fbpx

Gubitnik

Početna Forumi PROZA Gubitnik

Gledanje 10 niti odgovora
  • Autor
    Članci
    • #28682
      diotima
      Учесник
      • Teme: 38
      • Odgovori: 88
      • Ukupno: 126
      • Majstor
      • ★★★

      Stefan je bio nacista ili se makar tako izjanjavao.

      Bili smo u ranim dvadesetim, studenti Filozofskog fakulteta sa minimumom životnog iskustva i nesrazmerno visokim stepenom samopouzdanja. Filip, Miloš, Anita i ja smo bili ozbljni levičari. Čitali smo marksističku literaturu i subotom uveče se okupljali u Miloševom stanu gde smo organizovali diskusije. Anita je oko vrata nosila crvenu maramu, a ja bih na rever svog crnog blejzera ponosno zabola dedinu značku Druge dalmatinske brigade.

      Bila sam uštogljena, večito u crnom, sa uglancanim cipelama i kosom zategnutom u strogi rep. “Sekretar za streljanje” – tako su me prozvali. Filip, Miloš i Anita potencirali su ležeran, pomalo ekscentričan stil. Sa svojom neurednom kosom i velikim ušima, mršav i večio obučen u preveliku garderobu, Miloš je delovao pomalo štreberasto. Filip je bio krupan, sa gustom bradom. Večito je nosio vijetnamku i palestinsku maramu. A Anita – lepotica. Mala, obla plavuša savršenog lica i velikih grudi.

      Kako se Stefan uvukao u našu družinu i šta je sa nama radio ni do dan danas mi nije potpuno jasno. Bio je dve godine mlađi. Počelo je spontano – ćaskanjem na hodniku, nakon čega smo ga Filip i ja pozvali u “Kolarac” na kafu. Čak ni kada je počeo da bulazni o nemačkoj superiornosti i da nabraja koga bi od profesora u gasnu komoru, nismo se preterano uznemirili. Čak ni Filip koji je oduvek bio najvatreniji u odbrani svojih stavova. Valjda nam je cela ta priča delovala apsurdno, pomalo tragikomično.

      Stefan je bio mali debeli lala, mekog tela i svilenkaste, plave kose. Jedino lepo na njemu bile su njegove oči – krupne i azurno plave. Kada se to izuzme, izgledao je otužno za jednog devetnaestogodišnjaka. Ja sam, u to vreme, za ispit iz Socijalne istorije dvadesetog veka čitala knjigu “U ime rase” i bilo mi je savršeno jasno da Stefan u Hitlerovoj Nemačkoj, kojoj se toliko divio, ne bi bio na visokoj ceni. “Je l’ imaš bar metar i sedamdeset”, zadirkivala sam ga, odemeravajući rukama našu upadljivu razliku u visini. “Mislim… ne znam. Mislim da da”, lagao je. “Znaš da u SS nisu primali ispod metar i sedamdeset i pet”, nastavila bih, a on bi samo frknuo i pokušao da promeni temu.

      Vremenom je postao nešto nalik našoj maskoti. Pod maskotom podrazumevam ono što ova reč znači na španskom – kućni ljubimac. Priznajem da smo ga potcenjivali. Pa ipak, bio nam je nekako drag, tako mali, debeo i mekan, sa večito nadurenim licem. Jednom se spotakao i pao, pa težinom svog tela tako iščasio zglob desne noge da je dve nedelje bio na kućnom lečenju. Posećivali smo ga. Njegova majka, podjednako debela i mekana kao i on, donosila mu je led i nutkala nas kolačima i sokom. Živeo je u prigradskom naselju, u skromnoj, starinskoj kući sa velikim dvorištem i bašticom.

      Stefan je bio nacista, koga je usvojila grupa ekstremnih levičara. Bio je to svojevrstan apsurd. No, Stefana niko nije mogao shvatiti ozbiljno – delovao je tako benigno da smo njegova navodna ideološka ubeđenja videli kao neki naivni pokušaj provokacije, patetični vapaj za tuđom pažnjom. Nikada nije imao devojku i govorio je kako su sve one sponzoruše koje ga neće jer nema novca. Bio je romantična duša – u zimskim večerima sedeo je kraj prozora svoje sobe, gledao dvorište pokriveno snegom i pio vino. Slušao je Lili Marlen. U tim trenucima, setno je sanjario o trenutku kada će i na njega neko obratiti pažnju. Neka devojka, ne mora da bude lepotica. “Bitno je da ima dobru dušu i da me razume”, otužno mi se ispovedao preko telefona pripitim glasom.

      Imao je razvijenu moć imaginacije – vremenom smo shvatili da voli pomalo da izmišlja priče, ili, ako ništa drugo, da stvari preuveličava kako bi im dao na značaju. Na svaku temu nadovezivao se primerom iz sopstvenog iskustva – bilo je pomalo nemoguće da je baš toliko toga doživeo i video za svojih dvadesetak godina. Pogotovo uzevši u obzir da zbog loše finansijske situacije u kojoj je bila njegova porodica gotovo da nije napustio svoje zabačeno prigradsko naselje.

      Vremenom sam shvatila da se pomalo zaljubio u mene. Bilo je to donekle neprijatno. Nekako gadno. Ignorisala sam njegove otužne pokušaje flerta i menjala temu. Nakon nekog vremena je odustao i usmerio svoju pažnju prema koleginici sa Antropologije – ekscentričnoj balerini jarko crvene kose i napadne šminke. Bilo je to za mene olakšanje, a za Stefana – nova agonija. Balerina ni da ga pogleda. Frktao je i besneo na profesore koji njime nisu bili preterano impresionirani, na žene koje ga ignorišu, pa onda i na Jevreje. Bio je standardni primer gubitnika. No, ipak, donekle simpatičnog. Za kućnog ljubimca.

      Mi smo vremenom završili fakultet, a Stefan je još bio student. Sa godinama smo se udaljili: svako je otišao na svoju stranu. Filip se zaposlio kao novinar, Miloš u nemačkoj fondaciji za zaštitu prava radnika. Anita je otišla u Austriju na postdiplomske studije. Ja sam počela da radim u call centru, kao agent korisničke podrške na španskom jeziku – nije mi se baš posrećilo u životu. Sa Stefanom smo se sve ređe čuli dok konačno nismo prekinuli kontakt. Nisam znala šta se sa njim dešavalo. Poslednja informacija bila je da je zaglavio na trećoj godini, bezuspešno pokušavajući da položi ispit iz nemačke klasične filozofije.

      I tako, prolaze godine i mi sve manje mislimo jedni na druge. Tu i tamo ispratim na Facebook-u šta se dešava u životima mojih nekadašnjih prijatelja. Miloš je nedavno dobio kćerku. Anita se udala. Filip je dobio književnu nagradu za debitantski roman. Sa Stefanom nisam prijatelj na društvenim mrežama. Nikada mi nije palo na pamet da ga potražim, a očigledno ni njemu da potraži mene.

      A onda – šokantan naslov na Facebook feed-u: dvojica mladića uhapšeni zbog pokušaja ubistva. Žrtva je bio srednjoškolski profesor istorije pred penzijom. Jevrejskog porekla. Setih se da ga je Stefan spominjao. Besneo je zbog trojke kojom mu je redovno kvario prosek, zbog njegove lažne uglađenosti ispod koje se licemerno krio prezir prema učenicima. “Odvratan tip”, govorio je besno, “Misli da je najpametniji na svetu.”

      Kliknuh na vest, a tamo – fotografije počinioca. Jezivi tip sa izbrijanom glavom i prosečenom obrvom, plav, prodornih svetlih očiju. A pored njega, na drugoj slici – azurni pogled na mekom licu, već pomalo izboranog čela.

      I nije više ličio na simpatičnog debelog lalu. Na kraju se sveo na svoju suštinu – bio je jednostavno gubitnik.

       

    • #28684
      Nataša Nikolov
      Модератор
      • Teme: 69
      • Odgovori: 435
      • Ukupno: 504
      • Heroj
      • ★★★★

      Sve bi bilo u redu kada takve osobe ne bi ukazanu pažnju doživljavale kao uvredu…i onda vraćale istom merom – ne na pažnju, nego na tobožnju uvredu 🙁

    • #28685
      Suzana Kamberova
      Учесник
      • Teme: 16
      • Odgovori: 277
      • Ukupno: 293
      • Heroj
      • ★★★★

      Svaki diotimin tekst  tera na razmišljanje, a često i na preispitivanje sebe. Dotiču se mnoge bolne teme.   Pročitala sam tekst, dobar ko uvjek, pa me zanima vaše mišljenje.

      Što to čini gubitnika?

      Da li su to nepovojne okolnosti u kojima se neko rodi; geni;  biohemija u mozgu koja zbog nečega ne mućka  prave molekule; karakter; okolina ili nešto sasvim drugo?

      I kad smo već kod toga, kad je neko još u mladosti preopznatljiv gubitnik, mislite li da ima šanse da se to promeni? Ima li za takvu osobu nade? Kakva su vaša iskustva? Da li su svi njegovi pokušaji unapred osuđeni na propast i šta ako on to zna? Verujete li da su socijalni mehanizmi  i pomoć dostupni i od koristi tim ljudima?

    • #28686
      Nataša Nikolov
      Модератор
      • Teme: 69
      • Odgovori: 435
      • Ukupno: 504
      • Heroj
      • ★★★★

      Meni se čini da se sve može popraviti ako se čovek bavi svojim problemom, umesto da ga gaji i koristi za razne izgovore. Čitanje knjiga mnogo pomaže. Ima dosta primera koji pokazuju da ako se borimo sa sobom, možemo da prevaziđemo i najdrastičnija iskustva i ekstremne okolnosti.

      To je linija koja razdvaja nezadovoljne od uspešnih u bilo kom pogledu, ta volja da se nešto preduzme i netolerantnost prema nametnutim ograničenjima.

    • #28687
      diotima
      Учесник
      • Teme: 38
      • Odgovori: 88
      • Ukupno: 126
      • Majstor
      • ★★★

      Priča je izmišljena, ali je glavni lik inspirisan osobom koju sam zaista poznavala. Možda bih još jednog ili dvoje ljudi iz svog iskustva mogla da okarakterišem kao gubitnike. Mislim da genetika i životne okolnosti tu čine inicijalni problem: gubitnik je često žrtva onoga što nije u stanju da bira, kao što je fizički izgled ili socijalni status. Međutim, ono što po meni (a upravo je takav i lik opisan u priči) čini gubitnika jeste nemogućnost da čovek prihvati svoja ograničenja i učini sve da se, u njihovim okvirima, maksimalno razvija. To je ta uloga žrtve koju pojedinac prihvata, dobrambeni stav prema svetu, mržnja upućena prema svima i svakome, generalizacije i predrasude koje se kod takve osobe razvijaju. Meni je jedan psiholog rekao za jednog mog bivšeg momka (koji je bio primer gubitnika): on je kao loš konobar – naplaćuje viski onome ko je popio kiselu vodu.

      E sad, zašto dolazi do toga? Možda zbog nedostatka ljubavi u detinjstvu, možda ta osoba ni u okviru svoje porodice nije pronašla sigurno utočište i podršku, koju joj okolina celog života uskraćuje. Kada je neko već formirana osoba, nije lako menjati stavove, ali mislim da pomoć psihologa može biti od velike koristi, ako je čovek uporan i ukoliko zaista želi da pomogne sebi.

    • #28688
      Nataša Nikolov
      Модератор
      • Teme: 69
      • Odgovori: 435
      • Ukupno: 504
      • Heroj
      • ★★★★

      Kao i kod bilo koje zavisnosti, čovek mora da želi da promeni svoje navike, ili način na koji misli…ali mnogima je dovoljno samo da budu volonteri života, i da puštaju da ih bujica nosi…

    • #28689
      diotima
      Учесник
      • Teme: 38
      • Odgovori: 88
      • Ukupno: 126
      • Majstor
      • ★★★

      Upravo tako. Slažem se.

    • #28690
      Nataša Nikolov
      Модератор
      • Teme: 69
      • Odgovori: 435
      • Ukupno: 504
      • Heroj
      • ★★★★

      Eto, vi ste uzeli svoj život u ruke, uspešno prevazišli smetnje, i mi sad imamo lepe priče da čitamo 🙂

    • #28691
      Suzana Kamberova
      Учесник
      • Teme: 16
      • Odgovori: 277
      • Ukupno: 293
      • Heroj
      • ★★★★

      Hvala vam na odličnim odgovorima.

      Srećem ljude  prilikom posla,  mogu se brojati na hiljade njih, pa uvek sam se pitala,

      zbog čega je većini teško, veoma teško,  da promene sebe

      ili taj odnos prema svom, recimo, problemu.

      Veliki dio njih je na razini razuma bio veoma svestan svojih pogrešaka, ali im to nikako nije pomoglo  da promene obrazac ponašanja koji ih je vodio nanovo do istih rezultata i veće frustracije.

      Slažem se od srca sa Natašom da je čitanje jedna veoma korisna i recimo čak besplatna i dostupna metoda  za samoterapiju i promenu  odnosa prema sebi i svojim problemima. I svakako sa  Diotimom da dobar psiholog može puno da pomogne, samo je teže takvog pronaći.

      U svakom slučaju žao mi je onih koji ne uspeju eto u prihvaćanju svojih ograničenja, kako ste lepo rekli.

      Život protraćen uzalud je veoma tužna  stvar  🙁

    • #28696
      Nikola
      Учесник
      • Teme: 1
      • Odgovori: 1
      • Ukupno: 2
      • Vrednica

      Dobra priča i odličan opis gubitnika, ali se pretežno ne slažem sa komentarima na temu toga šta čini gubitnika, pa evo mog pogleda na to:

      Prvo se ne slažem da se postaje gubitnik zbog nečega što ne može da bira, već zbog toga što to neće da promeni. Fizički izgled je promenljiv, isto važi za socijalni status i skoro sve drugo (naravno postoje ekstremni slučajevi kada je u pitanju neki poremećaj ili bolest, ali ti ljudi gotovo nikada nisu gubitnici nego borci i to mnogo veći od većine zdravih). Dakle smatram da gubitnika ne čini nemogućnost da prihvati svoja ograničenja (pošto mislim da to nikada ne treba raditi), gubitnika čini ne želja da radi na svojim ograničenjima i promeni ih. Zašto dolazi do toga mislim da je drugačije od slučaja do slučaja, ali jedan razlog je definitivno prihvatanje mentaliteta žrtve. To je veoma opasna i zarazna stvar iz koje se teško vadi. Mentalitet žrtve je zarazan pošto je lakše kroz njega opravdati sve i kriviti druge, nego zaista raditi na sebi. Primer iz priče je veoma čest među muškarcima, krive su žene i one su sponzoruše (pravdanje kroz metalitet žrtve, pošto je on žrtva koja nema para), a pravi pristup bi bio da smrša, nabaci koji mišić, pročita nešto na temu međuljudskih odnosa… ali sve to je suviše teško kada jednostavno može da okrivi sve žene. Ono što osoba koja prihvati metalitet žrtve (što će naravno uvek negirati) ne shvata da on zapravo jeste žrtva, ali samo žrtva mentaliteta koji je prihvatio.

    • #28697
      Suzana Kamberova
      Учесник
      • Teme: 16
      • Odgovori: 277
      • Ukupno: 293
      • Heroj
      • ★★★★

      Možda postoje više vrsta gubitnika.

      Ima ljudi koji se čitavog života bore protiv nametnutih im ograničenja, najčešće onih van njih samih,  da bi na kraju uvek nešto naišlo i  gurnulo ih nazad sa tačke od koje su krenuli. Umore se na kraju, ostare, dignu ruke. Kraj svih nas žive na hiljade takvih ljudi i mi ih srećemo svaki dan.

      Istina je verovatno negde na sredini.  To je, kad čovek uspe da se izbori sa mentalitetom žrtve, i  u najvećem delu,  sa nepovoljnim spoljašnim okolnostima do određene mere. Ali retko iz jedne krajnosti pređe u drugu. Osim u knjigama i filmovima.

      Mnoge stvari su veoma teške za promenu, kao socijalni status koji ste spomenuli.

      Postoji  veliki broj studija na Zapadu, koje obrađuju baš to -niža dostignuća studenata iz radničkih i donjih društvenih slojeva iz više razloga.

      Pojedinci koji razbiju to pravilo, nisu mera za većinu ljudi. Oni su  pre izuzetak iz pravila.   Možete biti divna osoba,  ali se onda rodite u porodici sa  nasilnim roditeljem, zlostavljanjem  ili  tečkim siromaštvom i slično i to nekoga jednostavn obeleži za čitav život.  Ne da mu šansu.

      Da li se baš uvek radi o pogrešnom obrascu ponašanja?

      Ono što sam ja želela da znam,  bilo je više  iskustvene prirode. Recimo,  koliko  je ljudi koje ste poznavali dugi niz godina, koji su  uspeli da se iz gubitnika  pretvore u pobednike?  Da li preovlađuju oni ili oni  drugi, koji se nikako ne izvuku?

Gledanje 10 niti odgovora
  • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.
Scroll Up