fbpx

Pisanje i rokovi

Veoma je značajno za produktivnost ako sebi organizuješ vreme za pisanje. Međutim, često se dešava da smo pritisnuti rokovima, a pisanje novog posta ne dobija zasluženu pažnju niti vreme.

Ukoliko pišeš kvalitetan content to može da ti pomogne da se plasiraš kao stručnjak u svojoj oblasti sa apsolutnim autoritetom. Kada objavljuješ postove na blogu, privućićeš nove čitaoce i uspećeš da se povežeš sa influencerima u svojoj sferi pisanja.

Vremenom, izdvojile su se određene navike koje će ti pomoći da pišeš odlične tekstove za manje vremena, što ti omogućava da kreiraš novi content bez žrtvovanja kvaliteta.

Budi sistematičan

Za efektno pisanje, moraš da imaš plan. Trebalo bi da usvojiš stav da je on line pisanje moćan marketinški alat, a ne samo aktivnost u slobodno vreme.

Pod pretpostavkom da počinješ od nule, prvi korak za tebe je da zaista poznaješ svoju publiku. Ovo će ti pomoći da odrediš generalni ton kada su tvoji postovi u pitanju. Da li bi voleo da budu formalni i profesionalni ili neformalni i spontani ?

Teme o kojima pišeš odrediće tvoj stil, ali takođe i kombinacija formalnog i spontanog delovaće veoma korisno  na tvoje pisanje. Kojim god stilom da pišeš, neće te svi čitati i to je sasvim u redu. Cilj je da imaš svoju grupu čitalaca koji će ti biti verni.

Još jedna važna stvar jeste da organizuješ svoje vreme. Drži se rasporeda pisanja i objavljivanja. Ako imaš samo dva dana u nedelji da pišeš, radi to dosledno. Nasumično pisanje i objavljivanje neće samo smanjiti tvoju efektivnost nego će i odvraćati pažnju publike.

Budi jednostavan

Ljudi žele pristup onolikom broju on line tekstova koliko mogu u tom istom danu da procesuiraju. Oni takođe žele da se probude narednog dana i da nađu još novih postova. Iz tog razloga većina čitalaca koji su pregledali ono što si pisao, neće čitati tvoj content u potpunosti.

Dakle, kako koristiti on line pisanje kako bi dao vrednost tim istim čitaocima za koje znaš da  neće pročitati tekst od vrha do dna ? Jednostavno samo budi koncizan. Uvek sa što manje reči izrazi suštinu. Jasno pisanje zahteva štedljivost. Ovo će da uštedi vreme, tvoje i publike. Takođe, vežbaj pisanje u aktivu, a ne u pasivu.

Uredi postojeći content

Ponekad će ti se dešavati da ideju koja ti se bude javljala moraš odmah da zapišeš, a nekada nećeš imati inspiraciju dugo vremena. Dešava se. U takvim slučajevima, dobra je ideja urediti neki stari tekst, naročito ako je u pitanju neka stručna tema.

Uređivanje podrazumeva promenu forme postojećeg sadržaja i ponovno objavljivanje u novom formatu, a ponekad će to značiti samo ažuriranje stare objave bez promene same forme.

Razmisli o svim postovima koje ne čitaš jer su suviše dugački i zato što jednostavno nemaš vremena ?! Nisi jedini kada je ovo u pitanju. Uvek će biti čitalaca koji će poželeti da pronađu kraću verziju određenog on line sadržaja. Pa zašto odmah ne napisati konciznu verziju ? Samo ne zaboravi da prave zasluge pripadaju autoru originala.

Takođe, možeš ponovo da objaviš i neke video zapise, infografike, prezentacije isto kao i što objavljuješ postove koje pišeš na blogu. Mogućnosti su beskrajne. Ipak, nemoj previše često da upotrebljavaš ovu metodu jer bi na taj način izgubio verodostojnost ili se pogrešno predstavio svojoj publici.

*

Ne može se preterati sa prednostima on line pisanja. Nije neophodno veliko ulaganje tvog vremena. Ponekad ti treba manje od sat vremena da napišeš inspirativan tekst koji će povećati saobraćaj na društvenim mrežama.

Uputstvo o tome šta je poželjno izbegavati, kao i pravila dobrog pisanja pronaćićeš ovde. Nadogradi to što pišeš sopstvenim veštinama pisanja. Na ovom mestu dobićeš uvid u strukturu, koja se raščlanjuje kako bi se ponovo preoblikovala u željenu formu. Dođi da naučiš kako.

 

 

 

 

 

Šampita

šampita, kratka priča

,,Kako bih voleo da imam sad jedno ćebe,“ – pomislio je za sebe Nega, ,, a i par čizama za broj veće.“.

Prokletinje su užasno žuljale, pa je bio primoran da ih nosi na bosu nogu. Golo stopalo i hladna guma za broj manja bila je svojevrsna golgota.

,,Nema tvog broja“, objasnili su mu, ,,to ti je što ti je, bolje nego da ideš bos po snegu.“

Sada je sedeo u tovarnom delu voza, kao na prikolici, ledeni vetar šibao je nemilosrdno, malene dečije glave, bez kape, uvukle su se u ramena da ublaže udar. Nega se, gledajući u stopala, pitao da li bi rane i žuljevi bili manji da je ipak išao bos.

Bio je pozno-jesenji dan, a Negi isti kao i svi prethodni. Išao je u nadničenje. On i desetine drugih. Sada je sedeo šćućuren uz svoja dva vršnjaka, desetogodišnjaka, koja su radila zajedno sa njim i čekao da voz pristane na Glavnu železničku stanicu u Beogradu i da se konačno skloni sa nesnosne vetrometine. Lakše je podnosio teret kamena natovarenog na kolica nego ovo smrzavanje. Drugovi su ga čikali da uvek može da ide peške, ako je već toliko zimogrožljiv, međutim nije ga to tangiralo jer umreti od gladi nije bila opcija za njega.

Izgubio je majku još na rođenju, došao je na svet kao siroče. Bio je sedmo dete svom ocu, koji je već tada prešao 35-tu i prvo dete svojoj nesuđenoj majci. Otac mu se ponovo oženio i ponovo doživeo istu sudbinu, tako da za njega je malo ko mario i brinuo. Možda samo deda koji bi mu, ponekad, doneo šaku čvaraka, malo surutke i komad proje.

Voleo je tog dedu i mrzeo Nemce. Tako mu je bar rekao deda, inače povratnik sa Solunskog fronta, kada je, prestravljen, posmatrao avione i bombe koje posipaju po njegovom gradu tog 6. aprila ’41. godine. On sa svojih svega 6 godina je po prvi put sa strahopoštovanjem gledao te velike metalne ptice kako seju razdor, plamen i stradanje, a deda je rezignirano samo rekao: ,, Opet Nemac, proklet bio!“ Od tada Nemac je bio simbol straha i smrti.

Već sa 7 godina je obavljao sitne poslove koje je mogao sa svojim nejakim rukama u zamenu za hranu, a od letos je, zahvaljujući komšiji Miletu, išao na pravi posao i dobijao dnevnicu. Sitnu sumu ali bar nije bio gladan danima, kao što se ranije dešavalo.

Metalna šklopocija se konačno oglasila, pijuk je najavljivao da se bliže peronu. Sa olakšanjem je skočio sa vagona i užurbanim hodom krenuo put izlaza kako bi što pre zagrejao svoje, od zime ukrućeno telo. Destinacija je bila ulica Kralja Milana, ili od skora ulica Maršala Tita. U toku je bila obnova i gradnja Beograda nakon oslobođenja.

Rad nije bio lak, ali Nega se nije bunio, svojim dečijim ručicama je zrelo podizao kamen i bacao u kolica. Radio je predano zato što je znao da ako posustane, kući će ići gladan, toj hladnoj kući bez ljubavi i topline, bez večere i toplog majčinog krila. Ako odustane nikog neće biti briga, a ako večeras legne sit, to su ga te ručice, otvrdle pre vremena, i čelična volja nahranili.

Kraj prvog dela

Magijski realizam – magično realan

magijski realizam, devojka koja čita, sjaj iz knjige

Sećam se kada sam se prvi put upoznala sa književnim pravcem magični ili magijski realizam.

Nesvesna da uopšte postoji tako nešto, počela sam da čitam „Sto godina samoće“ od Gabrijela Garsije Markesa. Započela sam to putešestvije i već posle desetak strana bila skroz zbunjena. Znala sam da priča prati jednu porodicu kroz vreme, međutim nigde to vreme nije bilo jasno definisano. Mesto gde su prva dva člana porodice došla je bilo izmišljeno. Zapravo, njih dvoje su prvi koji su se tu nastanili i podigli prvu kuću. Pitala sam se gde su to, zaboga, došli?

Taj deo sam pročitala više puta, a onda prihvatila činjenicu da ću razumeti kasnije u knjizi. Završni udarac je usledio dolaskom Cigana sa svojim čudesima kao što su magnet, lupa, led i … leteći ćilim. Upravo tako, ćilim koji je leteo.

Zatvorila sam knjigu i ponovo pročitala opis pozadi – ne, nigde se ne pominje fantazija. Ovo je priča o jednoj porodici običnih ljudi, otkud ovde ćilimi koji lete? Da rešim enigmu, pokrenula sam internet pretraživač i tako uplovila i svet magijskog realizma.

Kratak Istorijat

Dvadesetih godina prošlog veka magijski realizam, iako osporavan zbog svog paradoksalnog naziva i značenja, koristio se mahom u slikarstvu. Tek nekih 40 godina kasnije zaživeo je u književnosti i to upravo sa objavljivanjem romana „Sto godina samoće“.

Iako ne potpuno tačno, mnogi smatraju ovaj književni pravac karakterističnim za Južnu Ameriku i njihove pisce, kao književni izraz naroda koji je dugo bio kolonizovan i pod nečijom vlašću.

Sam Markes je govorio kako je magični realizam realniji i iskreniji od pukog realizma. Tvrdio je kako ne možemo predstaviti stvarnost kruto, precizno i simetrično jer je ona u biti asimetrična i zbrkana. Ako hoćemo da knjiga živi i posle poslednje stranice moramo da utkamo u nju i dozu magije.

Pored Markesa, predstavnici ovog pravca su i Horhe Luis Borhes, Mario Vargas Ljosa, Migel Anhel Asturijas, Izabela Aljende, Karlos Fuentes i drugi…

Da li je magijski realizam ili fantastika?

Postavlja se pitanje kako razlikovati ovaj žanr od ostalih žanrova sa elementima magije kao što je fantastična književnost, bilo naučna ili epska?

Razlike između ovih žanrova su suptilnije i ne baš uočljive na naslovnim koricama knjige. Teorijski, magijski realizam obogaćuje pripovedanje sa fantastičnim elementima i likovima dodeljuje neke magijske moći kao što je telekineza, predviđanje, ili, kao što je slučaj u pomenutoj knjizi leteće ćilime. Likovi suočeni sa ovim neobičnostima ne budu iznenađeni, zatečeni i šokirani, već prihvataju anomalije kao realnost, dok je čuđenje ostavljeno čitaocu.

Citiraću jednog poznatog književnog kritičara, koji je slikovito opisao glavnu razliku između magičnog realizma i fantastične književnosti:

„Ako vam za doručkom za sto sedne duh i vi se uplašite ili prepadnete, to je priča strave i užasa ili ’fantastika’. No ako prosto kažete: ’Oh, evo ga duh, molim te dodaj mi džem’, to je magijski realizam”

Nerealno stvarno

Ne dajte se zavarati, magijski realizam je i dalje najrealnija pripovedačka književnost koju ćete naći. Sudbine i priče likova, paradoksalno naglašene nemogućim, su duboko stvarne i istinite.

Način da svet prikažemo onakvim kakav jeste, a ne kao puku crno-belu tvorevinu, jeste da ga prožmemo fantastičnim, magijskim kao svojevrsnu metaforu realnog pripovedanja.

Ne mogu, a da se ne složim sa Markesom, kada kaže da naša stvarnost nije tako uprošćena, linearna i jednostavna. I kako drugačije naglasiti kompleksnost života nego, na primer, uvođenjem letećeg ćilima u jedan sasvim regularan dan. Događaji su samo stvar perspektive ili pak sudbine?

Čitajući ovo delo, a kasnije i ostala istog žanra, bila sam poptpuno uvučena i zaražena svetom likova, njihovim sudbinama, patnjama, razmišljanjima, ličnim potragama i životom. Iako je cela priča ispunjena i uvijena sa stvarnim i nestvarnim, uživala sam čitajući jednu običnu priču i prigrlila sam tu magiju kao svakodnevnu i sveprisutnu.

Ova priča o porodici Buendija, kao i druge priče magičnog realizma su stvarne i realne koliko i svaka druga priča koju znate i koja vas okružuje. A da biste mi poverovali, jednostavno ćete morati da sednete i pročitate.

Naravno, postoje oni koji se sa mnom ne bi složili,mnogi zapravo. U širim književno-naučnim krugovima ovaj pravac je bio osporavan,mada  više u prošlosti nego danas.

Ali zar nije lepše uneti malo magije u običan dan? Zar život sam po sebi nije upravo to – jedno čudo?

Beogradski kontejneri

Beogradski kontejneri-neki drugi Beograd

Beograd je metropola, grad koji nikad ne spava, u kome sve ima, mesto gde se prošlost i budućnost spajaju kao Sava i Dunav.

U Beogradu i kontejneri imaju dušu, onu ponosnu, slovensku.

Lep je i moj. I zato je lako pisati o lepim stvarima koje volimo.

Ja želim da iz taloga svakodnevnog, pred čim okrećemo glavu i što čini da naš grad bude stvarni, a ne utopijski, izvučem na površinu svet u svetu, zaboravljeni i zapostavljeni. Svet koji vodi svoje bitke, koji ima, mada samo možda, svoje snove. To je svet onih kojima je trpeza beogradski kontejner.

Beskućnici su oni koji nemaju svoju kuću, u konvencionalnom smislu, ali da li imaju dom? Ako njih pitate- da, dom im je Beli grad. Nemaju ništa, ne traže mnogo, a često im i to malo izostane. Svi smo ih videli, neki ih i poznaju, poneki pomognu, možda nas je malo ali duše nam ne manjka.

Koliko puta ste ih videli u dvojci? Napolju je minus, u tramvaju toplo. Praktičan je zato što kruži. Oni su tu, kulturni, sede i ćute, ponekad ustanu.

Krug dvojke

Jednom prilikom, u prepunoj dvojci stajala sam pored jednog. Slošilo mi se od gužve, vrućine, a malo i zbog mirisa. Primetio je to i uradio nešto neverovatno!

Pomerio se dalje od mene, koliko god je mogao, misleći da je njegov miris uzrok mog problema. Bila sam iskreno ganuta. Bilo mi je žao i bila sam zahvalna. Da li je bio realan ili je progutao ponos, ne znam, znam samo da je bio jedini koji se potrudio da pomogne kako najbolje zna, onako kako ga je okrutni život naučio, da je dovoljno ako se samo skloni.

Srce ćete uglavnom naći tamo gde mislite da ga nema i da ga ne može ni biti.

Čekajući Godoa

Drugom prilikom, čekajući Godoa, ovaj, dvojku, ugledah jednu bakicu pored kontejnera. Na prvi mah pomislih da baca đubre, međutim, previše je trajalo i brzo sam shvatila: fina bakica je beskućnik, ili u velikoj nemaštini, u našem velikom gradu to mu dođe na isto.

Prišla sam joj sa namerom da je pitam šta želi da jede, kako bih joj kupila. Prišavši zatičem prizor koji me hipnotiše, oduševi i ražalosti, sve odjednom.

Bakica je sređena, koliko joj to život na ulici dozvoljava. Sam čin kopanja po kontu nisam videla. Pronašla je neke pileće koske sa jako malo mesa, zamotane u aluminijumsku foliju. Kulturno ih je razmotala, zatim je izvadila maramicu, obrisala ruke i tek onda, polako, počela da jede. Izgledalo je kao da je u restoranu, dostojanstveno kopanje po smeću!

Plakalo mi se. Izvadila sam hiljadu dinara i pružila joj, ne zato što sam ja jedan cvetić od ljudskog bića, već da, kao i mnogi drugi, otkupim svoju savest jeftino. Bila je iznenađena, možda po malo i uvređena, rekla je: nemoj, to je mnogo, rekla sam: nije, ali i da jeste, pa šta?

Uzela je i zaplakala. Ja sam otišla, pomalo oštećena, negde iznutra.

Život se dešava tamo gde ne gledamo, tamo što ne znamo.

Skadarlija je divna, ali je ova strana iskrenija. Bilo je patnje, boemske, i u kafani ali ova je dublja, mračnija. Ovo je stradanje duše koja u zlu ne otvrdne, srce koje se ne skupi. Ovo su ljudi koji osim sebe nemaju ništa, trpe i žive u našem gradu koji ima duše za sve. Svaki kutak i kamen kriju tajnu, nose istoriju.

I na sve ovo bi moj dobri, stari, dorćolski beskućnik Mardarije rekao svoju, dobro poznatu: ćuti, ćuti.

Šta nas motiviše da pišemo?

kreativno pisanje, priče od davnina

Sigurno ste se nekad zapitali, ili makar pomislili, šta pisce motiviše da pišu?

I to ne samo odakle crpe inspiraciju, već koja je tajna plamena koji tinja i nezasito ih vodi da zapisuju reči u smislenu celinu buduće priče. Ja bar jesam…

Oduvek sam volela priče od davnina, predivni omaž minulim vremenima. Često sam, u mislima, bežala ka njima, toj sigurnosti koju pružaju kao već svršen čin. Neprekidni izvor čudesa i fantastičnih sudbina običnih ljudi.

Nisam mogla, a da se ne zapitam, šta se desilo sa vremenskom linijom, zašto više nema heroja o kojima bi moglo da se piše. Kako to da ima samo običnih ljudi i nimalo fantastičnih sudbina.

Sve dok, nenadano, pričajući sa svojim dekom, nisam čula priču o šampiti. Tužna storija sa istim takvim krajem. Jedna povest o mračnom, posleratnom vremenu, kada su i deca morala da nadniče za komad tvrde, suve proje. Vremenu kada je detinjstvo bilo luksuz. Tada je moj deka dao poslednji groš za vodenkasti kolač, koji nije mogao da jede i naposletku ostao gladan.

Slušajući to sa mrenom od suza u očima i dubokom tugom pod kožom, shvatila sam da isrpred mene sedi onaj izgubljeni heroj. Običan čovek sa tužnom sudbinom, koji je snagom svoje volje ispisao fantastičnu sagu koju još niko nije ispričao. Još jednu odu iz davnina.

I ja sam počela da pišem.

Poletna i preplavljena emocijama, tako lako sam slagala reči i plela tapiseriju jednog života.

I to je sve što je bilo potrebno – moj motiv i vetar u leđa. Ideja koja čeka da dođe na svet i moja odgovornost da je na isti dovedem.

Tako sam naučila da je inspiracija umeće da se u običnom vidi neobično.

Želja da oživim jednu istoriju je ono što mene pokreće. A vas?

Mada, nije naročito ni važno šta vas motiviše, sve dok želite da pišete. O koncu, bitno je samo ono ispričano i hrabrost da se počne. Samim tim što imate potrebu da pišete znači da ste malo drugačiji od običnog sveta i prigrlite to. Pomislite samo koliko li je nekih Džekija džumara spavalo po grobovima preminulih vlasnika ili cvilelo ispred zatvorenih vrata okrutnih. Koliko li je tvrdih proja ostalo nepojedeno. Koliko priča čeka da se rodi na papiru.

Pitajte deku ili baku, tetku, strinu, usamljenu komšinicu staricu, slušajte ih dok govore. Magija se krije u običnom danu, a motiv često iznenađujuć, pa čak i sam, možda, priča.

Efektno pisanje u poslovnom svetu

Cilj optimizacije pretraživača nije samo da posetioci brzo i lako pronalaze željene stranice nego i da se posebno rangira relevantna stranica tako da se pojavljuje na vrhu rezultata pretraživača. Proces optimizacije nije jednokratni proces već zahteva kontinuirano testiranje, praćenje i podešavanje. Izazov je postalo to što je internet pretvorio poslovni svet lako dostupnim svima, a što bi moglo da uzrokuje i neke veće gubitke.
Sledeći saveti mogu da ti pomognu da poboljšaš konverziju sa svojim klijentima, ali i da poboljšaš sopstvene veštine pisanja i poslovanja.

Raspolaži činjenicama

Čitav poslovni svet je u brojkama i činjenicama. Isto to trebalo bi da se odrazi i u tvom pisanju. Trebalo bi da raspolažeš činjenicama, znanjem iz statistike i detaljnim informacijama koje se lako mogu potkrepiti. Pružanjem relevantnih, ali konkretnih primera, kao i upotreba preciznih glagola u aktivu, čini da ono što si napisao ima više uticaja na um čitalaca.

Daj sve od sebe

Najveća greška koju možeš da napraviš kada je ovo pisanje u pitanju jeste da se držiš starih obrazaca. Čitaoci u većini slučajeva traže informaciju koja je njima potrebna, ali i afirmaciju za ono što žele da postignu. Omogući im da kod tebe pročitaju sve ono što im je potrebno. Možeš i da izađeš izvan svojih okvira kako bi odgovorio na sva pitanja publike.
Ukoliko ne možeš da odgovoriš na sva njihova pitanja, odgovori bar na ona za koje se podrazumeva da znaš odgovore. Dobra je ideja da u svojim tekstovima i postovima ubaciš dodatne informacije koje bi mogle biti korisne za tvoje klijente ili klijente iz one oblasti o kojoj pišeš.

Budi ljubazan

Bitno je da sebe predstaviš kao autoritet. Ipak, tanka je linija između autoriteta i drskosti. Moraš da budeš ljubazan i uvek imaj čitaoce na umu. Uvek uzmi u obzir kako će da bude primljena poruka koju želiš da preneseš. Zamisao je da više brineš o dobrobiti publike nego o samom poslu.

Budi jasan

Dobar autor svoju poruku nastoji da prenese sa što manje reči. Isti princip važi i u poslovnom pisanju. Izbegavaj želju da se raspišeš o temi i da daješ nejasne izjave. Ako je moguće, piši u aktivu i trudi se da ne budeš pogrešno protumačen.

Budi objektivan

Uobičajena je činjenica da se bilo koji oblik pisanja smatra kao neka lična stvar. Lako je dozvoliti da sopstvene predrasude postanu okosnica pisanja. Kada je posao u pitanju, ova greška smatra se fatalnom. Takođe, kada pišeš neki poslovni sadržaj izbegavaj prvo lice jednine ili termine koji su emocionalno obojeni. Za profesionalniji pristup, predstavi obe strane priče, u svakom tekstu i na svaku temu o kojoj pišeš.

Piši jednostavno i razumljivo

Osim ako ne želiš da tvoji čitaoci svaki put koriste rečnik kada te čitaju (što se njima neće nikako svideti) odlična je ideja da tvoje pisanje bude jednostavno i iskreno. Publika voli jasnu poruku koja će da pogodi suštinu i da je lako razumljiva.

Investiraj trud u dobar naslov

U proseku osam od deset ljudi pročitaće naslov teksta i nastaviti dalje svoju potragu. Samo dva čitaoca pročitaju tekst do kraja. Moraš da budeš sposoban da zadržiš njihovu pažnju, od naslova pa do kraja teksta. Dobar naslov ima tendenciju da privuče više publike koja će te čitati.
Ako poboljšaš svoje veštine pisanja, možeš izgraditi lični brend. Ti si alat za komunikaciju između čitaoca i poslovnog sveta. Najvažnije je da imaš pozitivan odnos sa publikom i da im ponudiš konkretno znanje. Napiši neki tekst, a zatim ga pošalji pa da zajedno predstavimo pisanje i ono što želiš da poručiš u pravom svetlu.

Budi content pisac !

Pisanje različitih tipova sadržaja važna je komponenta savremenog, on line, pisanja i služi za nekoliko namena poput pružanja odgovarajućih informacija u cilju donošenja pravih odluka, širenje svog uticaja u oblasti u kojoj pišeš putem društvenih mreža, kao i privlačenje novih linkova kako bi optimizacija pretraživača bila što bolja.

Iako većina pisaca zna koliko je važno content pisanje, mnogi ne dobijaju maksimum od njega. Kako bi uvek imao prave rezultate, sledeći saveti pomoćiće ti da poboljšaš svoje content pisanje.

 Budi što detaljniji u planiranju

Potreban ti je veoma detaljan plan, ako želiš da uspeš kao content autor. Dosta pisaca piše blogove bez nekog plana. Iza toga ne stoji nikakvo istraživanje i nema nekog unapred postavljenog cilja. Svrha pisanja sadržaja je da doprinese nečemu i pri tom ostvari i prihod. Postoje i neki kratkoročni ciljevi u međuvremenu, ali na kraju se sve svodi da content pisanje proizvede neku povratnu informaciju.

Moraš da razmišljaš o temama za pisanje kao o postavljenim ciljevima. Zatim, optimizuj svoj sadržaj ispravno, planiraj promociju i postavi ciljeve konverzije. Napravi strtegiju koje ćeš se pridržavati dok budeš pisao kako bi lako dobio odgovor na pitanje: „Da li ovo funkcioniše ?“

Odredi koja vrsta tekstova daje najbolje rezultate

Ako već neko vreme objavljuješ nove tekstove na svom blogu, koristi Google analitiku da bi video koji post je izazvao najviše reakcija kod publike. Kakve su bile reakcije ? Takođe, pogledaj i da li se tekstovi dele po društvenim mrežama, kao i komentare koje je dobio svaki post.

Ovo će ti dati dobru ideju o temama i stilovima pisanja na koje tvoji čitaoci najbolje reaguju. Koristi ove informacije za planiranje budućih tema i nastavi da pratiš svoje rezultate. Ne plaši se testiranja različitih tekstova i stilova. Samo analiziraj svoje podatke i vodi svoje pisanje u pravom smeru.

Fokusiraj se na kvalitet, a ne na kvantitet

Pisanje sadržaja koji zaista donosi neke konkretne rezultate, nije nimalo brzo ni jeftino. Ipak, ovo nije izgovor da se žrtvuje kvalitet. Ako možeš da dozvoliš sebi da objaviš samo jedan visoko kvalitetan post na blogu u mesec dana, uradi to.

Neki od naj popularnijih oblika content postova uključujući knjige, vebinare, video zapise, blogove, infografike- sve to košta vremena, truda i naravno novca. Nemoj se opredeliti za neke forme koje su nižeg kvaliteta. Ako imaš ograničenja, bilo koje prirode, fokusiraj se onda na promociju i povećaj učestalost objavljivanja jer će se na taj način i tvoji prihodi uvećavati.

 

Proširi domet svog pisanja

Možeš napisati najneverovatniji sadržaj, ali to neće imati efekta ako se tvoja ciljna publika ne uključi u to. Ako na tvojoj stranici ili sajtu, saobraćaj nije odgovaraući onda ćeš morati tražiti dodatne izvore kako bi povećao domet objava i postova. Slanjem novih tekstova mailom i njihovo deljenje po društvenim mrežama predstavlja dobre načine za privlačenje određenog besplatnog saobraćaja.

Ako ipak želiš stvarno da iskoristiš maksimum od svog teksta, moraš imati i neke druge kanale, a za početak dovoljno je i nama da pošalješ to o čemu pišeš.

 

 

Jezičke barijere: Kako izbor reči utiče na rešavanje izazova

Značaj fraza koje se koriste prilikom pisanja i govora, bilo da su namenjene direktno sagovorniku ili samo prenose željenu poruku, ogleda se u velikoj odgovornosti koju one nose. Čitav smisao rečenica menja se promenom samo nekoliko reči.

Kao primer mogu da posluže sledeće rečenice koje imaju skroz drugačije značenje.

„Tvoj plan je sjajan, ali brine me njegovo sprovođenje.“ Umesto toga, dosta je funkcionalnije to formulisati: „Tvoj plan je sjajan i rado ću ti pomoći u njegovom sprovođenju.“

Određene fraze potpuno menjaju strukturu rečenice, dajući joj pri tom podsticajnu i participativnu konotaciju. S obzirom na ovu osobinu suptilnosti jezika, konstruktivne rečenice stvaraju dugoročnu pozitivnu tendenciju koja motiviše mnoge da obavljaju svoje zadatke najbolje što mogu.

Koristi reči da inspirišeš

Nemoj da te iznenadi činjenica da je više od polovine poslovnih ljudi prilično nezainteresovano za posao koji obavlja. Velika većina koja napusti svoj posao, učini to zbog odnosa sa saradnicima i nadređenima, a ne zbog samog posla.

Razlog tome je to što negativno radno okruženje demotiviše i na taj način kreiraju se nepodnošljivi uslovi za rad. Jednostavan, optimističan pristup, sa druge strane, kultiviše dugoročno kvalitetne uslove koji pomažu podizanju produktivnosti. Izazovi će se svakako javljati u radu, ali želiš da budeš onaj ko rešava izazove umesto da ih podržava.

Šta kada su sukobi neizbežni ?

Donošenje mnogih odluka podrazumeva povremeno i nezadovoljstvo ostvarenim rezultatima. Međutim, samo zato što ne mogu svi da budu zadovoljni postignutim dogovorom ne znači da gubitak mora da se doživi tragično. Nemoj kritikovati jer će taj potez dovesti do gubitka poverenja u tvoje sposobnosti da uspešno rešavaš poverene zadatke.

Idealno bi bilo da budeš manje destruktivan u svojim kritikama i da težiš kompromisu. Poenta je u jednostavnim izjavama. Izazov sagledaj sa obe strane i konverzaciju usmeri u pravcu saradnje.

Šta kada planu emocije ?!

Svako može da dosegne nivo frustriranosti poslom, bilo da je okidač neka druga osoba ili neka situacija. Neslaganje oko ispunjavanja ciljeva vodi do emocija koje uzrokuju scenario izbegavanja odgovornosti i saradnje sa frustriranim saradnikom.

Dobar lider pronalazi način za efektnu saradnju čak i kada postoji razlika u mišljenjima. Pozitivna i konstruktivna kritika može da održi emocije u balansu i dovede do efektnog ispunjavanja ciljeva.

Šta kada se ideje sukobljavaju ?!

Mišljenja su različita, kao i ljudi koji ih poseduju. Ipak, svako u sopstvenim očima ima velike zasluge za obavljeni posao i ti, kao dobar lider, treba da priznaš te zasluge. Čak i ako ideja nije relevantna za aktuelni projekat, vlasnik te ideje može imati sledeće veliko otkriće u nekom narednom periodu.

Kada imaš neke svoje argumente, uvek ih usmeri ka verifikovanim informacijama i činjenicama, a ne ka mišljenjima ili uverenjima. Ukoliko imaš da daš neku sugestiju, učini to sa dobrim i korisnim rečima.

Pozitivne reči ne mogu u potpunosti da reše izazov. Ipak, one svakako doprinose da se željena poruka bolje primi. Efektan pristup omogućava jednostavnije prihvatanje postojeće situacije i omogućavju bolji protok ideja nakon eventualnog neslaganja.

Neka tvoje reči budu sigurne, energične, fokusirane i posvećene. Reči mogu doneti rešenja i inspiraciju i zato ih koristi mudro. Redefiniši svoje planove, ukoliko je to potrebno i promeni situaciju tako da bude najproduktivnija. Ako nisi siguran kako to da postigneš, ovde ćeš naći sve što ti je potrebno za željene rezultate. Pošalji mail i otkrij svoju motivaciju.

Pisanje i sadašnji trenutak

„Duboko shvatite da je sadašnji trenutak sve što ste imali.“  Eckhart Tolle

Kada sa sebe skinemo teret prošlosti i iz svoje vizije sklonimo projekcije budućnosti, ostaje nam sadašnji trenutak i potpuna prisutnost. Kako nam pisanje može pomoći da postanemo svesni trenutka u kojem se odvija život?

Popularna psihologija sve više potencira da se rešenje za naše negativnosti krije upravo u nedostatku prisutnosti, učenjaci new age filozofije govore da živimo sa uverenjem da nam prošlost daje identitet, a budućnost nadu, te kroz pomenute prizme ne možemo da sagledamo trenutak kao opšte mesto u kojem se odvija život. Često citirana latinska izreka “Carpe diem“ govori o istom, prevedena na srpski znači “Uhvati trenutak“, kada je tumačimo shvatamo da “uhvaćeni trenuci“ čine život bogatatijim i ispunjenijim.

Kakve veze ima pisanje sa sadašnjim trenutkom?

Znate li onaj momenat kada vam zastane dah, kad nas preplave emocije, kada se najžimo i doživimo duboko duhovno iskustvo radeći ili stvarajući nešto, posmatrajući prirodu ili pak slušajući muziku? Svi ti trenuci čine svakodnevnicu vrednu življenja i pokazuju nam drugu stranu onoga što nam u užurbanom svetu u kojem živimo, često deluje ‘obično’ ili ga uzimamo zdravo za gotovo. Na radionicama kreativnog pisanja, podsticanjem kreativnosti, stvaramo od običnih trenutaka neobične i učimo kako da nam od pisanja zastane dah.

Za početak možemo beležiti situacije koje svakodnevno doživljavamo, koje su nas inspirisale ili potakle u nama lavinu emocija. Neka vam beleženje inspirativnih trenutaka postane dnevna praksa i vremenom će nalazak inspiracije u toku dana postati sastavni deo vašeg života.

U svakom čoveku krije se ogroman kreativni potencijal koji se pokaže pre ili kasnije, a samo-istrazivanjem i učenjem dolazimo pre do svesti o izvoru u nama. Čitanje i pisanje su samo jedan od vidova materijalizovane, opipljive , a u isti mah neopipljive umetnosti i duhovnosti koji su nam dostupni u svakom trenutku, kao takve usporavaju tok urbanog života i pospešuju prisutnost u sadašnjem trenutku.

Česte greške pisaca početnika

Kreativno pisanje specifična je umetnost. Na taj način najbolje se uči, ali i poboljšavaju se i neke veštine. Često se prave i greške i preskoči neki korak u procesu pisanja. Ovo je postalo tako uobičajeno da se više ni ne spominje toliko. Kod novih pisaca, greške koje prave prilično često se javljaju.

Da li su greške zaista neizbežne ?! Nikako. Izbegavanjem nekih navika u pisanju, primetićeš da pišeš sve bolje. Shvatićeš da si postao bolji pisac kada više ne budeš pravio iste greške. Kada ih postaneš svestan, pazi da se ne javljuju u tvojim tekstovima.

Da li čitaš ono što je neko drugi napisao ?

Ako to ne radiš, mogao bi kasnije da imaš veliki problem. Čitaj. Ako želiš da budeš dobar pisac, trebalo bi da pročitaš dosta toga da bi uvideo kako se postiže  biti dobar. Ako pišeš romane, čitaj romane. Ukoliko si esejista, onda čitaj eseje. Ipak, ako ne čitaš onda je dovoljno samo reći da tvoje pisanje neće biti profesionalno.

Da li plagiraš svoje pisanje ?

Zvuči dovoljno jednostavno, kopirati nečiji tekst i prisvojiti ga kao sopstveni uspeh. To je lako. Ako si dovoljno pametan, možeš čak i parafrazirati nečije reči i opet to pripisati svojim zaslugama. Ali zašto bi to poželeo ?! To ti neće  dati kredibilitet kod čitaoca. Samo će štetiti tvom ugledu.

Koristiš li velike reči i komplikovane fraze ?

Nekada je većina napisanih knjiga bila puna komplikovanih izraza i stručnih reči, a njihovim čitaocima to nije nimalo smetalo. To je bilo nekada, međutim danas se pažnja publike skraćuje a povećava se broj kratkih pisanih formi, što značajno utiče i menja način razmišljanja. Više nije poželjno čitati dugačke i komplikovane tekstove. Publika želi da pročita kratke, jednostavne i jezgrovite rečenice. Kratki, ne opširni pasusi i kvalitetan tekst, ali kratak.

Da li kopiraš nečiji stil pisanja ?

Stil pisanja je nešto  jedinstveno. Svaki pisac ima svoj sopstveni stil. Ako želiš da proveriš da li imaš jedinstven stil pisanja, jednostavno pročitaj glasno napisano i znaćeš da li ćeš se upoređivati sa nečijim drugim tekstom. Ako kopiraš tuđi stil, tvoj rad neće biti dovoljno dobar koliko bi bio da si pisao svojim stilom. Potrebno je vreme da bi ovo usvojio i razvio stil, ali vredi. Samo vežbaj pisanje koliko god ti to prija. Ne pokušavaj da kopiraš neke velike pisce.

Koristiš li previše prideva i priloga ?

Ukoliko se oslanjaš na preteranu upotrebu prideva ili priloga u cilju što boljeg opisivanja i pri tom ne koristiš neki jak glagol, ne ostavljaš utisak o pročitanom u umu svojih čitalaca. Prilozi poput „iznenada“, „jednostavno“, „bolno“ i sl. već su prevaziđena u upotrebi. To naravno ne znači da ih ne možeš koristiti. Koristi ih, ali nemoj da se previše oslanjaš na njih kada opisuješ nešto u svom pisanju na blogu.

Istražuj nove metode pisanja, tehnike i savete

Dobro je slediti određenu tehniku, proces pisanja ili savet. Ali, posle nekog vremena, kada shvatiš da se tvoje pisanje razvija, vreme je da pređeš sopstvene granice i kreneš u potragu za nečim novim. Kako i gde ? Bilo gde, naravno. Internet je ogroman resurs. Zatim postoje mnoge skripte o kreativnom pisanju, radionice na kojima možeš dobro da se informišeš i naučiš nešto novo. Tvoje je samo da odabereš strategiju koja ti najviše odgovara.