Opis radnje u scenariju

Za razliku od stila pisanja u klasičnim proznim žanrovima, pisanje scenarija izgleda i jeste mnogo svedenije. Više je orijentisano na opis radnje, uz dosta imenica i glagola, dok se pridevi i različite stilske figure vrlo štedljivo koriste. Scenarista piše dijalog, opisuje ono što se događa ispred kamere, uz akcenat na korisna uputstva glumcima, snimatelju i reditelju kako da vizuelizuje radnju.

U tom smislu, pisanje za kameru je najbolji i najefikasniji način da ispičate svoju priču. Razlog zašto je scenario formatiran tako da dijalog zauzima glavno mesto na stranicama jeste ne zato što je tako lakše čitati tekst, već zato što dijalog uzima vreme na način koji ne važi za samu radnju/akciju. Za razliku od dramskih pisaca, koji se oslanjaju isključivo na dijalog, uz oskudna upusta reditelju i glumcima (didaskalije), scenarista pored dijaloga mora da opiše i ono što “vidi”, i to tako da i čitalac bude u mogćnosti da vidi radnju u filmu.

To ne znači da scenario treba da izgleda kao knjiga snimanja, uz pregršt tehničkih uputstava za pokrete kamere i uglove snimanja. Umesto toga, trebalo da pišete jednostavne, opisne rečenice, koje će preneti ključne elemente ljudskih odnosa koji pokreću priču napred. Razmišljajte kako ljudi gledaju jedni druge; kako reaguju kad neko nešto uradi; kako reaguju kad neko nešto kaže. Mislite o tome da viši likovi (i gledaoci) treba da okriju i čuju radnju i kako posmatrač, odnosno vaši likovi to pokažu vašim gledaocima. A naročito je važno da skoncentrišete akciju oko glavnih pitanja na koje vaše scene treba da pruže odgovor, kao i na emocije glavnih likova i njihovih protivnika. Kada zapadnete u sumnju, il niste sigurni šta da radite, uvek se fokusirajte na lik koji je pod jakim emotivnim nabojem, jer će on privlačiti najviše pažnje publike.

ŠTA TREBA A ŠTA NE TREBA RADITI:

1 Mislite kao kamera – ali ne pišite šta kamera treba da radi. Ne treba da pišete “Dugačak, srednji ili kratki kadar (plan)”, već opišite šta se vidi kada je kamera u toj poziciji. Recimo, ako pišete dugačku rečenicu sa puno zareza, u kojoj nabrajate više stvari koje vidite, čitalac će pretpostaviti da opisujete pokrete kamere kao što  je ŠVENK ili KRAN. Ako pišete kratke, stakato rečenice, gledalac će pretpostaviti da se radi o KRATKIM REZOVIMA. Svaki put kada pomerite kameru iz jedne situacije u drugu, (na primer sa stola u restoranu ka ulaznim vratima), biće potrebno da napišete poseban pasus, čime sugerišete novu poziciju kamere.

2 To znači da nemojte pisati uglove i pozicije kamere, sve dok to nije APSOLUTNO POTREBNO, kako bi se opisala i rauzmela akcija (na primer, KRUPNI PLAN na ruku ambasadrove žene, koja sklizne u džep sakoa Džejms Bonda), ili FAR UNAZAD kako bi se video ambasador koji posmatra scenu sa balkona restorana), ili želite da naglasite PODIZANJE KAMERE NA KRANU kako bi naglasili neku posebnu atraktivnu scenu.

3 Nemote pisati šta likovi misle ili osećaju – nađite način da to pokažete. Ne možete snimiti na filma nečije misli i osećaje, ali zato to možete da POKAŽETE.

4 Nemojte zaboraviti da se fokusirate na to kako se neki sukob odvija, i koristite opise da povećate osećaj za napetost. Naglasite bliske planove i detalje, kao i neobične uglove kako bi povećai emotivni doživljaj radnje.

5 Slobodno opišite scene seksa ili nasilja, ako su neophodne za priču. Vaš posao je da date sugestije kako se ta akcija može snimiti, čak i ako je neki samodopadni reditlje ili producent kasnije preradi.

6 Svaki put kada na kraju rečenice stavite tačku, time sugerišete novi kadar, a svaki put kada napišete novi pasus, time sugerišete novu poziciju kamere. Shodno tome, ako napišete ogromnu “kobasicu” teksta, a sve da bi uštedeli na prostoru u tekstu, to će biti shvaćeno kao da se kamera ne pomera, i zapravo ćete otkriti da ne znate da pišete radnju u scenariju.

7 Ako želite da opišete pokretni kadar (kretanje kamere u kadru), napišite radnju kao jednu rečenicu odvojenu zarezima, i to svaku put zarez kada se neki novi detalj pojavi u kadru. Na primer: Gužva na ulici. Čovek se probija kroz gomilu ljudi, skoči levo na pločnik i počne da trči.

 

pastedGraphic.png

Vežba 11: Odaberite jednu akcionu scenu iz tvog potencijalnog filma/sinopsisa koju ste napisali, i pokušajte da napišete filmsku scenu koristeći pravilni format scenarija. U prvi mah nemojte pisati dijalog, već se skoncentrišitena opisivanje kadrova koji trebaju da se snime, gde će svaka nova rečenica biti jedan kadar, a svaki pasus pokret kamere ili promena njene pozicije.