fbpx

10 pravila za pisanje brojeva

 

Kako izražavaš brojeve u tvom pisanju? Kada koristiš cifre (brojeve), a kada pišeš brojeve slovima? Odnosno, kada napišeš 9 a kada pišeš devet?

Ovo može da izgleda malo i beznačajno, ali na žalost u današnjoj (ne)pismenoj kulturi, ima svega i svačega, pa tako vlada i opšti haosu prilikom izražavanja brojeva u tekstovima mnogih pisaca.

Pravilo i odluka kako ćeš izraziti brojeve u tvom pisanju, može mnogo da utiče na doživljaj tvojih čitalaca. Pre svega da vide da si pismen. A onda i na nivou ukupnog utiska, jer nije isto kada broj pišeš cifrom ili slovima. Naročito kada su u pitanju kreativni tekstovi (priče, pesme, eseji) ili kada je pitanju reklamno, marketinško, ili poslovno pisanje.

Da onda malo razmotrimo situaciju:

  1. Brojevi ili cifre. Na prvom mestu treba da se kaže da postoji razlka između brojeva i cifara. U čemu je stvar? Broj je apstraktni koncept, dok je cifra simbol koji koji se koristi kako bi se izrazio taj broj. “Tri”, “3” ili “III”, su simboli koji se koriste da izraze isti broj (ili koncept “trojstva”). Može da se kaže da je razlika između brojeva i njihovih cifara kao razlika između neke osobe i njenog imena.
  2. Mali brojevi se pišu slovima. Mali brojevi, kao što su oni manji od deset, trebalo bi da se speluju, odnosno pišu slovima. Ako ih ne pišeš slovima, izgledaće kao da pišeš kratku poruku, i želiš da budeš formalan, što može da odudara od tvog pisanja (kada pišeš neku književnu formu, na primer).
  3. Ne postoje druga standardizovana pravila. Stručnjaci se ne slažu uvek sa ovim pravilima. Neki kažu da se svaki broj koji stane u jednu reč piše slovima. Brojevi koji se iskazuju sa dve reči bi, po njima, trebalo da se pišu ciframa. To znači da bi uvek trebalo da pišeš dvanaest ili dvadeset. Ali ne i 24.
  4. Upotreba zareza i tačke). U srpskom jeziku pravilo nalaže da se veliki brojevi odvajaju tačkom, a decimale zarezom, kako bi se veliki brojevi lakše čitali. Tako je na primer veličina Srbije 77.474 kvadratnih kilometara. U SAD je sasvim suprotno. Tako da pažljivo vodi računa u pisanju zareza i tačke kod pisanja cifara.
  5. Ne počinji rečenicu sa cifrom. Napiši “Četiri veka i sedam godina ranije”, a ne “4 veka i 7 godina ranije”. Isto tako, kada napišeš, na primer, “čitaoci su kupili 400.000 kopija prvog dana”, to bolje zvuči nego “400.000 kopija je prodato prvog dana”. To znači da rečenice sa brojevima i ciframa uvek pažljivo oblikuj, kako bi bile maksimalno razumljive.
  6. Vekove i dekade bi uvek trebalo pisati slovima. Koristi osamdesete, i devetnaesti vek.
  7. Procenti i recepti. U svakodnevnom pisanju, u žurnalistici, pisanju eseja, anegdota iz života ili kuvarskih recepata, možeš da koristiš cifre slobodnije – na primer, “4% dece”, ili “Dodaj 2 šoljice brašna”. U formalnom, ili kreativnom pisanju, trebalo di procente pišeš slovima kao, “12 procenata stanovništva” (ili “dvanaest procenata stanovništva”, zavisi od namera opisnaih u tački tri).
  8. Ako je broj okrugao ili približan, uvek piši slovima. Okrugli brojevi preko milion pišu se kao broj plus reč. Tako ćeš, na primer, uvek pisati “oko 400 miliona ljudi govori španski jezik kao maternji”, umesto “oko 400.000.000 ljudi govori španski kao maternji”. Ukoliko koristi precizno tačne brojeve, onda ćeš svakako pisati cifru brojevima.
  9. Dva broja jedan do drugog. Ovakvo pisanje može biti prilino zbunjujuće, na primer ako napišeš “ 7 13to godišnjaka”, tako da uvek jedan od dva susedna broja izrazi rečima “sedmorica 13to godišnjaka”. Odaberi onaj broji koji ima najmanje slova.
  10. Najbrajanje i doslednost. Nadam se da nećeš pisati rečenice kao što je “mislim da si ti moja 1.ljubav, već “mislim da si ti moja prva ljubav”. Budi dosledan u okviru jedne iste rečenice. Ako moj profesor ima 18 brucoša, ima takođe i 23 redovna studenta, a ne dvadeset troje redvonih studenata.

U svakom slučaju, kako god obrneš i okreneš, brojevi se moraju pisati, ponekad i često. Zato nije loše da ti ova pravila uvek budu pri ruci kao mali podsetnik. Zar ne?

5 načina kako da zaradiš online pisanjem

 

Ovo je pitanje koje mnoge ambiciozne pisce, kako početnike tako i one druge, najviše žulja: da li se od pisanja može živeti? Naročito od pisanja na Internetu! Odgovor je MOŽE, ALI…

Da bi se zaradio novac od pisanja, a naročito pisanja na internetu (blogovi, frilensing, prodaja sopstvenih knjiga i tesktova, pisanje za web sajtove i reklamnih tekstova…), potrebno je mnogo više od talenta za pisanje. Potrebna su neka dodatne veštine i zanatska i tehnička znanja. I, kao obavezan ključni sastojak recepta za uspeh – MNOGO volje i upornosti! A to je možda i najteži deo za većinu koja bi htela da lepo živi od svog talenta za pisanje.

Komplikovano? Možda. Ali, ako si i dalje tu,da krenemo redom.

Situacija

Na Internetu postoji gomila tekstova o tome kako da zaradiš novac online, i to svojim talentom za pisanje. Ali, ako imaš imalo soli u glavi, odmah shvatiš da tu postoji jedan problem. Većina od tih saveta i uputstava zapravo predstavljaju prodajne ponude da brzo i lako, gotovo bez okakvog truda preko noći postaneš milioner. Vlasnici sajtova, agencija za marketing, kompanijski blogovi…Svi samo čekaju baš tebe i tvoje pero. Kao neka vrsta čudotvorne tablete za mršavljanje. ALI…

Glavni problem sa online zaradama je u tome što to ne može da se ostvari brzo i preko noći. Da bi sve to zaista funkconisalo potrebne su ti tri stvari:

  1. Obuka u dodatnim veštinama pisanja za internet kao specifični medij
  2. Izvesno tehničko znanje – poznavanje računarske i internet tehnologije
  3. Mnogo upornosti, muke i…vremena.

Opcija: dobro poznavanje jednog stranog jezika (najčešće engleskog), je od vrlo velike važnosti, jer se nudi mnogo poslova za pisanje upravo na ovom jeziku.

[Tweet „Ne možeš da zaustaviš vetar da duva, ali zato uvek možeš da – podesiš jedra“]

Kako da to ostvariš?

Ako si ozbiljno nameračio da živiš od svog pisanja, pogotovo online, sve ovo ne treba da te obeshrabri. Hoću da kažem da na internetu postoji veliku broj poslova za pisanje koji su legitimni, što znači pravi poslovi koji se plaćaju. To znači da moraš stvarno i da ih uradiš, što zahteva znanje, posvećenost i vreme. Evo nekoliko saveta u vezi toga:

  1. Uloži u sebe – savladaj veštine pisanja za Internet: copywiriting, pisanje za blog, pisanje za web, pisanje sadržaja (content writing – SEO), osnove online marketinga i promocije. Ove zanatske veštine su ključne za uspešno pisanje i online poslove;
  2. Copywriting. To je osnova zanata i tehnika za pisanje reklamnih tekstova, za PR, promociju i marketing. Nauči zanat, uloži vreme u sebe i svoje znanje.
  3. Shvati to ozbiljno. Odlučio si da konkurišeš za neki posao online pisca. Da, to je odlično jer možeš konačno da radiš za kompjuterom u pidžami, uz šolju kafe, na miru, bez gazde ili šefa nad glavom. Ali to sve ne znači da to nije “pravi posao”. Baš suprotno. Još je i teže nego “pravi posao”. I to moraš da shvatiš vrlo ozbiljno, inače te neće tretirati kao ozbiljnog kandidata. Ti nisi jedini koji hoće da radi u pidžami. Konkurencija je velika, čak i više nego što je to slučaj sa “klasičnim” poslovima.
  4. Budi profesionalac. Kada šalješ svoje reference ili CV nekoj od kompanija, ili nekom potencijalnom klijentu na Internetu, nemoj ga pisati VELIKIM SLOVIMA, niti pokušavaj da budeš duhovit i neobičan. Pokaži da umeš da koristiš slova i sastaviš dobro pismo, što znači da si kompetentan. Piši kvaltetnim rečenicama uz dobru gramatiku. Čak i kada praviš izuzetke, i onda treba da si profesionalac. Nauči da sam praviš svoju sliku u očima drugih.
  5. Daj nešto, ali ne sve. Bez obzira da li ćeš potencijalnim klijentima omogućiti primere onoga što si napisao (na tvom blogu, npr.), ili ćeš im slati protfolio u nekom obliku, a možda čak i linkove ka tvojim radovima, daj im dovoljno da steknu predstavu o kvalitetu tvog pisanja. Ali ne preteruj sa količinama, jer lako mogu da se izgube, unervoze i tako odustanu od angažmana. Isto važi kad im daješ informacije o sebi: koncentriši se na iskustvo i obuku, jer nema potrebe da nekom prepričavaš ceo svoj život.

Uvek proveri samog sebe – duplo.Uvek budi siguran da, kada šalješ materijale klijenitma, bez obzira da li je to mejl, CV, i li protfolio, sve što šalješ bude profesionalno i ispravno napisano. Da se ne spotakneš o progutana slova, aljkavo obraćanje, i tome slično. Uvek dobro proveri gramatiku, sva slova, i jasnoću izražavanja. Ovo je naročito važno kad pišeš imena klijenata i firmi. Da ne pretvoriš neko žensko u muško i obrnuto, ili da ime firme nema sva slova pravilno napisana.

Ovo su neke osnovne stvari koje prvo moraš da uradiš da bi uopšte razmišljao da se ozbiljno baviš zaradom od pisanja na Interentu. Iako je to posao budućnosti, koji će samo sve višedobijati na ceni (dobrih pisaca je uvek malo, bilo i biće), ne valja da u ovu arenu ulaziš nepripremljen.

Kao i u mogim ozbiljnim životnim poduhvatima i u ovom poslu se opstaje samo ako si sposoban da trčiš maraton. Oni što istrče samo kratke staze, toliko traju i u poslu pisca na Internetu.

Ako si sa svim ovim zadovoljan, onda sedi, upali mašinu, duboko udahni i zaplovi Mrežom.

I zapamti: ne možeš da zaustaviš vetar da duva, ali zato uvek možeš da – podesiš jedra. Zar ne?

 

[section title=““]

seminariPisanje za Blog?

Webinar – Kako da zaradiš novac od pisanja za Web ili Blog? Kako se radi online marketing i promocija pisca i autora? Osnovne tehnike online marketinga. Marketing na društvenim mrežama.
Pisanje za SEO i pisanje sadržaja, reklamnih tekstova.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/webinari/“ target=“self“]SAZNAJ VIŠE OVDE[/button]

[/section]

7 razloga da otvoriš Blog

 

Još uvek nemaš svoj Blog? Evo sedam razloga zašto neko ko voli da piše treba da ima svoj lični blog!

Veblogovi (Weblogs) ili kako se obično kaže blogovi, jesu zapravo websajtovi formatirani kao žurnali, sa postovima, ili pojedinačnim tekstovima, koji se mogu čitati obrnutim hronološkim redosledom – poslednji objavljeni tekst je prvi na listi. Obično su nekoliko poslednjih tekstova vidljivi na prvoj/naslovnoj strani bloga, a posetioci bloga mogu kliknuti na ostale tesktove na ostalim arhivskim stranama bloga.

Postoji ogroman broj blogova širom sveta, i tu stvarno ima svega i svačega – od ličnih dnevnika, politike, ekonomije, sporta, zabave pa do mode, tehnike i čega sve ne još između. I pravo je čudo kako ti još nije sinulo da je blog idealni oblik aktivnosti za tebe, kao pisca, ili nekoga ko voli da piše i komunicira sa svetom putem pisane reči!

Ako već nisi postao bloger, ili se tvoj trenutni blog bavi tvojim privantim životom, ili nekom temom koja nema veze sa onim čime se baviš, uzmi u razmtranje ideju da napraviš jedan koji će služiti kao produžetak tvog posla. Tu možeš da pšeš razne vesti, zanimljive informacije, analize vezane za tvoj posao.

A, ako si pisac, onda je prosto nedopustivo da nemaš svoj blog, jer je to veoma efikasan način da prmovišeš svoje radove i komuniciraš sa ljudima i predstaviš samog sebe i svoja pisana dela!

U svakom slučaju, čime god da se baviš, u vreme ovakvog digitalnog doba u kome živimo, tvoj blog može biti sjajno mesto da izražiš svoju kreativnost putem pisane reči, možeš da dodaješ fotografije, video, audio, pišeš eseje, čak i da napraviš svoju malu mini drutšvenu mrežu.

Evo sedam razloga zašto bi trebalo da napraviš svoj profesionalni blog, ili blog koji će da promoviše tvoje pisanje:

  1. Tvoj blog je online reklama za tvoje pisanje, knjige, zbirke, publikacije, ili za proizvode i usluge u firmi u kojoj radiš.
  2. Tvoj blog je produžetak tvog CV-a, što ti omogućuje da predstaviš svoje profesionalno iskustvo, delove svojih radova, a sve to na jednoj zgodnoj lokaciji koju svi lako mogu da nađu i vide.
  3. Tvoj blog će izraziti tvoju ličnost, što će omogućiti tvojim saradnicima, klijentima, poslodavcima i čitaocima da steknu prvi dobar utisak o tebi.
  4. Tvoj blog demonstrira potencijalnim saradnicima tvoje znanje, stručnost, talenat i kreativnost o temama o kojima pišeš.
  5. Tvoj blog ti omogućava da se povežeš i umrežiš sa drugim piscima, izdavačima, ili ljudima iz tvoje oblasti interesovanja.
  6. Tvoj blog te promoviše kao eksperta (ili barem nekoga ko je zanimljiv i ima šta da kaže), i kao nekog koji ulaže dodatni napor da stiče i deli znanje i informacije o profesiji ili zajedničkim interesovanjima.
  7. Tvoj blog ti omogućava forum za razvijanje komunikacijskih veština, ne samo u oblasti pisanja, već i u interaktinvom umrežavanju, razvijanju i negovanju odnosa sa drugim ljudima putem komentara na tuđim blogovima, kao i u odgovaranju na komentare na tvom blogu.

Ovih sedam razloga je, mislim, sasvim dovoljno za početak. I sigurno nećeš pogrešiti, jer je sve ovo zaista vrlo jednostavno.

Dakle…koja je adresa tvog bloga?

 

[section title=““]

naslova-mali-savetiBesplatna E-Knjiga „Kratki saveti za kratke priče“!

E-Knjiga je mali praktični priručnik za pisanje kratkih priča i predstavlja zbirku odabranih iskustava iz online radionica kreativnog pisanja i koristan vodič kroz neke od najvažnijih tehnika pisanja.

Preuzmi svoj primerak i pridruži se maloj zajednici od preko 1,200 ljudi koja prati Kreativno pisanje!

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/besplatne-knjige/“ target=“self“]PREUZMI KNJIGU OVDE[/button]

[/section]

 

Gde i kako da objaviš kratku priču?

 

Često dobijam pisma i pitanja polaznika radionica i pratilaca sajta o tome gde i kako da objave svoje kratke priče. Obično su pitanja formulisana ovako:

“Kakav savet možete dati nekome ko voli ljubav i život, voli da čita i piše, i ima brdo napisanih priča koje želi da objavi…Kome da se obratim i gde mogu da objavljujem svoje priče?”

Uvek mi je mnogo drago što ljudi pišu iz srca. Kratka priča ovakvim piscima mnogo znači, i kada se piše i ljubavi, sa puno duše i emocija, tada priča ima mnogo veće šanse za uspeh, nego priče koje su zanatski perfektne, ali im nedostaje strast i duša, pa nemaju značaj ni za pisca ni za njegovu publiku.

Iz tog razloga, uvek je najbolje kada se piše zbog sopstvenog zadovoljstva. Ako i ti pišeš tako, razmisli o tome da svoje pisanje podeliš ne samo samo sa prijateljima, već i sa širom publikom.

Postoji mnoštvo način da se to uradi, od slanja tvojih priča na razne književne konkurse, pa sve do samostalnog objavljivanja radova. Evo nekoliko ideja.

Pitanja koja sebi treba da postaviš pre nego što objaviš priču

Da li je tvoja priča kompletna?

Čak i kada pišeš iz pravog životnog iskustva (kao mnogi autori koji postavljaju pitanje sa početka teksta), potrebno je da je tvoja priča dobro oblikovana – sa početkom, sredinom i krajem. Takođe je poželjno da priča ima nekakv sukob – između likova u priči, ili barem samo u glavi glavnog junaka, koji se desi na početku priče, a razreši na kraju. Bez toga, tvoje delo će se čitati kao neka anegdota: možda neobična i interesantna, ali ne i pogodna za kratku priču.

Kom žanru pripada tvoja priča?

Ako nameravaš da objaviš priču u nekom časopisu ili novinama, ili želiš da je samostalno objaviš u nekom obliku, bilo bi poželjno da imaš jasnu ideju u koji žanr spada tvoja priča. Ako pišeš naučnu fantastiku, verovatno ćeš imati malo sreće za objavljivanje u klasičnim književnim časopisima, ili nekim mesečnicima koji se bave kulturom i umetnošću. Pa čak i u dnevnim novinama koje povremeno objavljuju kratke priče.

Gde da objaviš priču?

Ovo oduvek predstavlja priličnu dilemu i muku za svakog autora, pogotovu početnika. Da li da voje radove šalješ časopisima, novinama, na konkurse ili da ih objaviš samostalno, najčešće na nekom blogu na interentu? U principu, savet je da korisitš obe metode.

Časopisi i novine?

U Srbiji postoji desetak časopisa koji neredovno izlaze i objavljuju radove domaćih autora (“Književne novine”, “Gradina”…), spiskove i adrese možeš lako naći uz malo guglanja na interentu. Još ako poznaješ urednike ili saradnike, pa uz njihovu preporuku stigneš do objavljivanja, tim bolje.

Pored ovih klasičnih načina za objavljivanje tvojih priča, možeš pokušati i sa učešćem na raznim književnim konkursima koji s epovremeno pojavljuju u organizaciji raznih udruženja pisaca, književnika, pa čak i kada se državne institucije sete da bi mogle da podele neku novčanu crkavicu i trunku prestiža nagrađenim autorima.

Za sve njih je karakteristično da uglavnom autorima ne plaćaju ništa,ali zato nude 5 minuta slave u vidu štampanja priče u zbornicima, eventualno pominjanje autora na promociji zbirke i to je uglavnom to.

Nagrade se ne jedu, a od sujete se ne živi, kako neko reče, pa sad ti…proceni.

Samizdat i online pisanje

Meni lično je ovo najdraži metod. Jeste naizgled možda težak i zahtevan, ali tu si sam svoj majstor, od početka do kraja. Doduše, moraš malo da uložiš napora i vremena da savladaš veštine online pisanja, promocije, itd., ali se po mom mišljenju na kraju dobro isplati. Nema razloga da ne koristiš blagodeti digitalne revolucije i Interneta, kad je od velike pomoći piscima. Otvori svoj Blog, ili Autorsku stranicu, piši, objavljuj, druži se i razmenjuj iskustva sa onima koji su slični tebi. Ionako se većina sveta preselila u virtuelni svet binarnih brojeva. I ta budućnost tek dolazi.

Cela procedura je prilično jednostavna: osmisliš ime svog bloga, zakupiš domen (internet adresa tvog bloga, ime bloga + neka skracenica com, org, info, rs…), zakupiš prostr za tvoj blog na nekom hostng serveru ovde ili u inostranstvu, i sve to za 50tak evra godišnje, što i nije neka cifra. I onda kreneš da objavljuješ svoje kratke priče, družiš se sa sličnima tebi, razmenjuješ ideje i sl. Čak možeš zajedno sa tvojim čitaocima da pišeš knjigu online, što je tek hit koji dolazi!

Osim toga, uvek možeš da izdaš elektronsko izdanje tvojih priča u obliku PDF knjige, elektronske knjige u formatu za čitanje na popularnim čitačima knjiga (Kindle, mobilni telefoni, IPad). I što je još važnije: ne zavisiš od ćudi i finansijske moći izdavača i distributera. Na kraju krajeva, ako si stvarno tako dobar pisac, uvek možeš da odštampaš knjigu u digitalnoj ili klasičnoj štampi, i sklopiš neki povoljan ugovor sa distributerima i knjižarama.

Čak mogu da se i zarade pristojni novci od pisanja, ako dovoljno ulažeš u sebe, ako si vredan, radan i imaš viziju šta hoćeš od sebe i svog pisanja.

Ja se zato uvek držim one izreke: Nemoj da proklinješ mrak, već upali sveću. Uvek se isplati.

Nadam se da sam uspeo da kažem nešto korisno. Moj savet je dakle da probaš sve ove metode, sa akcentom na ovu poslednju – samostalno izdavaštvo i kompletno autorstvo.

Znaš ono: nikad nemoj da staviš sva jaja u jednu korpu. To si do sada valjda naučio, zar ne?

 

[section title=““]

naslova-mali-savetiBesplatna E-Knjiga „Kratki saveti za kratke priče“!

E-Knjiga je mali praktični priručnik za pisanje kratkih priča i predstavlja zbirku odabranih iskustava iz online radionica kreativnog pisanja i koristan vodič kroz neke od najvažnijih tehnika pisanja.

Preuzmi svoj primerak i pridruži se maloj zajednici od preko 2,000 ljudi koja prati Kreativno pisanje!

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/besplatne-knjige/“ target=“self“]PREUZMI KNJIGU OVDE[/button]

[/section]

 

Strahovi jednog pisca

 

Pisanje je nezgodan posao. Zaronimo u reči, ščepamo strasno ideje i potrebu da progovorimo o njima. Uporni smo i tvrdoglavi kad nam dušmani govore da treba da prestanemo, guramo dalje i kad nam se sopstvena ograničenja čine kao ograde od bodljikave žice, i uporno čitamo, pišemo i proučavamo kako da postanemo bolji pisci.

U sred tog haosa, uopšte nije čudno što se ponekad osećamo očajni, izgubljeni u prostoru i vremenu. I okolina nas gleda kao čudake s one strane normalnog. Kolokvijalno rečeno – ludake.

[Tweet „Pisanje je društveno prihvatljiv oblik šizofrenije.“]

Strah od pisanja je normalna stvar

Ovaj tekst nije namenjen zanatu i tehnikama pisanja. Namenjen je onima što pišu, onima što su slični tebi i meni.Zato, gledaj na ova slova kao na jednu vrstu rada na sebi.

U jednom trenutku verovatno si se mnogo uplašio od ideje da budeš pisac, šta sve ovo tebi treba, čemu sve to, itd. Možda uspevaš da, na kratko, oteraš taj strah svako jutro kad napišeš stotinak reči. Ili prosto nisi u stanju da sedneš za pisaći sto i tastaturu nedeljama, zato što te strahovi dave za gušu i misli o besmislu svega i svačega jure kroz glavu. Strah od neuspeha, prosečnosti, zalud bačenog truda i nerazumevanje okoline prete da te udave u kapi vode. O tome da bi trebalo da jedeš i plaćaš račune da i ne govorimo.

Postoji čitava džumla strahova koji opsedaju svakog pisca.

Po mom iskustvu, strahovi izgube dosta snage kada se izvuku na dnevno svetlo. Tako se lakše vidi sva njihova toksičnost po tvoje pisanje. Tada njihovi strašni zubi postanu magični marker koji piše po papiru. Njihove optužujuće oči, koje ti sa toliko prezira i krivnje govore da praviš budalu od sebe, na svetlu dana postaju dugmenca na smešnom licu dečije igračke.

Kada izvučeš svoje strahove na dnevno svetlo, suočiš se sa njima, postaneš svestan njihove prisutnosti, onda se desi nešto čudesno: drugi pisci ih odmah prepoznaju, što pomaže tvom sopstvenom ekvilibrijumu. Nema ništa utešnije nego spoznaja da nisi sam, da si na pravom putu, i da sve što radiš nije uzalud. Tada sve dobija svoj smisao.

Na pravom si putu

Postoji jedna jednostavna istina: kada se nalaziš na pravom putu, sasvim je normalno da se ponekad osećaš “kao ludak”.

Ili, da obrnemo stvar: ako si na pogrešnom putu, isključivo ćeš da osećaš samopouzdanje, uopšte ne sumjnaš da ćeš postati bestseler pisac od milion dolara, kao i da niko ne može da piše tako dobro kao ti.

Ako imaš i zrno zdravog razuma kao pisac, uvek ćeš sumnjati u sebe i svoje pisanje. To znači da će biti dana kada si sumanuto ljubomoran na one koji bolje pišu, ili imaju bolje šanse za uspeh, ili su odmakli dalje od tebe u svom pisanju.

Ako imaš i zrno zdravog razuma, biće dana kada misliš da sve što si napisao ne vredi ništa, i da samo provodiš vreme uzalud zavaravajući samog sebe.

Kako sam došao na tu ideju? Zato što i sam ponekad imam zrno zdravog razuma. I svi koji su slični tebi i meni.

Uobičajeni strahovi pisca

Ovi strahovi obično mogu da se svrstaju u nekoliko jednostavnih kategorija: strah od neuspeha, sramote ili gubitka iluzija. Pa da krenemo redom:

Strah od neuspeha

Ova vrsta straha ima veze sa posebnim standardima i ciljevima koje si sam sebi postavio. To može bit strah da nećeš završiti knjigu; da je nikada nećeš ugledati na policama knjižara; da nikada nećeš biti objavljen; da nećeš moći da napraviš dovoljeno novca da živiš od pisanja; da nikada nećeš dobiti nekakvu nagradu ili priznanje; strah da nikada nisi dovoljno dobar.

Strah od sramote

Ovaj strah ima veze za sa ciljevima i standardima koje su drugi ljudi postavili tebi. Sramota dođe onda kad porediš sebe sa “idealnim” društvenim standardom; drugim rečima kada pišeš može da ti se desi da drugi ljudi oko tebe otkriju da ti nisi jedan od njih. Strah do sramote znači da se plašiš da budeš odbačenzbog onog što misliš ili imaš da kažeš.

Strah od samoobmane

Strah od samoobmanjivanja je onaj koji mene naročito žulja. Potpuno je bizarno da sve vrećem osećaš da lažeš samog sebe, ili da nikada nećeš savladati veštine pisanja i postati pisac. Ovaj strah je bizaran utoliko što nema nikakvo uporište u u realnom životu ili logici.

Možeš da dobiješ Andrićevu nagradu ili Pulicera a da još uvek osećaš da nisi “stvaran” pisac. Možeš da dobije Gonkurovu nagradu a da već sledeće nedelje osećaš da si lažnjak. Strah od samoobmane (varaš samog sebe toliko dugo), može da bude smrtonosan i da te večno zaglavi u petlju neuspeha i kreativne blokade.

Isteraj demone na čistinu

Skoro svi strahovi upadnu u jednu ili više ovih kategorija. Ako si u tom loncu, vreme vreme je da ih isteraš iz pećine. Vreme je da ove male rogate mučitelje razotkriješ, a najbolji način da to uradiš jeste da se udružiš sa drugima koje muče isti problemi.

Izvuci svoju muku napolje i podlei je sa nama. Hajde da pridavimo ove demone zajedno. Evo jedna zgodna vežba:

VEŽBA: odvoj 15 minuta i daj glas svojim strahovima koji te progone kao pisca. Bićeš iznenađen da uopšte nisi sam u tome. Kada završiš srtavi u komentare tvoje demone i podeli sa nama i ohrabri druge pisce!

Proces pisanja

 

Bez obzira da li je čovek svestan toga ili ne, postoji sasvim jasan proces pisanja koji mnogi pisci prirodno slede. Ako si pisac tek na početku karijere, ili ako se još uvek mučiš da napraviš esej, kratku priču ili blog, poznavanje nekih osnovnih stvari o procesu pisanja, sigurno ti može pomoći.

Ovde ću objasniti šta svaka faza procesa pisanja uključuje, kao i neke savete za svaku fazu, u slučaju da se negde zaglaviš u prenosu mašte na papir koji život znači!

1.Pre pisanja

Da li se ikad desilo da uzalud zuriš u groznu belinu praznog papira, ili svetlucavog praznog dokumenta na kompjuterskom ekranu? To je zato što si propustio vitalnu fazu procesa pisanja: predpisanje. A ona podrazumeva sve što treba da uradiš pre nego što počneš prvu ruku ili skicu za pisanje. Kao minimum, i prvo i osnovno, predpisanje znači da dođeš do neke ideje!

Ideja i inspiracija

Ideje su svuda oko tebe. Ako želiš da pišeš, ali ti nikakve ideje ne padaju na pametu, probaj sledeće:

  • Iskoristi gotove ideje za pisanje
  • Piši o nekim incidentima iz svakodnevnog života ili detinjstva
  • Napravi beležnicu za ideje – sveščicu u kojoj ćeš zapisivati sve ideje koje ti padnu na pamet tokom svakog dana
  • Smisli i kreiraj neki neobičan lik, junaka o kome ćeš pisati

Savet: Jednom kad se dočepaš neke dobre ideje, moraš da je zalegneš, proširiš, izbrusiš, kao komad zlata. Nemoj da napraviš grešku i da skočiš odmah u pisanje – završićeš sa vrlo loše strukturisanim rukopisom!

Izgradnja ideje

Postoji nekoliko dobrih načina uz pomoć kojih dodaješ “meso” tvojoj ideji:

Asocijativno pisanje – Otvori novi dokumument, ili započni novu stranicu, i zapiši sve što ti padne na pamet. Nemoj ništa da uređuješ i doteruješ, čak i kad pravi gramatičke greške. Zamo zapisuj misli onako kako ti dolaze.

Mozganje u društvu (brainstorming) – Napiši ideju, ili temu, na sredini praznog papira, a onda pusti da se brojne ideje povezuju i umrežavaju okolo glavne ideje – podnaslovi, poglavlja, preokreti, zaokreti i završeci…Funkcioniše odlično!

Za detalje i pomoć uvek možeš da posetiš nek od seminara iz asocijativnog pisanja za pisce. Iskustva nikad nije previše!

Nakon što si završio ovu fazu, možeš da počneš sa pravljenjem prve skice.

Plan i struktura

Neke vrste pisanja zahtevaju više planiranja od drugih. Na pirmer, duži rukopisi i akademski papiri zahevaju više razmišljanja u ovoj fazi.

Prvo, odluči koje ideje ćeš koristiti. Tokom asocijativnog pisanja i mozganja, na pamet će ti pasti mnogo zanimljivih idjea i misli. Neke ćeš iskoristiti, a neke ne.

Zatim, odluči kako ćeš poređati ideje. Pokušaj da napraviš neki logičan napredak. Nekada će ti to biti lako: na primer, u ovom tekstu sasvim je smisleno da se faze pisanja poređaju po logičkom redosledu. Slično tome, u kratkoj priči, klasična narativna struktura identična je i za roman, novelu i druge priče koje pišeš u prozi.

2.Pisanje

Sedi pred spravu za pisanje sa planom pored sebe, i počni da pišeš prvu ruku teksta. U ovoj fazi nemoj da razmišljaš o broju reči, gramatici, pravopisu, i sl. Ne sekiraj se ni ako skreneš sa teme, ili ako se neki delovi ne uklapaju u plan. Samo nastavi da pišeš!

Ako si pisac početnik, uvek imaj na umu da profesionalni pisci prolaze kroz nekoliko skica i verzija rukopisa, sve dok ne budu zadovoljni rezultatom. To je sastavni deo procesa pisanja – niko, ili retko ko, uradi pravu stvar iz prvog puta.

Neke od stvari koje ti mogu biti korisne prilikom pisanja prve ruke teksta su sledeće:

  • Sedi negde s mirom barem pola sata pre nego što počneš s pisanjem: teško je da se koncnetrišeš na rad između pijace, televizora, mobilnog telefona i frižidera svakog časa.
  • Smesti se negde gde te niko neće prekidati: biblioteka ili kafić mogu biti dobra mesta, ako već nemožeš da pišeš kod kuće.
  • Ako pišeš na računaru, isključi sve moguće programe koji ti mogu ometati pažnju. Isključivanje interneta se može pokazati kao čudesno koristan korak. Dobar program za pisanje takođe: ja koristim program iA Writer koji ima vrlo zgodne opcije za pisanje.

Može se desiti da napišeš nekoliko verzija rukopisa, naročito ako pišeš dugačke forme (roman, publicistika…). Ove verzije će verovatno stopiti u sebe prethodne skice, sa uređivačkim delom rada na rukopisu.

Savet: Pisanje zahteva koncentraciju i energiju. Ako si pisac početnik, bolje nemoj da pokušavaš da pišeš satima, bez prestanka. umesto toga, odredi sebi neki vremenski limit, (na primer pola sata), kako bi se zaista koncentrisao – i nemoj svaki čas da proveravaš mejl i fejsbuk!

3.Uređivanje teksta

Uređivanje rukopisa je neophodan posao gde zapravo praviš promene u “velikoj slici” tvog rada. Ponekad ćeš hteti da promeniš čitave delove, preradiš pojedine pasuse, ili dodaš neke informacije za koje smatraš da će čitaocu biti od koristi. Svima je urednički posao vrlo koristan – čak i najtalentovanijim piscima!

Poslovi uređivanja mogu se sumirati na sledeći način:

Dodavanje

Šta je još potrebn da čitalac sazna? Ako nisi ograničen brojem reči u svom rukopisu, gde bi tekst onda još mogao da se proširi? Ovo je zgodan trenutak da se vratiš svojim skicama i beleškama – pogledaj ideje koje već nisi iskoristio!

Preraspodela

Čak i kada si precizno isplanirao svoje delo, obično će biti potrebno da se nešto ponovo prespodeli, aranžira, promeni mesto. Ako si, recimo, pisao neki esej, iznenada shvatiš da bi se neki argument bolje pokazao u ranijem ili kansijem pasusu, drugačije postavljen. Ili si napisao kratku priču gde preokret suviše kasno stigne, pa priča gubi na zanimljivosti.

Brisanje

Ponekad, neke od ideja koje su ti se prvobitno veoma dopale, jednostavno ne funkcionišu. Možda si prebacio količinu reči u tekstu, i moraš da izbaciše neke pasuse. Možda se neka duhovita epizoda, ili pasaž, jednostavno ne uklapa sa ostatkom priče.

Savet: pisci često za ove poslove koriste usluge urednika, odnosno neutralne osobe od poverenje i iskustva, koje im pomaže u sređivanju dužih rukopisa.

4.Lektura i korektura

Ovai lektorski i korektorski procesi razlikuju se od uređivanja teksta i rade se tek što je uređivački posao na rukopisu završen. Ova vrsta dirinčenja nad tekstom zahteva pažljiv pregled pojedinačnih rečenica i reči. I to mora da se radi kada su sve krupne izmene već izvršene. Inače ćeš završiti sa stalnim brisanjem i pisanje novih pasusa.

Lektorske korekciju sa naročito važne, pogotovo u dužim rukopisima, i moraju se raditi red po red, pasus po pasus. Sve dok ne budeš siguran da su sve rečenice, fraze i pojedinačne reči jake, moćne, i baš onakve kakve treba da budu. Neke od stvari koje moraš da proveriš su:

  • Da li si koristio istu reč više puta u rečenici ili pasusu? Iskoristi rečnik da nađeš alternative.
  • Da li su ti neke rečenice teške za razmevanje? Ponovo ih napiši i razjasni.
  • Koje reči možeš da izbaciš da ti rečenica bude jača? Na primer, reči kao što su “upravo”, “prilično”, “veoma”, “zaista” ili “mislim” uvek mogu da se bezbedno izbace.
  • Da li su sva slova napisana korektno? Uvek ima izgutanih ili zamenjenih slova, to je Marfijev zakon. Pročitaj tekst 100 puta!
  • Da li su rečenice gramatički korektne? Proveri i da li si lica za pisanje i vremena doslodeno sproveo kroz rukopis.
  • I obavezno: sve znake interpukcije proveri još jednom!

Savet: Kada radiš ovu vrstu uređivanja rukopisa, uvek tekst odštampaj na papiru. Tako je mnogo lakše da se sve greške uoče.

7 saveta kada pišeš za Online čitaoce

 

Neverovatno, još ima ljudi koji čitaju papirnate knjige. Ovu rečenicu sam skoro čuo na jednom stručnom skupu posvećenom pisanju u digitalnom dobu. Iako sam svestan budućnosti pisanja u elektronskom formatu, još uvek sam staromodan ljubitelj klasične knjige, i ova rečenica, kao i mnogima koji još čitaju stare knjige, mi je zaparala uši.

Međutim, novo doba je već tu, i pisanje i čitanje digitalnih knjiga je već odavno naša stvarnost. Mnogi pisci sa velikim zadovoljstvom prihvataju ove nove izazove, koji zaista imaju brojne prednosti i predstavljaju vesnike budućnosti koja je došla da tu i ostane.

S obzirom da je već tako, kako jedan pisac treba da stvara za svoju novu digitalnu publiku? Očigledno je da je pisanju u elektronskom formatu donelo brojne promene kod pisaca i kod čitalaca. Online sadržaji, od članaka na blogu do čitavih online romana, donose nova pravila i očekivanja od novih/starih književnih vrsta i formi koje se čitaju na svetlucavom ekranu kompjutera, elektronskih čitača, telefona i sličnim spravama.

Zato, svaki savremeni pisac mora da ima u vidu da svaki medium ima svoja pravila; evo sedam saveta koje ti mogu pomoći kada pišeš za online publiku, bez obzira da li imaš svoj sajt, blog ili pišeš online sadržaje za druge ljude.

[section title=““]

seminars

LETNJA ŠKOLA PISANJA

Radionice kreativnog pisanja organizuju međunarodnu letnju školu pisanja u Andrić gradu, Višegrad, RS, u mesecu julu 2017. Škola je otvorena za sve koji pišu na s/h/b/c jezicima sa područja bivše Jugoslavije i dijaspore. Namenjena je kako početnicima, tako i naprednim piscima.

[button color=“primary“ size=“small“ url=“https://www.kreativnopisanje.org/letnja-skola-pisanja/“ target=“self“]Saznaj više[/button]

[/section]

 

1.Piši za skenere, ne za čitaoce

Pre nego što kupiš knjigu, verovatno pročitaš reklamu, sažetak, biografiju autora na omotu knjige. Kada uzmeš novine ili neki časopis, sigurno prvo brzo pregledaš one masne naslove.

Isti princip primeni kod online pisanja i čitanja: omogući ulazne tačke za skenere – naslove, podnaslove, liste označene tačkama i crticama…Piši jasno, konciznim rečenicama. Neka ti pasusi i drugi blokovi teksta budu kratki i gusti.

I što je najvažnije: uvek imaj u vidu da je moguće da čitoaci nikada klikom ne pređu od skenrianja na čitanje, tako da u tekst, naročito naslove i uvodni pasus, spakuj što više informacija važnih za tvoje pisanje.

2.Upoznaj svoju publiku

Da li želiš da tvoji čitaoci “odlepe” kad pročitaju neku tvoju priču iz života, dobar komentar na neku društvenu pojavu, iskustvo iz oblasti samorazvoja, ili dobar recept za pitu od višanja? Da li se nadaš da će se vraćati tvom blogu/sajtu/online romanu? Da mogu da saznaju nešto novo, korisno, da se oslone na tebe? Oblikuj svoj sadržaj i svoje pisanje u skladu sa njima i njhovim očekivanjima. To je jedini pravi recept za uspeh.

3.Dizajniraj svoj sadržaj

Kreiraj vizuelne doživljaje i tačke u vezi organizacije, namera i sadržaja svog pisanja, odnosno sajt/bloga. Neka ti podnaslovi budu manji od naslova. Kada imaš tvrdnje o za i protiv nečega neka ti “za” bude crvene, a “protiv” plave boje. Na sajtu o pisanju zameni tačke u listama sa perom za pisanje, ili ako imaš blog za kuvanje stavi kutlaču umesto crtica. Razemeš suštinu? I, nemoj da preteruješ – tvoja subliminalna poruka trebalo bi da bude “vidiš kako je ovaj sajt/blog koristan i zabavan?”, a ne “vidiš kako sam ja pametan?”.

4.Razmišljaj kao novinar

Jedan od glavih principa novinarskog pisanja jeste da se činjenice u telstu prezentuju u formi obrnute piramide, od najvažnijeg do trivijalnog, uz koncept “ko,šta,kada,gde i zašto”, sve do vrha.Reci čitaocima ono što želiš da znaju, sada, i sačuvaj dodatne informacije za kasnije.

5.Prevedi štampani sadržaj

Kada želiš da postaviš online nešto što je već štampano na papiru, preradi ga tako da dogovara za internet. Napravi ulazne tačke, skrati i preradi složene rečenice, prelomi dugačke pasuse, i izbaci sav suvišan sadržaj.

6.Izostavi šalu i komiku

Ne moraš da budeš luckast po svaku cenu. Iako ljudi vole kad je neko duhovit i vickast, ostavi svoj smisao za humor kod kuće (i za kasnije). Jasni i moćni naslovi je ono što se računa prilikom pretraživanja interneta, rangiranja tvog pisanja, i što privlači publiku. Dvosmislene i vickaste reči, naslovi i izjave to ne rade. Upotrebi duhovitost negde dublje u tvom tekstu.

7.Linkuj, i opet linkuj

Kada gradš neku raspravu, ili nudiš neke primere, umesto da često ponavljaš nešto što je već negde objavljeno, ubaci link prema originalnom izvoru. Nemoj da strahuješ da ćeš izgubiti posetioce; samo se drži svih ovih saveta, i oni će se vraćati.

Stalno.

Pišeš knjigu? Prvo napiši ovo!

 

Kao i većina oniš što vole da pišu – roman, blog, priče, pesme – verovatno si od one sorte koja piše u dahu: ili ti radi samo na dolazak muze. A kad muza ode, pisanje počne da ide teško…pa sam sebi ličiš na ronioca iz filma “Dubko plavo”. To znači da pišeš kao vćeina pisaca početnika: na dah.

To i nije tako loše na prvi pogled, ali kao i dubinski ronilac možeš samo jedanput dok imaš daha. A posle sve ispočetka – do novog uzdaha i zaranjanja u svet reči. A problem sa pisanjem je što se ono, kao i život, ne meri brojem uzidasaja i izdisaja, već trenucima koji su ti oduzeli dah.

Zato je jedan od najvažnijih alata pisaca umeće da se napravi preldožak, siže, skica, ili plan pisanja. Ne samo da bi imao nešto da pokažeš potencijalnim izdavačima i urednicima (što je vrlo važna stvar), već da bi svoje pisanje organizovao na najbolji mogući i efikasan način. To skraćuje ionako teško muke pisanja i tvoj rukopis uvek čini boljim. Dakle, šta je to predložak u svetu pisanja?

[Tweet „Pisanje se ne meri brojem uzidasaja i izdisaja, već trenucima koji su ti oduzeli dah.“]

Šta je predložak?

Predložak, ili premisa, se u svetu pisanja često definiše kao:

  1. Predlog koji podržava ili pomaže da se podrži neki zaključak (u logici)
  2. Osnovni koncept koji pokreće zaplet (u književnosti)

Kao što vidiš iz ove dve definicije, različito značenje predloška se odnosi da li pišeš poeziju, romane ili priče, ili pišeš eseje, publicistiku ili dokumentarističko štivo. U čemu je razlika?

Predložak za klasične književne vrste

Ako pišeš romane, priče i pesme, tvoj predložak mora da sadrži tri stvari:

  1. Protagonistu
  2. Postavku
  3. Problem sa kojim se protagonista suočava

Jedan od zgodnih načina danapavš svoj predložak jeste da napišeš jednu dužu rečenicu koja će predstavljati osnovu tvoje priče. I pritom uvek imaj na umu ideju “manje je više”. Pisanje ovakve dugačke rečenice je stara praksa scenarista, ali je od vrlo velike pomoći ako pišeš roman ili kratku priču. Na primer:

“Problematično dete skupi hrabrost da pomogne prijateljskom vanzemaljcu da napusti Zemlju i pobegne na svoju planetu (film “E.T”)”.

ili

“Nakon iskrcavanja u Normandiji, grupa američkih vojnika odlazi iza neprijateljskih linija, da bi izvukla i vratila iz rata padobranca čija su braća poginula u borbama (film “Spasavanje redova Rajana”)”.

Predložak za ostale

Za one koji pišu na blogovima, vole esejistiku, novinarstvo, publicistiku, ili pišu memoare i autobiografije, predložak obično treba da bude napisan u obliku dve-tri rečenice, u kojima se sumira narativ knjige. Po definiciji, ovaj predložak bi izgledao ovako:

“Predložak je sastavljen od dve, ili tri, rečenice-izjave o osnovnom konceptu knjige, ili teze teksta. Obično, identifikuje neku potrebu, a onda predlaže rešenje”.

S obzirom da je prvi i osnovni deo predloga za izdavače, urednike, stručnjake za marketing, itd, vrlo je važno da je napisan pravilno. Na primer, prošlog meseca radio sam kao gost pisac i urednik jednog rukopisa, trudeći se da pravilno napišem predložak potencijalnom izdavaču kome bi na pravi način predstavio temu i sadržaj buduće knjige.

Koji je tvoj predložak?

Možda želiš da napišeš knjigu ali nisi siguran odakle da počneš? Možda trenutno radiš na rukopisu, ali ti je potrebna pomoće da se organizuješ i ponovo fokusiraš?

Bez obzira u kojoj fazi procesa pisanja se nalaziš, vrlo je korisno da provedeš neko vreme pišući dobar predložak za tvoju knjigu. Niko pametn neće početi da gradi kuću, bez solidno postavljenog temelja.

Za one koji zavise od svojih muza, znam da je ovo besmisleno, užasno teško. I onda im vrlo često i cela kuća tako izgleda.

Naopako.

Zašto je loše pisanje neophodno za dobro blogovanje?

 

Pišem na blogu već 6 godina, i za to vreme sam primetio nešto neobično – svako to može da radi.

U prvom vreme sam mislio da je to odlična stvar. Ali sam posle shvatio da svaka dobra stvar ima i svoju tamnu stranu.

U čemu je loša strana postojanja ovoliko blogova i blogera na njima: blog čini ionako loše pisce još glasnijim.

Postoji gomila blogera u univerzumu.

Kako to može da bude dobra stvar za tebe?

Suviše dugo vremena lestvica je bila postavljena previše nisko za milione blogova koji su doprinosili opštoj kakofoniji, a da pri tom nisu davali nikakav suštinski doprinos raznim temam i diskusijama.

Naša kultura, opsednuta potrošnjom, slavom i fenomenom “biti viđen”, koja je generaciju rođenu uz “Otpisane” i prve Komodor računare, kao i njihove XY generacijske potomke, pronalazak interneta podstakao da kreiraju sopstvene blogove, sve u nadi da će ih neko čuti (i videti). Tako smo stigli u situaciju da gomila sveta piše, slika, snima, i zatrpava blogosferu raznim sadržajima, rame uz rame sa onom nekolicinom koja ima stvarno šta da kaže.

Jer, ako nemaš šta da kažeš, onda svoje primedbe ograniči na vremensku prognozu, kaže stara mudrost.

Ali, avaj, od te mudrosti nema ništa. I tako smo stigli do novog fenomena: preduzetan i agilan bloger – mediokritet.

Ova persona dobro razume neka medijska i maretinška pravila interneta i društvenih mreža, i čak može da privuče pristojnu količinu publike na svoj blog.

Međutim, problem je u sadržaju i kvalitetu toga što piše.

Sve one koji iole umeju kvalitetno da pišu i zaista imaju šta da kažu ovo može da izludi. Ali, možda ipak nije sve tako crno.

Postoji barem tri dobra razloga zašto ovi grozni kovači reči mogu od tebe da naprave zaista dobrog blogera.

[Tweet „Ako nemaš šta da kažeš, onda svoje primedbe ograniči na vremensku prognozu“]

1. Zavist pokreće akciju

Da budemo pošteni: jedan od razloga zašto mrzimo ove mediokritete blogere je – ljubomora.

Svako ko je proveo dovoljno dugo vremena na i oko interneta, video je kako očajno grozni i polupismeni pisci mogu da izgrade sopstveno pleme odanih pratilaca.

Mogao si da vidiš kako kraljice gluposti i kraljevi prostote zarađuju pare i slavu širom sveta, i škrabaju viralne tekstove po fejsu i ostalim mrežama.

I onda te tako nešto izludi (ispravno).

Ono što treba da uradiš je da se pokreneš u akciju. Nema ništa od pasivnog sedenja i lamentiranja nad sudbinom nepravednog sveta. Mislim, možeš i da kukaš, to je ok.

Nama, koji su slični tebi, potrebno je da kreneš da delaš, a ne da kukumavčiš kao Kalimero. Potreban nam je tvoj glas, i to sada i odmah. Bori se odlučno i inteligentno, pobedi očajan kvalitet svojom izuzetnošću. Jer se na kraju, ipak samo to računa. Inaače nam civilizacija nikad ne bi stigla čak dovde.

2. Konkurencija je (uvek) dobra stvar

U društvenim mrežama komunikacija je prilično nalik na neku vrstu uranilovke, gde svi imaju pravo i priliku da nešto kažu. Ali, takva su pravila igre.

I sad, ako imaš dobru priču ili sjajnu ideju, možeš to da podeliš sa mnogima, a da nije potrebno da poznaješ “prave ljude”, ili da poseduješ odgovarajuća znanja i veštine.

Sistem cenzure i mrzovoljnih urednika, sa kojima nisi u kumstvu ili prijateljstvu, o podmićivanju i ulagivanju da i ne govorimo, su srećom na internetu zasad nepoznati. (zasada)

Ovo delom objašnjava i tvoju frustraciju stanjem stvari. Postoje očajno loši pisci, naročito oni sa umetničkom crtom (proza, poezija), ali crta je samo crta, i tu nema pomoći. Oni nemaju šta da kažu, a kad kažu govore MNOGO, i to onda kažu na sirotinjski bedan način.

Oni ti kradu čitaoce i publiku, i zaglupljuju ih iz minuta u minut.

To je u suštini sasvim dobra stvar.

Prisiljava te da se držiš svoje igre, da pridobiješ svoje pristalice za svoje kvalitetne tekstove i svoj dobro osmišljen blog. Jer, blogovanje nije sprint ka dnu, već maraton ka ka vrhu.

Samo oni koji su vrhunski majstori znanja i zanata, i posvećeni puni ljubavi prema pisanju, uvek na kraju pobeđuju.

3. Lošim piscima je potreban trener (ti)

Činjenica da si ti odličan pisac, smoren sa svim tim okolnim mediokritetstvom, može biti moćan unutrašnji motiv da uzvratiš.

Sve više ljudi bloguje, jer prepoznaju koristi od ove aktivnosti, kakve god one bile (materijalne ili duhovne, ili oboje). Ali često krše prvo pravilo pisanja za Blog.

Ti možeš da im pomogneš.

Gledaj to na ovaj način: ako stvarno dobro pišeš postove za blog (a i šire), možeš pomoći drugima da postanu bolji pisci. Umesto da posmatraš ove blogere mediokritete kao pretnju, gledaj na njih kao na – priliku.

Možeš da im organizuješ kurs ili seminar.

Možeš primerom svojih testova i postova da im pokažeš kako se stvarno radi.

Kako da amateri prestanu da zvuče glupo, i počnu da pišu kao profesionalci.

To i ja radim u mojim radionicama kreativnog pisanja. Umesto da kritikujem, ja im pomažem.

Šta misliš o tome? Lako je kiritkovati i osuđivati, bolje je da se uradi nešto kvalitetno i korisno. I ne samo za tebe, nego i za opštu stvar. Budi pozitivan i sa kukanja pređi na dela.

„Nemoj da mu pokloniš ribu, nauči ga da peca“. Tako kaže stara kineska poslovica.

I to je uvek najbolji PUT.

5 saveta kako da pišeš za Web

 

Pisanje za web je sjajno tržište za mnoge slobodne pisce – frilensere. Ogromno je i raste svaki dan. Postoji mnogo web sadržaja (reklame, blogovi, poslovni web sajtovi, prodaja online..), za koje možeš da pišeš i zaradiš kao pisac.

Ali, pisanje za online web sadržaje ima i neke zanatske začkoljice koje moraš dobro da savladaš da bi bio dobar pisac za web. Evo pet saveta kako da tvoji tekstovi budu privlačni i atraktivni za čitaoce.

[Tweet „Najbleđe mastilo na papiru je pouzdanije od najboljeg pamćenja.“]

Opisni naslovi

Naslov tvog članak mora da kaže čitaocu o čemu se tu radi. Neki pisci vole humor, dok neki vole da odmah kažu svoju temu direktno, glasno i jasno. I to je u redu sve dok čitalac zna šta da očekuje. A oni vole da znaju šta tu ima za njih. Dobar naslov će im to i reći. To je i razlog zašto naslovi koji u sebi sadrže broj rade savršeno kako treba. Kao naslov ovog članka.

Direktno obraćanje

Jedna od stvari kod pisanja za web, a koja je vrlo zgodna, i koju ja volim, jeste da možeš da se obratiš čitaocima direktno. To je kao da ćaskaš sa nekim u istoj sobi. Kada pišeš sadržaj za web, tvoj glas pisca je kao tvoj govor, i to dozvoljava da se tvoja ličnost iskaže na najbolji mogući način.

Razumljiv jezik

Kada pišeš sadržaje za web, uglavnom pišeš za međunarodnu publiku, odnosno publiku koja je vrlo šarena po obarazovanju, statusu, i sl. Naročito kada pišeš na, recimo stranom jeziku, kao što je engleski. Zato je vrlo važno da se uzdržiš od visokoparnog stila, puno nerazumljivih reči, žargona, arhaizama ili kovanica. Piši jednostavno da te svi razumeju. I često dodaj primere kako bi to razumevanje bilo još bolje.

Podeli pa vladaj

Za web sadržaj i čitanje tekstova je vrlo važno da budu praktični i laki za čitanje. Da bi se to postiglo tekstovi moraju biti “lako svarljivi”. To znači da tekst podeliš na manje delove, na više pasusa, obično jedna ideja-jedan pasus. Povrh toga, dobro je i da tekst bude zgodan za brzo “skeniranje očima”, što je praksa koju čitaoci često praktikuju. Zato tekst mora biti opremljen i podnaslovima koji vode čitaoca od početka do kraja i lakšavaju rauzmevanje.

Rezimiraj

Ako je nešto vredno da se kaže, onda kaži to još jednom. Takođe, liste označene kružićem su još jedan dobar načina da čitaoci rauzmeju tvoj tekst. Ovde imaš rekapitulaciju glavnih teza ovog članka. Dakle:

  • odaberi dobar, opisni naslov
  • pričaj sa svojim čitoacima kao da ste u istoj sobi
  • koristi jasan jezik
  • piši tako da ti je tekst zgodan za skeniranje očima, jedna ideja jedan pasus
  • često rekapituluraj ideje

Sve ovo i još dosta zanimljivih i korisnih tehnika učimo u online radionici pisanja za internet. Živeti od pisanja jeste fantastična, ali ni malo laka stvar. Zato je sopstveno usavršavanje imperativ i glavni smisao ulaganja svakog pisca.

Jer, kad si slobodan pisac, onda si prepušten sam sebi, isključivo svojim veštinama i znanju.

A to je vrhunac kreativnog života svakog bića, zar ne?