Jednom sam otišao na književno veče u jednoj od najvećih mentalnih ustanova. Da se čita poezija. Sedeli smo zajedno mi kao normalni i oni koji to kao nisu. Stanari tužne kuće. Bio je čak i jedan poznati pesnik. Kao gost. Svi su u njega gledali, dok se on onako dobrostivo smeškao. Trebalo je da čitaju […]
Imao je jasan plan. Na kraju radnog dana, otići će u poslastičarnicu na ćošku i poješće najveći kolač koji može da dobije za te pare. Cilj je bio da se dobro najede. Najednom, dan je dobio boju, sinje kamenje smešne oblike, kolica su bila bicikl i ništa nije bilo teško, čak ni ranjena stopala, bosa […]
Komšija, zvani Mile od milošte, jer njegovo pravo ime niko od klinaca nije znao zasigurno, je bio poštenjačina. Rano je ostao udovac i , iako je voleo decu, svoju nije stigao da ima. Nikada nije pričao zašto se nije ponovo oženio, i sada kada je uveliko prevalio 60-tu, niko ga više nije ni pitao. Ostao […]
,,Kako bih voleo da imam sad jedno ćebe,” – pomislio je za sebe Nega, ,, a i par čizama za broj veće.”. Prokletinje su užasno žuljale, pa je bio primoran da ih nosi na bosu nogu. Golo stopalo i hladna guma za broj manja bila je svojevrsna golgota. ,,Nema tvog broja”, objasnili su mu, ,,to […]
Beograd je metropola, grad koji nikad ne spava, u kome sve ima, mesto gde se prošlost i budućnost spajaju kao Sava i Dunav. U Beogradu i kontejneri imaju dušu, onu ponosnu, slovensku. Lep je i moj. I zato je lako pisati o lepim stvarima koje volimo. Ja želim da iz taloga svakodnevnog, pred čim okrećemo […]
Kada je u pitanju drama i intenzitet, ostaju li vaše kratke priče… kratke? Da li čitaoci reaguju sa „hm-hm“ umesto na „oh Bože!“? Dobra vest je da je lako dati kratkim pričama uzbuđenje – ako znate trikove. Kako da pišete dramatične i uzbudljive kratke priče Ostavite nešto mašti. Hoćete da izludite vaše čitaoce? Dražite ih […]
Moja cura ima male grudi i bradavice veličine trešnje. Kada svršava dere se kao divlja mačka i stenje kao da će da umre. Mislim, to je u redu, kada su zatvorena vrata sobe i terase. Meni je u suštini svejedno, mada bih ponekad voleo da vikne nešto drugo, bilo šta. “Ljubavi”. “Pocepaj me svinjo”. “Prestani […]
Stigli smo rano, još dok su poslednji autobusi puštali roktave uzdahe smrdljivim gradskim ulicama. Nisi htela da palimo svetlo da ne bih video tvoje izgrebane cipele sa slomljenom štiklom i jeftinu tesnu haljinu kupljenu kod kineza.
Pre neko veče sedeo sam u nekom kafiću, sticajem okolnosti u ženskom društvu samohranih majki i raspuštenica, od kojih su neke bile moje prijateljice (a neke nisu). S ozbirom da sam i sam raspušten, nekako sam se uklapao u to društvo, pa su me trpele. Sve su uglavnom bile sa manjim ili većim potomstvom, decom koja su nedostajuće očeve doživljavala kao neku tajanstvenu fantaziju, mitsko biće koje godinama neokriveno živi u njihovoj kući i koje će se jednog dana (možda) pojaviti nekakvom čarolijom, pa da budu kao druga deca i nauče reč “tata”.
Imam jednog prjatelja, Mihajla, koji sebe smatra piscem a naročito pesnikom, i koji pati od adolescentske bolesti zaljubljivanja u hroničnom stanju. On je jedan od onih ljudi čiste duše, koju može da iskoristi čak i neki svetac. Pri tom, da stvar bude još gore, ima oblik kegle, kao da je majka priroda htela da […]