fbpx

(Re)kreativno pisanje

Razni su razlozi zbog kojih smo počeli da pišemo. Bez da se pravimo pametni. Neko se naterao, a nekome je ruka sama krenula. Mnogi su se na taj način ’olakšali’, a retki su bili ’miropomazani’. Kvalitet je, zbunjen, trčkarao između ovih grupa, dok se nije trajno zaustavio kod jedne. U oba slučaja namere su bile časne. Nemamo nameru da pravimo veštačke podele, već da se pozabavimo motivacijama svakoga od nas.

Sportsko pisanje

Ako bi smo, na prvu loptu, uštopovali entomologiju izraza rekreativan, dobili bi smo jedno misaono terenče formirano od napuštene poljane iza kuće. Male goliće smo napravili od školskih torbi, krcatih obrazovnim gradivom. Nemarno zbačene sa leđa, u jednom potezu poređane na razdaljini odmerenoj dečjim korakom, činile su goliće. Tako smo mogli, sa svojim oskudnim znanjem, ali neopterećeni svetskim šampionatom, da veselo zaigramo.

Prednost igranja na ’maliće’ je to što nam nikakvi milionski transferi ne dišu za vratom. Stoga smo u stanju da, krećući od nule, fintiramo protivnika vođeni isključivo inspiracijom datog trenutka. Pošto se ova neformalna igra može igrati sa samo jednim golom, protivnik će biti beli papir. Sudija naravno nije prisutan, jer ga ova amaterska igra ne uključuje. Sami smo sudije i učesnici. Sami određujemo trajanje poluvremena, faul u napadu, i shodno tome, penale sa tri metra.

Vezli smo po terenu-papiru gipkim nogama-rukama i trenirali mišiće-vijuge, upisujući se u listu strelaca koristeći sopstvenu veštinu, kao i nepažnju protivnika. Zamišljali huk navijača i deklamovali bombastične izjave komentatora prilikom svakog postignutog gola. Divili smo se sopstvenim kreativnim bravurama. Uveče smo, znojavi i zadihani, kretali kući put majčinog glasa koji je pozivao na večeru. Tako iscrpljeni, posle urađenih domaćih zadataka, pali smo u krevet, da sanjamo san ovenčan slavom. San koji je sam sebi dovoljan.

Olimpijsko pisanje

Izgradivši takmičarski duh na onom, prethodno pomenutom poljančetu, iz male lige prešli smo u veliku. Kao i mi sami, porasle su i naše misli. Osokoljene sopstvenom zrelošću, tražile su izlaz do kasno u noć. Mozak je postao enteogen. Vodili smo olovku po papiru, tražeći božansko u sebi. Omiljeni pisci postali su šamani, čije smo vizije zaljubljeno sledili.

Rečima smo štrikali lestvice ka onom posvećenom nebu, tvoreći duši nogostup. Zemlja se udaljavala, dok se vasiona primicala. Iznova smo gradili sebe, slažući rečenice u originalnu mustru. Biće to naš Torinski pokrov, poškropljen skorenom krvlju u koju smo besanih noći umakali pero. Ređali smo duševni relikvijar, kao zalog autentičnosti.

Ostavili smo u zadatak nekoj budućoj forenzičkoj umetnosti, da utvrđuje tačno poreklo misli, rođenih iz zamršenih sinapsi našeg mozga. Transcendirali smo, stavljajući dužnost iznošenja istine iznad osećaja zadovoljstva. Tako obogaćeni, zacementirali smo svoj kristalni tron na planini bogova.

I na kraju, poklon citat:

„Ne bojim se čoveka koji je 10 000 udaraca vežbao po jedanput, ali me strah onog koji je jedan udarac izvežbao 10 000 puta.“ – Bruce Lee

 

 

Koje tehnike usavršavaju tvoje pisanje?

Ima razlike između talenta i rada na njemu

Zašto je tako teško napisati nešto efektno, nešto od čega će ti zavisti realizacija zacrtanih planova ?! Šta je to što pisanje čini nepodnošljivim ? Šta je sa krivicom kada ne radiš ono što treba, u vremenu koje si odredio za to ?! Vrlo lako možeš da nabrojiš dovoljan broj stvari zbog kojih ne osećaš da radiš predano na planiranim ciljevima ?!

Poznat ti je koncept discipline. Profesori u školi govorili su ti sigurno kako nećeš biti uspešan ako ne radiš na onome što voliš, svaki dan. Neko drugi, koga si takođe smatrao autoritetom, verovatno ti je govorio da ne treba sebe da smatraš autorom ukoliko ne pišeš svakodnevno.

Verovatno su ti poznati i sledeći trikovi:

  • Najbolje da pišeš ujutru, kada si polubudan i kada je tvoj um još uvek sanjiv.“

  • Izdvoj određeno vreme svaki dan i posveti se samo toj aktivnosti, u kojoj želiš da se usavršiš.“

Gde je istina ?

Možeš čak i da uradiš poput većine, da se ujutru središ, obučeš kravatu i odelo, odeš u kancelariju i tamo radiš na svojim zadacima od 9-17h.

Evo istine: Ne moraš da pišeš danima. Nedeljama. A kada te ljudi pitaju šta radiš, uvek kaži da radiš na svojim ciljevima. Možda ćeš se zapitati u čemu se onda sastoji taj rad kada ništa nisi zapisao već neko vreme ?!

Svako ima neki svoj, drugačiji proces. Nije neophodno ispisati stotine stranica, potrebno je imati sposobnost da slomiš srce onim što si napisao.

Sve što ti treba, unutra je

Prebaciti svoje ideje u pisanu formu ima veze sa tim da li si „emocionalno pametan“. Radi se o razumevanju ljudi, njihovih kompleksnih sistema verovanja i ostalih sposobnosti i veština. Potrebno ti je da prepoznaš razlog nečega što želiš da postigneš, a ne samo cilj sam po sebi. Sve je stvar dobre psihologije.

Oni koji uvek efikasno beleže svoje planove i ciljeve nisu obavezno veliki intelektualci niti veliki i čitani pisci. Veliki pisci često nisu ni najbolji učenici. Možeš da ih prepoznaš jer nisu nešto preterano komunikativni i ne daju uvek samo najbolje kritike na nečiji rad, pisani ili verbalni.

Hiper svest, Da ili Ne ?!

Efikasno ćeš zapisivati sve svoje planove i ideje kada budeš znao da prepoznaš trenutke za pisanje. To znači da vidiš gde se nalaze lepota, humor ili tuga. Znači da si svoju svest bar malo proširio.

Dobar autor ne može da živi u dva različita stanja uma, da posmatra i da istovremeno bude u interakciji sa svim što ga okružuje i pri tom da vidi istinu.

Ako si inspirisan, piši

Odradi svoj deo posla. Međutim, dok zapisuješ sve a pri tom osećaš kako ništa ne ide na onaj način kako ti to želiš i osećaš kako samo trošiš bezveze svoje vreme, onda jednostavno napravi pauzu. Stvari koje nameravaš da zapišeš, neće nikuda nestati. Ti se ne možeš povući iz toga, a možeš postati produktivniji.

Ako imaš neku sumnju da li je sada pravi trenutak za početak ovog procesa, onda vredi da dublje razmotriš neka pitanja koja su relevantna za tebe. Pronađi neku temu za sebe i obradi sva pitanja koja te interesuju, a možeš da počneš i sa mesta na kom se sada nalaziš, između ovih redova.

Kada je pravo vreme da počnemo sa pisanjem

Proces pisanja se često povezuje sa raznim nesigurnostima. Kao i same individue koje se tom aktivnošću bave. Noseći se hrabro sa sopstvenim nedoumicama, prvo smo odgovorili sebi na pitanje da li uopšte treba da pišemo. Odmah potom nametnula se još jedna, možda i teža dilema. Mučili smo sebe neprijatnim mislima o tome da li smo se u pravo vreme odlučili na ovaj nepopularan potez. Kao i svaka batina, i ova ima dva kraja.

Da li smo počeli prerano?

Oduvek nosimo u sebi taj žar koji nam cepa dušu i od nje pravi konfete. I jedva smo čekali da se opismenimo dovoljno da bi smo se upustili u avanturu pisanja. Pošto smo odgovorili sebi na neka bazična pitanja o životu, upustili smo se u malo kompleksnije pretrage pojava koje nas okružuju. Kada smo zagrebali perom po površini vidljivih fenomena, shvatili smo da se iza drveta krije šuma. Nismo zaplakali pred njom, već smo kuražno kročili unutra.

Možda nismo imali dovoljno iskustva za odabir pravih staza kojima ćemo se po tom gustišu kretati, ali smo mladalački odvažno preskočili krčevinu i zaputili se u srce džungle. Žedni saznanja srljali smo u susret nepoznatim bićima nastanjenim u tim nedostupnim područjima. Upoznajući se sa novim kulturama, upotpunjavali smo svoja znanja i iskustva. Ako smo usput i zaradili malariju, simptomatska groznica je izvukla iz nas ideje za koje nismo ni sanjali da smo sposobni.

Ipso facto, porasli smo i duhovno, i što je još važnije, u sopstvenim očima. Ono što nas nije ubilo, ojačalo nas je i sada smo već na putu sa koga nema povratka. Svet je dobio još jednog pisca, koji će nadomestiti prazninu nastalu usled neminovnog odlaska prethodnog.

Ili možda prekasno?

Život nam je stalno ispostavljao nekakve zahteve, i nikada nismo imali dovoljno vremena da se posvetimo onome što volimo. Pošto smo na sopstvenoj koži osetili neumitni protok vremena, shvatili smo da je krajnje vreme da lupimo šakom o pisaći sto. Uradili smo sve što su porodice, i primarna i sekundarna, od nas očekivale. Stali smo pred ogledalo, i zanemarivši bore na licu, zagledali se u sopstveni odraz. Oči su i dalje žive i sijaju kao prastare zvezde na nebu. Iza njih krije se ona zlatna misao, rođena davno u trenucima iskrenosti.

Suočivši se sa tom potrebom koju smo godinama zatomljivali, izvadili smo pampur iz boce pod pritiskom. Penušava reka reči, zareza i uskličnika pokuljala je iz nas. Skinuli smo sa tavana naše duše prašnjavu lampu, u kojoj obitava duh nam blizanac. Iznenada oslobođen, nizao je bisere iz zaleta. Višegodišnje životno iskustvo upotrebili smo kao sito za prosejavanje natruha taštine ili velikih očekivanja. Pisanje je bilo nagrada samo po sebi.

Ako ne spadate ni u jednu navedenu kategoriju, onda se pisanje bavi vama, a pero u ruku uzimate isključivo onda kada imate šta da kažete.

 

 

Kako koristimo slobodno vreme

Desilo se eto da smo, kao pisci, upornim vežbanjem došli do stadijuma kada se iz papirne larve izlegao prelepi primerak pismenog stvaralaštva. Savladali smo metod pisanja koji nam najviše ’leži’, stil nam je postao kao druga koža, a o pravopisu i gramatici da i ne govorimo. Pisaći sto i lampu smo već imali, preteklo nam iz srednje škole. I da bi ovaj interfejs dao rezultate, potrebno nam je još samo jedno – slobodno vreme.

Šta je , u stvari, slobodno vreme

Pomislićete, evo konačno glupog pitanja. Pa to i vrapci na grani znaju, kako bi to rekli učitelji iz našeg detinjstva. To je ono vreme kad ne radim, a ako sam životinja, kad ne lovim sebi obrok. Ali da li je sve baš tako jednostavno?

Ako je verovati pametnijima od nas, tj. antičkim filozofima, vreme kada ne ispunjavamo radne obaveze nipošto nije neki bledunjavi interval između dva zadatka. Naprotiv, još u tim davnim vremenima dokolica je bila vredna kao zlato. To je bila prilika da se, oslobođeni od rada kao nužnog zla, posvetimo onome što volimo da radimo. I ovde je razapeta još jedna zamka. Poneseni stečenom slobodom, uzećemo štapove za pecanje i otisnuti se čamcem na reku, što dalje od civilizacije i ljudskih glasova.

Baviti se hobijem i nije tako loše rešenje. Svakako bolje nego provesti polovinu tog vremena koje nam je preostalo vozeći se od posla do kuće, usput gledajući bilborde. Koje bi kod kuće zamenili televizorom, oslobođeno dižući noge na stočić u iščekivanju večere, a sve to u domašaju mobilne mreže. Čak i ako ga nismo isprogramirali, slobodno vreme nam ostaje zaglavljeno između posla danas i posla sutra.

…i kako ga koristimo

Da li bi smo bili zadovoljniji da smo te dragocene trenutke posvetili sopstvenom usavršavanju? Ako je dokolica preduslov bilo kakve duhovne aktivnosti, onda bi bilo uputno negovati je. Možda bi je trebalo ispuniti nekakvom intelektualnom igrom koja barata realitetom na jedan originalan način. Možda bi rezultat takve igre bilo menjanje zadate realnosti, u svrhu sopstvenog oplemenjivanja smislom.

Prevarite sistem u kome živite, budite opčinjeni proizvodnjom, ali ne predmeta i usluga, već kreativnih dela.Toliko utisaka nosite u sebi, oni se međusobno gurkaju čekajući da ih izvučete na papir. A onda ih usavršavajte, polirajte do šljaštećeg sjaja, znate i sami da uvek može bolje. Ovi takoreći ukradeni trenuci su vaš najdragoceniji posed, pa nemojte od njega praviti veresiju. Sutra vas život može odvesti na totalno drugu stranu.

Sledeći put, kad proglasite slobodno vreme, razmislite dobro da li ćete se  mašiti za beležnicu ili štapove za pecanje. U prilog beležnici ide poznati citat Martina Hajdegera da se „…svet razotkriva na horizpntu pokvarenog oruđa“. Što se pecaroša tiče, njih je na pijedestal slobode mnogo pre nas uzdigao Erazmo Roterdamski u legendarnoj „Pohvali ludosti“, pokrećući drevno pitanje ljudskog usavršavanja.

 

 

 

Geometrijski vs slobodni stil

Koliko puta vam se desilo da ste seli za pisaći sto sa namerom da napišete nešto određeno, i to sasvim posebnim stilom? Probili ste se kroz gusti čestar sopstvenih misli i utabali put precizno izabranim rečima. Međutim, već posle prvih nekoliko redova, stvar se otrgla kontroli. Reči su imale svoju ideju o tome kojim redosledom će da naviru, i šta žele da kažu. Vi ste se uhvatili za glavu, očajavajući nad svojim potopljenim planom.

                                                      Planom protiv stihije

Pridržavajući se svih uputstava koje su ozvaničeni pisci neštedimice delili, rešili ste da pre nego što išta počnete da pišete, isprojektujete način na koji ćete to uraditi. Duša se nadimala od optimizma, pisca je obuzela odluka da ništa ne prepusti slučaju. Fajlovi sa karakterom i navikama junaka, isorijska i naučna građa, činili su arsenal literarnog ratnika koji ozbiljno shvata svoj pohod. Vodilo se računa o geometriji naracije, znaci interpunkcije su, kao kandelabri bili postavljeni na strogo utvrđenim mestima.

Životne priče likova su opisivane predviđenim sredstvima. Kroz gusto drenažno sito prosejavane su eventualne anomalije, rečenica je bila oslobođena suvišnih prideva. Simetrija je suvereno vladala, svako poglavlje počinjalo je rečenicom kojom se prethodno završilo. Cela struktura bila je zauzdana veštim piščevim umećem.

I zašto nema zadovoljnih čitalaca da koriste taj mobilijar ideja i nadahnjuju se smislom? Izgleda da se pisac prekombinovao. Gledano iz aviona, pripovedačev park je zaista predivan, čak se može jasno razaznati slika koju je raznobojnim lejama iscrtao. Ali kada čitalac siđe u tu plantažu reči, nije siguran zašto je ovde došao, i na koji način treba da koristi ponuđenu lepotu. Zarobljen kao u nekakvom opojnom lavirintu, eno ga gde i sada pokušava da se, bez Arijadninog konca, dokopa ulazne kapije.

                                               Sukcesivno smenjivanje vrsta ( reči )

Mislite da je spontanost majka autentičnog pisanja? Tamo gde ste posadili prejaku reč, dodaćete još nekoliko njih kao potporu. Pustićete atribute da bujaju kao rododendroni na ulazu u primorsku kafanu. Setvu reči radićete u jednom širokom zamahu, tako da će i za vas biti tajna šta će na kraju iz plodnih listova sveske nići. Kalemićete žanrove da bi onim recesivnim dodelili dominantniju ulogu.

Činjenica je da se dobro zabavljate. Ne mareći mnogo za mogućnost da se i sami izgubite u šumi reči koje čekaju svoj red. I tako će biti sve dok se ne sapletete o korenje koje je premrežilo stazu i shvatite da ne znate kuda idete. Moraćete da se vratite na sam početak, umijete se vodom iz fontane koja vam tiho žubori u glavi, i pretresti svoje namere još jednom. Tu negde se sigurno krije ono što ste hteli da kažete, sedi na klupi od balvana, i klati nogama šutirajući rascvetale maslačke vaših literarnih iluzija.

Ali ne plašite se. U jednom pravom parku, na klupi za šetače stoji pločica sa najpoznatijim citatom čuvenog arhitekte, pesnika i vajara Mikelanđela Buonarotija: “ Ja još uvek učim.“

Pričanje (svoje) priče: Content pisanje

Savremeni trendovi u digitalnom svetu, uzrokovani novim ažuriranjima Google-a, kreirali su situaciju u kojoj je teško proceniti koja SEO strategija daje bolje rezultate. Ipak, jedna strategija uvek je aktuelna i verovatno će uvek biti- content marketing.

Zlatno pravilo kod pisanja različitih sadržaja je da objaviš dragoceni, informativni tekst koji će izgraditi veze sa čitaocima, a što će opet dovesti do boljih rezultata i promocije tvog sadržaja.

Ukoliko ono što pišeš nije maksimum onoga što možeš da dosegneš, bilo bi pametno da razmotriš sledeće savete koje će ti drastično unaprediti kvalitet tekstova.

Investiraj vreme u razumevanje potreba publike

Tvoje pisanje može biti izuzetno informativno i zapanjujuće, ali možda neće privući veliki broj publike jer ne zadovoljava njihove prave potrebe i želje.

Kako bi odredio koji su to tipovi tekstova koje tvoji čitaoci žele da pročitaju, prati sve vrste postova koji su najpopularniji u oblasti u kojoj pišeš i koja te interesuje. Identifikuj sadržaj koji se često deli na profilima društvenih mreža ili jednostavno istražuj o omiljenim temama publike. Takođe, ono što možeš da uradiš jeste da pregledaš svoje prethodne postove da bi video koje su to teme koje su izazvale najviše reakcija ili nekih drugih društvenih pokazatelja. Iskoristi zaključke do kojih dođeš kako bi planirao svoje pisanje u narednom periodu.

Definiši izvore sopstvene strategije pisanja

Dobro napisan tekst ne dešava se slučajno. Jednom kada si identifikovao teme koje će biti najinteresantnije za publiku, isplaniraj vreme koje će ti biti potrebno za implementaciju strategije koju si izabrao za ono što ćeš napisati. Čak i ako pišeš odličan sadržaj jer si talentovan pisac i dalje će ti biti potrebno vreme da radiš na svom pisanju.

Postavi visoke standarde

Kako se razvijaš kao autor kroz svoje tekstove i pisanje, vodi računa da obezbediš da ti kvalitet uvek bude na visokom nivou. Kada se suočavaš sa konkurentnim prioritetima, vremenskim ili finansijskimograničenjima, promeni percepciju iz koje kreiraš svoj sadržaj.

Možda ćeš doći u iskušenje da objaviš neki osrednji tekst samo da bi zadovoljio zacrtan plan objavljivanja, ali slab post može naneti štetu tvom kredibilitetu i koštati te i čitaoca i potencijalne karijere. Ako primetiš da čitaoci ne reaguju kao i do sada na tvoje pisanje, to može da bude znak da standardi koje si postavio u pisanju beleže blagi pad. Izgradi neke vlastite kriterijume i pridržavaj se njih, bez obzira da li pišeš za nekoga ili samostalno.

 Izgradi integritet na društvenim mrežama

Uspeh content strategija zavisi od deljenja tvojih tekstova i postova od strane čitaoca po društvenim mrežama. Dakle, nemoj da sediš i čekaš da publika širi sadržaj u koji si ti uložio toliko vremena i truda. Budi proaktivan u izgradnji svoje prisutnosti na popularnim društvenim kanalima.

Da bi ovo radio kako treba, moraćeš da izdvojiš vreme kako bi se povezao sa publikom, ali i drugim autorima na društvenim mrežama pri čemu bi trebalo da izbegavaš previše promotivan pristup svemu tome. Izaberi svoj najbolji tekst jer ćeš na taj način biti u mogućnosti da pružiš jasne i korisne informacije čitaocima, a zatim kreni da ga deliš.

Ukoliko vidiš da se broj čitaoca smanjuje, možda bi trebalo da preispitaš svoju strategiju. Možda ti više forsiraš tekst nego što se on čita i deli online.

Budi dosledan

Neće svaki tekst koji napišeš izazvati značajno interesovanje kod publike. Bez obzira na to koliko si ga dobro koncipirao i osmislio, jednostavno ne možeš i ne moraš svaki put da nađeš put do čitaoca.

Važno je da se ne obeshrabriš. Pokušaj da se držiš doslednog rasporeda pisanja. Redovno piši nešto novo jer tako ćeš povećati verovatnoću da razumeš stvarne potrebe svojih čitaoca. Takođe, možeš da razviješ reputaciju autoriteta u oblasti u kojoj pišeš jer su čitaoci navikli da tvoje ime vezuju za određene teme koje često viđaju na netu. Zato, nemoj odustati kada vidiš da se tvoji standardi menjaju u nekom drugom pravcu. Pošalji svoj tekst nama, a mi ćemo znati da preporučimo prave vežbe za usavršavanje tvojih veština sjajnog pisca.

Da li možemo da pišemo o nečemu što je izvan našeg iskustva

Posle gomile pročitanih knjiga, i ovakvih i onakvih, nametnulo mi se jedno pitanje. Može li pisac da piše o nečemu što nije doživeo? Da li su imaginacija i empatija dovoljna sredstva za otkrivanje prave motivacije koja stoji iza ljudskih postupaka? Koji su to saznajni putevi kojima ćemo doći do suštine nečijeg bića?

Znam, reći ćete mi odmah da je upravo ta sposobnost ono što pisce odvaja od običnih ljudi. Što smo dalje u stanju da odemo izvan granica poznatog, i pišemo o nečemu što sami nismo iskusili, više ćemo angažovati onaj deo sebe koji je otvoren za nepoznato. Da li pri tom rizikujemo da zvučimo neubedljivo?

O čemu obično pišemo

To će zavisiti samo od stepena u kome vladamo veštinom pisanja. Isto kao i od sposobnosti da zaista razumemo fenomene koji nas okružuju. Lako će nam biti da pišemo o likovima koji su npr. netipične seksualne orijentacije ako smo i sami pripadnici takvih grupa. Ili da šetamo pse i mačke unaokolo ako smo fanatični ljubitelji životinja.

Ali kakav će rezultat biti ako uzmemo da pišemo npr. o istinskoj potrebi za nečim, a sami nikada nismo bili u situaciji da zaista oskudevamo. Možda i možemo da damo nekakav površan osvrt na tu temu. Ali pitanje je da li će nam izmicati one finese koje su upravo začin autentičnosti. Ili kako da pišemo o ratu ako nikada nismo u njemu učestvovali?

Da li je to trenutak kada treba da zovemo u pomoć kolektivno nesvesno i, poput džokera iz rukava izvučemo uspomenu na nekog poznatog. Nekoga ko je, na sopstvenu nesreću, bio učesnik takvih događaja? I da li uopšte treba da imamo mišljenje baš o svemu? Možemo li dopustiti sebi kao piscu tu slobodu da odbijemo da se upuštamo u prikazivanje i tumačenje onih oblika ponašanja koji su nam strani?

…a o čemu možda treba da pišemo

Svima nam je poznata legenda o Kantu koji nikada u životu nije napustio svoj Kenigsberg. To ga nije sprečilo da, kao svetski čovek bogatog iskustva, razvije uspešne teorije o temeljima duhovnog i moralnog sveta. Kao i o poreklu i prirodi osećanja koja čovek oduvek u sebi nosi. Upravo njemu se pripisuje ova izjava: „ Iskustvo bez teorije je slepo, ali teorija bez iskustva je samo intelektualna igra.“.

S druge strane, kaže se da bokser ne može uspešno da upražnjava ovaj sport ako nije istinski gladan. Možda se ovo može odnositi i na pisce, ako osećaj gladi prevedemo u želju da se izmaknemo iz jedne situacije koja nas frustrira, kao što je beli papir pred nama.

Pitanje za sada ostaje otvoreno, ali ću ovaj tekst zatvoriti još jednim inspirativnim Kantovim citatom : „ Bolje je znati malo ali temeljno, nego mnogo i površno.“.

Privatnost kao tema za pisanje

Živimo u vremenu kada je ljudsko ponašanje poprimilo neke nove oblike. Do samo pre jednog veka, a možda i manje, takvo ophođenje bilo je potpuno nezamislivo. Kao da su društvene norme optrčale jedan krug i vratile se na sam početak, u pećinu. Na stranu to što je etičnost izgubila smisao i vrednost u ambijentu vladajuće tržišne ekonomije. U prvi plan je izbila potreba pojedinaca da svoj privatan život neselektivno dele sa svakim ko je rad da učestvuje u toj paradi lične topografije.

Društvene mreže, čija je uloga da spajaju ljude, postaju platforme za lično promovisanje. I sve bi to bilo u redu kada bi se imalo šta podeliti sa drugima. Postavlja se pitanje šta je u stvari vrednost? Da li je to socijalni odnos u koji smo stupili povezivanjem sa ljudima voljnim da učestvuju u razmeni ideja i mišljenja? Možda se radi o jedinstvenoj prilici da izbacimo iz sebe golema koga smo po svojim idealima stvorili. Pri tom, sličnost sa originalom nije neophodna, a čini mi se ni poželjna.

Možda bi trebalo da se zapitamo vrišti li iz nas praznina, u trenutku kada pokušavamo da plasiramo javnosti svoje jalove težnje za poklapanjem sa poželjnim modelom čoveka. Da li smo u iskušenju da prilagođavamo svoj lik vladajućoj potražnji? Ili su sva sredstva za samoostvarenje koja se nude, u službi konstruisanja tog lika. U nameri da zadovoljimo nevidljivu publiku, mrsimo se u čvor od sopstvenih neistraženih mogućnosti.

Da paradoks bude veći, iako smo spremni da sa potpunim strancem podelimo intimu, osetićemo se razotkriveno ako nam se neko sa digitalnog horizonta obrati na način na koji nemamo odgovor. Uprkos tome što, naizgled, razmenjujemo mišljenja, ostaćemo zatvoreni za bilo kakvu kritiku sopstvenog ponašanja. Pa pošto smo od svog pojavnog života napravili materijal za razmenu sa istomišljenicima, lansirali smo ga u prostor u kome je počeo da ’ živi ’ sam za sebe. A da bi smo sačuvali integritet, ukinućemo mogućnost da se objavljena istina dovodi u pitanje odstranjivanjem nepovoljnih osvrta i negiranjem prava na mešanje.

I tako smo opet došli do pećine i crno-belog sveta. Žvrljamo po zidovima, a onda zovemo goste na premijeru pored ognjišta. Kome se ne sviđa, prognan je u suprotni tabor. Ili, u gorem slučaju, naboden na koplje i izložen za nauk neposlušnima. Mali napor volje može nas izbaciti preko praga tog plemenskog doma u svet. Mislimo malo o drugima, ne gledajmo samo u svoj odraz u ogledalu. Posmatrajmo život sveobuhvatno, a ne lakonski.

I da, napišimo priču, pesmu, bilo kakvu crticu koja prenosi autentično iskustvo. Tako ćemo se ponovo očovečiti i vratiti izraz liku koji nas posmatra našim sopstvenim očima.

Kako da razviješ samopuzdanje kao pisac

magijski realizam, devojka koja čita, sjaj iz knjige

Da li se sećaš prve knjige koju si pročitao ? Kakav je bio osećaj koji si imao neposredno nakon čitanja ? Možda si pomislio kako ćeš, kada odrasteš, napisati baš takvu knjigu, punu avantura, opasnosti ili pobede ? Ako si ikada pokušao da napišeš nešto inspirativno, osećaj je genijalan.

Od tada do danas, menjao si se i razvijao. Možda danas baš i ne pišeš knjige, ali ako upravo radiš na nekom eseju ili bilo kojoj drugoj pisanoj formi, osećaš se nesigurno i ne možeš sebi pomoći po tom pitanju ?!

Sledeće smernice mogu da ti pomognu da stekneš samopouzdanje i shvatiš da dobro pišeš i da možeš da napišeš šta god poželiš, bez problema.

Vežbaj više

Kada se često baviš pisanjem, sve više ćeš se razvijati kao pisac. To je neizbežno. Dobijaćeš nova saznanja, upoznavaćeš se sa stilom drugih pisaca, koji su tebi zanimljivi i čiji rad pratiš. Kao rezultat toga, rasteš profesionalno i osećaš se sigurnije kada je reč o pisanju sopstvenih tekstova.

Osim toga, razumećeš svoje najčešće greške i radićeš na njima dobijajući povratne informacije od ljudi sa kojima sarađuješ, ali i od onih koji čitaju ono što pišeš. Kombinacija svega navedenog doprinosi da bolje razvijaš svoje veštine pisca. Zbog toga, ako praktikuješ sve ovo svakog dana po malo, bolje ćeš se osećati kada je tvoje pisanje u pitanju.

Učestvuj na konkursima

Dobra je ideja da se malo i takmičiš. Ne moraš nužno da pobediš, ali činjenica da učestvuješ na konkursima znači da imaš priliku da pokažeš ono šta zaista možeš, čime stičeš dragoceno iskustvo koje može da bude veoma ohrabrujuće.

Dakle, ako imaš šansu da učestvuješ na nekom takmičenju, idi na njega i uživaj u rezultatima koje će ti doneti. Videćeš da kada ljudi požele da pročitaju ono što si napisao, imaćeš mnogo bolje mišljenje o sebi kao o piscu.

Čitaj više

Jako je važno da pročitaš što više različitih žanrova i knjiga kako bi pisao što bolje. Međutim, ima i takvih ljudi koji su tako fokusirani na pisanje da zaborave da više čitaju i uče od druih.

Zato je uvek dobra preporuka da se čitaju blogovi, knjige ili tekstovi talentovanih pisaca kako bi lakše stekao novo iskustvo. Oni te mogu naučiti kako da pišeš i pokazati kako da na drugačiji način gledaš na stvari. Zato nemoj da propustiš šansu da naučiš nešto od najboljih i posveti malo vremena pažljivom čitanju.

Traži povratne informacije

Potrebno je da pitaš druge ljude šta misle o tvom pisanju. Tvoji mentori mogu da ti kažu šta radiš ispravno i šta je to što treba da poboljšaš. Oni će biti nepristrasni i iskreni prema tebi jer samo na osnovu onoga što ti kažu da misle, možeš da se razvijaš kao pisac i da poboljšaš kvalitet svog pisanja.

 Idi na radionice

Još jedan način da povećaš svoje samopouzdanje jeste da odabereš neku od radionica koja najbolje odgovara tvojim interesovanjima i tvom senzibilitetu. Možeš da probaš  sa pisanjem kratkih formi ili možda sa blogovanjem, ako ne želiš da  ideš na radionicu koja je fokusirana na ono što već dobro znaš da pišeš.

Sve u svemu, moraš da se osećaš sigurnim u svoje sposobnosti inače često ćeš se osećati zaglavljenim u svemu tome i nećeš moći da pratiš ono što radiš i pišeš. Međutim, neophodno je da stekneš iskustvo, učiš od najboljih i da tražiš feedback kako bi dobio priliku da  iz različitih uglova sagledaš svoje pisanje.

Ako imaš neke druge, dobre ideje kako da stekneš povrenje u sopstvene veštine, napiši to i podeli sa nama. Uvek je dobro pročitati šta motiviše druge autore.

Pisanje scenarija za YouTube

Možda mislite da u video zapisima koje objavljujete na YouTubu treba da izgledate autentično, potpuno prirodno i spontano? U načelu se slažem, jer to izlgeda baš onako kako treba, profesionalno. Ali, da biste izgledali prirodno i samouvereno na videu, potrebno je da imate odličnu pripremu za nastup, što uvek zahteva odličan scenario i mogućnost da ga pročitate kao da govorite opušteno pred ogoromnom publikom. A to nije ni malo lako, što vam može reći svako ko je bar jedanput stao pred kamere.

Dakle, dobar scenario je ključ uspešnog video nastupa. Kako to izgleda u praksi?

Prvi deo – sposobnost pisanja odličnog scenarija – zasnovan je na osnovnoj tehnici pripovedanja (Storytelling). U ovom članku pokazaću vam kako da razvijete formulu scenarija koju možete ponovo i ponovo koristiti za sve svoje video snimke.

Drugi deo – čitanje scenarija prilikom snimanja videa – u velikoj meri je stvar prakse i samopouzdanja. Međutim, postoje neke tehnike koje će olakšati nesmetano isporučivanje sadržaja, što će publici učiniti ugodnijim za gledanje.

Kako napisati scenario za YT?

Za različite vrste video zapisa potrebna su sscenarija različite dužine i strukture. Možda ćete snimati video zapis sa uputstvima kako se nešto radi ili možda promotivni video.

Bez obzira o kojoj vrsti scenarija pišete, možete je zasnovati na tipičnoj strukturi pripovedanja sa 3 čina. Tročinska struktura deli scenario na sledeći način:

  • Čin 1: Postavka
  • Čin 2: Sukob
  • Čin 3: Razrešenje

U prvom činu upoznajete svoju publiku sa problemom sa kojim bi mogli da se suoče.

U drugom činu, eskalirate problem do vrhunca.

U trećem činu rešavate problem svojoj publici i na taj način postižete rešenje.

Ova osnovna struktura pripovedanja može se primeniti na bilo koju vrstu scenarija koju pišete, od uputstva za upotrebu do vlog-a.

Na ovaj način publici pružate formulu koja pisanje scenarija čini jednostavnijim, upravljivijim i prilagodljivijim bilo kojem video snimku koji želite da napravite.

Ako gornji primer izgleda izuzetno poznati po strukturi bloga, to je zato što jeste! Sva dobra priča donosi ovu osnovnu strukturu.

Ali malo ćemo prilagoditi ovu formulu za YouTube video, a evo kako ćemo to uraditi.

Kako napisati scenario za YouTube video – univerzalna formula

YouTube video snimci obično rade tako što neko klikne na naslov video zapisa, gleda ga do kraja, a zatim preduzme određenu radnju, kao što je pretplata na vaš kanal, preuzme neki sadržaj, pređe na vašu prodajnu stranicu ili pogleda još neki od vaših video zapisa.

Po mom ličnom iskustvu, da bih osigurao da većina gledalaca odgleda video snimak do kraja, razvio sam vrlo specifičan scenaristički postupak.

Moj postupak pisanja scenarija za video klipove zove se Univerzalna video formula, koja označava vremensku liniju za video angažman.

A evo kako to izgleda u grafičkom obliku:

1. Uvod

Ovo je vaš ptvi Čin koji formira prvih nekoliko sekundi vašeg video zapisa gde direktno postavljate razlog zašto bi neko želeo da gleda vaš video.

Svrha vašeg uvoda je da ispuni obećanje o vašem naslovu video zapisa, tako da će gledaoci smatrati da su doneli pravu odluku da gledaju vaš video. Cilj je da ih odmah zainteresujete tako da se opuste i požele da gledaju ostatak videa.

Primeri video uvoda:

Da li vam je dosadilo da ne uspijete izgubiti zadnjih nekoliko kilograma? Želim da vam pokažem metodu bez vežbanja za gubitak poslednjih 1-5 tvrdoglavih kilograma.

2. Dobar naslov

Za YouTube video, ovo je ključna tačka, odnosno ideja koju morate dodati u naslovu. Naslov govori vašoj publici o čemu se u vašemvideu radi (tema), o vrsti emisije koju gledaju i kako će se ona prikazati.

3. Definišite problem

Ovo je vaš drugi Čin vašeg videa gde problem eskalirate dodavanjem konteksta.

Razgovarajte o problemu koji ćete rešavati iz različitih uglova kako biste pomogli gledaocu da ga dublje razume. Razgovarajte o tome kako problem utiče na njihov posao ili život i zašto se možda suočavaju sa tim problemom. Na ovaj način gradite iščekivanje do vrhunca, tako da oni žele vaše rešenje.

4. Rešenja sa pozivom na akciju

Nakraju videa predstavite svoje odgovore i rešenja za problem vašeg gledaoca. Ovo je od ključne važnoasti jer predtavlja razrešenje koje gledaoci uvek očekuju. Takođe, ako možete pokazati praktične primere koji odgovaraju svakoj tački rešenja, to će pomoći vašoj publici da upamti vaše korake.

Kako čitati scenario za video

Jednom kada napišete scenario, želeli biste da ga prirodno predstavite na kameri.

Vrlo je teško i mukotrpno pamtiti celokupan scenario! Takođe ne želite da izgledate kao da ga čitate ispred kamere, što može učiniti da izgledate robotski i neukusno.

Srećom, ako ste svoj scenarij napisali u skladu sa gore navedenom formulom, ne morate da pamtite ceo tekst. Umesto toga, samo trebate znati protok vašeg teksta u scenariju, na sledeći način:

  • Koji problem rešavate?
  • Kako ste rešili problem?
  • Koji su vaši koraci rešenja?
  • Koji je vaš poziv na akciju?

Poznavanje ovih ključnih tačaka u scenariju čini čitanje teksta pre kamerom prirodnijim i olakšava uređivanje video zapisa. Kako?

Svaki put kada se vratite na vašu sledeću tačku, ona postaje prirodna tačka za uređivanje. Znači, vi u osnovi kažete predviđeni tekst, pauzirate, pogledate scenario, vratite se na kameru i kažete svoju sledeću tačku. Zatim samo uredite delove u kojima pogledate tekst.

Pauzirajte 3 sekunde pre i posle čitanja predviđenog dela teksta kako da biste olakšali uređivanje.

Takođe uvek volim podstaknem polaznike mojih radionica za pisanje scenarija da prakticiraju Uvod i Poziv na akciju glasno pred ogledalom. Ovo su dva najvažnija dela vašeg videa koji će angažovati gledaoce i pomoći im da preduzmu željenu akciju.

Zbog toga, vežbanje ova dva dela dok ih ne znate napamet, rezultirat će glatkim startom i glatkim krajem vašeg videa.

Dodatne dealje oko pisanja scenarija za video i pravljenje YuoTube video materijala možete pogledati u radionici pisanja scenarija na mom sajtu Kreativno pisanje. Postanite profesionalac u nekoliko jednostavnih koraka i zaplovite svetom pokretnih slika!