fbpx

Epilog jedne ljubavi

Početna Forumi PROZA Epilog jedne ljubavi

Gledanje 7 niti odgovora
  • Autor
    Članci
    • #26298
      Ivanji
      Учесник
      • Teme: 30
      • Odgovori: 36
      • Ukupno: 66
      • Mudrica
      • ★★

      “Čoveku još nikada toliko nije bila potrebna svetlost božanskog smisla, kao sada, kada iznova i ispočetka treba započeti razumevanje stvari” Bela Hamvaš “Nevidljivo zbivanje”

      Stara maslina ispod koje su sedeli i nije pružala neku hladovinu, zbog toga su rešili da se premeste na verandu pod okriljem guste vinove loze. Teoktist je bio mlad iskušenik, previše mlad prema mišljenju starešinstva da bi postao monah. Otac Simeon, njegov duhovnik, čovek zamišljenog pogleda, kojim je pronicao u suštinu svakog bića, već starac koji je svoj život prepustio Bogu, tragajući za istinom u razgovoru sa iskušenikom, uranjao je u sebe tražeći put za onog koji mu se poveravao. Sedeli su dugo, bar prema zemaljskim standardima, nametnutih vremenom koje u manastiru stoji čekajući na tvorca. Sve velike i važne teme su ostavljene milenijumima koji su prošli i koji će tek doći. Sve velike teme su bezvremene i uvek nekako iste, bar za nas u kojima su duboko zarivene čineći nas drugačijim od okruženja svakodnevice.
      –          „Oče, mislio sam da je ljubav večna,“ reče Teoktist zarivajući ruku u gustu tek puštenu kosu,-“ ali plašim se da je vreme učinilo svoje. Moja ljubav prema njoj kao da se vremenom potrošila. Kada sam video da nestaje, hteo sam da je zadržim, po svaku cenu, a ona je bledela.“
      –          „Pretpostavljam da si se zbog toga pridružio bratstvu“, reče Simeon prekinuvši ga.
      –          „Ne, ovde sam došao jer sam osetio prazninu, ostao sam sam“.
      –          „Da li se osećaš slobodnim“?
      –          „Ne, u okovima sam“.
      –          „Rekao bih u okovima neuzvraćene ljubavi“,  reče Simeon dok mu se pogled zaustavio na grozdu, koji je dopirao gotovo do njegove glave. „Onda ti ni ovaj manastir ne može pomoći drago moje dete“,  nastavi prislonivši obraz na štap bez kojeg više nije mogao.
      –          „Molim se svakog dana, onako kako ste vi zapovedili, ali ne mogu da se oslobodim misli. Nekada smo zajedno popunjavali naše živote u kojima nismo mogli da se zasitimo jedno drugog“.
      –          „Želiš da kažeš da za boga tada nije bilo mesta u vašim životima, jer ste vaš kosmos popunjavali zajedno. Jesi li siguran u to što pričaš“?
      –          „Nisam, sada definitivno nisam siguran“.
      –          „Šta je kosmos, dragi moj Teoktiste? Zar misliš da ga je moguće popuniti“?
      –          „Bog je kosmos“!
      –          „Grešiš, postoji bog i postoji kosmos, ali zar si mislio da ćeš ga vašom ljubavlju popuniti. Vaša Ljubav je želja za posedovanjem, kojoj ste dali nebeski smisao, drago moje dete. Postoji ideal ljubavi i taj ideal je bog. Zagledaj se u sebe i videćeš da ljubav postoji van tebe i te devojke, ona je večna za razliku od vas, ali imaj još jednu stvar u vidu, još uvek nisi spreman da je dosegneš. Zbog toga si sa nama, bar tako mislim. Jesam li u pravu“?
      –          „U pravu ste oče“.
      –          „Da li si siguran“.
      –          „Nisam“.
      –          „Eto razloga da ostaneš ovde. Prečesto si tragao za sobom, baš kao i ona, traživši  sopstveni razlog postojanja, zaboravivši da tvoji razlozi nisu i razlozi drugih. Zbog toga se mi predajemo bogu, a samim tim i njegovoj ljubavi, koja je, budi siguran, bezuslovna. Pogrešio si ukoliko si se Bogu pomolio za tvoj i njen spas, jer to je kao da si tražio spas za vas kosmička bića od onog koji ga je stvorio i popunio ljubavlju. To je ono što je Platon nazvao idejom, trudeći se da prepozna Boga“.
      –          „I Platon je bio zaljubljen,“ reče Teoktist, najzad se nasmejavši, „ u Sokrata“.
      –          „To je bila ljubav, u pravom smislu te reči. Svet ideja su zajedno stvorili. Jedino gde su pogrešili je što su stvarajući svet ideja isti taj svet udaljili od istine. Istina je bog, ne zaboravi“.
      –          „Kako da saznam istinu“?
      –          „Tako što ćeš se prepustiti bogu. Ne zaboravi da si ti stvorio tvoj i njen svet u kosmosu, ali za vaš svet tu nije bilo mesta, jer kosmos je jedan i zajedno dat i naravno uvek imaj u vidu da ga ne možeš stvarati, niti pridavati božanski smisao božjoj kreaciji. Jedan slučajan susret, nazvao si božanskim, njena kosa je bila reka, a njene oči put ka drugim svetovima, ali da li si se zapitao: šta je ona videla? Bio si sam, koliko znam, bezbožnik“.
      –          „Ona mi je rekla da sam bio u zabludi, da sam lud, ljubomoran, da želim da je zatvorim“.
      –          „Žedj za slobodom je ono što je ovaj svet okovalo u lance, jer je to postao životni princip. Oni koji su se osetili slobodnim upadali su u sve dublje ropstvo. Oni zapravo nisu bili slobodni. Svoj navodnoj slobodi su podigli spomenike, kojima su sebe okovali u lance. A to, što ti je rekla je tačno, ali onog trenutka kada ti je sve to rekla, podigla je spomenik svom ropstvu“.
      –          „Da li za našu ljubav ima nade, oče“.
      –          „To što si pominjao Vas u molitvama, nema veze sa kosmosom već sa tvojom percepcjom stvarnosti, koja postoji van tebe i nje. Za tu stvarnost je zadužen Bog, koji je popunjava ljubavlju. Mi je ovde naziremo, i svakim danom se sve više približavamo Bogu, sa verom ali i saznanjem da ga nikada nećemo dosegnuti. Zbog toga smo srećni, jer Boga ne želimo za sebe i za svoju stvar. Ti si je zapravo poredio sa Bogom ili ako hoćeš, Boginjom. Nijedna zemaljska ljubav nije dosegla božju, ne zaboravi na tragične ljubavi: koliko smo toga slušali, čitali ili proživeli baš kao i ti. Zbog ljubavi se ne zaboravi i ubijalo, ratovalo“.
      –          „Ali zar ljubav, nije bila i inspiracija“?
      –          „Da, ali su zbog nje mnogi sagoreli“.
      –          „Mislite u paklu…“
      –          „Da sine, upravo u paklu, jer jedino je pakao ono što možemo dosegnuti. On je prepun izgubljenih ljubavnika, koji njim hodaju sa vešalima oko vrata ili pištoljem na čelu“.
      –          „Znam, da su te mnogi osudjivali“, nastavi Simeon.“ Govorili su ti da si budala, izgledao si sam sebi smešan, sumnjao si, bio ljubomoran. Ti si jedna divna i ne iskvarena duša, koja se prepustila drugom na taj način što si hteo da drugim vladaš. Na to nemaš pravo, ko god ona bila i koje god su bile njene namere“.
      –          „Pakao to su drugi“ reče Teoktist.
      –          „Ne Teo, pakao si ti stvorio od sopstvenog života. Ostavi već jednom druge na miru. Mi se ovde bavimo bogom, zagledani u ikone. Pogledaj u našoj crkvi oči arhangela. Dok gledaju u nas, mi putujemo njihovim pogledom. Na tom putu se osećamo slobodnim, jer na vekove iza nas i na budućnost gledamo pogledom onog koji nas je pogledao“.
      –          „Zbog čega onda taj svet zovete carstvo božje“?
      –          „Misliš li da on caruje, baš kao bilo koji vladar? To je carstvo ljubavi. Ti si se sa njom video u tom carstvu. Zbog toga mislim da si na pravom mestu, jer se mi tom carstvu molimo. Ne za vas, već za carstvo. Jednom će i ono nastupiti, a ti ćeš zajedno sa nama biti lišen zemaljske žudnje za ljubavlju, jer ćeš ti živeti ljubav, a potom u ljubavi“.

      Par stotina kilometara dalje na aerodromu Schipol ona se spremala za svoj put, koji je simbolično zvala „potraga za samom sobom“. Ceo svoj život je zamišljala drugačije, uverena da je jedan slučajan susret udaljio od sebe. „Puno sam izgubila“ pomisli, dok je preturala po torbi tražeći avionsku kartu. Bila je uverena da radi pravu stvar, bio joj je neophodan mir, potupni mir, vreme koje bi provela u tišini zagledana u samu sebe. Prijatelji su je savetovali da bi za nju najbolje bilo, da nakon veze, koju su drugi osudjivali, ode i odvoji se od njega, kako bi stvari sa dovoljne udaljenosti mogla da sagleda na pravi i jedini moguć način. I dalje nije bila sigurna da radi pravu stvar, ali je pogledavši se u ogledalo aerodromskog toaleta tražila potvrdu, komplimenata koje dobila ovih dana, da izgleda bolje nego ikada. Popravljajući karmin, udahnula je duboko, najzad rešena da ne propusti ovaj let. „Ukoliko sada ovo ne uradiš, za tebe neće biti nade“- pomisli. Ona ga je i dalje volela, na neki svoj način, toliko različit od njegove ljubavi prema njoj. Plašila se njegovog idealizma, plašila se da sa njegovim životnim stavovima o večnoj ljubavi, oni nemaju nikakvu šansu. Toliko puta mu je govorila da se od ljubavi ne živi. Nije je slušao. Udaljavali su se nepovratno, on je postajao sve agresivniji, ali ne prema njoj, već prema samome sebi. To nije mogla da izdrži, zapravo da li bi bilo ko mogao to da izdrži? Bio je plašljiv, bolešljiv, ali u ljubavi nije priznavao kompromise.
      Na gejtu broj 68, videla je gomilu ljudi. Rešila je da sačeka iskoristivši priliku da još malo pregleda mailove. Još uvek nije donela odluku, koji bi budistički hram bio idealan za nju, zbog toga je prihvatala savete prijatelja koji su čvrsto rešili da je odvoje od njega, poslavši je dovoljno daleko. Da, ovo je dobar predlog, hram ćutanja, promrlja sebi u bradu, „ono što mi je sada najpotrebnije je tišina“.
      Podigla je pogled prema ljudima u redu. „Da li oni znaju kuda idu?“ pomisli. Shvatila je da neki putevi mogu da budu jako blizu jedan drugom a da se nikada ne ukrste. „To smo nas dvoje, koji smo bili i kojih više neće biti“.
      „Gospodjo“ reče zemaljska stjuardesa, „Gospodjo da li vam je loše? Plašim se da ne izgledate baš najbolje. Samo na vas čekamo pa da zatvorimo gejt, molim vašu bording kartu. Da vidimo, …da na pravom ste letu. Kuala Lumpur MH17. Malezija erlajns Vam želi prijatan let“.
      „Hvala“, odgovori Ona, rešena da zakorači u avion.

    • #26326
      jjasminka
      Учесник
      • Teme: 81
      • Odgovori: 332
      • Ukupno: 413
      • Heroj
      • ★★★★

      Uživanje je čitati vas.

    • #26334
      Ivanji
      Учесник
      • Teme: 30
      • Odgovori: 36
      • Ukupno: 66
      • Mudrica
      • ★★

      Hvala Vam. Ovo je jedna od mojih ranijih priča.

    • #26408
      KoturB
      Учесник
      • Teme: 7
      • Odgovori: 59
      • Ukupno: 66
      • Mudrica
      • ★★

      Leteti na krilima ljubavi… ako se usudiš da letiš… i kako ne postati Ikar. Još uvek enigma i inspiracija.

    • #26427
      mbd.zeka
      Учесник
      • Teme: 37
      • Odgovori: 444
      • Ukupno: 481
      • Heroj
      • ★★★★

      Како каже Балашевић “о, како тужних љубави има…”

      Лет се завршио у Украјини…

      Посебно ми се свиђа та пророчанска мисао која тера свакога да се запита “Да ли знају куда иду?”… И “то смо нас двоје, који смо били и којих неће бити…”

      Да ли знамо шта нас чека у следећем минуту, сату, дану…? Колико смо мали у универзуму…

    • #26435
      jjasminka
      Учесник
      • Teme: 81
      • Odgovori: 332
      • Ukupno: 413
      • Heroj
      • ★★★★

      …da na pravom ste letu. Kuala Lumpur MH17.

    • #26443
      Ivanji
      Учесник
      • Teme: 30
      • Odgovori: 36
      • Ukupno: 66
      • Mudrica
      • ★★

      Ono što je interesantno, vezano za ovu priču je podatak, da je jedan ugledni časopis odbio da je objavi, sa obrazloženjem da sam ženomrzac 🙂

    • #26447
      jjasminka
      Учесник
      • Teme: 81
      • Odgovori: 332
      • Ukupno: 413
      • Heroj
      • ★★★★

      Svašta …

Gledanje 7 niti odgovora
  • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.
Scroll Up