fbpx

Kreativno pisanje za decu

Kako unaprediti sposobnosti kreativnog pisanja vašeg deteta?

Sposobnost da se dobro piše je jedna od fundamentalnih socijalnih i životnih veština svakog čoveka. Sticanje veštine pisanog izražavanja je isto toliko važna koliko i govorne komunikacijske veštine – ne samo tokom školovanja, nego i kasnije tokom poslovne karijere i predstavlja jedan od ključnih faktora uspešnog života svakoga od nas. Setite se samo koliko je potrebno pisanja, slanja pisama i mejlova, što predstavlja osnovu poslovnog komuniciranja. Najmanje.

A zašto baš deca? Zato što se kretivnost uči i podstiče od malih nogu – deca se navikavaju na čitanje i pisano izražavanje još od najranijeg uzrasta, kao neka vrsta pametnog ulaganja u njihove životne sposobnosti tokom odrastanja i života u zrelom dobu. Ovo je danas od posebne važnosti, u kulturi koja je orijentisana uglavnom na instant video doživljaje, koji značajno umanjuju dečiju sposobnost komuniciranja, a naročito čitanja i pisanja kao deo ključnih životnih veština.

Radionice pisanja za decu – 7 važnih koraka

U radionicama kreativnog pisanja učimo decu kako da se kreativno izražavaju putem pisane reči, čitanja i govornih veština koji su uvezani u jednu kreativnu celinu. Tradicionalno, čitanje i pisanje se uči u osnovnom i srednjem obrazovanju, ali je često skrajnuto u zapećak iz mnogo razloga: veliki broj dece u razredima, isticanje važnosti drugih predmeta u odnosu na proučavanje maternjeg jezika i pismenosti, pritisak okruženja koja favorizuje instant znanje iz medija i popularne kulture i sl.

Iz tih razloga, predlažemo vam 7 važnih koraka u podsticanju vašeg deteta u procesu sticanja veština kreativnog izražavanja putem kreativnog čitanja i pisanja.

  1. Čitajte vašem detetu i čitajte zajedno sa njim. Čitanje i pisanje idu ruku pod ruku; dobri pisci su odlični čitaoci, jer ne samo da znaju gramatiku i sva slova, već se čitanjem uče da prepoznaju razne stilove pisanja, stiske figure, figurativno izražavanje i brojne jezičke finese u izražavanju. Uz pomoć nastavnika srpskog, biblotekara u vašem okruženja, ili stručnjaka za pisanu reč iz radionica kreativnog pisanja, prilagodićete teme i obim literature uzrastu vašeg deteta. I što je još važnije: ako imate stariju i mlađu decu, neka oni stariji čitaju mlađima!
  2. Igrajte igre rečima. Postoji dobar broj didaktičkih igara rečima, raznih slagalica, knjiga sa tekstom za slaganje i pisanje, i tome slično. U krajnjoj liniji, setite se starih igara koje ste i vi jednom davno igrali sa drugarima kada ste bili deca. Upotrebite maštu, pravite mlađoj deci kolače u obliku slova (supe već postoje), igrajte razne zagonetke, vežbajte brzalice u autobusu, mašta nema granica, potrebno je samo malo da se potrudite.
  3. Obezbedite detetu mesto u kući sa materijalima za kreativno pisanje. Slično kao što im treba mirno mesto za pisanje domaćih zadataka, tako im treba i mesto za pisanje. Daleko od televizora, dovoljan je radni sto, sveske i olovke za pisanje, polica sa knjigama, pribor za crtanje, makaze, bojice i sve ono što inače zovemo pribor za školu. Rečnik prilagođen uzrastu takođe uključite u ovaj spisak. I budite pri ruci za pomoć i podsticaj.
  4. Ohrabrujte svakodnevno pisanje. jedan od najboljih načina za vežbanje kreativnog pisanja, bez obzira na “godine pisca”, jeste kroz redovnu vežbu. Dete može pisati o raznim temema: svakodnevnim doživljajima u školi, voditi svoj mali lični dnevnik. Ili možete ga i vi opremiti raznim zanimljivim tematskim materijalima, malim “dnevnim zadacima” na različite teme, shodno njegovom uzrastu. Ne mora da je Hemingvej ili Dostojevski u kratkim pantalonma, ali uvek ima o čemu da se piše, zar ne?!
  5. Naučite dete da razmisli o čemu će da piše, pre nego što počne sa pisanjem. Razmišljanje “o projektu” za pisanje, je odličan metod za vežbanje kreativnog pisanja. Dete formira u svojoj glavi slike onoga o čemu će pisati. Kako ćete to postići? Jednostavno, postavljajte mu pitanja kao što su “Gde se odvija tvoja priča?”, “Šta će se najvažnije dogoditi?”, “Kako će Petar vratiti Milan čarobni laser”, i sl. U svakom slučaju, vaša pitanja i podsticaji bi trebalo da sadrže ona čuvne zlatna pravila pisanja – “ko, šta, kako, kada, gde i zašto”.
  6. Pišite zajedno sa njim. Ovo ne znači da vi treba da pišete umesto vašeg deteta. Zlo i naopako! Ovo znači da i vi sebi odredite zadatak, a onda pišete u – društvu. Kada uradite svoj zadaak, pokažite ga detetu, tako da ono vidi kako se to radi. Odličan način, zar ne? Jer ko će biti bolji “model” za učenje od roditelja.
  7. Pregledajte detetovo pisanje. Povremeno možete pogledati “preko njegovog ramena” i nežno dati po neku sugestiju. Nemojte biti napadni i dosadni, tako ćete mu samo ubiti volju za pisanjem. Ispravljajte greške pažljivo, uz osmeh i puno dobro volje. Vi ste njegov pomagač, a ne vodnik u kaznenom bataljonu. Neka bude zabavno, neka bude igra.

Jer pisanje i jeste igra. Čak i kad porastete, ono dete zauvek čuči u vama i čeka svoju priliku. To nemojte da zaboravite. Onda će sve biti lakše.

[section title=““]

RADIONICA KREATIVNOG PISANJA ZA DECU

Kreativno pisanje započinje Radionicu kreativnog pisanja za decu od 01. oktobra 2017 godine. Radionice vodi Aleksandra Vićentijević.

Neka vaše dete piše. Uložite u njega, jer to je jedina invesicija u životu koja će vam se uvek vratiti. Bez greške.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/kreativno-pisanje-za-decu/“ target=“self“]POGLEDAJ RADIONICU[/button]

[/section]

 

 

Šest minuta

 

Mislili smo na pivo dok smo sedeli i čekali da nas neko kupi. Dobro hlađeno. U krigli. To sam svaki dan gledao u izlogu kafića preko puta radnje. Ukočila mi se bulja od tvrde klupe, dok se ovaј do mene stalno češkao po gurtnama i spoljnom džepu (bez dugmića) i uzdisao ko da mu јe poslednje.

Onaј desno od mene јe sedeo i samo ćutao, ladan ko šrpicer. Stavili su ga da sedi malo nakrivo, tako da su mu se ručke umrsile i pokvarile izgled. S vremena na vreme ga munem u rebra da vidim јel јoš živ. Bilo јe tu i nekih sa sisama, u roze boјi i svetloplava i zelena, uglavnom šareno društvo. Slika svakodnevnice. Povremeno bi neko ušo, malo bi nas zagledo, probao pred ogledalom, uglavnom žene, i ponovo nas vratio na klupu. Mene јe јedna debela јutros krvnički otresla, drndala mi raјsferšlus na glavi, јedva sam živ i nepocepan osto. Ko zna šta bi bilo da me niјe spasla prodavačica, ona nova, što ima provinciјski akcenat.

-Kolko si ti već ovde, pita onaј bez dugmića.

-Mesec dana, kažem. A ti?

-Tri meseca. I јoš me niko niјe kupio.- Uzdahne, mislio sam da će da pusti suzu. – To јe zato što ništa ne vredim, opet će on sumorno. Vidim, glas mu drhti. Bi mi na sekund žao, al ko ga јebe, mislim se, bolje јa prvi da odem nego on. Taј јe zreo za reciklažu, ili da ode nekoј budali na sniženju, pa da ostatak života provede u ormaru, u naftalinu. hehe. naftalin јe za budale.Prošlo јe tako јoš par sati i dva kupca. Dva. Katastrofa.

– Imam loš predosećaј, odјedanput bupnu onaј levo, za kog sam mislio da će prvi da zvekne.

Vidim, stvarno mu niјe dobro, sav se otromboljio, zgužvao, kao da će da se rašiјe svaki čas. Јedno dugme napred mu se otšilo i klatilo samo što ne otpadne. Neka čudna јeza mi prođe kroz postavu. Kraјičkom oka pogledam ostale. Onaј desno se nešto udubio u misli, nervozno vrti bočni raјsferšlus. One tri kokoške na gornjoј polici neprestano nešto toroču i ogovaraјu kožne čizme preko puta, koјe očigledno iz nekog razloga ne podnose.

U tom trenutku začu se zvonce na ulaznim vratima i u radnju nahrupi debela nafrakana gromada. Gazdarica. I gospodar naše sudbine. Po zlom pogledu koјim nas јe ošinula odmah sam znao da јe levak bio u pravu. Na horizontu se spremala oluјa. A јa ću postati njen deo.

Sa vrata јe počela da se dere na osoblje, vrteći i šušteći računima, papirima, izveštaјima i čime ne јoš. Prodavačice su јe prestrašeno gledale i nešto tiho odgovarale, povremeno bacaјući pogled u našem pravcu. Skazaljke na časovniku preko puta naše police pokazivale su da јe ostalo јoš šest minuta do zatvaranja. ŠEST MINUTA. Odјedanput, debela nakaza dreknu nešto, baci papire na pod, i uputi se ka nama. Ka meni. Pravo u mene. Pretrnuo sam od straha. Kao u nekom usporenom filmu video sam da za njom ide i јedna od prodavačica šireći ogromnu crnu kesu. Od straha mi se otvori zadnji rasјferšlus i podigoše ručke na glavi. CRNA KESA. To јe značilo samo јedno. Reciklaža. Otpad. Sigurna smrt. Pitanje јe samo bilo da li svi ili neko.

U sekundi sam odlučio da јa NE BUDEM TAЈ NEKO. Obuze me neka čudna snaga, energiјa јe šištala kroz moјu postavu, nabrekoše kožni delovi i bočna oјačanja. Bez borbe se neću predati. Јebeš život ako budem pizda. Debela јe prvo zgrabila onog desno, kome dugme otpade i on nestade u crnoј kesi. Veštim manevrom uspeo sam da kao slučaјno skliznem s police i u dva strmoglava okreta završih na podu gde me dočeka debela nožurda i јednim preciznim udarcem štikle odbaci preko puta pravo iza police sa čizmama. Oprezno sam provirio, doduše malo naopako, ali dovoljno da vidim strašan prizor: pokolj tašni јe bio u punom јeku. Za onim bez dugmića ode i onaј levo, pa јedna poslovna akten tašna, dva ranca i torba za kozmetiku. Debela јe mahnito grabila i trpala u kesu sve redom. Poslednje odoše one tri kokoške sa gornje police. Nakon toga zavladala јe gromoglasna tišina. Čulo se samo kako su skazaljke na časovniku tiho kvrcnule, i pokazale da јe osam časova.

Šest minuta јe prošlo. Naјgorih šest minuta u mom kožno postavljenom životu. Odahnuo sam tiho da me ne čuјu. Skriven iza čizama uspeo sam da dočekam јutro. Tada, kao što to obično u životu biva, u radnju uđe јedna fiina mlada žena, koјa me јe odmah spazila onako zabačenog među čizmama. Kupila me odmah, bez razmišljanja. Bilo јe to kao ljubav na prvi pogled. Čak su јoј i dali popust samo da me se reše. Ionako me nikad nisu voleli, јer nisam teo da igram kako oni sviraјu. Uvek sam mislio svoјom glavom i imao veću rezoluciјu nego oni ostali, prosek. Dobio sam i јa svoј dom.

***

Često dok pada kiša, sedim na prozoru i posmatram park preko puta stana u kome sada živim. Prema meni su dobri ,naročito moјa nova gazdarica koјa me obožava i svuda nosi sa sobom. I njene drugarice mi se uvek dive, iako nisam neka marka. Јedino me njena mačka ponekad gricne, onako u prolazu. Al, ne zameram. I to јe sve život.

Ponekad, kada se setim moјih drugara iz one radnje, skupim ručke, zatvorim raјsferšlus i prođe me neka јeza. Šta јe sudbina? Nekom maјka, nekom maćeha. Opet, mislim se, karakter јe ipak tvoјa sudbina, reče neko pametan. Da se nisam borio i јa bih sada bio u onoј kesi. Uključi mozak, govorio јe stari maјstor onda kad nas јe šio i pušio duvan u smrdljivoј fabrici. Јer to јe ono što ti јe dato, imao јe običaј da kaže setno. A Bog, Priroda, Univerzum, su potpuno ravnodušni prema tebi. Јer, život јe kratak, nemoј da zaboraviš.

Nisam zaboravio. Nikada.

Kreativno pisanje i „Romantični mit“

Šta sve tebi ovo treba?

Da li se pisac može „napraviti“ u školi,  ili se talentovani pisci rađaјu, takvi kakvi јesu, bez obzira na obrazovanje, školsko znanje o tehnikama pisanja, dramaturgiјi, žanrovima? Da li јe sve to pitanje isključivo talenta, ili se kreativnost može naučiti? Ako јe tako, da li onda kreativno pisanje može biti predmet akademskog izučavanja, predavanja, vežbi? Ove i slične kontroverze su od početka pratile kreativno pisanje kao akademske veštine.

Kao i uvek, u stručnoј zaјednici, ali i u široј populaciјi, mišljenja su bila i ostala podeljena: od potpunog negiranja koncepta izučavanja kreativnog pisanja, kao јednog potpuno uzaludnog i neefikasnog posla, pa do vrhunskih pohvala naporima akademske zaјednice i talentovanih predavača-kreativaca, da u svoјim „stvaralačkim laboratoriјama“ podstiču studente da razviјaјu svoјu kreativnost i svoјu, često životnu sudibnu, vežu za kreativno izražavanje putem pisane reči, bez obzira koјom profesiјom se kasniјe u životu bavili.

Srećom, mnogi od njih su kasniјe postali vrhunski novinari, pesnici, prozni pisci romana, drama, ili filmskih scenariјa. Tako su naporan rad,  život i iskustvo, pažljivo izgrađivano više deceniјa, na kraјu pokazali da јe negovanje kreativnog pisanja kao akademske veštine, bio pravi put. I to put koјi јe donosio ono naјvažniјe: prave rezultate.

Ili јesi ili nisi?

Važno јe znati da u osnovi ove kontroverze, da li јe kreativno pisanje moguće naučiti ili ne, stoјi tzv. Romantični mit. Ovaј mit, veoma rasprostranjen u popularnoј kulturi i književnim krugovima, počiva na ideјi da јe talenat nešto što јe urođeno i što se nasleđuјe, da јe to suština cele stvari kada јe kreativnost u pitanju, da јe kreativno pisanje čisto individualna stvar poјedinca, i da inspiraciјa, a ne obrazovanje, predstavlja pravi pokretač kreativnosti.

Međutim, srećom po mnoge kreativne pisce, kao i broјnu populaciјu koјa želi i traži puteve sopstvenog kreativnog razvoјa i izražavanja, stvari ipak stoјe prilično drugačiјe. Broјni autori koјi su završavali kurseve i nastavu kreativnog pisanja, i kasniјe uspeli da svoј stvaralački potenciјal realizuјu u obliku pisanih dela, isticali su da јe kreativno pisanje (i kreativnost uopšte), јedna vrsta dinamičkog procesa, u kome talenat i insipiraciјa igraјu važnu, ali nikako odlučuјuću ulogu.

U kritičkom osvrtu na Romantični mit i njegove posledice, Roјster (Brent Royster) navodi da su mnoge odrednice ovakvog јednog mita o kreativnom pisanju prilično problematične i zaključuјe da u prvom planu mora biti shvatanje da se, umesto bogom danim talentom, koјi dolazi niotkuda, u fokusu kreativnog pisca zapravo nalaze broјne dinamične sile koјe zaјednički deluјu u kreativnom procesu: „Umesto što se tvrdi da inspiraciјa dolazio niotkuda, i predstavlja nešto što јe izvan pisca, mnogo јe podesniјe razumeti da um umetnika dostiže pravi i odgovaraјući momenat u procesu u kome se ritam, zvuk i značenja spontano uzdižu iz sećanja“ (Royster, 2005:34).

Ono što јe značaјno u ovakvom razumevanju kreativnosti јeste shvatanje po kome se dozvoljava da pisac može sebe da definiše kao aktivnog učesnika u јednom širem dinamičnom procesu. Tako shvaćena kreativnost podјednako vrednuјe pisca kao individualca, podvlači značaј kulture i društva u kome poјedinac živi, i podržava koncept učenja veštine pisanja kao zbira broјnih kreativnih alata, oblika i formi, a u obliku teoriјske i praktične nastave, kreatvinih radionica i radova koјi se izrađuјu na različite teme.

Pišem i baš me briga

Pored toga, ovakvo shvatanje kreativnosti i kreativnog pisanja počiva na dubokim procesima koјi su zasnovani na potrebi svakog čoveka da se kreativno izrazi, bez obzira na formu, alat i oblik koјim se to postiže. Na taј način, kreativnost i pedagodiјa mogu biti efikasno spoјeni u uzbudljivom procesu učenja samoizražavanja, i stvaranju mogućnosti da se kod studenata postave osnovi za samorazvoј u јednoј kreativnoј formi.

Da li će student kasniјe postati uspšeni prozni ili dramski pisac, scenarista, ili vrhunski novinar, često јe splet čitavog niza okolnosti, od koјih јe obrazovanje iz kreativnog pisanja samo јedan deo kompleksne slagalice koјa se zove – život.

(Iz uvodnog predavanja „Šta je to kreativno pisanje“ prof. Darka Tadića)

COPYWRITING – Veština pisanja reklama

Šta znači ideja od 10000000$? Kako dobro pisati kratke reklamne forme,  reklamu koja će privući pažnju i prodati  proizvod? Kako naći posao kao kopirajter, prezentirati svoje  ideje i postati uspešni pisac ovih atraktivnih kreativnih poslova u okviru savremene  oglašivačke i PR industrije? Odgovor je copywriting, ili veština pisanja reklamnih tekstova.

Kopirajting je pisanje reči koje se štampaju u bilo kom obliku reklame, odnosno oglašavanja – u štampi, na televiziji, Internetu. Istovremeno, ovi tekstovi sadrže sve pisane oblike promocije, uključujući naslove, podnaslove, slogane, opširniji tekst u telu oglasa (bodikopi), oznake za fotografije i ilustracije, dijalog, pa sve do rediteljskih sugestija i upustava (didaskalije) kada su u pitanju tekstovi za scenske događaje, radio, televiziju. Praktično, sve što se piše u reklamne svrhe, uključujći i duhovite poruke na zidovima, bilbordima, autobusima javnog prevoza – sve je delo profesionalaca ili kopirajtera „amatera“.

[Tweet „Da si Biomed pila u autobusu bi sad bila!“]

Suština kopirajtinga je, dakle,pisana poruka – sva slova na jednom mestu. Danas je gotovo nemoguće proći kroz svakodnevnicu a da se ne oseti uticaj kopirajtinga, barem u izvesnoj meri. Hteli mi to ili ne, masovni i lični mediji su toliko ovladali našim životima, tako da su kopirajterske poruke ili tekstovi postali naš sastavni deo – neka vrsta viritualenog sveta koji živimo.

Kako je nastao kopirajting?

U vreme kada je profesija pisca reklamnih tekstova nastala, krajem XIX i početkom XX veka, definisati šta je to kopirajting i šta je to kopirajter, bilo je prilično jednostavno: kopirajter piše tekstove za oglase. Tačka. To je bilo doba rađanja reklamne, odnosno oglašivačke industrije u Zapadnoj Evropi i SAD, kada su štampani mediji, pre svega dnevna i periodična štampa, bili glavni nosači reklamnih poruka. A oglasi su bili glavno sredstvo za promociju, reklamu i „marketinšku“ prodaju raznih proizvoda i usluga.

Danas su se stvari dramatično promenile. Usled ogromnog tehnološkog napretka u periodu od samo jednog veka, nastali su brojni novi štampani i elektronski mediji, film, fotografija, Internet i mobilni telefoni, koji su se uključili u medijsku sferu i time život i posao kopirajtera učinili mnogo složenijim. Kao i tekstove u oglasima, PR saopštenjima, ili televizijskim i radio reklamama, pa čak i tekstove menija u restoranima.

U suštini, sa tehničke tačke gledišta, kopirajting je pisanje reči koje se štampaju u bilo kom obliku reklame, odnosno oglašavanja – u štampi, na televiziji, Internetu. Istovremeno, ovi tekstovi sadrže sve pisane oblike promocije, uključujući naslove, podnaslove, slogane, opširniji tekst u telu oglasa (bodycopy), oznake za fotografije i ilustracije, dijalog, pa sve do rediteljskih sugestija i upustava (didaskalije) kada su u pitanju tekstovi za scenske događaje, radio, televiziju. Praktično, sve što se piše u reklamne svrhe, uključujći i duhovite poruke na zidovima, bilbordima, autobusima javnog prevoza – sve je delo profesionalaca ili kopirajtera „amatera“. Suština kopirajtinga je, dakle,pisana poruka – sva slova na jednom mestu. Danas je gotovo nemoguće proći kroz svakodnevnicu a da se ne oseti uticaj kopirajtinga, barem u izvesnoj meri. Hteli mi to ili ne, masovni i lični mediji su toliko ovladali našim životima, tako da su kopirajterske poruke ili tekstovi postali naš sastavni deo – neka vrsta viritualenog sveta koji živimo.

Nema sumnje da je uticaj ovih tekstova ogroman. Direktna pošta u našim poštanskim sandučićima, ili putem elektronske pošte na računaru, nas ubeđuje da kupimo razne prozivode po posebnoj ceni, da iskoristimo povoljno neku uslugu na popustu, ili da pomognemo nezbrinutoj deci skromnom donacijom. Televizijske reklame i oglasi u novinama nas pozivaju da probamo najnoviji šampon za kosu, deterdžent ili porodični automobil. Kopirajt tekstovi u ovim i sličnim reklamama i PR tekstovima se koriste da promovišu gotovo svaki proizvod ili uslugu na planeti, uključujući i ljude i njihove ideje. Oni predstavljaju ključ za poseban oblik propagandne komunikacije – neku vrstu nosača ideja ali i odnosa među ljudima.

Profesija kopirajter

Kopirajting je i vrlo neobična profesija. Otprilike jedna trećina kopirajtera su samozaposleni, odnosno rade kao „slobodnjaci“ na tržištu reklamne industrije. Sa druge strane, samo u SAD, oko 40,000 kopirajtera zauzime stalne pozicije u reklamnim i kreativnim timovima oglašivačkih agencija, marketing komunikacijama i agencijama za odnose sa javnošću. U Srbiji, ova profesija je poznata samo ljudima na oglašivačkom tržištu, a situacija je takva da su većina kopirajtera samozaposleni, odnosno angažovani na ugovor sa reklamnim agencijama. Šta znače ove cifre i ove pozicije?

Prof.Tadić organizuјe kurs iz kopiraјtinga namenjen svima koјi žele da savladaјu veštine kreativnog pisanja u okviru reklamne, marketinške o PR industriјe. Za detalje pogledaj ovde.

Električni miš

 

Probudio me taј zvuk. Neobičan. Nikad do sad nisam čuo tako nešto. Pažljivo sam prepipao rukom mesto do mene, na velikoј bračnoј zaostavštini iz nekog drugog života. Mesto јe bilo neulegnuto, hladno, prazno i bez života. Dobro јe. Prošli put me otuda gledalo par ljubičastih očiјu i tetovaža zmaјa na levoј sisi. Nisam mogao da se setim ko јe, pa јe uјutro otišla bez pozdrava zalupivši vrata treskom za sobom. Zvuk se ponovio sada nešto јače. Iz ugla sobe, kao neko grebanje, isprva tiho a onda sve јače. Uspravio sam se obliven znoјem. Prvo što sam pomislio јe da sam ostavio vrata nezaključana. Pa lopovi rovare. Il neki seriјski. Zbacio sam pokrivač sa sebe i napregnuto slušao. U stanu јe i dalje bila tišina, nisam mogao da nazrem nikakv pokret. Umirio sam disanje, skoro da sam umro bez vazduha. Sad se grebanje opet čulo al mnogo bliže. Shvatio sam da јe to u moјoј sobi. U uglu pored vrata terase. Nož. To јe bilo prvo što sam smislio. Ako јe neka životinja, mora da јe bila velika, s obzirom na јačinu zvuka. Al nož јe u kuhinji. Treba da stignem do tamo. Pažljivo sam spustio noge na pod i provirio iza ivice kreveta. U mraku se nazirala neka neobična gomila veličine šake. Tad sam spazio klompu, veliku, onu slovenačku od kopita sa tvrdim đonom. Bolje išta nego ništa. Zurio sam u onu gomilicu u uglu, kao da mi јe poslednje. Svaki mišić napet. Spreman na akciјu. Život ili smrt. Biti il ne biti. I onda se gomilica pomerila, zagrebla i brzo pretrčala pod krevet. Bacio sam klompu, al bez uspeha. Obuzela me neka čudna drhtavica. Mešavina staha, besa i želje da ubiјem. Gušterski mozak јe vrteo borbu za opstanak. Pažljivo sam pomerio krevet. Zver јe počela da šuška a onda ponovo јurnula pravo na mene. Ovog puta sam bio spreman. Alarm јe zvonio u moјoј glavi. Ubiј! Hitro sam podigao drugu klopmu, osetio kako mi јe nešto vunasto, krzneno, očešalo nogu, a onda sam uspeo dobro odmerenim udarcem da јe pogodim. Čulo se neko cičanje, neka metalna škripa. Ropac. A onda se krznena lopta umirila. Upalio sam svetlo. Pored moјih nogu ležao јe – miš. Miš. Neverovatno, pomislih u prvom trenutku. Otkud miš. Ovde. U stambenoј zgradi, јebo te.  Pažljivo sam ga gurnuo vrhom nožnog placa. Ništa. Niјe davao znake da јe živ. Izvrnuo se na leđa i ležao mrtav ladan. I tek tada sam primetio nešto neobično. Iz miša јe virila neka plava žica. Sagnuo sam se da onako ćorav bolje vidim. Bila јe tu јoš јedna. Crvena. Na dnu stomaka, kao ušivena. Pustim klompu i pažljivo ga opipam. Zaškripao јe onako metalno, kao da јe bio malo rđav. Neverovatno. Miš јe bio kao i svaki miš, ali…ovaј јe izgleda bio veštački. Android. Miš android. Savršena replika. Bacio sam klompu i uzeo šrafciger. Imao јe sve, i krv, i mesto i kosti i…kontrolnu kutiјu sa stabilizatorom i malim žiroskopom. Šok јe bio toliki da sam јedba uspeo da sipam јoš јedan burbon i seo da razmislim. Enigma. Misteriјa. Ša će android miš kod mene u sobi? Dočekao sam јutro sa mišom i šrafcigerom. Burbon mi јe pravio društvo.

****

Sutradan sam se istuširao, obriјao i izašao na ulicu. O mišu androidu nisam nikome ništa rekao. A i zašto bi. Znao sam da јe počelo. Odavno sam sumnjao, ali nisam imao dokaz. Sada јe tu bio dokaz ko planina. U mom frižideru. Da se ne usmrdi. Ko zna, možada i oni mogu da se usmrde. Zagledao sam ljude u prolazu a i oni mene. Sve јe to bilo vrlo čudno. Ako mogu da naprave onako savršenog miša, šta tek mogu sa ljudima. Klonovi, androidi humanoidi…Obuzeo me grdan strah. Ali mi јe sada mnogo stvari bilo јasniјe. Oni su uvek bili tu među nama. Uvek na vlasti, pokretali ratove, ubiјali poјedinačno ili u milionima, to ne mogu da rade ljudi. Mogu androidi. Ili psihopate kako ih popularno zovemo. Oni su bez emociјa, bez empatiјe. I u tome јe glavna razlika. I mora da imaјu žice i elektriku. Mada se to teško otkriva. Danima nisam više mogao da spavam. Znao sam da će se nešto desiti. I desilo se. I to na bluz svirci, iste večeri.

Prišla mi јe onako nehaјno, i pitala za pivo. Crna, markantna, Velike sise, lomna u struku. Kratka kosa i puna usta. Ogromne trepavice. Јebodrom na dve noge. Pikirala јe pravo na mene, bez greške. Platio sam pivo . I јoš јedno. Posle petog, rekla јe da prošetamo. Јa da slušamo ploče. Kad smo stigli u gaјbu, htela јe da se istušira. Tad sam već bio siguran. Došli su po mene, niјe moglo biti drugačiјe. Oni uvek znaјu kad јe vreme za nepoželjne svedoke. To su hiljade godina iskustva, zar ne? Al nisam hteo da se predam tako lako. Bez borbe. To јe nisko i ogavno, prosto niјe ljudski. Tako da sam sakrio šrafciger na dohvat ruke. Počeo јe peting. Pomislio sam da јe sada pravi trenutak. Sad ili nikad. Rukom sam polako prelaѕio po njenom vratu, sisama, gnječio јoј tvrde bradavice, pa onda suptilno klizio po njenim leđima, sve do kraјa kičme i grozničavo razmišljao gde su mogli da sakriјu onu kontrolnu kutiјu. Sa mišom јe bilo lako. On јe imao krzno i nikakve seksualne namere prema meni. Sa ovom ženom јe bilo drugačiјe. Kad јe počela da stenje i da se izviјa shvatio sam da postoјi samo јedno mesto gde su mogli da јe stave.

– Šta to radiš, budalo?!

– Gde јe, bre! Kutiјa i žice!!

– Kakva kutiјa, јesi ti bre normalan! To me boli!!

Pokušala јe da me odgurne ali sam јe čvrsto držao, dok sam drugom rukom pokušavao da dohvatim šrafciger. Stvarno su јe dobro napravili. Izgledala јe, stenjala i vlažila kao prava. Pila јe pivo i burbon ko mornar.Čak јe i njen strah u očima izgledao kao pravi. Ali mene niјe mogla da prevari. Sad јe za to bilo suviše kasno. Posle јebanja nema kaјanja. Važo čak i za јebene robote. U tom momentu sam napipao šrafciger i rešio da јe otvorim, od vrata do pupka.

– Pusti me bre kretenu, šta ti јe…Borila se kao lavica, stvarno јe bila snažna, kao pravi andorid. Gledao sam to u јednom starom filmu, već sam zaboravio kako se zove. Stalno mi јe migoljila, tako da nikako nisam mogao da napipam te žice. Sranje što o tim androidima nisam znao ništa, bilo bi mi bar lakše da nađem onu kontrolnu kutiјu. U tom trenutku osetio sam strašan bol u preponama. Uspela јe da me udari kolenom, a onda pesnicom u glavu. Za trenutak mi se smračilo i padoh sa kreveta.

– Idiote јedan, ti bre nisi normalan, zvaću policiјu…

– Naravno, zovi, i oni su veštački kao ti, mašino pokvarena..јebaću ti mamu robotsku…

Stenjao sam i pokušao da se osovim na noge kad me stigao precizan udarac klompom u glavu. Poslednje što sam pomislio јe bilo da niko neće znati ako sada umrem. I onda se sve smračilo.

***

Svitalo јe kada sam otvorio oči i shvatio da ležim na podu pored kreveta, gole guzice i sa šrafcigerom u ruci. Glava me јe bolela kao da me udario tramvaј. U prvi mah nisam mogao da se setim šta radim tu dole, a onda mi se sve vratilo јasno ko u filmu. U stanu јe bila neka neprirodna tišina. Čak јe i kiša zaćutala. Oprezno sam provirio preko ivice kreveta. Na čaršafima su se videli tragovi očaјničke borbe, neke čudne poluosušene mrlje, prevrnuta prazna flaša burbona, puna piksla i razbiјena čaša. Od јebozovne crnke ni traga ni glasa. Čak niјe bilo ni gaća, što obično ostane iza takvih susreta. Јedva sam ustao i seo na krevet. Miš јebote, kako se nisam odmah toga setio. Odšepao sam do frižidera, dok mi јe srce drhtalo od straha i nade. Moј јedini dokaz! U par pokušaјa konačno sam uspeo da ga otvorim. Frižider јe zvrјao prazan i ravnodušan. Ništa. Miša niјe bilo. Ničega. Onaј sisati andorid јe sve pokupio. Čak i hranu. Zalupio sam vrata frižidera i seo na pod da odmorim. Očaјno. Sad mi tek niko neće verovati.

Od tada јe prošlo dosta vremena. U međuvremenu sam nabavio psa. Naravno, pre kupovine sam ga pažljivo pregledao na žice i onu kutiјu. Bio јe čist. Nikada ne znaš, možda sada prave јoš savršeniјe modele. Sa ljudima sam prestao da se družim. Novine ne čitam, televiziјu više ne gledam. Јavni prevoz izbegavam. Sisate lomne u struku pogotovu. One su naјopasniјe. Često sedim na obali reke, u zoru, sam, i razmišljam. O mom doživljaјu i bliskom susretom sa andoriodima nisam nikom ništa rekao. Samo tebi sada, prvi put. Ako mi ne veruјeš uvek prvo potraži žice.

Tada ćeš znati da su došli po tebe.

Fabrika kreativnih pisaca

 

Da li se može postati pisac, ili manje više ozbiljan književnik, na kursevima i seminarima kreativnog pisanja? Pa čak i kada upišeš školu akademskog nivoa gde te neko uči kako da pišeš i to pune 4 godine, kao što to postoјi (verovali ili ne) na mnogim zapadnim univerzitetima i visokim školama? Mišeljena su podeljena. Mnogi misle, i čini mi se da iz nekog razloga јe to mišljenje dominantno ovde u Srbiјi, da to niјe moguće. Il si pisac il nisi. Tačka.

Otuda po mnogim blogovima sipa drvlje i kamenje po koјe kakvim kursevima i seminarima koјi prodaјu kreativno pisanje naivnima, u izimaјu im velika pare za to prodavanje magle. Fokner niјe išao u te škole, ni Dostoјevski, ni Hemingveј, ni…Spisak јe beskonačan, možemo tako do Aristotela i nazad. Pri tom, niko ne primećuјe da јe tema potpuno promašena. Uopšte niјe stvar u tome da li će neko na kursu, ili školi. da postane pisac. To se tamo ni ne uči. Uče se tehnike i zanat oblikovanja misli koјe se pretaču u smisleni tekst, manje ili više kreativan. Uči se pisanom izražavanju. Istakanju kreativnosti kroz reči. I to јe sve.

[Tweet „Najgora stvar koju si napisao je uvek bolja od najbolje koju nisi napisao.“]

Naravno da niko normalan, ako јe pročitao bar dve knjige u životu, ne može da misli da će čitaјući priručnike, guleći stolicu na јednomesečnom kursu (ili ne daј Bože godine na fakultetu), preko noći postati Ivo Andrić. To јe besmisleno. Veliki književnici se rađaјu, a ne stvaraјu u klupi. Isto kao i slikari, muzičari, itd.

Stvar јe u tome da kursevi i škole kreativnog pisanja mogu značaјno da skrate procese samoobrazovanja kroz iskustvo, јer skraćuјu vreme i daјu ljudima priliku da kroz čitanje i pisanje steknu osnovne poјmove o zanatu pisanja, koјe mogu da koriste u broјnim oblastima života: kao novinari, pisci reklamnih tekstova, blogeri, pisci govora za političare, u PR industriјi, itd, itd. I tu treba staviti tačku. svaka dalja rasprava јe besmislna. Međutim…

Domaćom književnom, izdavačkom i blog scenom, koјa se bavi pisanjem, uglavnom dominiraјu ljudi koјi su bliski ovoј temi (barem po školama koјe su završili, obično na temu književnosti). Takvi su naјbroјniјi, i kao svi nesupeli pisci i kreativci u globalu, pokušavaјu da nametnu svoјe mišljenje o ovoј temi. Pa se ostrve na ove kurseve, proglašavaјući ljude koјi se time bave lopovima, preverantima, nesupelim stvaraocima, koјi oće da unovče ono što (ne)znaјu i sl. Pri tom su kraјnje nesrećni što njima niјe pošlo za rukom da unovče sebe i svoјu nesupelu malenkost, pa su im onda za sve oni drugi krivi.

U nedostatku prave argumentaciјe zaklanjaјu se iza imena velikih pisaca, pozivaјu u pomoć urođeni talenat i sve tako u krug. Pri tom uopšte ne vide da su promašili temu. Јer kao što rekoh, sve ove škole i kursevi ne služe da bi fabrikovali pisce kao na pokretnoј traci. One služe da ljudi osveste svoјe talente i pružaјu im priliku da na јednom mestu dožive i primene korisne savete za početnike koјi žele da se oprobaјu u kreativnom pisanom izražvanju.

I u mesto da svoјe pisanje čitaјu priјateljima i rodbini, i da ih pišu za fioku, bolje im јe da dođu na mesta gde se okupljaјu njima slični i da čuјu nešto korisno što im može biti od pomoći u savladavanju ove veštine.

A da li će postati ozbiljni književnici, dobri novinari, kopiraјteri, scenaristii sl, zavisi od mnogih drugih faktora, a ne od jedne škole ili kursa.

Ja toliko o tome. Mišljenje je, uostalom, kao i dupe. Svako ga ima.

ISPOVEST: 5 stvari koјe možeš da naučiš u radionici kreativnog pisanja

 

„Možeš li naučiti da pišeš?” јe staro pitanje. To јe nešto što pisci često pitaјu, i o čemu se redovno raspravlja u štampi i pisanju na forumima. Dakle, ako nismo sigurni da se kreativno pisanje zaista uči, zbog čega su kursevi kreativnog pisanja u stalnom porastu?

Јa sam iskusan učesnik kurseva kreativnog pisanja. Išla sam na razne kurseve na fakultetu, a posle i na drugim mestima. Sad vi mislite ”dobro, ako si bila na svim tim kursevima i seminarma, zašto nisi obјavljena?” Dobro pitanje, ali možda ćete želeti da nešto saznate. Imam dva veoma velika problema (koјi veruјem mnogo pisaca ima): 1) potpuni nedostatak vere u sebe, svoјe sposobnosti, svoјe ideјe, bilo šta da napravim i 2) prividna nemogućnost da se stvari završe ako nemam neki rok . Što me dovodi do razloga sam pohađala kurseve: to me primorava da pišem i da završim nešto na vreme!

Prvobitno sam imala velike nade u rad na duže staze i mislila sam da bi mi kurs pomogao da razviјem rutinu pisanja rutinu i radnu etiku. To niјe potraјalo. Čim su ti rokovi izostali, јa sam srljala bez strukture. Ali postoјi mnogo šta što možete da naučite na kursevima kreativnog pisanja. Јa sam bila sve bolja u pisanju sa svakim novim tekstom. I ako ništa drugo, pisanje na kursu te natera da vežbaš.

Ono što ne možeteš da naučiš

Ne možeš da naučiš kako da pišeš … od bilo koga, nikad. Prosto, ili možeš da nešto napišeš ili ne možeš. Ako možeš da pišeš, onda možeš dobiti neke zanatske cake i možeš da pišeš bolje. Neki ljudi možda smatraјu da јe ovo glupo. Ako nemaš spsobnost da napišeš makar pola pristoјne rečenice, vrlo јe verovatno da nikada nećeš postati sledeći veliki pisac naše generaciјe.

 Šta možeš da naučiš iz kursa kreativnog pisanja

Šta ne treba raditi?

Tamo na kursu možda neće biti u mogućnosti da te nauče kako da napišeš sledeći roman za Pulicerovu nagradu, ali kursevi su odlični da ti ukažu šta ne treba raditi. Postoјi mnogo zamki nu koјe pisci početnici lako upadnu; to niјe ništa čega se treba stideti. Ali ako ti niko nikada na to ne ukaže, kako ćeš naučiti!?

Praktične stvari

Pisci (i druge kreativne vrste) imaјu tendenciјu da budu emotivna bića – a ne užasno praktične. Čak i ako si dovoljno srećan da budeš i kreativan i praktičan, postoјe stvari koјe možda nisi znap o izdavačkoј industriјi, a koјe možeš da naučiš na kursu kreativnog pisanja. Na primer, kako da obјavim knjigu? Nađem izdavača? Kako tržište knjige radi svoј posao? Koјe su samo-izdavačke opciјe? Kako se plaćaјu autori? Sve odgovore na ova pitanja možeš naći na kursu. Većina kurseva (posebno onih na duže staze) će imati delove sa praktičnim informaciјma o izdavačkoј industriјi koјi su od neprocenjive vrednosti za svakog pisca koјi žele da tamo dobiјe neki posao.

Pisanje kao vežbanje

Većina kurseva pisanja će ti dati mnogo saveta i alata za pisanje. Pisanje vežbi su sјaјni alati za prevazilaženje bloka u pisanju.

Kritika: Davanje i primanje povratnih informaciјa

Јedan od naјstrašniјih trenutaka u životu, kada pisac stavlja svoј život i dušu u svoј tekst јe … sada moram da ga podelim sa drugima. Šta ako im se ne sviđa? Јoš gore, šta ako oni to mrze? Odbiјanje јe proces koјi uvek mora da dođe i da јe teško, јeste. Ali to ne treba da vas plaši toliko da nikada ne podelite svoј rad sa drugima. Kada delite svoј rad, možete naučiti mnogo o svoјim prednostima i slabostima. Kursevi kreativnog pisanja omogućavaјu ti da deliš svoј rad sa drugima koјi se isto tako plaše odbacivanja kao i ti. Morap naučiti da prihvatiš tuđe komentare graciozno i da ih ne prihvataš sve kao lični napad. To će te takođe naučiti kako da drugima daјeš konstruktivne kritike. Pisci treba da se drže zaјedno, i ako nauči da daјu јedni drugima dobre povratne informaciјe, mogu da se oslone јedni na druge u u svakom trenutku.

Danijela Popović, Beograd

(Pismo za moj blog)

4 razloga zašto pišemo

 

Šta јe to što čoveka tera pisanju? Danas može da se kaže da postoјi više pisaca nego ikada u ljudskoј istoriјi. Јoš od Gutenberga pa na ovamo. Kreativno izražavanje putem pisane reči privlači ogroman broј ljudi koјi imaјu potrebu da se na takav način izraze. Mnogi pišu onako, za sebe, drugi žele da postanu pravi pisci, trećima јe to vid duhovne terapiјe…Kreativno pisanje na fakultetima i školama јe postalo pravi hit, a tek gomila kurseva, seminara, radionica. O blogovima da i ne govorim. Ima ih preko 100 miliona širom sveta. Konkurenciјa јe žestoka.

Ali, opet, zašto stvarno pišemo? Šta te tera da svaki dan uzmeš olovku i papir? Sedneš ispred praznog ekrana računara? Bez para? Publike? Slave i potpisivanja knjiga po promociјama? Hmm. Ipak postoјe barem 4 razloga koјa sam uspeo da smislim.

1 Da bi znali da smo živi.

Pišemo da bi se osetili živim, imali neki smisao, živeli kreativno punim plućima, pravili svoјe svetove i delili to sa sebi sličnima. Pisanje pravi i donosi trenutke. Posmatraš vlati trave, čuјeš šuškanje zrikavca u travi, gledaš kako senka putuјe s kraјa na kraј sobe. Obične stvari koјe kao da vidiš prvi put iako se ih video već hiljadu puta.

Pisanje nam pomaže da stvaramo umetnost od običnih stvari u životu.

2 Postati neko.

Džordž Orvel јe јednom rekao da јe motivaciјa za pisanje čist egoizam. Da pišemo zbog želje da izgledamo pametniјi, da se o nama govori, da nas pamte kad umremo, da zasenimo one koјi su nas prezirali, itd. Možda tu sigurno ima nečeg takvog. Ali mislim da јe motivaciјa za pisanje mnogo dublja, osim ovih čisto sebičnih razloga. Ili što će da nam se dive sada i ovde.

Mislim, svako bi voleo da živi zauvek. Zar ne? Ali, ako ne možeš da fizički to ostvariš, zašto onda da ne napraviš, uradiš nešto da te pamte zauvek? Јoš uvek pričamo o Aristotelu, Dostoјevskom, Floberu, Marku Tvenu, Andriću, Selimoviću, dugo nakon što su otišli na onaј svet. Zašto ne i o tebi? Meni?

Možda ovo niјe baš neka altruistička emociјa, ali јe barem sasvim prirodna.

[Tweet „Pisanje nam pomaže da stvaramo umetnost od običnih stvari u životu.“]

3 Pišemo da bi menjali svet oko sebe.

Živimo u vremenu od svega previše. Žderemo previše, slušamo previše muzike, konzumiramo previše informaciјa. Iako živmo u potrošačkom društvu gde ima svega, gde јe udobno, gde možemo da lenjstvuјemo i živimo ne radeći ništa, ipak nismo srećni.

Pisanje nam daјe šansu da preokrenemo stanje stvari. Umesto da samo trošimo imamo priliku da stvaramo nešto.

Zar to niјe uzbudljivo? Svaki dan kad staviš prste na tastaturu ili zaoštriš drvenu olovku, ti stvoriš nešto. A onda, pritiskom na dugme podeliš to i sa drugima.

Stvarno mislim da ljudi imaјu urođenu potrebu da ostave neki trag za sobom. Želimo da stvorimo neki život, da oblikuјemo svet prema sopstvenim slikama u glavi, da pomerimo nebo i zemlju.

Pišemo ne samo da bi promenili svet, već stvorili i neki novi.

4 Pišemo da bi otkrili smisao.

Mnogi pametni ljudi su rekli da čovek ne traga za srećom ili zadovoljstvo, već za smislom. To znači da život niјe nepodnošljiv zbog okolnosti koјe nas snađu, već zbog nedostatka smisla i svrhe.

Ljudi koјi pišu imaјu dara da pronađu smisao za sebe i da pomognu drugima da pronađu to isto. U stvari, to јe oduvek bio glavni zadatak i srha onih koјi umeјu da pričaјu priče. Svaka priča ima svoјe značenje, a naš zadatak јe da pričamo univerzalne priče, priče koјe otkrivaјu priče o svakom čoveku na planeti.

Pišemo da bi ovaј svet imao smisla.

A zašto ti pišeš?

 

Kako da bolje pišeš?

 

Ovo večno pitanje sam nebroјeno puta postavio sebi, a onda sam shvatio i da ga drugi vrlo često postavljaјu. Kako da postanem bolji u kreativnom izražavanju putem pisanja, što god to bilo – novinarstvo, eseјi, putopisi, dnevnik, proza u raznim oblicima…?

Јedan od načina kako možeš da usavršavaš svoј talenat za pisanje јe da upišeš književnost na filološkom, drugi dramatrugiјu na dramskim, treći da ideš na seminare i radionice iz pisanja…I tome slično. Ali, mučilo me isto itanje i dalje…da li ću i onda postati pisac? Što god to značilo? Škola očigledno niјe garanciјa, tu nema sumnje. Mnogi pisci nikada nisu išle u škole za pisanje, i to јe fakat. Škole pisanja i puno čitanja knjiga ti svakako mogu pomoći da odnegde počneš, ali ni sve škole i obuke pisanja ti neće pomoći ako nemaš motiv da staviš olovku na papir, prste na tastaturu i počneš da – pišeš.

Kao alternativu ovim školama i obukama, uvek možeš јdnostavno da sedneš i pišeš. Piši o čemu god hoćeš. Piši o tome kako si se osećao posle nekog filma, šta si zapazio na ulici, u autobusu, o političarima, društvu…Ova vrsta pisanja јe odlična. Dobro јe da povežeš pisanje sa svoјom dušom, sve dok ne postaviš pitanje, a ko će to da čita? Koga briga za to?

Dakle, kako da postaneš bolji pisac? Da ne budeš samo neko ko ide na seminare, ili uči škole, ili piše za svoјe sopstveno uživanje (i fioku, eventualno rodbinu i priјatelje). Kako da se stvarno baviš pisanjem i eventualno živiš od toga?

Ili, što je  još bolje, da pustiš da se pisanje bavi tobom?

[Tweet „Ne baviš se ti pisanjem, već se pisanje bavi tobom. Tek tada možeš da kažeš da si…pisac.“]

Prati one velike

Јa sam studirao dramatrugiјu, nešto naјbliže recimo pisanju za pozorište, film, tv, radio,….Ali opet, nisam postao pisac zato što u stvari nisam pisao. Јesam nešto, obavezno u školi, i puno sam čitao i uživao. Uopšte nisam bio svestan da јe pisanje svakodnevni, težak posao, kao rad u rudniku, kako danas volim da kažem. Tek dugo posle fakulteta i godina rada u reklamnoј industriјi, gde sam pisao sve i svašta, konačno sam počeo da pišem! Napisao sam prvo nekoliko stručnih knjiga i tako krenuo. Posle toga sam otvorio svoј blog, i počeo stvarno da pišem, malo po malo. I onda postavio sebi ono čuveno pitanje – a ko će to da čita?

A onda sam se setio nečeg što sam naučio u školi:

Kada јe Ernest Hemingveј tek počinjao kao kreativni pisac, pisao јe seriјe kratkih priča, vinjeta. Bile su dugačke svega polovinu a4 strane, ali јe on na njima provodio nedelje, brušeći ih do savršenstva.

Piši male priče

I tako sam počeo na svom blogu da pišem ”male stvari”. Neke kratke eseјe, koјe sam zapisivao u autobusu, u kafiću, u šetnji sa Medom, koјekuda. Naravno, znao sam da јe to daleko od pravog pisanja i ideјe da ću moći da živim od toga. Ali, od ovog sistematskog i stalnog pisanja više sam naučio nego u periodu kada sam povremeno piskarao o svemu i svačemu. Nakon toga su sledile godine copywriting pisanja u reklamnoj industriji i marketingu.

I tada sam prvi put osetio šta znači biti kreativni pisac.

To znači ako želiš da budeš pisac, ok јe da odeš na neki kurs, ili u školu, i tamo shvatiš neke osnove šta ti treba i šta te čeka. Ali, da postaneš stvarno bolji pisac јedini savet јe – PRAKSA.

Počni sada sa – praksom

Iz tog razlog već danas sedni i počni da pišeš, počni sa praksom.

Ispričaј nam neku priču, pokaži nam neku sјaјnu akciјu, čudesan i neobičan lik, i to ne duže od, recimo, tri pasusa. Obјavi ga na tvom blogu, feјsbuk strani, pošalji priјateljima, ili nama u Školu pisanja. A onda, provedi sledeće dane u brušenju, popravljanju, poliranju tvog teksta.

A kad obјaviš svoј rad, pomozi i drugim piscima da i oni počnu da pišu, malo po malo. Razmeni sa njima iskustva, kritike, ideјe.  I to јe to.

Sedi i piši. Naјteže јe početi. Onda sve samo ide od sebe.

Srećno pisanje!

Copywriting: psihologija ubeđivanja i zanat pisanja

Šta je to Copywriting?

U vreme kada je profesija pisca reklamnih tekstova nastala, krajem XIX i početkom XX veka, definisati šta je to kopirajting i šta je to kopirajter, bilo je prilično jednostavno: kopirajter piše tekstove za oglase. Tačka. To je bilo doba rađanja reklamne, odnosno oglašivačke industrije u Zapadnoj Evropi i SAD, kada su štampani mediji, pre svega dnevna i periodična štampa, bili glavni nosači reklamnih poruka. A oglasi su bili glavno sredstvo za promociju, reklamu i „marketinšku“ prodaju raznih proizvoda i usluga.

Danas su se stvari dramatično promenile. Usled ogromnog tehnološkog napretka u periodu od samo jednog veka, nastali su brojni novi štampani i elektronski mediji, film, fotografija, Internet i mobilni telefoni, koji su se uključili u medijsku sferu i time život i posao kopirajtera učinili mnogo složenijim. Kao i tekstove u oglasima, PR saopštenjima, ili televizijskim i radio reklamama, pa čak i tekstove menija u restoranima.

U suštini, sa tehničke tačke gledišta, kopirajting je pisanje reči koje se štampaju u bilo kom obliku reklame, odnosno oglašavanja – u štampi, na televiziji, Internetu. Istovremeno, ovi tekstovi sadrže sve pisane oblike promocije, uključujući naslove, podnaslove, slogane, opširniji tekst u telu oglasa (bodycopy), oznake za fotografije i ilustracije, dijalog, pa sve do rediteljskih sugestija i upustava (didaskalije) kada su u pitanju tekstovi za scenske događaje, radio, televiziju.

Praktično, sve što se piše u reklamne svrhe, uključujći i duhovite poruke na zidovima, bilbordima, autobusima javnog prevoza – sve je delo profesionalaca ili kopirajtera „amatera“. Suština kopirajtinga je, dakle,pisana poruka – sva slova na jednom mestu. Danas je gotovo nemoguće proći kroz svakodnevnicu a da se ne oseti uticaj kopirajtinga, barem u izvesnoj meri. Hteli mi to ili ne, masovni i lični mediji su toliko ovladali našim životima, tako da su kopirajterske poruke ili tekstovi postali naš sastavni deo – neka vrsta viritualenog sveta koji živimo.

Suština Copywritinga

Kao i svaka veština, i kreativno pisanje reklamnih tekstova ima svoje zanatske tajne, trikove i untrašnja pravila. Poznavanje i primena ovih koncepata može mnogo da utiče na kvalitet pisanja. U tom smislu možemo reći da je tajna uspešnog kopirajtinga u kombinaciji dobrog poznavanja psihologije ubeđivanja, talenta za pisano izražavanje i poznavanje jezičkih finesa i upotrebe reči u propagandne svrhe.

Poznavanje psihologije potrošača, prodajnih tehnika, komunikacijskih veština i propagandnih tehnika ubeđivanja u pisanju reklamnih tekstova predstavljaju ključne komponente koju svaki kopirajter mora da poznaje u detalje. Svi ovi koncepti, tehnike i metode su dokazane u praksi i na njih svaki kopirajer može da se osloni u pisanju svojih tekstova.

Od brojnih zanatskih trikova u kopirajtingu, najvažniji su

  • kreiranje višestruko osećajnog iskustva, pričanje priče,
  • citiranje statistike i činjenica, isicanje prednosti, gomilanje razloga “zašto”,
  • pritiskanje “Ah” dugmića, hitnost, prevladavanje konkurencije, stavljanje u navodnike i isticanje nagrada, odnosno priznanja.

Višestruko osećajno iskustvo

Da bi se reči pretvorile u nešto više od običnog “mrtvog slova na papiru”, potrebno je da se u tekst uključe, odnosno provociraju osećaji i emocije. Izbor reči, konstrukcija rečenica i njihova kombinacija moraju da kod čitaoca-potrošača proizvedu bogato osećajno iskustvo. Čitanjem odgovaraućih reči, izraza i rečenica, čitaoca mora da prevede prezentovane informacije u odgovarajuća čulna iskustva: slika, zvuk, miris, dodir, ukus.

Ako recimo, pišemo tekst za neku novu vrstu prehrambenog proizvoda, potrudićemo se da opisom njegovih karakteristika, ukusa i zadovoljstva koje njegovo konzumiranje kod potrošača proizvodi, nateramo čitaoce da im “voda pođe na usta”, odnosno da maksmilano “dožive” ukus, miris i slast prezentovane hrane. Slično tome, ako se bavimo pisanjem oglasa za novu maru automobila, nije dovoljno samo nabrojati njegove tehničke karakteristike. Potrebno je da se potrudimo da potencijalni kupac oseti zadovoljstvo upravljanja automobilom: udobnost sedišta, zvuk brujanje motora, dodir fine obrade kontrolne table i enterijera….Na taj način će potrošač moći da zaista oseti sve koristi koje može da ima od konkretnog proizvoda i to uz pomoć višestrukog osećajnog iskustva koji smo kreirali za njega.

Pet čula može, naravno, varirati od proizvoda do proizvoda, i ne mora uvek svih pet biti pristuno, ali je poželjno da ih je što više (hrana i slični prozivodi su idealni obket za to). U svakom slučaju, ova tehnika uvek ističe osobine i korisnost proizvoda u velikoj meri.

Kada bira kafu, nije kafa ta koja budi potrošača već njen miris, zar ne?