stvar

U društvenim mrežama komunikacija je prilično nalik na neku vrstu uranilovke, gde svi imaju pravo i priliku da nešto kažu. Ali, takva su pravila igre.

I sad, ako imaš dobru priču ili sjajnu ideju, možeš to da podeliš sa mnogima, a da nije potrebno da poznaješ “prave ljude”, ili da poseduješ odgovarajuća znanja i veštine.

Sistem cenzure i mrzovoljnih urednika, sa kojima nisi u kumstvu ili prijateljstvu, o podmićivanju i ulagivanju da i ne govorimo, su srećom na internetu zasad nepoznati. (zasada)

Ovo delom objašnjava i tvoju frustraciju stanjem stvari. Postoje očajno loši pisci, naročito oni sa umetničkom crtom (proza, poezija), ali crta je samo crta, i tu nema pomoći. Oni nemaju šta da kažu, a kad kažu govore MNOGO, i to onda kažu na sirotinjski bedan način.

Oni ti kradu čitaoce i publiku, i zaglupljuju ih iz minuta u minut.

To je u suštini sasvim dobra stvar.

Prisiljava te da se držiš svoje igre, da pridobiješ svoje pristalice za svoje kvalitetne tekstove i svoj dobro osmišljen blog. Jer, blogovanje nije sprint ka dnu, već maraton ka ka vrhu.

Samo oni koji su vrhunski majstori znanja i zanata, i posvećeni puni ljubavi prema pisanju, uvek na kraju pobeđuju.

3. Lošim piscima je potreban trener (ti)

Činjenica da si ti odličan pisac, smoren sa svim tim okolnim mediokritetstvom, može biti moćan unutrašnji motiv da uzvratiš.

Sve više ljudi bloguje, jer prepoznaju koristi od ove aktivnosti, kakve god one bile (materijalne ili duhovne, ili oboje). Ali često krše prvo pravilo pisanja za Blog.

Ti možeš da im pomogneš.

Gledaj to na ovaj način: ako stvarno dobro pišeš postove za blog (a i šire), možeš pomoći drugima da postanu bolji pisci. Umesto da posmatraš ove blogere mediokritete kao pretnju, gledaj na njih kao na – priliku.

Možeš da im organizuješ kurs ili seminar.

Možeš primerom svojih testova i postova da im pokažeš kako se stvarno radi.

Kako da amateri prestanu da zvuče glupo, i počnu da pišu kao profesionalci.

To i ja radim u mojim radionicama kreativnog pisanja. Umesto da kritikujem, ja im pomažem.

Šta misliš o tome? Lako je kiritkovati i osuđivati, bolje je da se uradi nešto kvalitetno i korisno. I ne samo za tebe, nego i za opštu stvar. Budi pozitivan i sa kukanja pređi na dela.

„Nemoj da mu pokloniš ribu, nauči ga da peca“. Tako kaže stara kineska poslovica.

I to je uvek najbolji PUT.

Kako da postaneš freelance pisac?

 

Za mnoge kreativce je nedosanjani san da postanu frilenseri (freelancer), odnosno slobodni pisci koji zarađuju pisanjem uslužnih tesktova za druge. Sediš i radiš kod kuće, pišući tekstove za marketing, reklame, internet sajtove i blogove…Milina. Sam sebi gazda, i planiraš svoje vreme kako hoćeš. I lepo živiš od svega toga.

Super. Ali, uvek ima neko ali…Biti slobodni pisac, frilenser, uopšte nije lako. To što umeš nešto da napišeš, uopšte nije dovoljno. Jer, gomila ljudi, ako su iole pismeni nešto pišu. Poznavati sva slova i osnove gramatike dakle nije dovoljno. Šta ti sve treba i kako da postaneš frilenser?

Društvo čudnih pesnika

Na ovom svetu postoje stotine hiljada prilika za pisanje. Pretvaranje ovih prilika u zanat, veštinu pisanja je za svakog slobodnog pisca prilika za posao i zaradu. A to znači taj san o kome pisci uvek sanjaju – da živiš od svog pisanja. Opet, za druge ljude koji vole da pišu, to može biti prilika za zabavu da nešto nauče, razviju svoje veštine i oprobaju se u ovoj branši.

Šta ti je sve potrebno da bi bio frilenser?

Moraš biti dobar pisac. To možda zvuči glupo, ili više nego očigledno, ali postoji ogromna količina ljudi koji misle da umeju da pišu. Međutim, kada to počnu stvarno i da rade shvate da im nedostaje originalnost, dobro baratanje rečima, veštine i tehnike zanata, a naročito samodisciplina u pisanju. Moraš da budeš siguran da voliš da pišeš, i da ti ništa nije preče i udobnije od toga. Moraš biti u stanju da jasno i precizno izraziš svoje misli putem reči (a to uopšte nije tako lako).

Ako nemaš iskustva i kvalifikacije u pisanju, razmisli o tome da završiš neku školu koja ima veze sa pisanjem, kurs, ili radionicu zanatskih tehnika pisanja. Pri tom razmisli o donošenju sledećih odluka:

  • x Odluči da li ćeš pisati klasične književne forme (roman, kratka priča, poezija…), ili publicistiku i dokumentarizam, odnosno copywriting tekstove. Ove druge možeš lakše da prodaš, tako da imaj to u vidu. Osim toga, ako pišeš iz zabave, uvek možeš mnogo slobodnije da eksperimentišeš sa stilovima i tehnikama, nego što je to slučaj sa klasičnim formama.
  • x Moraš da odlučiš da li pišeš da bi živeo od pisanja, ili pišeš za neku vrstu dodatne zarade, ili iz zabave. Sve ovo će bitno uticati na kvalitet i uspeh tvoje frilens karijere. Biti slobodan pisac i živeti isključivo od pisanja je mnogo težak posao, zahteva puno odricanja i truda. Mnogi pokleknu već na samom početku.
  • x Ako imaš talenat, iskustvo i zanat, uvek se potrudi da ti te kvalifikacije pomognu kod dobijanja posla. Naročito ako imaš i neku titulu, prestižnu diplomu, ili sertifikat. Ljudi vole da posluju sa ekspertima, dakle, pokaži to što imaš i znaš!

Mora da si komunikativan. Ako ne želiš da budeš pisac čudak, usamljenik koji živi u siromaštvu, moraš da se povežeš sa drugim ljudima kao slobodni pisac – frilenser. Moraš da bude sposoban da reklamiraš samog sebe, budeš sam svoj PR i marketing stručnjak – 3 u 1. Takođe i da si sposoban da pregovaraš sa klijentima, i prilagođavaš njihovim zahtevima i potrebama. Malo psihologije nikada nije na odmet. Srećom, u današnjem svetu veći deo ovoga se odvija preko interneta, pa ne moraš lično da sediš na svim sastancima i glumiš fikus.

Kao deo ovih veština, vrlo je važno da znaš da napišeš pristupno-poslovno pismo. Ovo pismo predstavlja koncept koji predlažeš da pišeš, zajedno sa kratkim opisom tvojih referenci i kvalifikacija. Ovo pismo služi da proda tvoje ideje nekom uredniku, blogeru, marketing direktoru, i sličnim klijentima, i mora da postane deo tvog frilenserskog alata. Što pre to savladaš, to bolje.

Nije sve grožđe slatko. Kreativna strast za pisanjem, kada se pretvori u posao, može da ti ubije entuzijazam. Dakle, bez obzira koliko voleo pisanje, često će biti poslova koje ćeš mrzeti iz dna duše. U ovakvim situacijama, moraš da naučiš umetnost “ćuti i radi” principa. Bez obzira kako se osećaš, moraš da savladaš želju da sve oteraš u materinu, i pregoriš nestrpljenje da se što pre otarasiš ćorava posla. Prosto gledaš na to kao deo posla, pauzu između nečeg zanimljivog u budućnosti. Neki frilenseri se leče od ovoga tako što pišu sa strane za sebe, na svom blogu i sl, prosto da ima mesta i za uživanje.

Disciplina i pare

Ako i posle svega napisanog planiraš da praviš karijeru kao slobodni pisac, znaj da moraš da imaš razvijen osećaj za odogovrnost prema klijentima i samom sebi (čitaj radne navike su pod moranje). I još sledeće:

x Moraš da postaviš finasijski sistem, pre nego što počneš da pišeš. To znači da smisliš način naplate usluga (naročito ako raidš za inostranstvo), otvoren račun u banci, problem sa porezima i taksama, i tome slično. Neće valjati ako ovde budeš aljkav, pa se natežeš sa klijentima oko plaćanja!

  • x Budi organizovan. Pripremi sve sprave i alate za pisanje, potreban materijal, sve na dohvat ruke i ergonomski postalvjeno za celodnevni rad. Grbljenje za tastaruom može da bude ubitačno kada ti pisanje posao!
  • x Postavi sebi rokove i drži se toga. Kalendar, online kalendar, podsetnik, što god da rabiš mora da ima neki sistem gde možeš da imaš pegled šta radiš, kada i za koga. Tako ćeš izbeći zaboravljanje i pisanje u zadnji čas.
  • x Komuniciraj sa svojim klijentima i okruženjem često i kvalitetno. Vrlo je važno da se sa svojim klijentima stalno u kontaktu, da ih podsećaš da postojiš i da vrediš uloženih para i vremena, i drži ih u toku sa svojim pisanjem.
  • x Nemoj nikada da uzimaš više posla nego što možeš da uradiš. Velika je umetnost znati sopstvene limite. Jednom kad počneš da pišeš i radiš kao frilenser, vrlo lako može da ti se desi da upodnaš u lažno samopouzdanje, da možeš da radiš više nego što dozvoljava dan. Seti se ponekad da imaš i privatann život.

Uloži u sebe i svoj posao

I na kraju, suština pisanja za druge i rada kao frilenser su znanje zanata i tehnika pisanja i iskustvo. Iskustvo može da se kompnzira radom,ali talenat i zanat pisanjamora da se krvavo uči. Bolje je da upišeš neki kurs zanata i thenika pisanja, nego da sve to učiš sam. Tako skraćuješ vreme i ulažeš u svoje pisanje na najbolji mogući način.

To je i razlog zašto na sajtu Kreativno pisanje postoje radionice za pisanje, naročito radionica za Copywriting, Pisanje za blog, a od skora i radionica za freelancere. Ako želiš zaista da živiš od pisanja kao slobodan pisac na tržišut kreativnih ideja, onda ti preporučujem da upišeš Radionicu za frilensere na sajtu. Ovde ćeš dobiti osnovna zanatska znjanja i veštine pisanja za druge.

A i to je nešto, barem za početak.

Da li tvoj blog ima glas?

 

Tvoj blog nisi ti. On nije tvoja ličnost. On nije tvoj mozak, telo, niti tvoje životno iskustvo. On ne misli sam za sebe. I nema dušu.

Ali mu treba glas.

Bez obzira kako nasloviš svoj blog, on je odvojen od tebe. Ali, bez sumnje, on te ipak predstavlja, sve one komplikovane strane tvoje individue.

Čak iako je tvoj blog o tebi, on nije ti. Ne može ni da bude. Tvoj blog je samostalni entitet, koji je razdvojen od tebe, i tako treba da ga tretiraš. Malo šizofreno, zar ne? Kao podvojena ličnost. Zato mu daj glas. I neka bude jedinstven!

[section title=““]seminars

SEMINARI I RADIONICE

Voliš seminare i raidonice pisanja uživo? Prijavi se za jednodnevne seminare  /radionice na posebno odabrane teme iz Kreativnog pisanja, Copywritinga i pisanja za blog.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/seminari/“ target=“self“]POGLEDAJ SEMINARE[/button]

[/section]

 

Glas tvog bloga je eksluzivan

Ako bloguješ već neko vreme, verovatno si primetio (najzad), da neke teme o kojima pišeš privlače više pažnje od drugih.

Možda si čak i skontao da su ljudi počeli da povezuju tvoj blog sa određenim idejama i temama. Može biti da si lik koji se prazni na svom blogu putem bujice sarkazma i besa, da bi uskoro ukapirao da tvoja popularnost i uticaj u blogerskoj zajednici samo raste. Pišeš kao besna glista, i svi to vole, publike je sve više. A ispalo je sasvim slučajno, ko bi rekao!?

To su sve primeri tvog blogerskog glasa.

Taj glas, koji se odnosi i povezuje sa tvojim blogom, je osećaj ili stil tvog pisanja, koji čini da publika personalizuje ono što čita. Tvoji čitaoci onda počnu da konstruišu ličnost zasnovanu na glasu tvog bloga. Kada se to dogodi, tvoj blog prestane da bude svaštara za sve i svakog, i postane nešto veoma značajno za određenu grupu ljudi.

I to je to. U tome je sva suština.

Kako da napraviš glas tvog bloga?

Kao neko ko piše na blogu, pogledaj malo unazad svoje najpopularnije postove i zapitaj se “u kakvom sam raspoloženju bio dok sam pisao ove tekstove? Koje emocije sam prikazao?”

Razmotri malo rečnik koji si koristio, čak i ineterpukciju i način formatiranja pasusa. To su sve suštinski elementi tvog jedinstvenog glasa na blogu. Štos je u tome da ponoviš ono što si uspešno radio (i opet, i opet).

Ako još nisi podigao svoj blog, ili si na samom početku, zapitaj samog sebe kako želiš da tvoj blog zvuči.

Glas tvog bloga mora biti u prirodnoj vezi sa tvojim ciljevima. Na primer:

  • Ako se baviš prodajom nekretnina, tvoj glas bi trebao da bude ličan, orijentisan na kupce, profesionalan.
  • Ako ti blog baziran na pregledu i recenzijama novih softvera, bilo bi dobro da se metodičan, mudar, praktičan i duhovit.
  • Ako pišeš lični blog o životu, samo razvoju, duhovnosti, moraš biti iskren, strastven, ranjiv.

Šta dalje?

Jednom kada uspešno kreiraš glas svog bloga, neizbežna posledica toga će biti da će dobr deo publike biti ubuduće isključen kao redovni pratioci i publika tvog pisanja. To je prosto prirodno, jer ne može se pisati sve i za svakoga.

Dobra strana je to što ćeš oformiti lojalnu publiku koja će te sa zadovoljstvom pratiti i čitati. I sa kojom ćeš razviti istinske odnose davanja u primanja. A to je i najveće zadovoljstvo svakog kreativnog stvaranja.

Glas tvog pisanja na blogu će ojačati tebe kao blogera i “robnu marku”, i dati tako dragocen fokus tvom pisanju. Što je još bolje, ostvarćeš dugotrajniji utisak na tvoje čitaoce, što je na duge staze ključni uslov a razvoj tvog bloga i tvog pisanja.

Da li tvoj blog ima glas? Kako zvuči?

Kako se piše lični esej?

 

Od kad su se, pre nešto godina, pojavili blogovi, u obliku pisanja ličnih dnevnika različitih oblika i formata na Internetu, pisanje eseja je doživelo svoju drugu revoluciju. WeBlogovi (otuda ono BLOG), postali su mala digitalna književna forma. Preterano? Možda. Al, tako su rekli i za glupu ideju da je zemlja okrugla, kad je ravna. Hm?

Tako je forma slobodnog eseja zauzela sajber prostor u raznim oblicima. Najčešći je lični esej: ono kad se svako dohvati tastature i pusti da mu misli teku…Nije to loše. Možda će neki od ovih kućnih blogera (u papučama i štiklama) postati i ozbiljni pisci. Ko zna? U svakom slučaju, kvalitet pisanja ovih eseja, od komentara, dnevnika, pa sve do ozbiljnih esejističkih dela, prilično varira.

[Tweet „Smisao je u dobroj plovidbi. Sve ostalo je manje važno.“]

I nije ni malo lako kako to na prvi pogled izgleda. A još manje je pisanje svega i svačega što ti padne na pamet. Jer su onda i rezultati takvog škrabanja više nego očigledni: niko ih i ne čita.

Dakle, šta je važno kod pisanja ličnog eseja?

1. Kratko, ali slatko. Zahvaljući Internetu, dani dugačkih razbacanih eseja su odavno prošli. Moderni čitači su površna publika, uvek u nedostatku s vremenom i strpljenjem. I željom da se sve brzo i odmah konzumira, uživa i naplati. Tako i kultura i umetnos(t).

Uvek kažem mojim polaznicima na seminarima i u online radionicama kreativnog pisanja, da ne pišu eseje koji su duži od 3,500 reči. Još ako si se nameračio da to objaviš u nekom književnom časopisu (valjda ih još ima), ili na nekom ozbiljnom književnom portalu, savet je da esej bude još kraći! Kao i kod kratke priče – manje je više!

2. Iskaži razumevanje za tvoju publiku. Književni časopisi nisu neki komercijalni časopisi na sjajnom, debelom i masnom papiru. Niti su to blogovi ili novine. I publika se razlikuje, prilično. Zato pažljivo razmisli da li pišeš za časopis, dnevne novine ili blog. U ličnom eseju, tvrde činjenice su izuzetno važne.

Štos je u tome da je i autor koji ponudi takve činjenice jednako važan. To je tvoj pogled, tvoj sadržaj, unutrašnji doživljaj, taj jedinstveni glas koji čini da tvoj esej bude živ. Zato baci pgled na omiljene književne časopise, kolumne, blogove i portale za koje pišeš, da vidiš šta publika voli.

3. Angažuj se. Ne moraš da skačeš u vatru i vodu, ali..prati aktuelna dešavanja oko tebe. Eseji su ogledalo života oko nas. Naročito oni koji se bave “vrućim” pitanjima i dešavanjima koja zaslužuju pažnju (ako si tip koji to voli). Takve eseje rado štampaju i čitaju po blogovima.

Zato, ako si u stanju da u svojim ličnim esejima daš svoj lični pogled, ugao gledanja, originalni stav, možda ćeš i postati objavljivan esejista i čitan pisac po blogovima. Možda.

4. Reci mi nešto što ne znam. Koliko si puta čuo kako u pisanju “nema novih ideja”. “Sve je rečeno sa antičkom tragedijom i grcima”. Bla bla. To nije tačno. Onda niko više ne bi napisao ništa. Stvar je u tome da svaki dobar pisac uvek ima nešto da kaže, na svoj jedinstven način. To je i razlog zašto se knjige pišu i štampaju, razlog zašto ljudi čitaju knjige, pišu blogove, itd.

Ali, da bi tvoje pisanje bilo zaista dobro, moraš da zakopaš dublje, da iznenadiš, da osvojiš mnoga značenja, smisao i poentu.Takmičiš se sa mnoštvom drugih pisanja, ideja i sadržaja širom književne sfere, blogova, izdavačke delatnosti i sl. Ako si bolji od većine, onda si na pravom putu!

5. Ostavi ego kod kuće. Ovo je najteži zadatak. Neki ćete voleti, neki neće, a naročito drugi pisci. Egocentrizam usružen sa sebičlukom je grandiozna ljudska osobina. Malo je pisaca koji vole ono što drugi pišu. Izuzetak je kad su ti drugi mrtvi. Tako da to što ti pišeš lični esej, ne nači da svaka druga rečnica mora da bude – o tebi. Niti će iko voleti to da štampa ili objavljuje po blogovima. Zato batali hedonizam udružen sa narcizom, to je formula za propast, pre ili kasnije.

Umesto toga, trudi se da oslikaš širu sliku — pokaži kako je tvoje iskustvo relevantno i za druge ljude – i uvek ćeš dobiti iskrenu podršku drugih. Čak i ako im se ne sviđaju tvoje ideje, ili se ne slažu sa tvojim stavovima.

Ljubav, iskrenost i smisao za saradnju su ključne ljudske osobine potrebne za preživljavanje. Bez obzira što se ponekad osećaš kao da plutaš u orahovoj ljusci u moru gluposti i nerazumevanja.

Smisao je u dobroj plovidbi. Sve ostalo je manje važno.

Kako i zašto sam počeo da pišem?

 

Dok sam bio u osnovnoj školi, nisam voleo srpski jezik, bilo mi je dosadno da učim gramatiku, pravopis i sva ta suvoparna palamuđenja o jeziku. Tek sam kasnije shvatio važnost svega toga, ali u početku je bilo tako. Više sam voleo da budem preduzetnik, izdavao sam sa drugaricom časopis “Patak pres”, koji smo kucali sa indigom na pisaćoj mašini i delili drugarima iz razreda. Mašta je bla ključna stvar u toj dečijoj igri. Sećam se, imao sam neki stari magnetofon i mikrofon, pa sam snimao filmove u kojima sam bio sve: i scenarista i reditelj, i glumac, i ton majstor, itd.

A onda sam otkrio svet knjige. Mašte. Radost i ljubav prema čitanju. I to je bila ljubav mog života. Nikada više nisam ostavio knjigu, koja me i danas prati. Zato i svojoj deci danas kažem: čitanje knjiga je najvažnija stvar u životu svakog ljudskog bića. Bez obzira da li pišeš ili ne. Čak i kada sam stvaraš i otkrivaš nove svetove….pisanjem.

Oduvek sam mrzeo rokove i zadatke. Kad god je trebalo da nešto uraidm po zadatku, sa rokovima, bežao sam ko djavo od krsta i sve radio u zadnji čas. Pa sam onda hteo da studiram fotografiju koja je bila i ostala ljubav mog života. I to u Pragu, koji je bio pravo mesto za to u ono vreme (80te godine prošlog veka). Ali, to je propalo iz nekih administrativnih razloga. Onda sam konačno zaključio da je Fakultet Dramskih Umetnosti prava stvar za mene. Voleo sam film, pre svega. I takos am upisao dramaturgiju. Nisam ni znao šta me čeka: pisanje.

I dalje nisam voleo nešto bogzna šta da pišem, al sam završio studije, po zadatku. I počeo da se bavim kopirajtingom. Pisao sam scenarija za reklame, režirao mnoge video spotove, i uživao u poslu koji mi je izgledao kao sjajan spoj kreativnosti i preduzetništva.

A onda, bilo mi je dosta svega, i posvetio sam se svojoj drugoj ljubavi: profesuri i nastavničkom pozivu na visokoj školi. Otkrio sam kod sebe taj drugi talenat: volim da predajem i učim druge onome što znam iz oblasti pisanja, komunikacije, medija…I tako sam stigao do svog prvog bloga. Tek je blog bio pravo otkrovenje!

Tako sam se vratio pisanju i čitanju.

Piscu su potrebni čitaoci

Kao i svi pisci, počeo sam da pišem i objavljujem svoje radove ne znajući šta da očekujem. Tako sam počeo sa svojim ličnim blogom (www.darkotadić.wordpress.com), a onda i sa drugim blogom posvećenim kreativnom pisanju (www.kreativnopisanje.wordpress.com).Sećam se, svako malo bi sedeo u nekom kafiću (omiljen mi je bio kafić na teniskim terenima kod hale “Pionir”) i na laptopu kuckao svoje tekstove, i strasno prtisikao dugme “Objavi”.

Nije ni potrebno reći da se ništa spektakularno nije događalo tih prvih meseci.Voleo sam svoj blog i pisanje na njemu, ali nisam imao nikakvu jasnu ideju šta ću s tim.

Iako u početku to nisam sasvim shvatao, ubrzo mi je postalo važno da vidim kako ljudi reaguju na moje pisanje – postalo mi je jasno da ljudi čitaju ono što pišem. I tako se rodila nova ljubav između mene i moje -publike.

Sve do tog trenutka moje pisanje čitali su moji nastavnici, profesori, poslovni partneri u advertajzingu, prijatelji i familija. I nije me nešto bilo briga oko toga.

Ali, kada je u pitanju bio moj blog, ja sam stvarao odgovore i komentare. Bilo mi je stalo da izazovem reakciju drugih ljudi, da dobijem neki znak da moj rad ima neko značenje, i da osetim da moje pisanje jeste od nekakve vrednosti za druge ljude.

Publika se pojavljuje

Posle nekoliki meseci od početka mog blogovanja, počeli su da se pojavljuju prvi komentari.A onda su počeli da stižu i prvi mejlovi od ljudi koji su tražili neki savet, ili prosto da kažu kako im se sviđa moj blog.

Pre nego što sam počeo da pišem na blogu, nikada nisam pomislio da mogu dobro da pišem. Nikad nisam mislio da ću pisati reči koje će stotine ljudi čitati, a kamoli nešto više.

Prve reakcije i utisci moje male, ali rastuće publike, bile su mi snažan podsticaj da sa još većim žarom nastavim dalje. Počeo sam da razmišljam o raznim temama vezanim za pisanje, kao i o ideji da napravim online školu za pisanje kako bih pomogao i drugima koji vole da pišu i vole da bloguju.

Pisao sam besomučno, i moja publika je postajala sve brojnija. Pisanje mi nije, naravno, uvek bilo baš najbolje, ali sam se trudio da negujem neki moj stil. Pisao sam onako kao što sam mislio i to je izgleda ostvarilo neku vezu sa mojom publikom.

[Tweet „Bez obzira koja je tema o kojoj pišemo, svi mi pre svega hoćemo da promenimo život na bolje.“]

Napravi razliku kroz tvoje pisanje

Sve dok nisam počeo da pišem na blogu, nisam shvatao koliko pisanje može moćno da da utiče na ljude putem reči i ideja.

U proteklih nekoliko godina pisao sam o mnogim temama na mojim blogovima, uključujući kratke priče, stručne tekstove o zanatu pisanja, koprijatingu, pisanju za blog…

Najviše me je radovalo i još uvek mi je najveća inspiracija kontakt sa mojim čitaocima, polaznicima radionica i ljudima koji slično misle i pišu kao ja. Znajući koliko moj blog i radionice pisanja imaju pozitivan uticaj na njihove živote je nešto što je najveća nagrada koju sam ikada dobio.

Ljudi često misle da su pisci samo oni koji pišu knjige. To je svakako tačno, barem u neku ruku, ali u suštini svi pisci trebaju svoje čitaoce. Bez obzira da li pišu knjige, bloguju, objavljuju u štampi i sl.

Ključ je u tome da mi svi osećamo da naš rad uvek ima značenje za druge.To nam daje smisao i svrhu postojanja.

Bez obzira koja je tema o kojoj pišemo, svi mi pre svega hoćemo da promenimo život na bolje.

To je razlog što sam srećan zato što sam počeo da pišem na blogu. Kada blogujete, počinjete da objavljujete od prvog dana. Onda opet pritisnete dugme , i ponovo, i ponovo, dan za danom, nedelju za nedeljom.

Blogovanje je izdavaštvo. Suština je da se pojavite, napravite svoju publiku – da pronađete svoje čitaoce – i to od prvog dana.

I tome zaista počnete da uživate. Dobijate reakcije čitalaca koje vam daju ideje za nove ideje i tekstove.

Što je najbolje, blog stvara vašu publiku, tako da kao kad objaviš knjigu, tvoji čitaoci su tu, stoje, spremni da kupe i čitaju.

I znaš da će tvoje reči biti čitane. I znaš da ćeš da napraviš nešto što je drugačije. Piši i napravi razliku.

I to je sve.

RADIONICA: Dizajn teksta za blog

 

Jedna od ključnih tema u online radionici pisanja za Blog, jeste – dizajn teksta (posta) na blogu. Osim veštine pisanja za blog, kao i izbora tema, umešno osmišljavanja kako će tekst da izgleda, predstavlja 50% uspeha svakog blogera. Da li postoji idealan dizajn posta na blogu? Naravno da ne. Ali, ima nešto blizu. Evo kako!

Verovatno se pitaš kakve veze ima dizaјn članka sa pisanjem istog? Za razliku od pisanja knjiga ili novinskih i stručnih članaka (mada i tamo ina dizaјna, u malo drugačiјem obliku), kreativno pisanje u elektronskoј formi na blogu ili sličnoј internet stranici, zavisi mnogo od dizaјna, odnosno izgleda tvog teksta.

Naravno da je kvalitet sadržaјa pisanja ono što јe uvek presudno, i to niјe sporno. Međutim, oblik, grafički izgled, upotreba ilustraciјa, fotografiјa, ili videa, јeste јedna od važnih karakteristika pisanja za blog. I to uvek treba da uzmeš u obzir prilikom pisanja svoјih članaka.

Jednostavnost je vrhunac prefinjenosti

Kada sam svoјevremeno započeo svoј blogeraј, nisam mnogo razmšljao o tome kako tekst treba izgleda. Dovoljno mi  јe bilo da napišem svoјe ideјe, složim ih onako po redu, školski, i to јe to. A onda sam slučaјno, više intuitivno u isti taј tekst samo nešto kasniјe, ubacio i neke fotografiјe koјe sam smatrao zgodnim kao ilustraciјu svoјe osnovne ideјe.

Rezultat јe bio više nego zapanjuјući! Moј članak јe imao više od 5 puta intenzivniјe posete i čitanja, nego onaј prvobitni koјi јe bio baziran samo na čistom tekstu! Kasniјe, gledaјući kako drugi blogeri, bolji od mene, to rade, shvatio sam da јe ovaј princip dizaјniranja postova izuzetno važan ne samo kao poboljšanje u prenosu ideјa i značenja, već i kao dobro sredstvo olakšvanja čitanja i promociјe tekstova na Mreži.

Šta јe ovde važno kod dizaјna teksta: ne samo da se dobrim dizaјnom poboljšava opšti utisak o tebi i tvom pisanju, već se postiže i јasna preglednost i dodaјe na kvalitetu napisanog sadržaјa. Te dve stvari su ključne za dizaјn tvog posta na blogu!

 

[section title=““]ekursevi

ISKORISTI PRILIKU – UPIŠI E-KURS! 

E- kursevi su poseban oblik online radionica u kojima možeš da učiš veštine i zanat pisanja potpuno samostalno, bez mentora.

Odaberi temu, upiši kurs i dobijaćeš lekcije i vežbe direktno elektronskom poštom u tvoj Inbox.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/besplatni-sadrzaj/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE OVDE[/button]

[/section]

 

Šta je važno kada je u pitanju dizajn posta na blogu?

  • Naslovi i podnaslovi u tekstu
  • Nabrajanja i liste
  • Izbor fontova kojim pišeš (veličina, boja, laka čitljivost, prored)
  • Kratki pasusi (pregledno za čitanje, jer većina publike skenira tekst u potrazi za najvažnijim)
  • Beline na stranici (jako je važno da tvoj post „diše“, tako je pregledniji za čitanje)
  • Raspored „Poziva na akciju“ (CTA)
  • Kvalitet i količina slika/ilustracija u tekstu
  • Dugmad za deljenje/šerovanje teksta na društvenim mrežama
  • Raspored i količina sadržaja u bočnoj traci

 

Evo kako bi to trebalo da izgleda na tvom blogu:

Idealan dizajn posta na blogu

 

Pisanje za blog jeste psianje u specifičnom mediju (internet) i u specifičnom formatu (post). Kao što pisanje proze ili poezije ima neka svoja pravila, pa čak i prožimanje forme utiče na sam sadržaj (i obrnuto), kod pisanja za blog ovaj princip još više dobija na značaju.

Poznavanje tehnike zanata pisanja za blog, a poznavanje dizajna pisanja postova spada u ključnu stvar, može znantno da doprinese kvalitetu i čitanosti tvojih tekstova.

Probaj!

 

[section title=““]

Usavrši svoje pisanje.

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywriting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Pridruži nam se na sajtu kreativnog pisanja i uživaj zajedno sa nama!

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

 

Zašto niko ne čita postove na blogovima?

Pre neki dan, na jedvite jade, sedoh za mašinu da se malo bavim blogerskom matematikom, statistikom, analizama…Mrzim to. Ako išta na svetu ne varim to su planovi, strategije, račun, i slična sranja. Uvek sam imao 2jku iza matematike i to prokletstvo me prati ceo život.

Dakle, sednem, sipam malo ćilibara preko leda da mi bude lakše, zapalim cigaru i…umalo nisam pao u nesvest! Krenem da analiziram čitanost mojih postova, šerovanje, traffic, lajkovanje, mrzovanje i ostalo. Kad ono…čudne cifre, blago rečeno. Nešto se ne slaže. Ima nekih tekstova uz grdno šerovanje i lajkovanje, a saobraćaj na blogu – beda. I obrnuto. Ne mogu da ufatim sistem ni za glavu ni za rep.

Onda nabasam na neki program što se zove “Chartbeat” i neki dasa Švarc koji se bavi čitanjem i analizom saobraćaja na blogovima. I sablaznim se ponovo, jer cifre sa mog si bloga prepoznam tamo. Sličnost frapantna, ko jajeta dva.

 

[section title=““]ekursevi

ISKORISTI PRILIKU – UPIŠI E-KURS! 

E- kursevi su poseban oblik online radionica u kojima možeš da učiš veštine i zanat pisanja potpuno samostalno, bez mentora.

Odaberi temu, upiši kurs i dobijaćeš lekcije i vežbe direktno elektronskom poštom u tvoj Inbox.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/besplatni-sadrzaj/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE OVDE[/button]

[/section]

 

Lepo piše: ljudi ne čitaj tekstove na blogovima.

Misliš da se zezam. Dramim. Preterujem. Paranoišem.

Ne. Lepo nauka i statistika kažu. Neverovatno. Ja se ubih od pisanja, brisanja, kačenja, uvlačenja…A ono – ćorak. I to ne samo ja. I stalno imaš osećaj da se nešto upinješ, al slaba vajde. Te konkurencija, te medijska buka, te milioni postova dnevno na izvolte, te ovo te ono…Tako je svuda po Mreži. U čemu je kvaka?

Ljudi uopšte nemaju fokus. Što više ti pišeš, oni se više isključuju. Neverovatno. Kad publika dođe do tvoje priče, tvog ulicaknog i izglancanog pisanja, posta, priče, eseja…većina njih uopšte ne pročita tekst do kraja. Mnogo njih ne stigne ni do pola. Ono što još više baca u bedak je odnos između skrolovanja i šerovanja. Podaci pokazuju da mnogo ljudi šeruje i lajkuje tekstove a da ih zapravo i ne pročita.

Tako da je ono što odavno znamo iz tabloida i drugih pisanija, jeste sledeće:

  • samo 50% ljudi do kojih tvoj tekst stigne, zapravo pročita post u celosti
  • većina publike pročita samo naslov, pod naslov i prvih 100 reči
  • kada stignu do tvog teksta, uglavnom ga skeniraju brzopotezno i odlaze ne stigavši do kraja čak i kada su ga šerovali i lajkovali
  • fokus je toliko slab da ga ometaju ćaskanje i piskaranje na fejsu, zevanje po tuđim statusima na Tw, telefonski pozivi, buka sa ulice, deca u igri, odlazak do frižidera…
  • statistika je još gora kada tvoj tekst čitaju na telefonu i tabletu, jer je onda pažnja još slabija s obzirom da se čita u kafiću, busu, na predavanjim i sastancima i sličnim mestima
  • situacija je još gora ako imaš u tekstu veliku fotografiju ili ilustraciju: tada obično stignu da pročitaju 1 ili 2 rečenice dok bulje u slike

 

[section title=““]seminars

SEMINARI I RADIONICE

Voliš seminare i raidonice pisanja uživo? Prijavi se za jednodnevne seminare  /radionice na posebno odabrane teme iz Kreativnog pisanja, Copywritinga i pisanja za blog.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/seminari/“ target=“self“]POGLEDAJ SEMINARE[/button]

[/section]

 

I šta sad?

Mene kao nekoga ko piše i bavi se profesurom o pisanju i sličnim temama, ove umalo da zabaci u očaj. Verujem da ni tebi, koji pišeš iz drugih motiva, nije ni malo lakše. Situacija je naročito loša kod onih blogera i blogova koji su manje kvalitetni, imaju lošiji dizajn i jednostavno su…dosadni. Tek oni imaju čitanost koja je blizu, pa nula.

Opet, kad zavirim malo iskrenije u sebe, shvatim i da se i ja slično ponašam. Verovatno i ti, ako ćeš pravo da priznaš. Ja pročitam tone članaka dnevno. Tvitujem gomilu i lajkujem blogere koje cenim i volim. ALi koliko ih zapravo stvarno pročitaš do kraja?

Ja sam zauzet. Ti si zauzet. Svi su zauzeti, jer toliko toga ima da se stigne, uradi, završi, dovrši. Na sve strane knjige, eknjige, TV, društvene mreže, razni mediji, prijatelji, porodica, deca, poslovi. A vremena tako malo. To je cena koju plaćamo vremenu u kome živimo.

Gde je rešenje?

Rešenje se nalazi u dve stvari:

  1. izuzetno kvalitetno pisanje
  2. veština tehnika pisanja za net i poznavanje dizajna i tehničke problematike rada

Ovo su dve suštinske stvar, od kojih je kvalitet pisanja najvažniji. Zašto? Zar muze i talenta nisu najvažniji? Jesu. Ali , bez zanata i najveći genije će mnogo teže (ako uopšte) bti uspešni pisac ma blogu.

Sad tek vidim koliko je zanat pisanja važna stvar. A naročito veština pisanja na blogu. Iako to možda izgleda bez veze sa mozgom na prvi pogled, uopšte nije tako naivno. Pogledaj uspešne blogere i njihove čitane blgoove. Da li shvataš tehnike pisanja?

Baš iz tog razloga, u radionici pisanja za blog, većina lekcija je posvećena upravo zanatu, veštini i “mehanici” pisanja specifično za blog. Jer blog je posebna kreativna forma pisanja koja se razlikuje od klasičnog kreativngo pisanja, književnosti, copywritinga, novinarstva i sličnih formi.

Blog, kao oblik kreativnog izražavanja putem pisane reči, vizulenih umetnosti, promocije i specifičnog masovnog medija kao što je internet, došao je ovde da ostane. On je oblik kreativnog izražavanja koji pruža fantastične mogućnosti i izazove.

Prema tome, kuda idu divlje svinje?

Odgovor, sasvim sigurno, već znaš i sam.

 

[section title=““]

Usavrši svoje pisanje.

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywriting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Pridruži nam se na sajtu kreativnog pisanja i uživak zajedno sa nama!

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

Da li će tvoj blog postati digitalni otpad?

Koja je svrha tvog Bloga uopšte?

Većina blogera – čak možda i 95% njih – uopšte nemaju pojma zašto imaju blog.

Skoro sam dobio mejl od jedne buduće polaznice radionica pisanja za blog. On je dobra ilustracija zašto sam uopšte i napisao ovaj post:

Poruka:
Dobar dan, prvo izvinite na vašem uznemiravanju, ali videla sam da ovde mogu da Vam postavim pitanje i smatram da će mi vaš odgovor biti izuzetno značajan, tako da se izrazim. Naime počela sam da vodim blog i ok mi ide, imam problem da počnem da pišem, ali kada krenem odlično mi je, jedva stanem. Moj prvi post je imao odlilčan feedback, preko 450 pregleda za manje od 2 dana, što mislim da je odlično, ali opet htela bih da vi pogledate i da mi kažete vaše misljenje o blogu…Što se tiče teme, to mi jeste veliki problem, još nisam sigurna o čemu bi pisala, jer imam toliko tema o kojim bi volela da pišem da još nisam sigurno šta bi tačno pisala, tako da pišem uopšteno dok ne vidim šta ću, a i šta drugi ljudi vole da čitaju. Ciljna grupa mi je negde od 15 – 40 godina ne verujem da bi moje pisanje leglo starijim osobama od 40 godina. A to da pisem na foru dnevnika, to bi mi najviše odgovarali, opet razmišljam, što bi ljudi čitali moj dnevnik, dnevnik neke skroz za njih nebitne osobe.


I tu dolazimo do suštine teme: većina blogera – čak možda i 95% njih – uopšte nemaju pojma zašto imaju blog.

Ovo uopšte nije neki pakosni kriticizam, ili osuda. Čak nije ni nešto mnogo originalno rečeno. To je prosto situacija koja nema mnogo veze sa talentom za pisanje, ili strašću za Internetom. Čak nije ni pokušaj da se potencira tako izvikana podela između amatera i profesionalaca, onih koji pišu na blogu iz zabave, da im prođe vreme, ili Ozbiljnih Blogera.

Postoje blogeri koji sjajno pišu, često objavljuju, ali koji prosto, po sopstvenom priznanju, ne znaju kuda idu i šta će da rade sa sobom i sa svojim blogom.

Ali oni su manjina. Postoji daleko više onih koji nikada ništa ne naprave sa svojim pisanjem na blogu, jer ne znaju kuda idu.

Moderan digitalni svet je gladan znanja i pravih usmerenja. Indsutrija samopomoći, koje kakvi gurui, alternativci, psihoterapije, priručnici za život i van njega, cvetaju. Teorije zavere i društvene nepravde, takođe. Koučinzi i ostali da ne govorim. Ljudi žele da budu srećni. Tragaju za smislom i svrhom života, žele da postanu slavni, uz malo rada i mnogo pameti…Preterujem? Pročitaj bilo koji prosečni blog (Fejsbuk tek neću da pominjem). Šta vidiš?

Mnogi blogeri se bore za malo pažnje i svoje mesto pod suncem, na interentu krcatim raznim glupostima i mnoštvom besmislenih infromacija, parčića istine i smisle koji pokušavaju da zakrpe prosečan život. Prosečan bloger otvori svoj blog, pun entuzijazma i to traje neko vreme. Ako ne nađe svoje binarno mesto, ubrzo odustane.

Tako da 95% posto blogova postane – digitalni otpad.

Skoro sam švrljao po Netu, pregledao sam statistiku za hiljade blogova na Wordpresu.com, i pročitao razne istraživačke statistike na tu temu i došao do zapanjujećeg podatka:

Izvini, nisam pisao ovde VEKOVIMA. Dugo me nije bilo. Ne znam šta da kažem (LOL).

To je pisalo na naslovnim stranama ili impresumu mnogih „mrtvih“ blogova. Ovo me je prilično zapanjilo. Zašto je to tako? Jasno mi je da oni koji otvore blog iz poslovnih motiva, imaju veće šanse da opstanu. Njihova motivacija je novac – žele da žive od svog pisanja, i lakše im je da se nose sa svim problemima koje jedan blog postavlja pred pisca. Ali, prosečan bloger obično nema ideju šta da radi, piše, kako da napravi publiku, kako da se njegova reč, autoritet, eskpertiza čuje u svetu oko njega.

Na prvi pogled sve izgleda prilično lako: većina blogova se automatski otvara, potrebno je samo malo znanja oko računara i- to je to. A onda dolazi mnogo teži deo. Ono čuveno ZAŠTO? Zašto da pišem? Ko će to da čita? Šta imam da kažem svetu oko sebe? Koja je moja tema? Kako se pišu postovi? Zašto su drugi blogovi mnogo čitaniji od mog, iako su bezveze?

I tu se vratimo na početak priče. Zato je pisanje, tema , svrha, mehanika pisanja jedan od ključnih tema koje radimo u online radionicama pisanja za blog. Pisanje za blog je mnogo više zanat od klasičnog kreativnog pisanja. Pisanje za blog je kombinacija znanja iz copywritinga, marketinga, poznavanja softvwera i hardvera i veštine kreativnog pisanja.

Pisanje za blog je poseban oblik moderne digitalne umetnosti. Nešto što ranije nije postojalo. I budućnost koja je začeta u Informativnom dobu. Specifična kombinacija i neka vrsta potpuno novog kreativnog žanra koji kombinuje pisanu reč, vizuelne umetnosti, veštine promocije, marketinga i informatike.

Zato pisanje na blogu nije uopšte tako jednostavno, kao što na prvi pogled izgleda.

I zato će još dugo većina blogova, ubrzo po otvaranju, postati – digitalni otpad. Kao svedočanstvo početaka jednog vremena koje je tek pred nama.

Možda tako i treba da bude. Zar ne?

PS. Da li misliš da je tvoj blog – digitalni otpad. I ako nije, zašto?

 

[section title=““]

Usavrši svoje pisanje, sada!

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywriting-om i komunikacijama.

Ako si početnik u pisanju, nauči osnovne tehnike zanata pisanja, osnove dramaturgije izgradnje likova, postavke, tehnike pričanja priče. Možda  želiš da postaneš profesionalni pisac i da živiš od pisanja? Imaš svoj blog i voliš da pišeš?

Nauči sve o copywriting-u, pisanju za  Blog i Interent, freelancer poslu, i pisanju za biznis.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/“ target=“self“]Pogledaj radionice pisanja[/button]

[/section]

 

Koliko često treba da objavljuješ na blogu?

 

BINGO. Ovo je pitanje svih pitanja za svakog Blogera. I jedno od prvih pitanja u radionici pisanja za Blog, koje mi svi, ali obavezno svi blogeri uvek postave. To je izgleda tolika muka i dilema, da zaboraviš na pisanje.

A odgovor može da bude još veća muka, kod mnogih “stručnjaka” ili “umetnika pisane blogerske reči (od glagola umetati, da se odmah jasno razumemo), se graniči i sa glupošću. Od onog…”kolko oćeš i duša ti ište”…pa sve do “ja spavam na netu, a ti?”.

No, šta je tu je. Ali, ipak da razjasnimo neke stvari. Iskustvo je čudo. Pravila pisanja – kvalietnog pisanja – takođe. Uostalom, blogeraj nije nikakva svemirska tehnologija. Ne moraš da budeš astronaut da bi bio dobar bloger. Dakle…

U online radionici pisanja za blog ovoj dilemi posvećena je čitava odvojena lekcija. I to sa pravom. Jer, količina i frekvencija objavljivanja postova na blogu predstavljaju ključ uspeha svakog dobrog blogera.

Jednom mesečno. Ko afrička šljiva.

To je bilo nekada, u povoju interneta i blogovanja. Danas, stvari stoje sasvim drugačije. Blog više nije lični dnevnik za fioku, i tvoje prijatelje i rođake. Mada, kod dobrog dela onih što danas bloguju izgleda da je vreme stalo. Oni i dalje pišu retko, tajnovito, pod pseudonimom, nema kontakta, nema slike, samo…njihovo delo. Tja. Neka im bude. Ovaj tekst ionako nije za njih.

Objavljivanje jednog posta mesečno…to mu dođe kao perioda. Tako sam i ja počeo (mada sam muško, valjda). Logika, kao i kod svakog početnika, je bila jasna: nisam znao koliko će mi vremena trebati za kvalitetan tekst, blog mi je bio usputna zanimacija, publika ko dve dlake u tri reda…I to je ok. Tako svi počnemo.

A onda vidim ove bolje od mene koji nešto pišu i kače skoro svaki dan. I shvatim koliko je moj mesečni blog bezveze. I niko ga ne čita. Ni ne znaju da postojim. Shvatim da je to bljak.

SAVET: Ovo kao da nisi pročitao. Ako kačiš post jednom mesečno, bolje ugasi blog i bavi se nečim drugim. Čist gubitak vremena i energije.

Jednom u nedelju dana. Solidan brak.

Ovo je već ozbiljnije. Sad si na pragu da budeš autor. Bloger. Možda će te neko i pročitati, sve dok ne provale da te ortaci i rodbina redovno lajkuju i škrabaju komentare kako je to jedinstveno, super, bravo majstore, u tebi čuči nešto…

U svakom slučaju, objavljivanje posta jednom nedeljno može da bude dobra početna strategija. Posetioci tvog bloga će imati priliku češće da čuju glas od tebe, saznaju neku novi informaciju, i moći će redovno da uživaju u tvom pisanju.

Međutim, do sada si sigurno već primetio da je prilično teško steći novu publiku i pratioce bloga. Problem je u tome što svaki drugi bloger takođe objavljuje jednom nedeljno. To baš i nije fer. To znači da u maloj bari ima mnogo krokodila koji se bore za svoje mesto pod suncem. I pažnju blogerske publike. To je bez veze, al to je što je.

SAVET: Obavezno počni da objavljuješ barem jedan tekst na blogu nedeljno. Ali, imaj na umu da je to privremeno. Ima i boljih strategija za uspeh.

Kad imaš nešto da kažeš. Ukrcao si se na Titanik. Bez pojasa i sa kartom u jednom pravcu.

Ako ovo misliš, onda si glavni junak horor priče koja se zove “Kako sam propao kao bloger”. Ovakav savet blogerima je ubica blogova #1. To je prosto sramotno, koliko se kvalitetnih blogera i tekstova ubije ovom logikom.

Mada, na prvi pogled, koncept izgleda sasvim logično. Najzad, zašto bi pisao kad ti se ne piše, ili nemaš šta da kažeš. Prosto, ha?

Problem je u tome što je smisao bloga kreiranja sadržaja koji komunicira sa tvojom okolinom, ljudima, svetom, biljkama, životinjama…što god da hoćeš. Štos je u kreativnom pisanju, traganju za smislom, razmeni ideja, učenju, dugovnom rastu. Na kraju krajeva, to je smisao kreativnog pisanja, zar ne?

Ali, to zahteva rad. Ogroman rad. Crnčenje u rudniku. Oči ispadaju. Ima dana kada reči teku kao reke. Ali ima i dana kad neće da izvire iz rupe. Ćute. Ne zarezuju te dva posto. Dođe ti da se obesiš, ili sve batališ i odeš u…

Međutim, to je tako u ovoj igri. U pisanju. I u nagradi. A slatka nagrada je široka i odana publika, novi prijatelji, nova iskustva i znanja, novac, poštovanje, autoritet, radiš od kuće. Sve to ide onima koji istraju. Je, oni znaju kako se ova igra igra. Ako ti je ovo cilj, na pravom si putu.

SAVET: Dala baba dinar da uđe kolo, daje dva da iz njega izađe. Ovo je prelomni trenutak u tvojoj blogerskoj karijeri. I zato,kad god poželiš da uništiš konkurenciju, uvek im poturi ovaj savet. “Piši kad oćeš, boli te uvo”. Recept za propast.

Nemoj da si blesav. Beži od ovoga kao đavo od krsta.

Svaki dan. Sreća u svakoj kući.

Pisanje i kačenje postova svaki dan je recept za uspeh. Tačka.

Ovo je pakleno teško, muka ogromna. Zahteva organizaciju, diciplinu i kvalitetan sadržaj (pisanja). Ali to si već čuo mnogo puta u životu – da posle pametnog i teškog rada, uvek dođe slatka nagrada.

Pogledaj kako svi dobri blogovi i dobri blogeri objavljuju tekstove gotovo svakodnevno, 24/7, ili čak i više puta dnevno. Moja dinamika je najmanje jedan post svaki dan. Oni znaju da je kvalitetan sadržaj tekstova ono jedino što se u ovoj igri pisanja, uspeha i uživanja, računa. Prema tome, sedi, piši, smišljaj, objavljuj, rešavaj probleme, angažuj i zabavi svoje čitaoce. Oni će te nagraditi svojim iskustvima i znanjem, a to je ono što je najvrednije.

Osim toga, dinamika objavljivanja zavisi i od teme o kojoj pišeš. Ako si ljubitelj književnih žanrova, proze i poezije, niko od tebe neće očekivati da svaki dan objaviš jedno umetničko remek-delo. Opet, ako pišeš društveno angažovane tekstove, eseje, ili rezepte za kuvanje, onda dnevno pisanje postaje od suštinskog značaja za tvoj blog.

SAVET: Dobro razmisli, da li je ovo svakodnevno pisanje i objavljivanje prava stvar za tebe. Ako nije, i to je u redu. Jednom ili dvaput nedeljno kačenje postova takođe može biti korisno za tvoju blogersku karijeru. Ne mogu (i ne treba) da svi budu na vrhu uvek najbolji.

Zbog svega ovoga, u online radionici pisanja za blog smo napravili nešto što se zove “Najbolja praksa objavljivanja”. Mali sistem najboljih praktičnih saveta, procedura i iskustava za pisanje i objavljivanje postova. Posebna lekcija samo za to. Što da bude teško, kad može i na lakši način. Kroz tuđa mukotrpna iskustva. U životu je uvek tako,zar ne?

 

[section title=““]

Usavrši svoje pisanje, sada!

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywriting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Ako si početnik u pisanju, nauči osnovne tehnike zanata pisanja, osnove dramaturgije izgradnje likova, postavke, tehnike pričanja priče. Možda  želiš da postaneš profesionalni pisac i da živiš od pisanja? Imaš svoj blog i voliš da pišeš?  Nauči sve o copywriting-u, pisanju za  Blog i Interent, freelancer poslu, i pisanju za biznis.

Radionice pisanja će ti u tome pomoći! Sve je u komunikaciji, zar ne?

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]

 

Spavao sam sa svojim čitaocima!

sexintMoram nešto da priznam. U proteklih nekoliko godina spavao sam sa mnogim čitaocima i pratiocima sajta Kreativno pisanje. I sa onima što čitaju moje knjige. I to ne jednom, već stotinama puta. Možda čak i hiljadu.

Spavao sam sa ženama. I sa muškarcima. Sa mladima i starima, uspešnim i neuspešnim. Sa svima sam išao u krevet, nekad i više puta dnevno. Da li mi veruješ?

I nije me sramota. To je prosto činjenica. Čak to i javno priznajem i ohrabrujem te da uradiš isto.

Ali da bude sasvim jasno, jedna stvar.

Nije reč o seksu.

Baš mi je žao ako sam te razočarao. Naravno, da je sve ovo metafora. Kreirana kao skandal da privuče tvoju pažnju. Možda je bez ukusa, napadna, slažem se. Ali sam i očajan. Zašto?

Od miliona pisaca na ovom svetu, samo mali broj razume ono o čemu govorim. Ne zato što je to neka grdna nauka, ili što je toliko suptilna činjenica da postaje vulgarna, već zato što je naporna i dosadna, tako da je većina pisaca prosto ignoriše.

Na neki način, tražio sam način da privučem tvoju pažnju, i iskoristio sam jeftin trik (sex), da te zgrabim i uvučem u ovaj tekst. A evo i zašto:

Ako ovo ne razumeš, nikada nećeš biti uspešan pisac ili bloger!

Uopšte nije važno koliko mnogo radiš, ili koliko talenta za pisanje imaš. Ako sve ovo ne razumeš, onda će ovo pisanje biti uzalud.

Pitanje života i smrti

Zamisli jednog muškarca i jednu ženu kako leže u krevetu.

On ne može da spava, jer je zabrinut za svoju ćerku tinejdžerku.Dva sata je po ponoći, a ona još nije došla kući. Otac zna da je to normalan tinejdžerski bunt, ali ne može da zaustavi jezive slike koje mu se motaju po glavi.

Iščekuje poziv iz policije. Vidi plavo bela svetla i čuje zvuk ambulatnih kola. Okrvavljena nosila u urgentnom centru. Silovanje u toku.

Nema veze što je sve to glupost. Zabrinuti otac leži u krevetu i bulji u plafon, nadajući se da će možda zaspati. Bori se protiv svojih strahova.

***

Ona takođe leži u svom krevetu, sama. Sutra će prvi put ići na neki normalan posao, posle dvadeset godina na birou. Navikla je da leže u 10 uveče i ustaje u cik zore. Majka troje dece koju sprema za školu, kuva ručak, po ceo dan rinta po kući i oko dece.

Prestravljena je, ikao je uvek želela da radi, ima stalan posao, ali su joj deca uvek bila važnija. Jednog dana će porasti i otići iz gnezda. I, taj dan je došao.

Prvi put u toliko godina oseća se nezavisna, snažna, važna. Iako ne bi menjala svoj protekli život ni zašta na svetu…sviđa joj se kako se sada oseća! Moćno!

Misli jure brinom svetlosti, sustižu jedna drugu. Vrti se i prevrće po krevetu. Ne može da zaspi, sve je tako uzbudljivo i novo.

Zanimljivo,hm?

Možda ne znaš, ali upravo si spavao sa jednim muškarcem i jednom ženom!

Muškarac ne spava zbog brige oko ćerke. Žena zbog prvog posla prvi put u životu.

Ali, ti si pišući (i čitajući) gornje redove proveo čitavu noć sa njima, pričao o najintimnijim stvarima iz njihovih života, osećao i delio njihova strahove, nade, brige i radosti, kao niko na ovom svetu…

Tajna pisanja, kopirajtinga, pisanja za blog

Sva suština je u tome da znaš šta ljude drži budnima celu noć.

Verovatno si čuo za brojne zanatske trikove kao što su izgradnja priče, razvoj likova, krojenje radnje, pisanje emocijama…Ali, koliko nas što pišu, zaista to radi?

Razmišljamo o demografskim faktorima ciljne grupe, čitamo pisma čitalaca, špijuniramo tuđe blogove, konstruišemo papirne ljude od teza i trpamo im naše misli u glavu. I mislimo da ih razumemo.

Ali to nije istina. Da bi zaista razumeo ljude koje stvaraš i o kojma pišeš, moraš da znaš šta je to što ih drži budnim do prvih jutarnjih autobusa, zore koja rudi i prvog vriska najstarijeg petla.

Postoje brojni razlozi zašto su ljudi budni

Ako zaista želi da dobro pišeš, ubediš ljude da urade ovo ili one, kupe neki proizvod, ili rado čitaju tvoj blog, moraš da znaš razloge zašto su …budni.

Sve je u glavi, zar ne?

Kako ćeš otkriti ove razloge? Spavaj sa njima. Ne stvarno, naravno, već kao matafora.

Provedi vreme sa njima, živi sa njima, slušaj ih pažljivo, analiziraj duboko, i onda ćeš znat zašto su budni.

Jednom kada to saznaš, piši samo o tome i niočemu drugom.

Obuci pidžamu i uvuci se u krevet.

Šušni se uz njih i osluškuj.

I onda piši samo o tome.

 

[section title=““]

Usavrši svoje pisanje, sada!

darko profil 3 cb

Ja sam prof. dr Darko Tadić, i već 20 godina se bavim pisanjem, copywriting-om i komunikacijama.

Da li je pisanje tvoj život, tvoja strast, muza koja neće da te ostavi na miru? Ako jeste, onda iskoristi priliku i usavrši svoje pisanje. Radionice kreativnog pisanja služe upravo za to!

Ako si početnik u pisanju, nauči osnovne tehnike zanata pisanja, osnove dramaturgije izgradnje likova, postavke, tehnike pričanja priče. Možda  želiš da postaneš profesionalni pisac i da živiš od pisanja? Imaš svoj blog i voliš da pišeš?  Nauči sve o copywriting-u, pisanju za  Blog i Interent, freelancer poslu, i pisanju za biznis.

Radionice pisanja će ti u tome pomoći! Sve je u komunikaciji, zar ne?

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE[/button]

[/section]