fbpx

Категорија: Mali saveti za pisanje

Objavljeno

Pisanje i stil

Dobro pisanje nije stvar primene ispravnih pravila. Dobro pisanje je dobro razmišljanje. I to na prvom mestu. Mnogi pisci početnici misle da će dobrom gramatikom, strukturom rečenice, upotrebom prideva, metafora, analogija, raznih stilskih figura (koje su pročitali kod drugih autora) definisati njihovo pisanje. To je samo delimično tačno, ali nije najvažnije.

Lepom i istinskom izrazu treba da prethodi ispravna misao.

To ukratko rezimira sve korisne savete za pisanje.

Ne postoje saveti za pisanje koji mogu da isprave loše mišljenje i nijedan element stila neće popraviti nedostatak ideja. Umesto toga, najbolji savet za pisanje vas navodi da razmišljate sami.

Razmislite pre pisanja, budite svesni onoga što želite da kažete i da razmislite da li je to ono što ste napisali.

Poznavanje puno pravila neće nam pomoći da dobro pišemo … Ono što bi trebalo lepo reći, zahteva da se prethodno lepo razmisli; inače će to postati šuplja zbrika reči, lepo na oko ali isprazna bombastičnost i igra reči koja nas zavara.

Stilska pravila i naređenja „Ne koristite prideve!“ ili „Izbegavajte pasivni glas!“ „Nema ponavljanja!“ uništiće vaš tekst ako ih sledite bez razmišljanja. Ali oni mogu osloboditi nepoznate pesničke sile ako ih uzmete kao poziv za razmišljanje. Od Orvelovih šest pravila za bolje pisanje, samo 100% se treba pridržavati poslednjeg:

  1. Nikada ne koristite metaforu, simile ili drugu figuru govora koju ste navikli da vidite u štampi.
  2. Nikada ne koristite dugu reč tamo gde će to učiniti kratka.
  3.  Ako je moguće izbaciti neku reč, uvek je izbacite.
  4. Nikada ne koristite pasiv tamo gde možete koristiti aktiv.
  5. Nikada ne koristite stranu frazu, naučnu reč ili žargonsku reč ako mislite na svakodnevni maternji ekvivalent.
  6. Prekršiti bilo koje od ovih pravila je bolje nego izreći nešto varvarsko.

Za dobro pisanje potrebno je dobro razmišljanje. Dobro razmišljanje zahteva veliku brigu i ljubav prema detaljima.

Ako vas ne zanima kako stvari izgovarate, zašto bi neko išao da vas sluša? I čita.

I još nešto: radionice kreativnog pisanja služe da sami otkrijete svoji stil. Tome niko ne može da vas nauči. Ali,može da vas nečemu što je najvažnije: za dobro pisanje je najvažnije vežba. Njabolji način da usavršite pisanje je da pišete. Svaki dan. Uz ponzavanje osnove zanata, to je jedini pravi put.

Objavljeno

Kako prepoznati pravog pisca

Svi mi kojima glava ne služi samo za frizuru, volimo da se igramo detekcije. Pošto smo deduktivne sposobnosti izoštrili na polju literarnog pregalaštva, zamolićemo vas da rešite jednu zagonetku. Pred nama su tri osobe koje se bave pisanjem. Pustićemo ih da vam se predstave, a vas ćemo zamoliti da identifikujete onoga za koga bi ste rekli da ima sve potrebne atribute, da bi se nazvao piscem:

  1. Ja sam pisac, i na kritike reagujem tako što ih ignorišem.
  2. Ja sam pisac, kritike doživljavam vrlo lično.
  3. Ja sam pisac, kritike me inspirišu da stvari pogledam iz drugog ugla.

Da bi smo saznali čiji je identitet pravi, pokušaćemo da raščlanimo motivaciju svakoga ponaosob. Kao i u detektivskim romanima, ponašanje aktera dovešće nas do istine.

 

Kuda nas vodi ignorisanje kritike?

Usudili ste se da ono što pišete podelite sa svojom okolinom, manje ili više stručnom. I dobili ste po njušci. Komentari i ispravke žacnuli su vas tamo gde ne treba. Iscedili ste na jedvite jade masu prideva, konstruisali fabulu tako da je za pravilno razumevanje bilo potrebno dodati uputstvo za upotrebu, i još bili srećni zbog sopstvene domišljatosti. Da bi zaštitili svoje čedo, kritičara ste nazvali naduvenim ignorantom. Pri tom ste propustili da primetite da se zapravo vaš tekst ponaša kao meteorološki balon u sudaru sa nadolazećom olujom. Razumno bi bilo preispitati prototip koji nije preživeo prvi test ispravnosti. Ali ne. Kontrola kvaliteta je neotuđivo pravo samog autora, jer je svaki tekst otisak duše. I nikakva radionica to ne može da unapredi, jer kao pisac se rađaš. Svi vrlo dobro znaju da je ’zavist gangrena pisaca’, pa ćete ignorisati sve savete, nastaviti uhodanim putem, i čekati prava vremena koja će iznedriti odgovarajuću publiku.

 

Kako pravilno investirati emocije?

Proveli ste silno vreme koje nemate nad svojim originalnim tekstom, mučeći se nad svakim zarezom i znakom pitanja. Stopili ste se sa junacima priče, i grejani kreativnim ognjem proizveli jedinstvenu leguru. Očekivani uspeh biće jednostavno neponovljiv u književnom svetu. A onda ste poštom dobili vrlo detaljno obrazloženu odbijenicu. Mnoge vaše originalne misli, koje su vam se u pola noći javljale i zahtevale da odmah slete na papir, bile su krvnički prežvrljane nečijom sadističkom rukom. Tužni događaj ponovio se nekoliko puta. Prokleta sudbina. Svet još nije spreman za delo toliko napredno da ste ga jedva i vi shvatili. Okoreli u izrazu koji je jedinstven samo zato što je vaš, smatraćete za nepotrebno da se tekstom pozabavite na drugačiji način. Suvišno bi bilo očekivati od vas da uvedete neku novinu. Da promenite stil, ili da se oprobate u nekom žanru koji bi bio primereniji vašem iskustvu. Otvorićete vratanca furune i prodžarati žar svežnjevima neshvaćene proze. Svet je na gubitku, a ne vi. Svi dobro znaju da rukopisi ne gore, pa ćete tako i vi, kada vas lepo i pokajnički budu zamolili, uspeti da ga napišete ponovo. Tim pre što je to jedini način na koji znate to da radite.

 

Šta dobijamo od suočavanja sa slabostima svoje veštine?

Davali ste delove svoga teksta na čitanje pismenim ljudima iz svoje okoline, i pre nego što ste ga završili. Bili ste energetski efikasni i štedeli sebi vreme i trud, a drugima živce. Imajući u vidu da svako zauzima posebno gledište, izložili ste svoje delo unakrsnoj vatri raznorodne kritike. Ranjenika ste potom odveli na kurs kreativnog pisanja i ostavili na odeljenju intenzivne nege. Ni sami niste znali dokle se sa tom naukom literarne reanimacije uznapredovalo, dok kura nije počela da daje prve rezultate. Tekst je svakim danom sve više jačao, zahvaljujući transfuziji novih trikova i amputiranju suvišnih gangrenoznih rečenica. Svesni dubine svog neznanja, a lišeni beskorisne sujete, uprli ste kao veseli đak prvak da naučite sve što je učitelj bio u stanju da vam prenese. Tako ste spasili plod svoje muke od razornog podsmeha publike, i dali mu šansu da nesmetano buja pod suncem tuđe profesionalne paske. Ionako mu niko ne može oduzeti onu posebnost kojom ste ga hranili kroz pupčanu vrpcu razapetu između vas. Dali ste svetu primereno delo, a zauzvrat dobili verne čitatelje koji vape za još, s pravom ubeđeni da još niste rekli svoju poslednju reč.

Verujem da su nas ove istražne radnje dovele do istovetnog rezultata. I nadam se da ćete se i vi više baviti svojim pisanjem kao zanatom koji se uči, nego sobom u primamljivoj ulozi pisca.

 

 

 

Objavljeno

Razvij veštinu komunikacije

Uspešna komunikacija pruža mnoge dobrobiti. Ona postaje sinonim za poverenje, otvara neke nove saradnje i stvara osnovu za dobru interakciju. Veština koja bi mogla da ti osigura dobar položaj u društvu svakako je asertivnost jer će kroz nju, tvoji stavovi i mišljenja biti sigurno prihvaćeni od saradnika, ali i od društva u celini.

Četiri tipa interakciije

Osobina asertivnosti pruža mogućnost da ostvariš svoje ciljeve, ne ugrožavajući ciljeve drugih ljudi. To ne mora da znači da ćeš uvek dobiti ono što si i planirao, ali ćeš uvek imati čistu i transparentnu komunikaciju sa drugima i pri tom ćeš jasno definisati planove i zadatke na kojima radiš.

Postoje četiri osnova tipa ponašanja ljudi prilikom interakcije sa drugima: agresivno, pasivno, pasivno- agresivno i asertivno. Agresivni ili pasivni tip, kao i kombinacija ova dva, uvek ukazuje na narušen balans u stavu pojedinca. Narušena ravnoteža vodi ka gubitku poštovanja i loših odnosa sa drugim ljudima, pri čemu je takođe prisutan i porast tenzija i neželjeni povratni odgovori.

Asertivna osoba uvek će imati stav da je njena vrednost jednaka vrednosti druge osobe u komunikaciji. Suštinske vrednosti koje se ispoljavaju kroz ovu veštinu su jasno, konkretno i direktno izražavanje, preuzimanje odgovornosti, kao i uvažavanje drugačijih mišljenja.

Asertivnost vs. agresivnost

Ova dva pojma ljudi često znaju da poistovete. Ljudi imaju tendenciju da agresivnost posmatraju kao jedini način na koji mogu da izraze svoje ideje. Ipak, razlika je što prilikom agresivnog stava i kada se postigne željeni efekat u komunikaciji, on je obično kratkotrajan i donosi više štete nego što bi mogao eventualno da pomogne.

Ono što je najbitnije je to da ovim stavom ne vodiš računa o drugima i o onome što oni žele u interakciji sa tobom. Takvim stavom trajno se narušavaju odnosi, na taj način samo stvaraš sliku osobe koja nije baš društveno poželjna niti prihvatljiva.

Nasuprot tome, asertivan stav prema drugima odlikuje neagresivno ponašanje, direktna, jasna i otvorena komunikacija kao i samopozdanje prilikom interakcije. Veoma je bitno da nesmetano izražavaš svoje mišljenje i stavove, na način koji je društveno prihvatljiv i pri tom ne ugrožava ostale.

Emocionalna inteligencija i asertivnost

Kako je samopouzdanje odlika emocionalno inteligentnih ljudi, povezano je sa prihvatanjem različitih povratnih informacija, bile one prijatne ili neprijatne. Asertivni stavovi usvajaju se još u ranom detinjstvu. Postoji veza između želje za socijalizacijom i veštine asertivnosti.

Asertivan stav je nešto što je potrebno da razviješ kako bi tvoja komunikacija bila uspešna i kako bi u svakoj situaciji znao pravilno da prezentuješ svoje mišljenje čak i u slučaju da ne budeš podržan od drugih.

Na drugoj strani skale asertivnosti nalazi se pokoravanje idejama sa kojima se ne slažeš i na taj način automatski sebi oduzimaš pravo da ostvariš sopstvene ciljeve ili da agresivno reaguješ kada su oni potencijalno ugroženi. Rešenje za ovakve situacije je upravo asertivnost.

Dobrobiti asertivnosti

Zdrave emocije brže će te voditi na putu ka tvom uspehu. Takođe, lakše ćeš uspostaviti poverenje i bliskost koji su potrebni za kvalitetnu komunikaciju, sa manje sukoba i nesporazuma. To praktično znači da ti asertivnost pomaže da kažeš NE kada je to potrebno.

Aktivno slušaj druge ljude, ne kritikuj njih nego njihovo ponašanje, ako je to već neophodno i nauči da tolerišeš neprijatnosti koje se budu javljale usput, do ostvarenja zacrtanih planova. Pročitaj više o zanimljivim temama i alatima ili jednostavno pošalji mail i budi u toku sa aktuelnim trendovima.

Objavljeno

Čemu pisanje može da nauči pisca?

Pisanje je interaktivna disciplina. Kada se bavi ovom delatnošću, stvaralac je u relaciji sa čitaocem. Ali isto tako je i u interaktivnom odnosu sa samim sobom.  Zidajući svoju priču, on se obogaćuje slojevima novousađenih osobina. Za takav linearni razvoj može da bude zahvalan prvo sebi. Potom i imaginarnom čitaocu koga pokušava da impresionira ili samo obavesti o saznanjima do kojih je, prilikom pisanja došao.

Čovek je kompleksan i ima neograničen kapacitet za učenje iz takve višeslojne strukture. Stoga je lista onoga što na tom putu može da zapati neograničena. Vođeni prirodom ovog prostora za izražavanje, ali i potaknuti potrebom da vas motivišemo da i sami malo istražite svoje iskustvo, sada ćemo pomenuti samo neke:

  • Strpljenje
  • Metodičnost
  • Empatija

 

Strpljenje ili kako zauzdati zanos

Da li ste nekada videli pisca rastrzanog između potrebe da nešto napiše i bujice ideja koje ga nadahnjuju. On sedi za stolom sa gorućom glavom u rukama, i korpom za otpatke pored njega, punom izgužvanih i iscepanih listova. E to je onaj lik koji nije uspeo da zauzda želju da brzo i bez mnogo napora napiše bestseler. Nemojte biti kao on.

Svakom ozbiljnom poslu je neophodno pristupiti hladne glave i poštujući pravilo malih koraka. Ne očekujte da je dovoljno nadahnuće koje ste usput dobili, prateći asocijativni niz misli. Jer on je možda diktiran više vašim trenutnim raspoloženjem, a ne onim mikrosvetom oko vas. Ne razmišljajte u podnožju planine kako ćete, kada stignete na vrh pobosti zastavicu sa svojim imenom tako da je ceo svet vidi.

Strpljivo krenite od samog početka i polako gradite priču, bez obzira na rokove koje ste sebi zadali. Tako će vaša priča živeti u svakom trenutku u kome ste je pisali, a kada je konačno budete podelili sa svetom, nastaviće svoje nepokolebljivo bivstvovanje.

 

Metodičnost ili zidanje kuće od temelja

Svi imamo različite pristupe pisanju, u zavisnosti od sklonosti, temperamenta, stepena razvoja kao pisca, i još mnogo drugih karakteristika. Ali za proizvodnju teksta koji će zadovoljiti i najoštrije kriterijume, neophodno je da u našim postupcima postoji logičan sled. To ne znači da pisac nije prvo napisao ono što se dešava na početku, zatim svoju početnu ideju razradio, da bi je na kraju, jel’ te doveo do samog kraja.

Nikakvi ispremeštani postupci vas neće dovesti bliže cilju da vam priča bude koherentna, osim što ćete i sami povremeno imati utisak da ne znate šta radite. Pa ako vi koji stvarate ne znate, zamislite samo sa kakvom će se enigmom tek čitalac sresti, i da li će uopšte imati dovoljno pažnje i solidarnosti sa vama da prati takav haotičan sled misli ili događaja. Poštedite ga zato nepotrebnog napora i uzaludne potrage za smislom i krenite da slažete priču onako kako bi se ona i u realnosti desila. Budite konzistentni i koristite logiku kao glavni princip delovanja.

Ako pišete neku fantastičnu priču i ona mora imati svoju logiku koja štima unutar izgrađenog sistema. Inače će biti, jednostavno, budalaština. A toga u svetu ima i previše, pa poštedite bar stranice kojima ste vi gospodar.

 

Empatija ili (u)poznaj svoje junake

Empatija možda i najdragocenija osobina koju ćete tokom bavljenja pisanjem razviti, a bez koje i nema kvalitetnih dela. Jeste, vi ste i inače kao emocionalni sunđer koji usput hvata i upija i najtananija raspoloženja. Zato ste i postali pisac. I to je u redu dok vaše knjige nastanjuju likovi koji su bazirani na ljudima iz svog okruženja koje ste kroz život sretali. Ali šta ćemo sa svim onim negativcima, ili za vas čudnovatim pojedincima koji zbog svoje specifičnosti izmiču vašem uobičajenom definisanju. E pa, moraćete da se stavite u njihov položaj.

Kako ćete prepoznati prirodu osećanja koje doživljava čovek koji vezanih ruku na leđima i sa kukuljicom na glavi, čeka svoj red za giljotiniranje? To je nešto što ćete morati da zamislite onako iz sebe. Kao kad dobijete blanko ispisan ček za svoju uslugu, pa morate savesno da odredite vrednosnu sumu. Baveći se na ovaj način sobom, a sve u službi prepoznavanja i najstranijih misli i osećaja, s vremenom ćete proširiti sopstveni izražajni dijapazon. Na sreću vašu, a posebno vaših vernih čitalaca, čija brojka može samo da raste.

 

I na kraju, kažu da je boks plemenita veština zato što u toku duela u ringu čovek istroši svu potencijalnu i stvarnu agresiju koju u sebi nosi, pa je posle dinamičnog meča toliko ispražnjen od nasilnog elementa da se oseća pitomo kao jagnje i u stanju je da voli ceo svet.

Tako je i sa pisanjem. U toku ovog alhemičarskog procesa, duša pisca protrči kroz toliko mnoštvo željenih doživljaja i emanacija njega samog, da na kraju samog putovanja, kada siđe sa te poludele kompozicije, može samo da uzdahne i prepusti se bestežinskom stanju lakog bivstvovanja.

I naravno, da posegne za novom knjigom koju će čitati…

 

 

 

Objavljeno

Kako početi, istrajati i uspeti u pisanju?

pero za pisanje u mastionici. stari sto

Možda mislite da na pitanje: kako početi, istrajati i uspeti u pisanju, sledi komplikovan, dugačak odgovor sa previše fusnota i začkoljica, ali ne. Zapravo, odgovor je prilično prost i kratak.

A glasi: samo počnite.

Toliko. Prosto zar ne?

Pre nego što se razočarate i pomislite kako vam otkrivam toplu vodu, ispričaću vam jednu priču.

Jednog divnog, sunčanog dana osoba X se probudila uz zvuk alarma, veoma rano podešenog kako bi stigao na vreme na posao. Iako je godinama ponavljao rutinu, ovo jutro je bilo drugačije. To jutro je iz kreveta ustala druga osoba, prava, ona koja je bila zarobljena ispod slojeva straha od nepoznatog, kukavičluka da se izađe iz zone komfora i najgore kletve ljudske vrste: ćuti, dobro je.

Ta osoba se bez ustezanja pogledala u ogledalo i uz smešak rekla glasno: neću da ćutim, nije dobro!

Tada se rodio pisac.

Pisac je konačno priznao sebi da želi da bude upravo to – pisac. Sada je otvorio knjigu na novi list, zagledao se u beli papir i sa nesigurnošću se pitao šta sad. Kako početi, šta raditi.

Nije znao i danima je lutao, tražio, malo sebe, malo inspiraciju. Sumnjao je u svoje veštine i sposobnosti, plašio se kritike, zamotavao se sve čvršće u ponor pitanja: šta ako?

I tako je početna hrabrost počela da bledi, krajnji cilj se izgubio na vidiku. Malodušnost je ovladala i malo po malo naš pisac je kopneo. Sve dok jednog sivog jutra iz kreveta ponovo nije ustala osoba X, sa setom u očima se pogledala u ogledalo i rekla: ćuti dobro je i ovako.

Gde je naš pisac pogrešio?

Pogrešio je u tome što i nije bio pisac.

Osim početne želje i odluke, nije uradio baš ništa po tom pitanju.

Nemojte da budete taj pisac. U stvari, nemojte uopšte da budete pisac! Budite osoba koja zapisuje reči u smislenu celinu kojom priča svoju priču ili priču drugih, bilo to istina ili fikcija. Šta god! Piši, piskaraj, švrljaj. Kupi svesku, ili švrljaj na salveti, kuckaj na računaru.

Korak 1: Kako početi sa pisanjem?

Nabavite olovku i neku svesku ili svežanj papira. Može i tastatura i računar, ipak je ovo moderno doba.

Korak 2: Kako istrajati sa pisanjem?

Kada potrošite tu olovku kupite drugu, isto važi i za svesku. Ideje ne možete da potrošite.

Tu su svuda oko vas, ako mi ne verujete evo primer: pogledate kroz prozor i preko puta ulice vidite papirić koji je neko bacio.

Eto priče! Na tom papiru je ljubavno priznanje koje je dotični poneo da baci jer je upravo saznao da se njegova voljena verila. Međutim, deo cedulje je ispao i nošen vetrom i magijom stigao do nje, koja tada konačno uviđa istinu i ostavlja verenika i beži našem protagonisti u zagrljaj.

Ako vam zvuči previše začinjeno, budite slobodni i napišite kako god vi želite. To je lepota ove umetnosti, vi ste tvorac sopstvenog univerzuma.

Korak 3: Kako uspeti u pisanju?

Tako što poslušate sve što piše u koraku jedan i dva. I ne, verovatno prva stvar koju napišete neće biti svetski bestseler, možda ni druga. Kakve veze to ima? Možda bude treća, možda stota, možda hiljadita. Ali vi ćete iza sebe imati stotine priča, likova, događaja. Imaćete istorijat i bićete znate šta?

 Pisac. Bićete pisac.

I zaista je tako jednostavno. Zaista je moguće. Treba samo skupiti hrabrosti, treba biti malo tvrdoglav, morate da znate šta hoćete i onda se stvari malo pokrenu. Ne magično, sve mora na mišiće. Uspeh dolazi sa radom i trudom, napornim i neprestanim. Ne može da dođe brzo i ne može lako. Ne brojite kamenje pa da bude gotovo do sutra u pet. Dajte sebi vremena, u redu je.

I nije uzaludno ništa što ste uradili, sve se računa. Svaka napisana reč vas je približila momentu ostvarenja vašeg sna. Čak i ona na papiriću bačenom u kantu. Verovatno je bila bolja nego što ste mislili.

Objavljeno

Pisanje u četiri ruke

writing pen, paper, letters

Pisanje je zanat kao i svaki drugi. Dok su mišljenja podeljena kada je u pitanju kvalitet napisanog, oko same tehnike slažu se i stvaraoci i kritičari. Naime, sa te tačke gledišta, dobro je ono delo u kome se ličnost pisca ne promalja između redova. Zato je neophodno da autor zadrži distancu u odnosu na ono što piše. Za postizanje te vrste nepristrasnosti, korisna je vežba pisanja u kooperaciji sa drugima. Najčešće se ova akcija sprovodi u četiri ruke.

Isto tako, kada se tvrdi da je pisanje usamljenički posao, ne misli se na pisanje na pustom ostrvu, već na eliminisanje svih mogućih ometača koji vam skreću pažnju sa osnovne misli. Zajedničko pisanje, ma kako to paradoksalno zvučalo, može vam pomoći da pojačate fokus na materiju kojom se bavite. U slučaju ove timske radnje, ne važi opšte pravilo koje glasi: ’ dve babice, kilava beba ’.

Evo nekoliko benefita koje je iznedrio ovakav način pisanja:

  • Podela rada povećava produktivnost
  • Akcenat je na zanatskom, lične preferencije ostaju po strani
  • Kombinovanje sklonosti
  • Davanje prostora drugome
  • Zabava

 

Podela rada povećava produktivnost

Na prvi pogled, čini se da je usaglašavanje sa drugim kreativcem komplikovana i nemoguća stvar. Međutim, uz pravilnu podelu rada, u prvi plan izbija sva praktičnost ovakvog poduhvata. Četiri ( i više ) ruku mogu mnogo brže i više da urade. Pri tome se ne mora izvlačiti šibica da bi se odredilo ko će se kojim delom posla pozabaviti. Trenutna situacija u kojoj su autori zatečeni, diktiraće podelu uloga. Ako se treba istražiti građa vezana za obrađivanu temu, to će uraditi onaj kome su izvori dostupniji. Ko bolje piše dijaloge, baviće se time. Sve dalje podele možete i sami da zamislite.

Akcenat je na zanatskom, lične preferencije ostaju po strani

Ova stavka se logično nadovezuje na prethodnu, a odnosi se više na stilsku stranu teksta. Ako je pisac A sklon dugim opisima svega i svačega, pisac B je tu da, kao objektivan čitalac, ukaže na neophodna skraćivanja. U slučaju da pisac B koristi previče poštapalica ili nepotrebnih prideva, pisac A će imati ulogu korektora. Na taj način, u pravoj meri usaglašeni, oboje stvaraju harmonično delo bez suvišnih pasaža koje bi smo, da smo sami pisali, ostavili na papiru jer nam se dopadaju i žao nam je da ih izbrišemo. Tako dobijamo tekst neopterećen ličnim preferencijama.

Kombinovanje sklonosti

U ovoj tački dolazi do izražaja svo bogatstvo ideja koje jedan tim može zajedničkim naporima da dosegne. Same ideje su uslovljene nekim ličnim karakteristikama, iskustvom, načinom razmišljanja, i mnogim drugim faktorima. Iako smo možda samodovoljni i zaokruženi kao individualni autori, nikada ne možemo pokriti sve moguće oblike u kojima će se razne zamisli pojavljivati u glavi. Zajedničko promišljanje i kombinovanje više uglova posmatranja, doprineće domišljanju svežih i potpunijih zamisli koje će se međusobno utrkivati da slete na papir.Ne moramo posebno da naglašavamo koliko delo pisano na ovaj način može dobiti na originalnosti.

Davanje prostora drugome

Ovo je momenat u kome je neophodno da stavimo po strani lični osećaj važnosti zarad kvaliteta napisanog. Povremeno suzbijanje je svakako dobro, jer će drugome ostaviti dovoljno prostora da se do kraja izrazi, a prvome će doneti nezamenljivi osećaj da se obogatio žrtvujući se za ideju. Taj potez je koliko plemenit, toliko i delikatan, i svakako će nas ostaviti u uverenju da smo dobili dajući. Ako nađemo pravu meru sopstvenog prisustva, stvorićemo zajednički tekst jak kao bedem i bez mnogo šupljina.

Zabava

Uključujući element zabave u inače težak proces stvaranja bilo kakve umetnosti, prebacićemo u drugi plan osećaj odgovornosti i obezbedićemo neophodnu lakoću kojom će mašta uzleteti. Igrajući se sa ozbiljnim poduhvatom, dosegnućemo onu vrstu zajedništva koja se najbolje ogleda u atmosferi saučesništva. Tako rasterećeni bićemo u stanju da damo najbolje od sebe, što će se neminovno i osetiti u tekstu koji je na ovaj način nastao. Humor proistekao iz situacije uzajamnog podstrekivanja će omogućiti da uživate u stvaranju, a naročito da poželite da taj proces i ponovite.

Na kraju ćemo pomenuti samo neke od pisaca koji su upražnjavali ovaj način stvaranja:

Ilja Iljf & Jevgenij Petrov, Mark Twain & Charles Dudley Warner, W.H. Auden & Christopher Isherwood, Neil Gaiman & Terry Pratchett, Maj Sjöwall & Per Wahlöö, Stephen King & Peter Straub…

 

Objavljeno

Podigni motivaciju na visoki nivo

Istraživanja pokazuju da je optimalno vreme koje treba da posvetiš radnim zadacima 52 minuta, a vreme izdvojeno za pauzu trebalo bi da iznosi 17 minuta

 

Dešava se i onima koji su najviše motivisani da ne mogu da isprate sve svoje obaveze. Bude se osećajući kako su odvojeni od posla, nezadovoljni i ne mogu da se podese na onaj pravi način razmišljanja kako bi bili što efikasniji. Moguće je da ispunjavaš sve predviđene zadatke, ali ne radiš to sa maksimalnom posvećenošću niti uživaš u onome što radiš ?!

Srećom, čak i u onim najgorim danima postoje psihološki trikovi koje možeš koristiti kako bi prevario um da bude još motivisaniji.

Vizualiziraj svoje dugoročne ciljeve

Mnoga naučna istraživanja dokazala su da vizualizacija ciljeva deluje vrlo motivaciono, iako ti ciljevi nekada znaju da budu daleko u budućnosti. U svakom od nas postoji tendencija da uradimo ono što najbolje možemo i da postižemo određene rezultate kada optimizujemo sopstveni rad i fokusiramo se na dugoročne performanse jer naši umovi vezuju se za kratkoročni fokus i planove.

Dakle, umesto zumiranja jednog zadatka, razmisli o svojim dugoročnim ciljevima i vrati se korak unazad kako bi vizualizovao male korake koji će te dovesti do ostvarenja željenog. Vizualizacija je odličan alat koji bolje funkcioniše u kombinaciji sa tvojim fokusom.

 Započni sa ostvarenjem planova

Jedan od najtežih delova bilo kog posla, posebno onog izazovnog, svakako je početak. Kada si već u nečemu, mnogo je lakše održati kontinuitet u radu. Da bi prevazišao ovu početnu prepreku, obaveži se sam sebi da ćeš bar početi sa ispunjavanjem zadataka. Znaj da uvek možeš da napustiš neki projekat i posvetiš se nekom novom. Što pre kreneš sa sprovođenjem ovog procesa, pre ćeš uhvatiti inspiraciju.

Možda će ti ova tvrdnja delovati pomalo teška i zastrašujuća, ali uvek uradi ono što nisi spreman da uradiš. Tako najbolje rasteš izvan svoje zone komfora. Kada se nalaziš u takvim okolnostima, tada je tvoj um najspremniji da nađe ono najbolje rešenje za datu situaciju.

Postavi sebi rok

Možeš sebe da motivišeš i tako što ćeš odrediti vremenske okvire u kojima ćeš obaviti planirani posao. Uslovi sebe da radiš u predviđenom vremenom, s tim što ćeš predvideti i vreme za pauze kada ti budu bile potrebne. Ovo će istovremeno i postaviti ograničenja na to koliko ćeš napora uložiti u ostvarenje postavljenih ciljeva.

Reci nekom šta planiraš

Prtisci društva mogu prilično snažno uticati na tvoju ličnu motivaciju. Ako imaš neki veliki cilj ili projekat, ispričaj nekom bliskom šta nameravaš da postigneš. Znajući da ćeš pre ili kasnije morati da kažeš toj osobi šta si uradio po tom pitanju, osetićeš dodatni pritisak da uradiš ono što si rekao da nameravaš.

Ako želiš veći pritisak, razmisli da svoje planove ispričaš nekoj manjoj grupi ljudi koja te podržava u onome što radiš.

Promeni priču koju pričaš sebi, u svoj glavi

Savremena psihologija potvrdila je i pozitivne i negativne efekte internog dijaloga koji svako od nas doživljava tokm dana. U suštini, samopouzdan dijalog vodi većoj motivaciji i samopoštovanju dok negativan izaziva suprotne efekte.

Ako uhvatiš sebe kako misliš da je nešto preveliki poduhvat za tebe, pokušaj da preformulišeš te misli na neke koje su afirmativne, kao npr.: „Ovo je veoma uzbudljiv izazov za mene.“ Ili „Osećaću se mnogo bolje kada završim sa ovim zadatkom.“ Ponekad je jednostavna mentalna promena sve što ti je potrebno za radikalnu transformaciju sopstvene perspektive.

Bilo bi poželjno da investiraš značajne resurse u promenu svog radnog okruženja, kao i sopstvenog stila da bi ostvario dugoročnije ciljeve i ime od kredibiliteta. Na pravom si mestu da naučiš kako da osmisliš nešto zanimljivije jer presudno je da ostvariš dvosmernu komunikaciju sa svojom ciljanom grupom. Za početak, pošalji mail…

 

 

Objavljeno

Pismo izdavaču

Završio se rukopis svog (prvog romana). I šta sad? Potrebno je da kontaktiraš izdavača i ponudiš roman za objavljivanje. Kako to da uradiš? Napiši pismo. Evo nekoliko korisnih saveta.

Pismo izdavačkoj kući, odnosno uredniku, je beleška koja pita urednika da li ih zanima da objave tvoju knjigu. Urednici mogu da primaju desetak ili više ovakvih upita dnevno – a mogu da preporuče za objavljivanje samo četiri ili pet autora godišnje. Tako da je stvaranje dobrog prvog utiska u vašem upitu/pismu presudno!

Za nevolju, ne postoji „standardni“ format koji svi autori koriste za svoja pisma. Međutim, upit je poslovni dokument i kao takav trebao bi da izgleda kao službeno pismo na jednoj stranici.

Evo nekoliko koraka kako da pripremiš i napišeš pismo uredniku, odnosno izdavačkoj kući.

Pre pisanja

Pre nego što počnemo, potrebno je da odgovorimo na ono čuveno pitanje koliko dugačko treba da bude ovo pismo? Moj univerzalni savet je da pismo bude kratko. (Razmislite najviše od 300 do 400 reči.) Mnogi urednici čitaju ove upite koristeći svoje telefone, pa razmisli o tome kako će tvoje pismo izgledati na malom ekranu. Da li se stvara utisak da je to ogroman zid teksta ili razdvojena serija kratkih rečenica? Ako je to slučaj, revidiraj ga kako bi ga učinili sažetim, urednijim i organizovanijim.

Korak 1: Privuci pažnju uredniku svojim pozdravom

Neka bude jednostavno. „Draga gospođo Popović” je sasvim u redu (pod pretpostavkom da je urednikovo prezime Popović i da je ona zaista žena).

Sledeći red bi trebalo da natera urednika da obrati pažnju na pismo. Ako si ranije nešto objavljivao zašto ne početi s tim? Obavezno napiši i kritičke recenzije, priznanja ili nagrade koje si dobio za svoj prethodni rad.

Ako niste ranije objavili, drugi sjajan način za početak je lična veza.

Ili, još bolje, potražite preporuku nekog priznatog autora ili insajdera u izdavanju.

Savet: U upitu uvek spomenite svoj žanr, broj reči i ciljanu publiku.

Korak 2: Napravite neodoljiv reklamni tekst

U radionicama pisanja učimo da je početak svakog romana izuzetno važna tehnika. Najbolje je kada u prvih nekoliko stranica romana čitaocima nemoguće da odlože knjigu. U pismu upita moraš da napraviš isto to samo sa nekoliko redova. Ovaj deo pisma je poznat i kao “udica”. Tvoja udica treba da pokaže uredniku kako se tvoja knjiga razlikuje od hiljada drugih u istom žanru. To bi mogao biti sjajan koncept zbog čega se čitalac pita zašto to neko ranije nije smislio (i napisao)

Usavršavanje udice može potrajati danima – ali to je najvažniji deo tvog pisma, zato nemoj to da zanemariš.

Korak 3: Napisati mukotrpni sinopsis

Sada kada si „zakačio“ urednika, vreme je da ga oduševiš svojim sinopsisom i nateraš da zatraži tvoj rukopis.

Sinopsis bi trebao da posluži zainteresovanom uredniku da shvati tvoju knjigu. Razmisli o tome kao da pišeš zadnju koricu knjige za buduće čitaoce. Ovde moraš da pomeneš:

  • Zaplet
  • Glavne likove
  • Centralna pitanja ili sukobe koji pokreću tvoju priču

Evo kako izgleda zadnja korica za roman “Gone Girl” Džilian Flin i vidimo kako je ona rešila koncept sinopisa.

“Jednog toplog letnjeg jutra u Severnoj Kartageni u Misuriju, ovo je peta godišnjica venčanja Nika i Ejmi Dun. Započinju pokloni i rezerviše mesto za proslavu,kad Nikova pametna i lepa supruga nestane. Nestanak postaj emisterija, aodlomci iz Ejminog dnevnika otkrivaju da bi perfekcionista kao što je ona svakom muškarcu predstavljala žestok izazov. Pod sve većim pritiskom policije i medija – kao i Ejminih “teških” roditelja – gradski zlatni dečak paradira kroz beskrajnu seriju laži, prevara i neprimerenog ponašanja. Nik je neobčan i definitivno je ogorčen – ali da li je on zaista ubica?”.

Sa nešto više od 100 reči, ovaj sinopsis postavlja zaplet, nudi utisak dva višeslojna lika i ostavlja nam pitanje koje služi kao pokretač knjige: Da li je Nik ubio svoju ženu? Bez velike misterije u središtu vaše knjige, još uvek možete uspostaviti privlačan tekst za zadnju koricu/sinopsis, definišući središnji sukob i uloge. „Veliki ulozi“ pomažu čitaocima da ulažu u tvoje likove i priče; bez njih nemamo razloga za brigu o ishodu knjige. Tako da budite sigurni da urednik i čitaoci znaju šta tvoji protagonisti žele da dobiju ili izgube.

Savet: Tvoja udica i sinopsis treba da čine oko 50% pisma. To je najviše 150 ili 200 reči.

A sada kada je teški deo završen, hajde da razgovaramo o tebi: autoru.

Korak 4. Otkrij svoje reference i korist za izdavačku kuću u objavljivanju

Ako to nije relevantno za knjigu, nemoj da spominješ svoj svakodnevni posao ili rodni grad. Mnogo je bolje usredsrediti se na istoriju objavljivanja:

  • Da li si objavio neku kratku priču?
  • Da li si osvojio nagrade ili diplome na nekom konkursu za pisanje?
  • Da li si pohađao radionicu kreativnog pisanja?

Na kraju pisma obavezno ostavi sve svoje kontak podatke, puno ime prezim,mejl i telefon. Nemoj da glumiš zvezdu, jer je to u najmanju ruku nepristojno.

Sve ovo je vrlo važno jer je pravilna komunikacija sa nekim urednikom izdavačke kuće presudna. Sredi svoje pismo, popravi sve gramatičke i tipografske greške, stegni pesnice i nadaj se najboljem. Čako i ako te odbiju nemoj da odustaneš. Važno je da nikada ne zatvoriš vrata za sobom.

A u međuvremenu, piši. To je ionako sve što nam preostaje.

Objavljeno

O čemu pisati ?!

Tema može da bude neka šira oblast ili specifična poruka koju želiš da preneseš čitaocu

 

Kada se radi o tekstovima i pričama, iz bilo kog žanra, tema predstavlja centralnu ideju ili bar onu ideju koja se detaljnije istražuje kroz radnju onog što je napisano. Tema o kojoj ćeš pisati može da obrađuje neku aktuelnost iz oblasti koju odabereš ili će se već predstaviti sama kao poruka, unutar tvoje priče.

Tema kao deo nečeg šireg

Ono o čemu ćeš da pišeš može da se izrazi na jedan univerazlni način. U pitanju je širok opseg pojmova. Na primer, u pisanju Džejn Ostin, tu su svakako teme o ljubavi i razne varijacije na ovu temu.

Ukoliko zamisliš svoj siže, kao nešto jednostavno za pisanje, vrlo brzo ćeš shvatiti kako rad na tome podrazumeva više od jedne teme. Obično neke priče pored akcije npr., podrazumevaju i teme smrti ili osvete. Teme o dobroti i ispravnom načinu življenja, isijavaju još i pitanja o svetlosti, pravdi, pomirenju, ludilu, izdaji i još mnogo toga..

Tema kao poruka

Pisanjem možeš da se izraziš i malo apstraktnije, kroz svoje ideje ili uverenja koja imaš, ali i kroz neke moralne poruke koje putem tekstova poručuješ čitaocima. Na primer, poruka koju stilska figura parabola prenosi u nekim pričama (uglavnom su to basne), uvek je moralna.

Gradi sopstvenu temu kroz pisanje

Ako krećeš da pišeš nešto, sa unapred definisanim tezama, neke srodne ili čak i potpuno različite teme mogu da se pojave, razviju ili samo da se prošire već postojeće za vreme pisanja.

Ovo se možda neće desiti sve do faze kada budeš doterivao ono što je napisano. Jednom kada jasno u umu budeš imao sliku teksta, možeš lakše da odlučiš šta bi iz svog rada izbacio ili šta je to što bi još moglo da se naglasi. Možda bi to izgledalo ovako:

  • Pišeš priču kroz koju se nadaš da ćeš sa publikom komunicirati o pitanjima ljubavi i gubitaka koje ljubav može da iskusi.
  • Možda si čak i formulisao poruku koju želiš da preneseš kroz dešavanja i likove u tvom pričanju. Nešto poput. „Prave vrednosti uvek pobede nad onim pogrešnim.“
  • Sada kad imaš jasno definisanu temu i poruku, jasnije su ti i neke druge stvari vezane za ono što ćeš pisati.

Simbolično vs. bukvalno

Jednom kada ti se svidi kako si koncipirao svoj rad i ako tvoje pisanje to zaista i oslikava, možeš da usavršiš bilo šta što napišeš samo pomoću ideje o željenoj temi na umu.

Korisno je i da sebi postaviš sledeća pitanja: Da li postoje neki delovi teksta koji se udaljavaju od zadate teme ? Da li ima delova koji bi mogli intenzivnije da se predstave, kako bi se naglasila tačka gledišta samog autora ? Kroz ovaj proces postavljanja pitanja, možeš čak i da otkrivaš i neke manje ili sekundarne celine u svom radu, a koje mogu kasnije da ti posluže kao inspiracija za ono o čemu ćeš sledeće pisati.

Neki ljudi veruju da ispunjavanje određenih, njihovih, kriterijuma predstavlja najvažniji element pisanja nečega jer to će pokrenuti druge stvari koje će te voditi kroz sam proces pisanja.

Ukoliko tek krećeš da pišeš, možda će ti ovo zvučati suviše apstraktno ali možeš ovo shvatiti kao činjenicu koja se više puta potvrdila kroz praksu: Dobro postavljena osnova, znači mnogo i u pisanju. Za početak, kreni da radiš na svom okruženju.

Uvek nastavi da se edukuješ kada je tvoje pisanje u pitanju. Ako želiš da stekneš pravu praksu, potrebna su ti određena iskustva. Određene knjige mogu da budu odlična osnova, sve dok ne budeš spreman za pravi čas ili radionicu pisanja. Uvek možeš da pošalješ mail i proveriš na kom nivou je tvoje pisanje.

Objavljeno

Kako da postaneš poznat pisac?

Pisanje nije samo hobi. Iako ljudi veruju da je najneverovatnija stvar u životu da transformišete svoj hobi u profesiju, ono što ne znaju je da pisanje nije komad torte. To nije nešto što možete učiniti tek tako (pojesti tortu). Nije važno da li planirate da budete pisac sadržaja i programer ili autor, jedino što je važno jeste da znate najvažnije stvari sa kojima morate da se suočite da biste bili poznati pisac. I naučite zanat. Jer talenat nije dovoljan.

Potrebna je ogromna hrabrost da pojedinac razmišlja o tome kako da krene u polje pisanja, jer se svi ne bave ovom profesijom.

Čak i kada započnete sa pisanjem svog prvog romana, nije neophodno da ga završite. Polovina pisaca početnika napuštaju svoje knjige na pola puta jer im nedostaje strpljenja, što je potrebno da bi ste postali poznati pisac. Prolazite kroz životni transformacioni proces kad odaberete pisanje kao svoju profesiju.

Kada mislite da ste pisac, nije moguće da radite ono što ste radili kao školarac ili studirali književnost.

Ne možete reći nekom drugom da vam napiše knjigu i onda dobijete kredite za nešto što još niste uradili.

Čak i ako učinite tako nešto, duboko u sebi znali biste da ime i slava koju dobijate od Univerzuma uopšte ne pripadaju vama.
Da biste bili poznati pisac, morate da uradite određene stvari. Smislite priču koja ima smisla. Ako zaista želite da budete poznati pisac, moraćete da imate priču. Ne morate da pišete stvari iz svog ličnog iskustva, osim ako nisu vredne razmene.

Većina autora uvek izmisli svoje likove. Jedino što rade je da likove učine tako živahnim da se čitaoci povežu sa njima i zaljubljuju u njih.

Da biste stvorili likove na ovaj način, potrebno je da izgradite likove koji čitaocima izgledaju obećavajuće. Pokušajte da pročitate neke od najprodavanijih knjiga u svetu i shvatite zašto čitaoci čitaju te knjige.

Jednom kada budete sigurni kakvim likovima dive čitaoci, možete osvojiti njihova srca i postati autor bestselera.

Napravite naslovnu stranu zbog koje će ljudi uzeti vašu knjigu i čitati: iako stara izreka kaže: „Ne sudite knjigu po koricama“, većina ljudi radije kupuje knjige prema korici koju vide.

Ako je korica dobra, rado će je kupiti i pročitati. Ako želite da se vaša knjiga proda, napravite koricu koja će ih prisiliti da pročitaju šta je unutra. Neka slika na koricama bude uticajna i jedinstvena takve vrste.

Ojačajte svoju gramatiku tako da vas niko ne može prozvati da ste nepismeni. Nije lako biti autor; ako sanjate da ste autor najbolje knjige na svetu, prva stvar koju treba da uradite je da radite na svojoj gramatici.

Postoje načini na koje možete improvizovati svoju gramatiku i izvući maksimum iz olovke. Držite se dobre gramatike i videćete kako vaša knjiga čini čuda!

Znajte šta radite u svojoj knjizi: većina pisaca zaboravlja tempo svoje priče jer premeštaju mnogo likova i usložnjavaju njihovu priču.
Ako niste sigurni u ono što stvarate, nemojte se fokusirati na stvaranje previše svega i svačega. U redu je da se priča vrti oko tri do četiri lika.

Sve dok priča ima smisla, niko se neće žaliti da ima više likova za čitanje.

Kreirajte svoj veb sajt i blog.

Ovo vam se možda čini malo neobično, ali ako želite biti ispred ostalih autora, pokušajte da napravite veb stranicu i blog.

Zadržite dva različita imena domena – jedno za vašu veb lokaciju, a drugo za vaš blog – kako bi bilo više sadržaja o vama i od vas.

Ako na internetu postoji puno sadržaja povezanog sa vama, biće vam lakše da steknete popularnost za svoj rad.

Budite pristupačni i odgovorite na pitanja svojih čitalaca: mnogo pisaca prima mejlove i poruke obožavalaca; jedina pogrešna stvar koju čine je da ne reaguju na svoje čitaoce. Ako želite da drugi često čitaju vaše knjige, morate da odgovarate na skoro sve poruke ili mailove ili tekstove koje primite. Obavestite ih da vas mogu ispitivati o vašoj knjizi bilo kada.

Stvarajte fanove i pratioce na društvenim medijima. Ako niste popularni na društvenim mrežama, niste nimalo popularni danas!

Ako želiteda budete autor bestselera, na društvenim mrežama morate imati što više pratilaca i obožavalaca. Objavite delove iz svojih knjiga, nasumičnih fotografija i drugih sličnih stvari da biste stekli popularnost na Facebooku, Instagramu, LinkedInu itd.

Budite iskreni prema svojim čitaocima i pružite im ono što ne očekuju u priči. ucek mislite izvan okvira. Čak i ako je priča jednostavna, dodajte preokrete koji ostavljaju čitaoce u čudu.

Dajte im ono što ne očekuju, a vi možete biti sledeći autor bestselera za nekoliko dana.

Ne ubijajte svoje likove samo zato što mislite da „priče o smrti“ deluju fantastično. Ja lično ne volim autore koji ubijaju svoje likove samo da bi stekli simpatije čitalaca.

Za vas je najvažnije da priču sačuvate što je moguće stvarniju. Većina čitalaca više voli sretan kraj, pa se potrudite da tako i ostane, osim ako nije potrebno ubijanje lika.

Dakle, da biste bili poznati pisac, morate:

  • Ostanite mirni koliko možete jer za uspeh je potrebno vreme
  • Budite strpljivi jer ne možete biti popularan pisac preko noći
  • Verujte u sebe čak i ako to niko drugi ne čini
  • Budite vaša inspiracija da ne budete zavisili ni od koga drugog da biste stvorili novu priču

I pre svega, usavršite svoje zanat kroz neku od radionica pisanja. Onda će vaš talenat dobiti vetar u jedra, i sve će leći prirodno na svojemesto. Ulaganje u sebe je najbolja invesicija života.

Sa ponosom pokreće WordPress