fbpx

Storytelling: Umetnost pričanja priča

Pripovedanje priča je proces korišćenja činjenica i narativa da biste nešto preneli svojoj publici. Neke priče su činjenične, a neke su ukrašene ili improvizovane kako bi se bolje objasnila suštinska poruka. Pričanje priče je oblik umetnosti star koliko i vreme i ima mesto u svakoj kulturi i društvu. Zašto? Jer priče su univerzalni jezik koji svako – bez obzira na dijalekt, rodni grad ili nasleđe – može da razume. Priče podstiču maštu i strast i stvaraju osećaj zajedništva među slušaocima i kazivačima.

Pričanje priče je kao slikanje slike rečima. Iako svi mogu da ispričaju priču, određeni ljudi usavršavaju svoje veštine pripovedanja i postaju pripovedači, pisci i umetnici u raznim medijima, ali i profesionalci u ime svoje organizacije, brenda ili preduzeća. Možda ste čuli za ove ljude – mi ih obično nazivamo književnicima, trgovcima, autorima sadržaja ili PR profesionalcima.

Svaki član organizacije može ispričati priču. Ali pre nego što pređemo na to kako, hajde da razgovaramo o tome zašto pričamo priče – kao društvo, kultura i ekonomija.

Zašto pričamo priče?

Postoje razni razlozi za pričanje priča – za prodaju, zabavu, obrazovanje ili hvalisanje. O tome ćemo govoriti u nastavku. Trenutno želim da razgovaram o tome zašto odabiremo pripovedanje priča, umesto recimo Pauer Pointa zasnovanog na podacima ili nabrojane liste. Zašto su priče naš način razmene, objašnjavanja i prodaje informacija?

Evo zašto.

Priče učvršćuju apstraktne koncepte i pojednostavljuju složene poruke.

Svi smo doživeli zabunu prilikom pokušaja razumevanja nove ideje. Priče pružaju put oko toga. Razmislite o vremenima kada su vam priče pomogle da bolje razumete koncept … možda je učitelj koristio primer iz stvarnog života da bi objasnio matematički problem, propovednik je ilustrovao situaciju tokom propovedi ili je govornik koristio studiju slučaja da prenese složene podatke.

Priče pomažu učvršćivanju apstraktnih koncepata i pojednostavljenju složenih poruka. Uzimanje uzvišenog, nematerijalnog koncepta i povezivanje s njim pomoću konkretnih ideja jedna je od najvećih snaga poslovnog pripovedanja.

Uzmimo za primer Apple. Računari i pametni telefoni prilično su složena tema za opisivanje vašem tipičnom potrošaču. Koristeći priče iz stvarnog života, uspeli su da opišu tačno kako njihovi proizvodi donose korist korisnicima … umesto da se oslanjaju na tehnički žargon koji bi vrlo malo kupaca razumelo.

Priče okupljaju ljude.

Kao što sam gore rekao, priče su univerzalni jezik takve vrste. Svi razumemo priču o heroju, geniju ili slomljenom srcu. Svi obrađujemo emocije i možemo deliti osećanja ushićenja, nade, očaja i besa. Deljenje priče čak i najrazličitijim ljudima daje osećaj zajedništva.

U svetu podeljenom mnoštvom stvari, priče okupljaju ljude i stvaraju osećaj jedinstva. Uprkos našem jeziku, religiji, političkim preferencijama ili etničkoj pripadnosti, priče nas povezuju kroz način na koji se osećamo i odgovaramo na njih … Priče nas čine ljudima.

Priče inspirišu i motivišu.

Priče nas čine ljudima, a isto važi i za brendove. Kada brendovi postanu transparentni i autentični, to ih spusti u zemlju i pomaže potrošačima da se povežu sa njima i ljudima koji stoje iza njih.

Iskorištavanje emocija ljudi i otkrivanje dobrog i lošeg je kako priče inspirišu i motivišu … i na kraju pokreću akciju. Za biznis je to jako važno. Priče takođe podstiču lojalnost brendu. Stvaranje narativa oko vašeg brenda ili proizvoda ne samo da ga humanizuje već i samo po sebi plasira vaše poslovanje.

Šta čini dobru priču?

Reči poput „dobar“ i „loš“ odnose se na mišljenje korisnika. Ali postoji nekoliko komponenata o kojima se ne može pregovarati i koje čine odlično iskustvo pripovedanja kako za čitaoca tako i za govornika.

Dobre priče su …

  • Zabavne: Dobre priče čitaoca zanimaju i zanima šta sledi.
  • Obrazovne: Dobre priče podstiču radoznalost i dodaju čitaočevu bazu znanja.
  • Univerzalne: Dobre priče su dostupne svim čitaocima i koriste emocije i iskustva koja prolazi većina ljudi.
  • Organizovane: Dobre priče prate sažetu organizaciju koja pomaže u prenošenju suštinske poruke i pomaže čitaocima da je apsorbuju.
  • Zapamćene: Bilo da su nadahnućem, skandalom ili humorom, dobre priče ostaju u umu čitaoca.

Postoje tri komponente koje čine dobru priču – bez obzira na priču koju pokušavate da ispričate.

  1. Karakteri. Svaka priča sadrži bar jedan lik, a ovaj lik će biti ključ za povezivanje vaše publike sa pričom. Ova komponenta je most između vas, pripovedača i publike. Ako vaša publika može da se stavi na mesto vašeg lika, veća je verovatnoća da će se nadovezati na vaš poziv na akciju.
  2. Sukob. Sukob je lekcija o tome kako lik prevazilazi izazov. Sukob u vašoj priči izaziva emocije i povezuje publiku kroz relativna iskustva. Pričajući priče, snaga leži u onome što prenosite i predajete. Ako u vašoj priči nema sukoba, to verovatno nije priča.
  3. Rezolucija. Svaka dobra priča ima završnicu, ali ne mora uvek biti dobra. Rezolucija vaše priče treba da završi priču, pruži kontekst oko likova i sukoba i ostavi publici poziv na akciju.

Na Master Class radonici upraov učimo kako da napravimo i napišemo priču koja će pleniti mnoga srca i pomoći nam da efikasno saopštimo našu poruku. Bez obzira da li se bavimo umentičkim formama ili radimo u biznisu, suština je uvek ista: pričanje priče!

Pisanje i Biznis

Svrha pisanja u poslovnom svetu svakako je prenošenje adekvatnih informacija nekom drugom ili je u pitanju traženje informacija od drugih. Kako bi postigao efekat koji želiš, treba da se izraziš tačno, potpuno i koncizno. Tekst mora da bude napisan na takav način da čitalac može lako da razume o čemu govoriš ili kakav tip pitanja postavljaš.

Ukoliko pokušavaš da kažeš previše, a pri tom to ne radiš na pravi način, dobićeš neujednačen, neorganizovan i loše napisan tekst. Pri tom trebalo bi da vodiš računa da ne upotrebljavaš žargonske izraze i da ne zvučiš nepotpuno.

Bez obzira da li radiš na nekom projektu ili pišeš mail, postoje određeni koraci koje bi trebalo da pratiš kako bi bio efikasniji. Sledeće stvari pomoćiće ti u tome.

Organizacija je ključ

Ukoliko ne organizuješ materijal za rad, neće imati smisla ono što radiš niti će to ići tokom koji si ti zamislio. Pisanje može da bude jednostavno ili komplikovano. Planiranje obaveza ili odgovaranje na mailove može biti jednostavniji vid pisanja, nešto poput prikupljanja sopstvenih misli.

Za neke druge stvari, nepohodno je da već imaš razvijen kompleksniji obrazac po kom ćeš već gotov materijal pravilno obraditi i napisati. Bez obzira na zadatak, bez odgovarjućeg nivoa organizacija pa čak i organizacije vlastitih misli, može da se desi da izostaviš sve što je potrebno.

Propusti ili nepravilan fokus, učiniće da ono što radiš bude nejasno drugim ljudima.

Znaš šta se očekuje od tebe

Pre nego što staviš na papir sve ono što je bitno, razmisli o ljudima koji treba to da čitaju. Razlog tome je što kontekst napisanog može da ima istu suštinu uvek, ali nivo podataka koji uključuješ može da bude različit u zavisnosti od ljudi koji su relevantni za datu temu.

Razmotri takođe i ton pisanja. Rutinske poruke ili podsetnici neće isto da zvuče kao na primer razni izveštaji i projekti na kojima radiš.

Zapamti takođe da ćeš efikasnije komunicirati ako se fokusiraš na ono o čemu druga strana želi da se informiše, a ne na ono što ti želiš da kažeš.

Značaj dobrog pisanja

Efikasni autori imaju različite stilove pisanja. Neki vole da napišu sve što imaju pa se onda vraćaju na to i uređuju tekst. Drugi vole da istovremeno pišu i odmah i uređuju tekst. Ponekad se njihov željeni stil razlikuje u zavisnosti od toga šta pišu.

Dok pišeš budi svestan i dužine teksta. Koristi dovoljan broj reči kako bi značenje bilo jasno, ali ne koristi nepotrebne reči kako bi nešto ulepšao. Poslovan stil mora da bude jasan i koncizan, a nikako pompezan. Zapamti da u poslu niko nema vremena da čita više nego što je to potrebno.

Optimalna granica

Trebalo bi da nađeš balans kada neophodne informacije treba da prebaciš u pisanu formu, u smislu da ne treba ni suviše kratko da napišeš nešto. Prava mera je kada je suština koju si želeo da preneseš dovoljno jasna i kada si siguran da neće biti pogrešno shvaćena.

Takođe, izbegavaj da koristiš žargon ili skraćenice jer mogu da znače različite stvari različitim čitaocima. Bez obzira na stil pisanja, svaki autor mora da korektno pročita i uredi kompletan pisani materijal čak i elektronsku poštu.

Ne pišeš romane

Kada pišeš nešto u poslovne svrhe, imaj na umu da ne pišeš sledeći veliki klasik. Pisanje treba da ti bude opisno koliko to od tebe zahteva posao, ali ne moraš da upotrebljavaš živopisne slike koristeći velike reči i brojne stilske figure.

Ukoliko nisi siguran kakav je tvoj stil i koliko je dobro tvoje poslovno pisanje, potraži savet za sebe među ovim redovima ili pošalji mail kako bi to brže otkrio.

Koliko verujemo u ono što pišemo

Pažljivi profesionalci su nam objasnili da su za pisanje, osim olovke i papira, potrebni inspiracija i motivacija. Tim redosledom. Inspiraciju nalazimo u svetu koji nas okružuje, kao i u sopstvenoj duši. Motivacija nam napreduje, u skladu sa čvrstinom volje koju posedujemo. Ali, da li je ovo dovoljno? Šta se dešava sa druge dve noge od stola – disciplinom i verom u ono što radimo? Ostvareni pisci imaju sve ove osobine naštelovane na maksimum. A šta je sa nama?

Disciplina discipline

Mislili ste da je stvar rešena onog trenutka kada ste shvatili da ste i više nego dobro motivisani da na nebeski svod slavnih okačite i zvezdu sa svojim imenom. Međutim, motivacija je nestalna i ukoliko se u pravom trenutku ne ukrcamo u taj voz, napustiće peron bez nas, to je sigurno. Zato ona ne putuje samostalno već ima pratioca koji je zadužen da je sprovede do željenog mesta. Ta družbenica je disciplina.

Disciplina je naš tutor koji je zadužen za pravilno upravljanje vremenom. Uspeli smo da održimo u životu ono dete u sebi, čija mašta je zaslužna za rađanje ideja. Ali kao što to sa decom uvek biva, ona bi se večno igrala i jela čokoladu za sva tri obroka, plus užina. Deca žive u sadašnjem trenutku i ne osećaju odgovornost za svoje postupke. Danas će biti neustrašivi vitezovi, sutra kauboji ili lopovi. Da oni odlučuju, sve ideje bi bile trenutni blesci munje koja perfektno osvetli scenu i odmah potom nestane i uključi mrak.

Da bi smo bilo šta u životu uradili kako treba, moramo ovo dete dovesti do zrelosti. Jer disciplina je stvar perspektive. Moramo biti sposobni da vidimo sebe u budućnosti. Ne smemo se zaustaviti u trenutku kad smo osedlali šarca i krenuli u juriš na zamak. Da bi akcija uspela treba da delujemo, a kada zasednemo na tron možemo post festum analizirati bitku u kojoj smo pobedili.

Verovali ili ne

Možda će nam se to učiniti suvišnim komentarom, ali uspešno pisanje zaista zavisi od toga koliko verujemo u ono što radimo. Ako smo izabrali da pišemo u žanru za koji smatramo da je popularan, a ne leži nam, onda će nam i vera u poduhvat podrhtavati kao fatamorgana na pustinjskom suncu. Ili smo izabrali da pišemo o temi koja nam i nije baš bliska pa su nam likovi ispali nekako neuverljivi, kao bokser pero lake kategorije (da ne kažem papir kategorije). On zadaje udarce ali ne možete se oteti utisku da su pretnja samo za komarce.

Kad se zagledate u sebe shvatite da možete da pišete dobro samo o onome što poznajete i volite. I to je u redu. Nekim drugim temama neka se bave oni koju tu teritoriju osećaju kao svoju. Nije važno da li ste se sa temom upoznali praktično ili teorijski. Ako je niste doživeli, to ne znači da je ne razumete dovoljno da bi ste pisali o tome kako vi to vidite.

Neko je jednom rekao da je lenjost fiziološki skepticizam. U ovoj izjavi sadržane su obe kategorije koje smo u ovom tekstu dotakli. Dakle pomeri prst i spusti reči na papir, i to će biti najveći dokaz tvoje dobre vere.

Rezultat pokušaja da se izbegne sloboda izbora i odgovornosti za taj izbor, Sartr naziva „loša vera“. Budimo lojalni sebi i svojoj svesti i potrebama, pa nam ni postavljeni cilj neće biti van dometa.

 

Šta moraš da promeniš da bi postao pisac?

Ovo je moja mantra kako da prekineš iluzije i dopustiš da pisanje počne da se bavi sa tobom, a ne ti sa pisanjem. Probaj, može biti korisno.

  1. Ne znam ništa o pisanju. Sve što treba mogu da naučim – Postoji puno grupa kojima se mogu pridružiti i kursevi pisanja koje mogu pohađati. Na tone knjiga mogu da pročitam. Širom Interneta postoji hiljade korisnih sadržaja. A u mojoj glavi je beskrajna zaliha ideja koje su donete tokom celog života iskustava i osećanja.
  2. Preteško je da mogu da radim šta god želimništa me ne može zaustaviti ako želim da budem pisac. Sve što trebam mogu naučiti od drugih ljudi. Da, neću uspeti. Da, biće teško. Sve što moram da uradim je da se vratim gore.
  3. Previše sam zauzet životom da bi mogao da stvorim svo vreme koje mi trebamogu da naučim da ne gubim vreme. Za to mogu iskoristiti svaku dragocenu minutu koju mogu da otkinem iz svog rasporeda. Spavaću malo manje ako moram.
  4. Nikome se neće svideti o čemu pišem. Nateraću ljude da vole moje stvari – naučiću kako da pišem tako dobro da će se svideti svakom ko pročita moje pisanje. Povezaću se sa drugim piscima i zajedno ćemo privući mase. Naučiću da napišem buket reči.
  5. Previše je pisaca. Svetu je potrebno više pisaca – urednici se stalno žale da ne mogu pronaći dovoljno istinski talentovanih pisaca. Svet je počeo pričama. Svet se hrani pričama. Ja ću oblikovati svet.
  6. Biti pisac nije ‘posao’. Biti pisac je stil života – neću o tome razmišljati kao o poslu, već o načinu života. Život u kojem mogu naučiti svet onome što sam naučio. Život u kojem mogu da pričam priče koje slamaju srca i podstiču strasti ljudi.
  7. Previše sam neiskusan da da bilo šta kažemNišta me neće zaustaviti. Kad dođem do tačke kada kažu da sve prestaje, moje pisanje će živeti i dalje.
  8. Sve je to prevara kojom mogu da razbijem sve stereotipedokazaću da pisanje ne mora biti teško. Dokazaću da pisci ne gladuju.
  9. Ti nisi pisac.  Ja sam pisac – I od danas će moje reči nadahnjivati nebrojene duše lutalice. Iskoristiću novi posao. Učiniću da se svet ponovo zaljubi u reči.
  10. Prestrašno je biti hrabarmogu da pobedim svoje strahove i krenem napred da potražim sredstva za život koja želim.

Jednostavno. Sedi i piši.

Kako da napišeš knjigu?

Mnogi ljudi kreativne poslove tretiraju kao čistu zabavu. A sve što kreativna osoba radi je uvek čista zabava i ništa ozbiljno, zar ne? Naravno, pogrešno.

Bilo koji uspešan pisac reći će vam da je pisanje naporan posao koji treba preduzeti sa svom odgovornošću. Dakle, ako želite da nastavite – na primer – da pišete čistu zabavu to biste trebali raditi samo iz zabave. Trebali biste to zadržati kao svoj mali hobi i ne očekivati da će to ikada postati vaš posao sa punim radnim vremenom.

S druge strane, ako želite da budete pisac sa punim radnim vremenom, morate se prema tome odnositi sa velikom ozbiljnošću. Kao i bilo koji drugi posao, pisanje sugeriše puno rituala i navika. Ovo je posebno slučaj kada je u pitanju pisanje vaše prve knjige – vrlo ozbiljan poduhvat koji se ne može olako shvatiti. Ovi rituali ne samo da vam čine posao ne samo lakšim već i uzbudljivijim i prijatnijim. Evo nekih od njih:

Zamislite sebe kako radite produktivno

Kao osoba koja se bavi kreativnim zanatom, trebalo bi da imate vrlo bogatu i živu maštu. Štaviše, vaša mašta utiče na vaš svakodnevni život. Na neki način ima moć nad vama. Sada, kada se odlučite da napišete određeni komad (esej, poglavlje, svoju prvu knjigu itd.), Možda ćete ponekad primetiti da nerado počinjete da pišete. Verovatno ćete se složiti da zamišljate sebe kako se naginjete nad tastaturu i teško nalazite šta biste napisali.

Ako je tako, onda ste pustili mašti da vam stoji na putu umesto da vam pomogne. Odugovlačite jer ste se zamislili na ovaj način. Dobra vest je da ste vi i dalje zaduženi za proces, a možete ga promeniti nabolje jednostavnim predstavljanjem sebe kao rog izobilja reči. Dakle, budite ohrabreni da svaki dan provodite neko vreme samo sedeći i zamišljajući sebe kao plodnog pisca i radujući se tome. Možda nekome izgleda glupo, ali samo probajte – i budite uvereni, osetićete efekat.

Naučite da upravljate svojim vremenom

Ovo se možda čini nimalo pametnim, ali želeli bismo da uđemo u malo više detalja. Bez obzira da li radite na knjizi koju će objaviti velika izdavačka kuća ili na e-knjizi, to je i dalje veliki deo posla. Kao takav, podstiče odlaganje. Dakle, na vama je da se disciplinujete tako što ćete svaki dan deo svog vremena posvetiti pisanju. Svoju normu možete sami definisati – to može biti jedan sat ili hiljadu reči dnevno.

Ako još uvek niste upisali svoj posao sa punim radnim vremenom i morate da odete u kancelariju, možete se probuditi ranije i pisati ujutro. Čak i ako niste jutarnja osoba, i dalje ćete shvatiti da je ovo sanjivo stanje savršeno za kreativno pisanje.

Pišite dnevnik

Velike su šanse da se možete setiti slučaja ili dva kada vas je neka ideja pogodila, recimo, kada ste bavili namirnicama i pomislili ste da o tome morate pisati čim se vratite na računar. Ipak, kada ste došli do svog računara, više se niste mogli setiti o čemu ste želeli da pišete! Ne bi li bilo sjajno pohraniti sve svoje ideje na jednom mestu? To ne mora biti stvarni papirni časopis. To bi mogla biti i aplikacija na vašem telefonu ili diktafon – sve što vam najbolje odgovara.

Ne osuđujte sebe pre nego što završite

Svako od nas je svoj najgori kritičar (zapravo, ovo se odnosi ne samo na pisanje.) Dok pišemo, imamo izuzetno iskušenje da nastavimo sa ocenjivanjem svog rada i na kraju kritikujemo sebe. Ova kritika je, međutim, retko konstruktivna, jer smo se već potrudili i ne možemo zaista ponuditi ništa bolje.

Ono što treba da shvatite je da dok pišete – u fazi ste pisanja, a faze lekture i korekcije slede kasnije. U skladu sa tim, vreme za kritiku i traženje boljih rešenja doći će kasnije. A sada – samo pišite!

Rešite se ometanja

Pisanje je vrsta posla koji zahteva puno fokusa da bi se obavilo ispravno. Dakle, kada sednete da pišete, morate biti sigurni da vam ništa ne odvlači pažnju. Obavestite porodicu i prijatelje da vas neće uznemiravaju, isključite mobilni telefon i uklonite ga iz vida itd. Ako morate da pišete na mobilnom telefonu, pogledajte aplikacuju Focus Writer. To je aplikacija za pisanje koja  blokira obaveštenja svih ostalih aplikacija kada je otvorite, tako da možete jednostavno raditi svoje stvari bez ometanja.

Probudite inspiraciju i redovno vežbajte pisanje

Istina je da ne možete jednostavno zgrabiti inspiraciju za vrat i prisiliti je da radi za vas, što je vrlo žalosno. Međutim, možete se učiniti otvorenijim za inspiraciju. Možete jednostavno sedeti i razmisliti o svojoj knjizi: svoje početne ideje, delove koje ste već napisali, stvari koje su vas inspirisale da ovo prvo napišete i stvari takve vrste.

Možete vežbati i Asocijativno pisanje, pogledajte na mom sajtu neke od vežbi za pisce ili se priključite mojim webinarima gde vežbamo pisanja i maštu zajedno.

Ne prestajte da čitate

Nije tačno pretpostaviti da kada jednom i sami postanete pisac, više ne morate čitati ono što drugi ljudi pišu. Jednostavno rečeno, morate da nastavite da čitate ako želite da poboljšate svoje pisanje. Ostanite otvoreni za nova iskustva

Čitanje drugih autora jedini je način za dobijanje novih ideja. Kao što svi znamo, inspiracija je uvek neuhvatljiva i neočekivana. Dakle, nove ideje možete dobiti iz svih vrsta iskustava. Pisanje u drugom žanru, eksperimentisanje sa slobodnim pisanjem, putovanja, programiranje itd … ima puno različitih stvari koje možete isprobati.

Poenta svake od ovih navika nije u tome da se primorate na pisanje: kreativno pisanje nije montažna traka u fabrici. Poenta je da nastavite da pišete jer uživate. Više ste nego dobrodošli da isprobate bilo koji ili sve moje skromne predloge. Kao kolega pisac, takođe vam želim dobrodošlicu da podelite svoje navike i rituale vezane za pisanje!

Kako privući publiku

Ukoliko tek počinješ da se baviš pisanjem ili si već dugo u tome, verovatno si upućen u različite načine i tehnike koje ti pomažu da razvijaš svoj talenat. Iako postoji dosta opcija da profesionalno usavršavaš svoje pisanje, moraš da ispunjavaš i određene kriterijume. Ako uklopiš ove standarde u dnevni raspored onda ćeš verovatno da ostvariš uspeh na duži vremenski period. Ako ne uspeš u ovome, videćeš da su tvoji napori u najboljem slučaju nedovoljni.

Šta je to što nekog autora čini uspešnim ? Svako ko se bavi nekim oblikom pisanja, a iskusio je nešto što je najbliže uspehu, zna da pisanje i nije najlakša stvar na svetu. Ne samo da treba da znaš da ćeš se konstantno suočavati sa nekim izazovima već takođe stalno moraš da budeš aktivan, edukovan i bolji od ostalih koji to isto rade. Evo šta je potrebno da učiniš:

Piši upečtaljivo, redovno

To nije samo napisati nešto par puta mesečno. Ili nedeljno. Potreban ti je ubedljiv sadržaj koji privlači određenu publiku. Što imaš šira interesovanja i znanja, veći uspeh iskusićeš ranije. Neki autori pišu pet, šest tekstova dnevno, svaki dan i po godinu dana dok ne dostignu uspeh.
Neguj odnos sa čitaocima

Ovde se ne radi samo o doslednosti u pisanju nego o negovanju odnosa sa publikom kao i povećanju broja onih koji te čitaju. Odgovaraj na komentare, mailove, prati njihova interesovanja i potrebe.

Angažuj kroz pričanje priče

Kako budeš sve bolji u pričanju priče, veća je verovatnoća da ćeš se ranije dokazati kao autor sa kredibilitetom. Činjenica je da se ljudi više zainteresuju za ono o čemu pišeš tako što i njih angažuješ u tome. To se dešava kroz moćan alat zvani pričanje priče. Pri tom, bolje da imaš srodne koncepte jer ćeš brže moći da razviješ interakciju sa publikom.

Strateški privlači čitaoce

Potrebna ti je dobra strategija da privučeš veliki broj čitalaca. Bilo da je u pitanju razumevanje SEO ili on line marketinga, to mora da bude baš za tebe prava strategija. Boljim poznavanjem mehanizama delovanja ovih tehnika, brže ćeš povećavati broj publike kroz vreme.

Uvek budi aktuelan

Autor u trendu uvek je zanimljiv i rado čitan autor. Ako pišeš o aktuelnostima iz tehnologije nemoj započinjati tekst sa pričom o samopouzdanju. Kada su u pitanju načini kako zaraditi novac, nemoj pričati priču o dobrom zdravlju. U tome je poenta. Budi aktuelan tako da možeš da ponudiš određenu sigurnost svojoj publici na temu koja je njima bitna. Takođe, na ovaj način učinićeš srećnim i pretraživače poput Google-a na primer.

Podkast

Iako ti podkast možda ne garantuje siguran uspeh, pomaže ti u izgradnji i negovanju odnosa sa publikom, a možeš da ga koristiš kako bi promovisao ono što si napisao kao i svoj celokupan rad. Ostani dosledan sa ovim alatom kako bi osigurao veliki broj čitalaca na duži vremenski period.

Napiši nešto posebno

Kreiraj neki poseban sadržaj koji će čitaocima ponuditi realnu vrednost. Ako ti publika veruje, a pri tom se i povećava broj onih koji te čitaju i prate tvoj rad onda je ovo svakako pravi savet za tebe. Tekstove koji imaju posebnu vrednost dovoljno je da objavljuješ jednom mesečno.

*

Kako nastaje dobar tekst, kako razmišlja onaj ko to sve piše ? Na ovom mestu upoznaćeš se sa tematsko – motivacijskim prostorom koji ti je potreban da bi napisao kvalitetan sadržaj. Saznaj kako jezik svakodnevnice može unaprediti tvoje pisanje i koje je uputstvo koje ti je potrebno da bi lakše kreirao originalne i korisne tekstove. Napiši neki tekst i započni sa svojim efektnim pisanjem.

Inspiracija – o čemu se tu radi

Znate ono kad vas zasvrbi glava, ali ne zato što niste oprali kosu, već vam nešto grebucka lobanju iznutra? Pri tom ne bira ni vreme ni mesto da se razvije u punoj veličini. To je ona misao koja osvetljava i najzabitije kutke našeg bića. Izašla je iz skrovite pećine i poziva sve ostale misli na vaseljenski sabor reči. Čini da se ponašate zaposednuto i protivno svim zakonima opstanka.  Taj duh iz lampe se odaziva na ime inspiracija.

Iskra svetlosti

Koliko puta vas je ova inicijalna kapisla nepogrešivo pogodila pravo u centar sopstva? Zatekla vas razoružane, sa pogledom koji bludi okolo. Niste očekivali udarac sa te strane. Mislili ste da je stvaranje proces koji počinje namerom rođenom iz nekakve potrebe. Kao kada ribar zabaci mrežu u onoj hladnoj jutarnjoj tami, jer su mu deca gladna. A ulov mu zavisi od gustine okaca od kojih se mreža sastoji. Naravno, i od količine ribe u moru. Jer očekivanje je snažna sila privlačenja…

Ipak, nastajanje neke ideje direktno zavisi od intenziteta strasti koju vaša mašta poseduje. Zanos je taj zamajac koji idejama uliva pokretačku snagu. Tada ona preuzima vođstvo i vrti kormilo naše volje po svom manijačkom nahođenju. Nama ne preostaje ništa drugo nego da joj se povinujemo, štiteći slobodnom rukom meke delove tela. To je u stvari onaj svetionik obavijen maglom prema kome se stari ribar upravlja. Ona luča koja svojim sjajem omogućava da senke dobiju telo, a boje zaplešu pred očima.

Vučna sila

E sad, nije baš sve toliko provizorno u ovom lovu na reči. Da nema i svesne namere, ribar bi ostao u plićaku i pućkajući lulu uživao u rumenilu zore. Ali, kod kuće deca plaču. Zato se ribar seti da je u stvari nešto hteo. I krene da navigira krećući se prema severnjači koju je uhvatio u raskoraku sekstanta. Sad može da razvije mrežu i ispuni svoj plan.

Obuzet je idejom i motivisan da ode tamo gde treba da bi je ostvario. Jer inspiracija nas traži, nalazi ili odbacuje kao nepredvidiva ljubavnica. Motivacija je pak kao lovac koji sve to radi svom plenu. Najgore što se sa ljubavnicom može desiti je da se predomisli i ode. Lovcu – da ode na pijacu i kupi tuđi ulov jer ne sme kući praznih ruku.

Svi pravimo gibanicu od istih sastojaka, ali svakome ispadne drugačije. Motivaciju čine osnovni sastojci, ali inspiracija je aromatični začin. Služeći se proverenim receptom zaista ćemo je napraviti, ali ako smo inspirisani opčinićemo sve koji je budu probali.

Inspirisati nas može bilo šta, u zavisnosti od oblika koji je muza uzela. S druge strane, motivacija nije stvar sudbine ni naučne fantastike – ako nešto zaista želimo, i ako pritom imamo pred sobom jasno definisane ciljeve, neće nam biti teško da se motivišemo za njihovo ostvarivanje.

I da parafraziram Salvadora Dalija :“ Inspiracija bez ambicije je ptica bez krila.“

 

Kako ostvariti ciljeve uspešnog pisanja

Dobar plan, motivacija, strpljenje i upornost

 

 

Kada vežbaš pisanje svakog dana, neizbežno i postavljaš nove ciljeve i donosiš razne odluke povodom toga. Dovoljan je samo entuzijazam da sastaviš listu prioriteta i želja da bi mogao kasnije samo da ih slediš na svom putu do pisanja koje ima kredibilitet.

Uvek postoji bar jedan aspekt tvog pisanja u kojem si stvarno uspešan. U skladu sa postignutim uspehom, gradi svoje ciljeve za naredni period u kom ćeš biti zadovoljniji onim što napišeš, a samim tim postaćeš kvalitetniji pisac.

Da bi se ove zamisli ostvarile, moraju se pretvoriti u realne ciljeve, a ciljevi u svakodnevno vežbanje i strategije realizacije tih vežbi.

Definisanjem i realizacijom zadatih ciljeva kroz vežbanje, svakako ćeš doći do uspeha, odnosno, do efektnog pisanja sa magnetskim efektom.

Ipak, realizacija zacrtanih ciljeva nije lagan zadatak. On podrazumeva proces razmišljanja o željenoj temi, analizu, planiranje i dobru strategiju pisanja. Realizacija podrazumeva i stalnu motivisanost da se radi, odnosno, piše u kontinuitetu.

Da bi olakšao da se tvoji ciljevi što lakše oslikaju u realnosti, sledi neke korake kojim možeš brže da dođeš do uspeha.

  1. Definiši autentično i jasno: Pre nego što se upustiš u pisanje, kreni od svojih želja. Ako znaš šta tačno želiš da pišeš, tako ćeš jasnije znati i kojim putem treba da kreneš. Dešava se nekada da pisac jednostavno ne zna šta bi pisao, nema jasnu sliku šta je to što bi imalo neko značenje za njega. Nejasnoća u željama dovodi do toga da se trudiš, ulažeš u sebe i svoj rad, pri tom rasipaš svoju energiju i resurse na nešto za šta misliš da bi moglo da te dovede do uspeha, ali neće. Na taj način ideš u susret svoj želji na nejasan i nedefinisan način.

Razmisli šta bi mogao da pišeš, a da se pri tom osećaš ispunjeno,uspešno, srećno. Konkretizuj koje to veštine, a koje poseduješ, mogu da te vode do tog osećaja prilikom pisanja. I ne upoređuj se sa drugim piscima. Definiši svoje ciljeve samo na osnovu ličnih afiniteta i sposobnosti. Tek kada si siguran u ono što želiš da pišeš i koji je to žanr u pitanju, možeš da pređeš na sledeći korak, a to je formula i razrada vežbi koje će ti pomoći da ostvariš svoje lične ambicije.

  1. Formulisanje ciljeva kroz vežbanje: Ovaj korak je možda važniji od prethodnog. Nekada, kroz jednu veštinu koju posedujemo odredimo više ciljeva, a ponekad je sama veština ujedno i cilj. Cilj je ono odredište kome se teži kako bi se ostvarili kroz kvalitete koje posedujemo. Prema njemu usmeravamo snagu i resurse. Cilj daje odgovore na pitanja ’šta je ono što bih trebao da pišem kako bih se osećao ispunjeniji’ ali i isto tako ’gde grešim kada često nailazim na kreativne blokade u svom pisanju’ Cilj je okvir i putanja koja vodi do potpunog ostvarenja. Zato je važno svakodnevno raditi na tome i vežbati pisanje što je više moguće. Evo o čemu bi još trebao da vodiš računa prilikom utvrđivanja sopstvenog plana i programa vežbi:
  • Jasno i precizno utvrdi šta želiš da napišeš. (npr. Želim da napišem par naučnih eseja na određenu temu)
  • Razmisli koje su ti veštine za to potrebne i na koje sve načine možeš da dođeš do cilja. Šta je to potrebno da uradiš da bi uspeo. Npr. Kroz određenu literaturu nadogradiću znanje koje mi možda nedostaje, pohađaću radionicu ili kurs koji mi može u tome pomoći, upisaću Fakultet i sl.
  • Koje veštine poseduješ i da li bi trebalo da ih unaprediš. Npr. Brzo učim, dobro pamtim, odličan sam u organizaciji svog vremena…
  • Definiši vreme za svaku aktivnost koja vodi ispunjenju cilja. Npr.dnevno, nedeljno, godišnje…
  • Razmisli o ljudima koji bi mogli da ti pomognu. Npr. Priljatelji će mi preporučiti neki dobar sajt, profesor će mi pomoći na konsultacijama i sl.
  • Postavi jasne parametre koji će ukazati da si na dobrom putu. Npr.pohvale drugih, uspešno razvijene neke veštine i sl.

Tek sa osmišljenim planom i dobrom strategijom, možeš da kreneš u realizaciju svojih ciljeva. Postizanje ciljeva ne funkcioniše po principu zakucavanja lopte u koš, traži vreme i ozbiljnost, a najvažnije od svega- traži stalnu motivisanost i volju za angažovanjem.

Ako si precizno definisao cilj, razradio ga kroz zadatke i vežbe, smanjićeš šansu za gubitkom volje u realizaciji tog cilja. Niko nije uspeo, a da se pre toga nije potrudio. Budi strpljiv, uporan i već si na putu da postaneš ostvaren i uspešan pisac.

Za koga pišemo?

Nepobitna je činjenica da, koliki god da smo usamljenici, ipak ne živimo na pustom ostrvu. Shodno tome, ako pišemo, ne pišemo poruke u boci. Kroz drugu rupu na saksiji vidimo da papirus pripada romantizovanoj istoriji. Njegovi naslednici zovu se digitalni mediji. Oni funkcionišu po sopstvenim zakonitostima.

SEO iz pećine

Posmatrano iz istorijske perspektive, nikada nije bilo jednostavnije preneti neku poruku. O beskonačnom multipliciranju recepijenata, nekadašnji emiteri sopstvenih misli su mogli samo da sanjaju. Današnja sredstva izražavanja su mnogobrojna i višenamenska. Put od misli do poruke je naizgled pojednostavljen i dostupan svakome ko ne koristi telefon od bakelita.

U tom okeanu pruženih šansi za samopotvrđivanje kroz masovnu komunikaciju, pluta jedna ribica, nema ali sa pitanjem u mehuriću koji iz sebe istiskuje. „ Kome se obraćam?“. Morski krastavac bi joj, da može, rekao: „ Pa zavisi od toga šta hoćeš da kažeš!“. Ali, to su srodna bića sa dna okeana, koja sa nama imaju isključivo fosilnu vezu. Oni ne znaju da u svom vodenom ataru imaju neman zvanu SEO koja gaji velike apetite prema čitavim rečenicama iz naših misli, i u slast ih proždiru.

Sve bi to bilo u redu , da su aktivnosti ove ale slika prirodnog lanca ishrane. Međutim, dešava se da u iskonskom strahu od predatora, uključujemo autocenzuru i kompleksne misli svodimo na čitljive signale, zarad upotrebne vrednosti. U ovom slučaju, korisnost nadvladava autentičnost. Misao se svodi na informaciju čiji odjek zavisi od broja korisnika koji želi da je čuje. To jest, relevantna je ukoliko ispunjava zahteve onog odsečka vremena u kome je nastala. Ako pokušate neku nadogradnju smisla, dobićete nogom u zadnjicu, i vratiće vas na početak reda.

Povratak papirusu

Ova biljka je živi dokaz da se biološka datost može transcendirati.  Njen produkt papir je lakše prenositi i umnožavati od kamenog bloka potpisanog klinom i čekićem. Kakvoća mu je takođe podatnija za urezivanje beskonačnih misli o čemu, zašto i kako? Gustim tkanjem svojih finih niti on tvori jedan koordinatni sistem sposoban da izmeri našu veštinu pisanja i nivo inteligencije. Pomaže nam da se lakše i preciznije lociramo na požuteloj mapi literarnog blaga.

Papir nam dozvoljava da stavimo sebe u poziciju ranjivosti i izložimo se riziku da budemo ismejani. Zatomljuje u nama prirodnu zainteresovanost za materijalni dobitak i diže nam pogled ka udaljenom horizontu. Dopušta nam da uživamo u lepoti reči i njihovom zvuku. Omogućava da rečenice, ma koliko duge bile, zrače životom i uzbuđenjem.

Podstiče nas da kažemo istinu, naročito onu neprijatnu koju nema ko da saopšti. Da nas zapamte jer smo predvideli budućnost. Preko njega možemo da plasiramo svaku dodatnu informaciju koje smo se naknadno setili. Dobar je filter za naše stečeno iskustvo i okruženje iz kojeg smo potekli.

Tako papirus transpiriše naše misli i inspiriše nas da se iznova stvaramo, svakom novom reči koju smo nežno ili sa besom, ljuti ili ljubopitljivi, na njegovo telo spustili…

 

 

Kako se izražavamo

Svi pravci u umetnosti imaju sopstvena sredstva izražavanja, pomoću kojih se ideje prenose na ili putem odgovarajućih medija. Kod nekih su to sllike, a kod nas koji volimo da pišemo, to su reči. One nam služe pre svega da formulišemo misli. Potom i da ih modelujemo na način razumljiv našoj publici. Da bi izbegli vavilonsku pometnju, moramo znati šta i kako pišemo.

Šta želimo da kažemo

Svako posmatra svet oko sebe iz svog vlastitog ugla. Radi uspešne komunikacije, biće potrebno da se uživimo u tuđi ugao gledanja. Različite perspektive daju jednoj istoj poruci različita značenja. Kako reče jedan Pisac, reči ne pripadaju nama, već poverenju onoga koji sluša.

Možda nam se dešava da imamo ideje koje je teško oblikovati tako da budu svima razumljive. Zato moramo dobro da utvrdimo kakvu poruku želimo da prenesemo. Osim što moramo dobro da poznajemo ideju koju želimo da iznesemo na svetlost dana, da bi istakli najvažnije moramo da poznajemo jezik.

Pored podrazumevanog poštovanja književnih normi, sadržaj, ideja i poruka će biti razumljiviji ukoliko se postigne jednostavnost i tačnost u izrazu. Tako će se i čitalac lakše uživeti u ono što želimo da mu saopštimo. To je neophodno iz zbog selektivnosti percepcije. Ona često zavisi od naših očekivanja, potreba, želja, mišljenja, stavova i uverenja – perceptivniji smo za ono što je u skladu s našim očekivanjima, stavovima.

…i kako to radimo

E sad, da bi smo ostavili dojam pisca bujne imaginacije i još bogatijeg vokabulara, upadamo u zamku redundantnosti. Svakog pisca ona čeka spremno razapeta, i kamuflirana prevelikim brojem nepotrebnih strana.

Prilikom smanjivanja nereda u našem pisanju moramo biti spremni da eliminišemo izraze koji ne dodaju ništa onome što je već rečeno. Ali, da li se dobri pisci nikada ne ponavljaju? Pa naravno da ne. Mnogi od njih čak imaju i omiljene reči i ne propuštaju ni najmanju priliku da ih puste u promet.

U efektnim strategijama ponavljanja možemo da vidimo kako se pisci oslanjaju na ponavljanje jer time naglašavaju ili razjašnjavaju glavnu ideju narativa. Pažljivim ponavljanjem ključnih reči i strukture rečenice možemo uspostaviti jasnije veze u našem pisanju. Znači, treba da izbegavamo ponavljanje reči samo u slučaju da ono naše pisanje čini dužim, a ne boljim.

Kad god smo u mogućnosti, treba da smanjimo dugačke pasuse na kraće fraze. Fraze opet možemo da svedemo na pojedinačne reči. Ukoliko izbacimo i prazne fraze, sprečićemo sebe u narcisoidnom pokušaju da se pokažemo. Ako jedna reč proguta značenje drugih reči, koristite samo tu reč.

Dakle, koristimo metanoju, čin preobraćanja pisanja putem naglašavanja reči uzimajući u obzir izraz i redefinisanje, i jasnoće izraza pružanjem poboljšane definicije. Kada se stavimo u ulogu čitaoca koji zajedno sa nama revidira tekst, pojačavamo i osećaj spontanosti pri stvaranju.

I ne zaboravite, ’mišljenja su kao guzice, svako ima po jedno’!