fbpx

Legenda o istinitoj priči

Početna Forumi PROZA Legenda o istinitoj priči

Gledanje 0 niti odgovora
  • Autor
    Članci
    • #29019
      Tjasa
      Учесник
      • Teme: 10
      • Odgovori: 25
      • Ukupno: 35
      • Mudrica
      • ★★

      Svake noći , mladić je kraj jezera sedeo , gledao u nebo i šaputao zvezdicama.
      Jedna mala, najsjajnija zvezda beše se zaljubila u njega. Molila je brata joj gospodara Meseca, da je pusti na Zemlju da živi svoju ljubav. On se izričito ljutio i bio razočaran željom i nepromišljenošću svoje sestrice koja je bila spremna odbaciti sebe i svoj sjaj zarad ljubavi . Nemoguće . Nedostižne.
      Danica nije marila za to, pobegla je jedne noći kod starih zvezda varalica daviši im sav svoj sjaj u zamenu za ljudski oblik.
      Mesec je bio strašno ljut.
      Skrivao se za oblake pomračivši joj put, slao kiše, oluje , tamu, ali bezuspešno .
      Zvezdica je čekala svake večeri svoga princa .
      Češljala svoju srebrno zlatnu kosu, ispevala najlepše note ljubavi ne bi li ga privukla.
      Jedne noći, došao je . Pritrčala mu je, ali on je bio zastrašen njenim neuobičajenim nezemaljskim sjajem, lepotom i zvonkim glasom koji je bio prejak za njegove uši.
      Ustuknuo je od čudnovate devojke koje mu je bezuspešno objašnjavala da je ona njegova verna slušateljica, koja zna sve njegove tajne, želje, koja mu je poslednjim atomima sjaja obasjavala pute u dugim besanim noćima.
      Da je došla da mu ispuni sve želje i da mu svu svoju ljubav. Momče se nesigurnim korakom udaljavalo od nje govorivši joj da ne zna šta priča i da ga ostavi na miru.
      Nije mogao da prestane da misli o njoj, ali nije mogao ni da premosti barijeru nedostižnog i šta on uopšte može da pruži nekome kao što je ona. I šta bi ona dala njemu.
      Kad već imaju sve.
      Voleo ju je i gledao iz daleka. Ona je volela njega. I svake noći je češljala svoje ruse kose, pevala , čeznula za njim, gledala u nebo , čeznula za bratom Mesecem nadajući se da će joj ujutru poslati zlatnu dugu da mu se njome vrati. Ali to se nije desilo. Ni momče nije dolazilo . Samo ju je iz daleka posmatrao svake večeri .
      Svanulo je još jedno jutro, jutro koje nije dočekano pesmom ni pogledima iza proplanka. Nije bilo momčta, a ni nje.
      Samo je jezero noću imalo najsjajniju srebrnu boju. A kada svane zora, poslednjim zracima Meseca i prvim Zracima Sunca dobijalo je jedan sasvim nov ton.
      Tamnoplavu boju mirne vode iz koje se nazire najlepše drago kamenje .
      Kažu momačke i devojačke suze.
      Kažu, mladi tu dolaze uzimaju kamenčiće za ostvarenje svojih ljubavnih priča.
      Kažu ljudi da je ovo legenda .
      Plod nečije mašte i interesantna primamljiva priča. Drugi opet svedoče o njenoj istini.
      Zatim, neki kažu treba verovati i nikada ne odustajali od ljubavi, možda bi ono dvoje mladih zaljubljeno šetali kraj

Gledanje 0 niti odgovora
  • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.
Scroll Up