fbpx

diotima

Napravljene poruke na forumu

Gledanje 61 članaka - 61 do 75 (od 88 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • kao odgovor na: Šetnja pored reke #25851
    diotima
    Учесник
    • Teme: 39
    • Odgovori: 88
    • Ukupno: 127
    • Majstor
    • ★★★

    Drago mi je da Vam se sviđa. 🙂

    kao odgovor na: Noć za zaborav #25831
    diotima
    Учесник
    • Teme: 39
    • Odgovori: 88
    • Ukupno: 127
    • Majstor
    • ★★★

    Hvala! 🙂

     

    kao odgovor na: Noć za zaborav #25759
    diotima
    Учесник
    • Teme: 39
    • Odgovori: 88
    • Ukupno: 127
    • Majstor
    • ★★★

    Hvala puno! 🙂

    kao odgovor na: Ervin #25758
    diotima
    Учесник
    • Teme: 39
    • Odgovori: 88
    • Ukupno: 127
    • Majstor
    • ★★★

    Hvala! <3

    kao odgovor na: Ervin #25712
    diotima
    Учесник
    • Teme: 39
    • Odgovori: 88
    • Ukupno: 127
    • Majstor
    • ★★★

    Hvala na komentaru i na tome što čitate moje objave. To mi puno znači. Sve što napišem u manjoj ili većoj meri je autobiografskog karaktera, kao što verujem da je slučaj i sa većinom drugih pisaca. Mnogi od tih događaja nisu bili baš najprijatniji, ali velika je uteha kada iz njih nastane umetničko delo. To čitavom mom životu daje neki smisao. Napisala sam knjigu kratkih priča, koju sam završila sledećim rečima: “Dobro je što pišem,” rekoh sebi, “Što beležim scene iz svog života… Da moje misli ne odnese zaborav.” Tešila me je pomisao da će one, čak i kada za mnom ostane samo ime urezano na mermernoj ploči, nastaviti da odjekuju u vremenu. Kao prkosni akordi andaluzijskih gitara i bolna pesma nadničara koji, zagledani u znojave brazde, pevaju svojim sinovima.”

    kao odgovor na: Pesma o bivšoj nazoviljubavi #25701
    diotima
    Учесник
    • Teme: 39
    • Odgovori: 88
    • Ukupno: 127
    • Majstor
    • ★★★

    Hvala!! <3

    kao odgovor na: Pesma o prijateljstvu, paranoji i kafani #25543
    diotima
    Учесник
    • Teme: 39
    • Odgovori: 88
    • Ukupno: 127
    • Majstor
    • ★★★

    Drago mi je da vam se sviđa. I hvala što čitate. 🙂 <3

    kao odgovor na: Pesma o bivšoj nazoviljubavi #25532
    diotima
    Учесник
    • Teme: 39
    • Odgovori: 88
    • Ukupno: 127
    • Majstor
    • ★★★

    Hvala vam svima! 🙂

    kao odgovor na: Pesma o bivšoj nazoviljubavi #25469
    diotima
    Учесник
    • Teme: 39
    • Odgovori: 88
    • Ukupno: 127
    • Majstor
    • ★★★

    Hvala puno! 🙂 Jeste, puno je vremena prošlo, pomalo je sve to sada i nebitno, otuda i sposobnost da se hladne glave piše o toj temi.

    kao odgovor na: Pesma za Đorđa #25448
    diotima
    Учесник
    • Teme: 39
    • Odgovori: 88
    • Ukupno: 127
    • Majstor
    • ★★★

    Hvala! 🙂

    kao odgovor na: Pesma za Đorđa #25205
    diotima
    Учесник
    • Teme: 39
    • Odgovori: 88
    • Ukupno: 127
    • Majstor
    • ★★★

    Pa da, ujednom trenutku se iscrpla sva inspiracija i cedila sam priče i pesme iz sebe s puno muke. A onda je samo došla inspiracija za nešto novo. imala sam malo tremu,jer sam zašla u neistražene vode,ali vidim da se mnogima sviđa, što mi je jako drago. 🙂

    kao odgovor na: Pesma za Đorđa #25204
    diotima
    Учесник
    • Teme: 39
    • Odgovori: 88
    • Ukupno: 127
    • Majstor
    • ★★★

    Hvala vam svima! 🙂

    kao odgovor na: Zapisi iz svakodnevnog života – Milana Tadić #24982
    diotima
    Учесник
    • Teme: 39
    • Odgovori: 88
    • Ukupno: 127
    • Majstor
    • ★★★

    Hvala puno! 🙂

    kao odgovor na: Zapisi iz svakodnevnog života – Milana Tadić #24979
    diotima
    Учесник
    • Teme: 39
    • Odgovori: 88
    • Ukupno: 127
    • Majstor
    • ★★★

    Drago mi je da vam se sviđa pesma o Nadžibu. 🙂

     

    Evo jedne o meni i mojoj kumi:

     

    14.

     

    Moja koleginica se udala
    U beloj venčanici
    Imala je krupne lokne do pola leđa
    I profesionalnu šminku.

    To me je iznenadilo.

    Mislila sam da to više
    Niko ne radi.

    Udala se pre tridesete
    Kao da će joj život negde uteći
    Ako ga na vreme ne ščepa.

    Kao da će se godine rasuti
    Pretvoriti u prah i pepeo
    Ako prođu nezapažene.

    Mi smo u poznim dvadesetim
    Grickale semeke
    Na klupi u parku
    Una je svuda sa sobom nosila
    Fotoaparat
    A ja
    Kutiju cigareta
    I mamin kožni ranac
    Već izderan po rubovima.

    Slabo sam pisala tih godina
    Slabo sam i čitala
    Osim crnu hroniku
    I ljubavne vikend romane
    Subotom na poslu
    Kada nije bilo mušterija.

    Dani su se teglili.

    Iz nedelje u nedelju
    Iz meseca u mesec
    Sve su više ličili jedan na drugi.

    Čitav se život slio
    U jedan otegnut dan
    Koji se potom ponavljao
    U nedogled.

    Jutarnja kafa
    I dvopek sa margarinom
    Posao
    Internet
    Tuširanje
    Pa večera.

    Pa onda noć
    U koju smo spremno polazile
    Naoružane fotoaparatom
    Starim kožnim rancem
    I kutijom cigareta.

    Nismo radile ništa
    Osim što smo razgovarale
    Pušile
    I grickale semenke.

    Una je fotografisala
    Slučajne prolaznike
    U njihovim večernjim haljinama
    Čistim patikama
    I kariranim košuljama
    Sa slamnatim šeširima
    Sa štapovima za pecanje
    Sa velikim platnenim torbama

    Navodno smo izašle u šetnju
    Pa onda štedele korake
    Sedeći na naslonu klupe.

    Život je bio takav
    Usporen

    Sve dok, negde usput, nismo odrasle.

    Desilo se to između tridesete i trideset i sedme.

    I dosta nam je toga uteklo
    Nepovratno.
    Jer ga nismo ščepale kada je trebalo.

    Nego su nam se godine slile
    U jedan razgovor u parku
    U hrpu opušaka
    Praznih ljuski od semenki
    I digitalnih fotografija.

    kao odgovor na: Naličje jezika Milana Tadić #24978
    diotima
    Учесник
    • Teme: 39
    • Odgovori: 88
    • Ukupno: 127
    • Majstor
    • ★★★

    Hvala vam oboma na lepim rečima i vremenu koje ste izdvojili da pročitate moje pesme. 🙂 Evo još nekih iz istog ciklusa:

     

    Baklje pomračenja

     

    Moje misli rastegle se napeto

    Do granica pojmljivog

    Na trapezu iznad mreže razuma

    Jednom su me dozvali

    Glasovi drugih svetova.

     

    Stajala sam naizgled mirno

    U svojoj sobi

    A predamnom se uzdigla

    Hrpa kostiju

    Iz mračnih ćoškova istorije.

     

    Mislila sam kolektivno

    A opet duboko lično

    Moje suze su se slivale u vekovne reke

    Svetskog očaja.

     

    U ušima mi odzvanjali glasovi

    Lažnih vojvoda i careva

    Razgovarala sam sa prababom Evicom

    Konspirativno.

     

    Videla sam slike

    I reportaže

    Pisane nevidljivim mastilom

    Za svevideće oči mog uma.

     

    Bila sam utvara žrtvovanih

    Bila sam sedam milijardi parova umornih ruku.

     

    Jednog hrabrog dana

    Udružiće se glasovi okovanih

    U eho prkosa.

     

    Zategnućemo dizgine

    Vremenskih tokova.

     

    Govorićemo jezikom sužnjih

    I na njihovim kostima

    Pokajnički graditi hramove svetlosti.

     

    I možete nas zatvarati

    I voziti sanitetima

    Naš duh se već razliva

    Preko korita pojmljivog.

     

     

    Kloni se žene koja piše poeziju

     

    Bolje se kloni žene

    Koja piše poeziju

    Njene pogled neće te tešiti potiskujući suze

    Duboko u očno dno.

     

    Njene ruke su previše bele za pušku

    A previše čvornovate za francuski manikir

    Stopala su joj prašnjava

    A kažiprst leve ruke

    Požuteo od cigarete.

     

    Žena koja piše poeziju

    Sedi sama u trpezariji do tri sata noću

    Čavrljajući sebi u bradu

    A onda, kada već zaspiš,

    Šćućuri se kraj tebe

    I voli te nečujno do jutra.

     

    Kloni se žene koja piše poeziju

    Ona pleše dok kuva ručak

    Pleše dok briše prašinu

    I sve završava do pola

    Odvuče je huk reči

    Što navire u njenim ušima.

     

    Čuvaj se žena koje pišu poeziju

    Sakrij se u siguran zaklon prosečnosti

    Jer život ti je suviše kratak

    Da se slije u nečije misli na digitalnom papiru.

     

    Život je suviše kratak

    Da ga provodiš nemo okrznut nečijim snovima

     

    Da ga neko drugi živi dopola

    A otpola zamišlja i beleži.

     

     

    Odrazi u zenicama

     

    Ne mogu da živim kroz odraz u tuđim zenicama
    Provučena kroz filter drugačijih nazora

    Pustite me da ginem u ponorima sopstvenog besmisla
    I da se ponovo uzdižem
    Da se razlivam sa suncem koje ponire u reku
    I umirem u krateru meseca.

     

    Ja sam Milana
    Ne izmišljajte mi druga imena
    Zelena sam kao list trešnje
    I crvena kao bulka
    Ako vas zaboli glava
    Od šarenila mojih boja
    Izviniću se učtivo
    A vi slobodno pođite svojim putem.

     

    Svi idemo svojim putevima
    Po izbočinama egzistencijalnog ništavila
    Menjamo boje kao kameleoni
    Igrajući društvene igre

     

    Svi sijamo kao zvezde
    U rasutim sazvežđima

    I negde, u podskupu tog šarenila
    Pišemo zajedničku pesmu.

     

    Okupljamo se u kružoke
    I došaptavamo
    Tražeći sličnosti u sopstvenim obrisima

    Čeznući da prepoznamo svoj odraz
    U dubinama tuđih zenica.

     

     

     

     

     

     

Gledanje 61 članaka - 61 do 75 (od 88 ukupno)
Scroll Up